Ekspedicija Laperouse
15. marta 1788. ekpedicija Laperouse napušta Botanički zaliv i nestaje. Misterija nije ni danas rešena...
Evo malo zanimljivosti o ekspediciji:
Laperouse je imenovan 1785. od strane Luja XVI i minstra mornarice Markiza de Kastri za vodju ekspedicije oko sveta.
Cilj ekspedicije je da završi istraživanja Džejmsa Kuka (kome se Laperouse divio) i da kompletiraju i isprave mape područja, uspostave trgovinske kontakte... Cilj je bio i otvaranje novih pomorskih puteva i obogaćivanje francuske nauke i naučne kolekcije. Dobio je brodove Astrolabe (kapetan Fleuriot de Langle ) i Kompas, oba težine po 500 tona. To su trgovački brodovi pretvoreni za to putovanje u fregate.
Njihovi ciljevi su bili geografski, naučni, etnološki, ekonomski (traženje mogućnosti za lov na kitove ili trgovinu krznima), i politički (eventualno uspostavljanje francuskih baza ili kolonijalne saradnje sa španskim saveznicima na Filipinima ). Poslati su da istražuju i severni i južni Pacifik uključujući obale dalekog istoka i Australije.
Već u martu 1785, Laperouse predlože da Paul Monneron, koji je odabran za glanog inženjera ekspedicije, ide u London i sazna sve o anti- skorbut lekovima koje preporučuje Kuk, da sazna šta je Kuk koristio za razmenu sa domorocima kao i da kupi naučne instrumente engleske proizvodnje. Tako je kupio dva nagibna kompasa koja su pripadala Kuku, dva sekstanta novog tipa, ....
Laperouse je voleo svoju posadu. U 114-očlanu posadu spada i deset naučnika (astronom, matematičar, geolog, botaničar, fizičar, tri prirodnjaka i tri ilustratora. Čak su i sveštenici na brodovima bil visoko obrazovani.
Jedan od ljudi koji su se prijavili za putovanje bio je 16-godišnji Korzikanac koji se zvao Napoleon Bonaparte . Bonaparte, potporučnik iz Pariza sa vojne akademije nije izabran za ovo putovanje i ostao je u Francuskoj. U to vreme Napoleon je bio zainteresovan da služi u mornarici zbog svog znanja iz matematike i artiljerije a obe veštine su bile cenjene na ratnim brodovima. Da je krenuo sa njima svet bi bio uskraćen za dobar deo istorije.
Kopirajući radne metode naučnika Kuka, naučnici na ovom putovanju će svoje kalkulacije raditi na osnovu preciznih satova kao i položaja Meseca i Sunaca. Te podatke će koristiti za pravljenje preciznih mapa pacifičkih ostrva i obale Amerike, Azije, Australije....
Laperouse je bio prvi ne-španski posetilac Kalifornije gde je Drejk samo svratio 1579.
Laperouse trgujući prelazi Tihi okean za 100 dana, dolazi u Makau gde prodaje krzna kupljena na Aljasci i deli zaradu posadi.
Sledeće godine, 9. aprila 1787. nakon posete Manili kreće ka severoistoku azijske obale. Pronalazi ostrvo Kuelpart, danas Cheju , koje su evropljani positili samo jednom kada je tamo dospela grupa brodolomnika iz Holandije. Posetio je i Aziju, tačnije obale Koreje, Japana i Rusije.
Mapira svoja otkrića u Ohotskom i Japanskom moru i plovi do severoistočne Azije – posećuje ostrvo (današnji Sahalin) Oku-Ieso ostrvo gde žive Ainui. Oni mu crtaju mapu drugog ostrva Iezo (današnji Hokkaido). ...
Posle odmora na Kamčatki nastavili su ka Australiji posećujući usput mnoga ostvra a na nekima gubi deo posade i kapetana Astrolaba.
Ekspedicija stiže do Botančkog zaliv 24. januara 1788. ali ne uspevaju da uplove zbog jakih talasa.
Odatle je poslao poslednje pismo preko HMS Aleksandra sa izveštajima sa svojih istraživanja. Botanički zaliv napuštaju 15. marta 1788. godine i gubi im se svaki trag. Spasilačke ekspedicije nisu uspele da ih nadju. Tragove njihovih putovanja i danas nalaze istraživači a mape i podaci koje su sakupljali i slali u Francusku se i danas koriste.
U maju 2005. ispitivana je olupina koja je 1964 zvanično identifikovana kao brod Kompas . U ekspediciju je krenuo brod Žak Kartije. Ukrcan je multidisciplinaran naučni tim sastavljen da istraži "Misteriju Laperouse". Misija je nazvana "Operacija Vanikoro - Sur les traces de epaves de Laperouse 2005".
Slična misija je napravljena i 2008.
Ova ekspedicija je trebalo da pokaže odlučnost Francuske da se nadju odgovori na misteriozni nestanak i sudbin Laperouse ekspedicije. Dobila je pokroviteljstvo predsednika Francuske kao i podršku i saradnju francuskog Ministarstva odbrane, Ministarstva visokog obrazovanja i istraživanja, i Ministarstva kulture i komunikacija.
Priprema za ovu, osmu ekspediciju trajala je 2 godine. Okupla je više tehnoloških sredstava nego ranije i uključena su dva broda, 52 članova posade i skoro 30 naučnika i istraživača. Dana 16. septembra 2008. dva francuska broda su zaplovila za Vanikoro iz Numea (Nova Kaledonija) i stigla 15. oktobra putem koji je napravio pre više od 200 godina Laperouse.
Oba broda su se slupala o grebene Vanikoro ostrva. Kompas prvi. Astrolabe je istovaren i rastavljen. Grupa muškaraca sa Kompasa je preživela ali ih je lokalno stanovništvo masakriralo. Prema ostrvljanima neki preživeli mornari su napravili čamac sa dva jarbola od olupina i zaplovili u pravcu zapada a šta se desilo sa njima je nepoznato. Dva muškarca, jedan "šef" i drugi njegov sluga su ostala ali su i oni napustili Vanikoro nekoliko godina pre nego što je stigla Dilonova ekspedicija.
Sven Vahlroos u svojoj knjizi iz 1989. "Pobuna i Romantika u South Seas" sugeriše da je za dlaku propuštena šansa da se spasi jedan ili više preživelih još 1791.
U novembru 1790. kapetan Edvard Edvards kapetan HMS Pandora je isplovio iz Engleske sa naređenjem da prečešlja Pacifik i pronadje pobunjeni HMS Bounti . U martu naredne godine Pandora stiže na Tahiti gde je pokupila 14 mornara sa Bountija. Iako neki od 14 marnara nisu pripadali pobunjenicima svi su okovani u smešteni u skučen kavez na palubi koji su mornari nazvali Pandorina kutija. Pandura napušta Tahiti nastavljajući potragu za Bountijem i vodjom pobune Christianom Fletcherom. Potraga se pokazala bezuspešnom ali kada su prolazili kraj ostrva Vanikoro, 13. avgusta, primetili su dimne signale. Edvards usresredjen na potragu za Bountijem (uveren da pobunjenici ne bi slali dimne signale) ih ignoriše i nastavlja plovidbu. Pisac tvrdi da su dimne signale slali preživeli iz Laperouse ekspedicije što je kasnije i potvrdjeno. Brodolomnici su još 3 godine živeli na ostvrvu čekajući spas.
Vahloroos u svojoj knjizi tvrdi da je kapetan Edvards, koga karakteriše kao još jednog nemilosrdnog, nehumanog i bezobzirnog Engleza, propustio svoju šansu da postane jedan od junaka pomorske istorije rešavanjem misterije izgubljene Laperouse ekspedicije.
Mesta nazvana po Laperouse-u:
La Perouse zaliv u blizini Fort Princa od Velsa , Manitoba, Kanada
Maunt La Perouse (3231 m) i La Perouse lednik , Fairveather Range , Aljaska
Maunt La Perouse (1127 m) na Kueen Charlotte ostrvu u Britanskoj Kolumbiji
La Perouse greben na zapadnoj obali ostrva Kueen Charlotte - Britanska Kolumbija
La Perouse Banka , na zapadnoj obali ostrva Vankuver
La Perouse moreuz između Hokkaido i Sahalina
La Perouse , predgrađe Sidneja , Australija, na severnom rtu u Botaničkom zalivu.
Laperouse muzej (nalazi se u Sidneju u predgrađu La Perouse)
Maunt La Perouse (1157 m) Tasmanija , Australija
La Perouse Pinnacle (37 m), Havaji
La Perouse (planina) (3078 m), na Novom Zelandu
La Perouse lednik , Vestland, Novi Zeland
Laperouse Bej, Severna obala Uskršnjih ostrva
La Perouse zaliv , mesto njegovog pristajanja na Maui
La Perouse (krater) , na Mesecu
Musee Laperouse, muzej u Albi
Udruženje Laperouse, Albi Francuska
Licej Laperouse, Noumea. Škola nazvana po Laperouse u južnom Pacifiku
Licee General Laperouse, škola u gradu Albi u Francuskoj
Licee Francais La Perouse , škola francuskog jezika u San Francisku , Kalifornija
Laperouse Trg u Albi Francuska
Bioskop Cinemovida le Laperouse - bioskop u Albi, Francuska
Restoran Laperouse, Kuai des Grands Augustins, Pariz Francuska. Osnovan 1766
Restoran La Perouse u Bromontu, Kvebek , Kanada
