Grčka 2024

[Zox]

Ove godine letovali smo (naravno) u Grčkoj. Vukao sam svoj novi čamac. Put do destinacije je trajao 28 sati i vozio sam bez spavanja. Letovanje je trajalo 21 dan bez puta.

Ovo je bilo ubedljivo najbolje nautičko letovanje do sada, a izdvojio bih par krucijalnih razloga za to.
Dužina letovanja, čamac koji sam kupio i remontovao je pun pogodak, dvotaktni motor Yamaha 115HP Autolube odlično gura ovaj čamac.

Za razliku od prošlog čamca, ovo korito se još bolje pokazalo na talasima, a o razlici u motorima je nebo i zemlja. Dok je četvorotaktnom motoru od 130HP trebalo 1 minut da dostigne maksimalnu brzinu sa gliserom težine 1050kg, dvotaktnoj Yamahi od 115HP potrebno je manje od 10 sekundi da izglisira sa čamcem od 1300kg, a oko 15 do 20 da dostigne maksimalnu brzinu.

Potrošnja na 4400RPM što je nešto više od kruzinga iznosi 28L/h sa dve osobe, 215L goriva, 80L rezevnog goriva u 4 vojna kanistera, pomoćim motorom, rezervoarom za pom. motor od 12L, kompletnom kamp opremom sa šatorom, kompletnim alatom za popravku, u šta spada set ključeva, set gedora i puna torba raznoraznog alata.

Dok sam prošli motor godinama popravljao i konstantno mu je uvek nedostajala neka sitnica i 7 dana ga pripremao pre polaska na more i na kraju je ipak zezao karburator, gasio se na leru, menjao ler gas i tako dalje, na Yamahi sam samo preventivno promenio impeler i svećice, zamenio ulje u menjaču i istrošene anode i to su svi radovi na motoru.  Pali kao mina, radi kao švajcarski sat. Drago mi je da sam se ponovo vratio na Yamahu i to dvotaktnu.

Bilo je onih koji uvek imaju isti adut u rukavu, pa kažu: "Ali potrošnja je veča od četvorotaktnog."
Da veća je, ali se ne može upoređivati dvotaktni od 115HP i četvorotaktni iste snage, jer četvorotaktni od 115HP ne može ni da prismrdi dvotaktnom. Da bi se upoređivali potreban je četvorotaktni od 140 ili 150HP.

Druga stvar je što mene apsolutno ne zanima kolika je potrošnja, koliko više troši od četvorotaktnog i sl., a razlog je jednostavam -nije mi problem da kupim i sipam gorivo koliko god potrošio.

Razlika u upravljanju je drastična. Dok je BAyliner imao letvu volana i sajle, RIO 630 ima hidrauliku koja je bolja, preciznija pri upravljanju, lakše se okreće kormilo, ma ne može da se upoređuje.

Plovilo se na razne plaže, plovilo se do drugih ostrva Lihade, Skijatosa, Cugrijasa, Pontikonisia.  Kampovali smo na nenaseljenom ostrvu 3 dana pod šatorom. Dva dana sam plovio po noći, tačnije glisirao, tako da je to novo iskustvo.

Što se tiče potrošnje, potrošeno je oko 500L benzina.



Prva slika je u odlasku na parkingu motela Predejane, a druga na kampovanju na nenaseljenom ostrvu.

[Zox]

Evo i par video klipova zabeleženih  Go Pro kamerom.



Plovidba Egejskim morem i kampovanje na nenaseljenom ostrvu





Čamcem do plaže "Golden Coast"





Boating to Tsougrias Island

[sceka]

Pozdrav Zox,

Camac si odlicno sredio i drago mi je da si se lepo proveo i da nisi imao nikakvih problema  Jedino malo je problematicno sto si vozio 28 sati bez odmora/spavanja, to je malo opasno 

 

[Zox]

Hvala.     

Pogrešio sam pri pisanju; put je trajao 26 sati. Nisam spavao, ali sam se više puta odmarao. Dužina puta je bila 1100 km, a kretao sam se maksimalnom brzinom od 90 km/h na autoputu, dok sam van autoputa vozio oko 60 km/h. Navedene brzine su bile i niže kada uslovi puta i performanse automobila nisu dozvoljavali veće brzine. Takođe, na granicama smo čekali ukupno oko 3 do 3,5 sata.

Na povratku smo noćili u Predejanima, ali se nisam baš odmorio. Ne volim da koristim klima uređaj dok spavam, a kroz prozor su se čuli klima uređaji iz restorana, kojih ima nekoliko. Oni su veliki i rade 24 sata, pa sam već posle 4 sata vožnje narednog dana osećao isti umor kao i prethodnog.

Čamac je odlično služio. Odlično se ponašao na talasima zahvaljujući dubokom V koritu i popriličnoj širini. Motor je radio fenomenalno. Sa dve osobe, punim rezervoarom, rezervnim gorivom od 80 litara, dodatnom opremom, pomoću motorom i rezervoarom, razvija maksimalnu brzinu od 50 km/h pri 5100 obrtaja u minuti. Na kruzingu od 4000 obrtaja u minuti kreće se brzinom od 38 km/h.

Za razliku od prošlog čamca, koji nije mogao da glisira ispod 35 km/h jer bi ispod te brzine krma uronila u vodu, RIO 630 glisira i pri 28 km/h.

Mogu slobodno reći da je ovo bilo do sada najbolje i najduže nautičko letovanje. Sve sitnice kod prošlog čamca koje su me činile nedovoljno opuštenim nisu se pojavile na ovom čamcu, a pokazao je i iznad mojih očekivanja.

Ima jedan detalj koji bih želeo da izdvojim, a tiče se bimini konstrukcije. To je klasična konstrukcija sa jednom glavnom, potpornom i dve pomoćne šipke u obliku ćiriličnog slova "P", kakvu čamci često koriste na rekama. Međutim, način pričvršćivanja pokazao se kao nedovoljan. Naime, reka Dunav i Egejsko more se ne mogu upoređivati iz mnogo razloga, a dva najbitnija su jačina vetra i visina talasa. Konstrukcija se previše ljuljala, vijci su se otpuštali, i na kraju je jedna šipka ispala. Morao sam nekoliko puta da dotežem vijke. Sada je problem rešen, jer sam odmah nakon letovanja odneo čamac kod majstora radi prepravke. Napravljen je drugačiji način pričvršćivanja glavne i potporne šipke na čamac, a svi delovi koji su prethodno bili spajani pomoću inbus vijaka sada su zavareni.

[Zox]

Plovidba do ostrva Pontikonisi

[Zox]

Čamcem do plaže Elinika

[Brajan]

Svaka cast, slike i snimci su predivni! I ja planiram sličnu avanturu za par dana... Naime, prvi put vučem svoj novi čamac na Sitoniju (Kalamitsi). Letovali smo zadnjih godina tamo i vidim da je skroz opuštena atmosfera za imati čamac. Jedino nisam siguran kakva je danas situacija sa strogoćom grčke policije što se tiče srpskih dokumenata. Čamac je GT Star (4,88m), 60HP Tohatsu vanbrodska penta. Od dokumenata imam međunarodnu dozvolu (noviju, koja je za unutrašnje vode, i prevedenu plovidbenu dozvolu na engleski jezik. Od opreme PP aparat, prsluke, svetla, prvu pomoc, itd... nisam siguran da li je još nešto potrebno. Da li si nesto radio po pitanju osiguranja čamca u Grčkoj, koliko je to obavezno i da li se prijavljivati negde nekome? Ili kako većina kaže plovi i niko te ne dira  . Bilo kakav savet bi mi dobrodošao, Hvala unapred na odgovoru 

Pozdrav,
Miloš

[Zox]

Hvala.

Bio sam na Sitoniji i posetio Kalamici plažu nekoliko puta. Odlična je. Pesak svuda, a sa obe strane brežuljci. Sa leve strane posle brežuljka kamp za nudiste, a sa desne redovan kamp.  Zanimljivo je i ono malo ostrvo do kog možeš doplivati.

Od dokumenata potrebno je:

1. Plovidbena dozvola prevedena kod sudskog tumaca na engleski ili grcki jezik

2. Dozvola za UMČ prevedena kod sudskog tumaca na engleski ili grcki jezik.
Nije obavezna medjunarodna dozvola, ali ako je imas, ne treba prevod.

3. Osiguranje plovila. Domace osiguranje u inostranstvu ne važi. To je samo za plovidbu u okviru granica Srbije.


Od opreme je potrebno:

1. Sve ono standardno kao i kod nas, da sad ne nabrajam (vesla, caklja, sidra, kanapi, osnovni alat....).
2. Spasilacki prsluci za svaku osobu na camcu.
3. Posuda za odlaganje ulja.
4. Komplet signalnih raketa, baklji, dimnih kutija.
5. Zastava Srbije i Grcke
6. Pozeljno je imati pomocni motor.

Da li ces ili neces sve ovo imati zavisi od tebe.  Da li ces naici na obalnu strazu ili neces, ko ce to znati. Poslednje dve godine nisu me kontrolisali, ali jesu 2017. Uvek je bolje držati se propisa, jer tada nemaš od čega da strahuješ.
Prošle godine dokumente od čamca su tražili samo na grčkoj granici i pitali kolko ukupno novca nosim sa sobom. Ove godine su tražili dokumente, ali nisu pitali koliko imam novca za letovanje, ali su u povratku na našoj granici policajci tražili dokumente od prikolice, a carina dokumente od čamca.

Osiguranje se moze resiti preko interneta. Moze biti sa vazenjem od 6 meseci ili godinu dana.  Razlika u ceni je manja od 10%. U slučaju udesa ili oštećenja tuđeg čamca, povrede putnika, osiguranje sve pokriva. U slučaju da ga nemaš, plaća se kazna propisana zakonom i nadoknada prouzrokovane materijalne i nematerijalne štete.
U prilogu su prve dve stranice od osiguranja, a ima ih četiri.

Link:  https://interbrokers.gr/


Čamac ispod 7m samo na prikolici prevezes preko granice i obavezno kod sebe imas sve dokumente, ukljucujuci i zeleni karton za auto i zeleni karton za prikolicu ako putujes preko Makedonije.

Čamac dužine iznad 7m obavezno je prijaviti najbližoj kapetaniji u Grčkoj u odnosu na mesto letovanja i plaća se TEPAI, ali se to mora obaviti online pre nego se krene na put i stigne do Grčke granice.

Link:  https://www1.aade.gr/aadeapps2/etepai/

Ako te jos nesto zanima slobodno pitaj.

[Brajan]

Hvala na detaljnom odgovoru.

Od svega sto je navedeno falice mi baklje, potrudicu se da ih nabavim. Kontaktirao sam INTERLIFE osiguranje pa cekam odgovor, ostalo manje vise imam.

Svakako javljam se sa utiscima, nadam se samo pozitivnim!

[Zox]

Od svega sto je navedeno falice mi baklje, potrudicu se da ih nabavim. Kontaktirao sam INTERLIFE osiguranje pa cekam odgovor, ostalo manje vise imam.

U Srbiji nove baklje i dimne kutije ne mogu kupiti fizička, kao ni pravna lica zbog "levog" zakona...  Jedino neke polovne, ali ja ih nigde nisam pronašao.

Kupio sam nove u Hrvatskoj u Osjeku u prodavnici pirotehničke opreme. Kupio sam komplet po EU standardu i taj komplet sadrži sve što ti je potrebno.
Ni tamo brodsku pirotehniku ne mogu kupiti fizička lica, ali mogu sa pasošem i plovidbenom dozvolom iz koje se  može utvrditi da si vlasnik čamca. Prvo ih poručiš putem e-maila, pošalješ im dokumente a onda lično dođeš po njih i ponovo poneseš dokumenta. Tamo prodavac popuni neki online formular koji sadrži tvoje podatke i obavezan je kad se kupuje brodska pirotehnika. Na kraju platiš i to je to.

LINK: https://orionpyro.eu/product-category/brodska-pirotehnika-brodska-signalizacija/

[Zox]

Glisiranje pod zvezdama Egejskog mora

[Dule]

Pravo uživanje. 

[Zox]

Hvala.

Nautičko letovanje je u potpunosti uspelo zahvaljujući našem avanturističkom duhu, stabilnom čamcu sa izvanrednim maritimnim osobinama i motoru koji je radio besprekorno. Taj osećaj spokojnosti i sigurnosti bio je prisutan čak i kada smo se našli na udaljenosti od 65 km od matične luke, kao i u trenucima kada smo bili udaljeni više od 10 km daleko od najbližeg kopna, okruženi morem sa svih strana.

Ovaj čamac mi u potpunosti odgovara. Nešto ovakvo tražim još od 2015. godine. U oglasima sam 2016. primetio sličan model sa centralnom konzolom i vanbrodskim motorom. Nije bio preterano skup, ali je prelazio moje tadašnje finansijske mogućnosti, pa sam se na kraju odlučio za Fisherman-a 450. Sa njim sam dve do tri sezone uživao ploveći Dunavom, ali nije bio pogodan za more. Plitko V korito, dužina od svega 4,5 metra i mala težina nisu omogućavali plovidbu na način na koji sam je zamišljao. Plovidba od ostrva Evija do Skijatosa, koja je tada bila u planu, morala je biti odložena, jer bi se, u slučaju talasa, pretvorila u nemoguću misiju.

Bayliner, s druge strane, bio je mnogo ozbiljniji gliser. Sa dužinom preko 6 metara, širinom od 2,25 metra, težinom preko 1000 kilograma, dubokim V koritom i jačim motorom, osiguravao je stabilniju i sigurniju plovidbu. Najdalje sam s njim plovio 45 kilometara u jednom pravcu od matične luke, ali nikada se nisam usudio otploviti do Skijatosa. Glavni razlog su bili svakodnevni talasi visoki i do pola metra, kao i vetar Meltemi koji je poznat na Sporadima.

Nisam imao puno poverenja u motor, iako nije trošio ulje i imao je dobru kompresiju. Stalno su postojale neke sitne stvari koje su me iritirale. Sve radi kako treba i onda se pri prilasku u luku motor ugasi... Jbg, nikad ne znaš hoće li upaliti ili neće. Ukratko, unutrašnji motor i Z-pogon su nešto najgore što sam ikada doživeo. Definicija bi bila: konstantno ulaganje novca i uvek neki problem, makar mali, koji ti nervira živce, čak i kad kupiš sve novo i ugradiš. Bez obzira na to da li plovim ili ne, svake godine na početku sezone potrošim 1000 evra na 'nešto' što sam već promenio prethodne godine.

Povratak na vanbrodski motor i isključivo dvotaktni je bio ciljani potez. Tačno je da troši više goriva. Ne plovim često na reci, i koliko god da potroši, spreman sam da platim. Međutim, jednostavnost konstrukcije, gotovo nikakvi kvarovi i impresivna snaga su nešto što može pružiti samo dvotaktni motor.

Sledeće godine u planu je obilazak većine ostrva Sporada (Skijatos, Skopelos, Alonisos...)

[Dule]

Najvažnija stvar za svakog ko plovi je sigurnost u plovilo i motor. Da ne razmišljaš da li će nešto otkazati ili neće. Naročito kod pristajanja i isplovljavanja.
Uvek postoji ta dilema da li je bolji brodski ili vanbrodski motor. Ja sam mnogo sigurniji u brodski motor i osovinski vod. Stotine sati plovidbe bez problema. Bilo je da i 2 dana ne gasim motor. Redovno menjanje filtera i ulja i to je to. Vanbrodski je odličan za manja plovila, slažem se. Kod brodskih motora sa Z nogom postoje dodatna ulaganja ali to nije svake godine. Gume mogu trajati i do 5 godina ako se pazi. Važno je kod kupovine obratiti pažnju da je motor dobro održavan. Ako je maksimalno korišćen bez potrebnog održavanja zna da bude teška glavobolja. To važi oba tipa motora. I dvotaktni  imaju svoje "bubice" :)

[Zox]

Slažem se da je kombinacija dizel brodskog motora sa osovinskom vodom odlična za deplasmanske trupove plovila. Kada bih imao veći čamac, recimo preko 9 metara, sa deplasmanskim tipom trupa, svakako bih izabrao ovu varijantu.

Možda nisam bio dovoljno precizan u prethodnom komentaru – mislio sam na glisere. Konkretno, modeli sa brodskim motorom i 'Z' pogonom imaju određene nedostatke. Na primer, gliser koji je svakodnevno u vodi često ima orošen motor, posebno ako se ne koristi svakodnevno. Kondenzacija vode stvara koroziju koja ne samo da estetski narušava motor, već uzrokuje i funkcionalne probleme. Sve što nije napravljeno od prohroma ili aluminijuma podložno je koroziji. Imao sam problema sa anlaserom, iako je bio remontovan, ali ga je korozija savladala, kao i sa kardanom i centralnim ležajem, koji je izdržao tri sezone pre nego što je ponovo zahtevao zamenu. A to je samo deo spiska kvarova – od ozbiljnih do krajnje banalnih – zbog kojih čamac nikada nije prestao s radom, ali je pokazivao znakove lošeg funkcionisanja.

Takođe, tu je izduvna grana s rajzerom, koja se prema specifikacijama menja na svakih 600 radnih sati, a košta kao da je napravljena od titanijuma.

'Z' pogon je posebna priča. Kada je gliser stalno u vodi, zbog nemogućnosti tiltovanja kao kod vanbrodskog motora, 'Z' noga ostaje uronjena, što ubrzava stvaranje algi, puževa i školjki. Da bi se pravilno naneo antialgin, prvo se mora ukloniti fabrička boja do aluminijuma, naneti alu prajmer, i dalje sledi niz koraka. Antialgini, koji se često nanose u spreju na fabričku boju, nemaju efekta – to sam iskusio na svom čamcu. Čak i kada se sve uradi prema pravilima, alge se nastanjuju unutar 'Z' noge, kroz otvore za usis vode za hlađenje, a mali puževi uzrokuju delimična ili potpuna začepljenja, što onemogućava pravilno hlađenje motora i izduvne grane s rajzerom. Ovaj problem se najčešće javlja ako se plovilo ne koristi često, a i s time sam se susreo.

Rebrasta guma kroz koju prolazi kardansko vratilo mora se menjati svake dve godine, bez obzira na to da li se gliser koristi ili ne. Meni je pukla nakon četiri godine, iako sam čamac koristio samo tri sezone po dva meseca godišnje. Ostatak vremena stajao je na suvom vezu. Takođe, imao sam mali prodor vode u korito, koji nije bio opasan, ali se ta voda slivala niz kardansko vratilo, što je uzrokovalo koroziju centralnog ležaja kardana. Ležaj, koji je bio nov, trajao je samo dve godine.

'Z' nogu sam kompletno remontovao pre nego što sam čamac porinuo u vodu, promenio sve semeringe i zaptivke, i mogu reći da nisam imao problema s prodorom vode ili nekim većim kvarovima. Međutim, odmah mi je rečeno da sledeća zamena svega toga mora biti za pet godina, bez obzira na učestalost korišćenja čamca. Pet godina se bližilo, a čamac sam koristio minimalno.

I pored redovnog održavanja, uključujući remont motora i 'Z' pogona prema svim pravilima, stalno se nešto dešavalo. Da je neko posmatrao sa strane, mogao bi pomisliti da je čamac uklet, jer racionalnog objašnjenja za sve te probleme nije bilo, osim da je sam sistem konstrukcijski pun nedostataka koji nisu mogli biti otklonjeni u fazi razvoja.

Napomenuo bih i tip glisera. Gliseri dužine do 7,5 metara i širine do 2,5m s kabinom imaju vrlo malo prostora za kretanje. U pramcu je kabina, u krmenom delu motor, a ono što ostaje su sedišta i mala površina za kretanje. Pre nego što sam kupio čamac, nisam bio svestan koliko je to ozbiljan nedostatak – kada su na čamcu više od dve osobe, praktično nema mesta za kretanje, jer postoji 6 udobnih i velikih sedišta koja zauzimaju poprilično prostora.

Imao sam situaciju 2020. godine kada mi je na povratku sa piknika puklo crevo za hlađenje izduvne grane. Osetio sam miris spaljene gume i promenu zvuka motora, pa sam zaustavio čamac i video da se izduvna grana usijala. Crevo je puklo na dva mesta, a sva voda iz motora završila je u donjem delu korita. Kaljužna pumpa nije imala kapacitet da izbaci toliku količinu vode, pa je nivo vode dosegao iznad kartera. Bilo nas je šestoro na čamcu i nismo mogli da funkcionišemo, jer je bilo nemoguće da se krećem od tolikog lica. Dvojica su držala haubu motora iznad glave, jer nije bilo mesta gde da se odloži. Uz to, nisam znao da li će izbiti požar, jer u prvom trenutku nisam mogao da dohvatim aparat za gašenje požara od drugih putnika. Na sreću, situacija se nije pogoršala – pregrejala se samo izduvna grana i rajzer, a usled visoke temperature počela je da se topi rebrasta guma koja povezuje rajzer sa auspuhom.

Za razliku od mog prošlog Bayliner-a koji je sa kabinom, a otvoren prostor je koncipiran kao automobil kabriolet, čamac s centralnom konzolom pruža mnogo više korisnog prostora, što je meni veoma važno. Naravno, potrebe se razlikuju, pa će nekome više odgovarati drugačiji tip plovila.

Na Bejlajneru je uvek bilo pretoplo, osim u režimu glisiranja, i to pri minimalno 40 km/h. Kada se plovi polako, na čamcu je bilo nemoguće izdržati zbog vrućine. Takođe, tokom plovidbe nisam imao onaj osećaj kontakta s vodom, kao što ga imam na čamcu s centralnom konzolom. Na takvom plovilu nema prevelike toplote, vazduh struji, a kontakt s vodom je stalan. Nekome to možda nije važno, ali meni jeste. Primetio sam razliku tek kada sam sa Fišermana 450 prešao na Bejlajner.

Eto, ovo su neka moja iskustva u vezi razlika između vanbrodskog i brodskog motora s 'Z' pogonom na gliserima. Takođe, osvrnuo sam se i na tipove korita, koji, u suštini, nemaju veze s izborom motora, jer oba tipa trupa mogu koristiti i vanbrodske i brodske motore.
Mada sve ovo i nema neke veze sa temom iz naslova.   

:D