Prva podmornica koja je potopila neprijateljski brod
Podmornice su tihi lovci dubina. Od velikih na nuklearni pogon današnje mornarice, do nemačkih podmornica iz Prvog i Drugog svetskog rata, ove mašine skrivene ispod talasa mogu promeniti tok istorije. U Sjedinjenim državama prva podmornica bila je Kornjača sa trupom u obliku jajeta koju je dizajnirao David Bushnell. Ova podmornica na ručni pogon korišćena je u neuspelom pokušaju da se potopi britanski brod HMS Eagle u njujorškoj luci 1776.
Skoro sto godina kasnije, HL Hunley, podmornica koju su izgradile Konfederativne Države Amerike, postala je prva koja je potopil neprijateljski brod tokom američkog građanskog rata.
HL Hanley je dobila ime po finansijskom pokrovitelju projekta Horace Lavson Hanley. Hanli je obezbedio sredstva brodograditelju Džejmsu Mek Klintoku za projektovanje i izgradnju tri podmornice. Pioneer je izgrađena je u Nju Orleansu, a American Diver i Hunley su izgrađene u Mobilu, Alabama. Pionir je testirana u reci Misisipi u februaru 1862. U toku testiranja je, zbog napredovanja Unije ka Nju Orleansu, podmornica je potopljena.
Hanly i njegove posade preselili su se u Mobile, gde su počeli da razvijaju American Diver. Tim je eksperimentisao sa električnim i parnim pogonom za ovu podmornicu ali se vratio na sistem sa ručnim pogonom. Podmornica je odvučena do zaliva da bi napala blokadu Unije ali je potonula u uzburkanoj vodi. Nikada nije izvadjena.
Ubrzo nakon ovog potonuća počela je izgradnja Hanlija. Podmornica Hunley je bila dugačka četrdeset stopa, visoka samo četiri stope i tri inča i mogla je da primi posadu do osam ljudi; sedam za rad ručne vijčane elise, a osma za upravljanje. Imala je balastne tankove, ručne pumpe, dva vodonepropusna otvora i dva tornja. U julu 1863. Hanly je bila spremna za probnu plovidbu u Mobil Beju. Posle testiranja podmornica je otpremljena železnicom u Čarlston - Južna Karolina, gde je stigla 12. avgusta.
Podmornica je od tada delovala u vojsci Konfederacije pod imenom CSS Hunley iako nikada nije zvanično puštena u upotrebu. Horace Hunley je nastavio sa testiranjem tokom kojeg je podmornica potonula ukupno tri puta. Prvi put 29. avgusta u luci kada se dogodila nesreća u kojoj je potonula, ubivši pet od osam članova posade. Čamac je izvadjen i vraćen u upotrebu. Drugi put 15. oktobra . Hunley je zaronio tokom lažnog napada i nikada se više nije pojavio. Kompletna posada je izgubljena uključujući i samog Horace Hunleya. Podmornica je ponovo izvadjena.
Za svoje treće porinuće Hunley je dobila naoružanje. U početku je bilo planirano da ima torpedo (u 19. veku „torpedo“ je bila druga reč za plutajuću minu). Plutajuće punjenje eksploziva trebalo je da se vuče iza podmornice. Kako se približavala neprijateljskom brodu, Hanly bi zaronila ispod broda i ponovo izronila na drugoj strani, stavljajući brod između eksploziva i podmornice. Ovo je bilo prilično rizično, pa je umesto torpedo prikačeno spar torpedo. Spar torpedo je bakarni cilindar koji sadrži barut i bilo je pričvršćeno za pramac podmornice pomoću motke od dvadeset dve stope. Torpedo bi se zabilo u trup broda i detoniralo na jedan od dva načina: mehanički dok se podmornica povlačila ili pri udaru elektronski.
U noći 17. februara 1864. HL Hunley je ušla u istoriju kao prva podmornica koja je potopila neprijateljski brod. USS Housatonic je o vojni brod sa drvenim trupom na parni pogon koji je nosio dvanaest velikih topova. Bio je stacioniran na ulazu u luku Čarlston kao deo blokade Unije. Poručnik Džordž E. Dikson je komandovao Hanlijem. Trup broda je probijen torpedom i posle eksplozije potonuo za pet minuta. Hanly se nije vratila u bazu. Njen nestanak bio je misterija više od sto godina.
Kada je podmornica pronađena, u aprilu 1995. godine, ležala je oko četiri milje od obale u trideset stopa vode i prekrivena muljem. Ronioci iz NUMA uspeli su da otvore prednji otvor i ventilatorsku kutiju i ustanovili da se radi o podmornici Hunley. Olupina je donirana državi Južna Karolina ubrzo nakon što je otkrivena. Istraga pod vodom je nastavljena i kulminirala je podizanjem podmornice 8. avgusta 2000. U 8:37 ujutro, Hanly je izbio na površinu prvi put posle 136 godina. Operacija je završena kada je podmornica odvežena u Centar za očuvanje Voren Laša u Severnom Čarlstonu, koji je izgrađen samo za Hanlija . Dodatnim istraživanjem čamca i ostataka posade (bili su u podmornici kada je otkrivena), utvrđeno je da je eksplozija torpedo uzrok potonuća. Nije bilo oštećenja na trupu a posada je pronađena na svojim mestima, čime je opovrgnuta teorija da su se ugušili ili udavili. Istraživači sa Univerziteta Djuk zaključili su da je eksplozija torpeda izazvala udarni talas koji je razbio pluća posade, ubivši ih trenutno ili ih onesposobivši i uzrokujući potonuće podmornice.
Uradjeno je DNK testiranje posade. Pronađeni su njihovi rođaci (četvoro članova posade su bili Amerikanci, a četvoro evropskog porekla). 17. aprila 2004. posmrtni ostaci posade su položeni na groblje Magnolija u Čarlstonu. Desetine hiljada ljudi je bilo prisutno, uključujući rekonstruktore i vojnike iz svih pet rodova američke vojske.
Danas je Hunley izložen u konzervatorskoj laboratoriji unutar rezervoara za vodu u Konzervacionom centru Varren Lasch . Izložba uključuje repliku Hanlija u koju posetioci mogu da uđu.
Tekst preuzet sa zvanicnog sajta muzeja.
