Tokom prošle godine, zajedno sa nekolicinom prijatelja, aktivno sam se trudio da se reši pitanje čišćenja čuklaričkog rukavca.
Naslušali smo se svakakvih, neubedljivih priča od strane Beograd Voda, i drugih odgovornih lica vezanih za moguće rešenje ovog problema.
Prosto je neverovatno sa kakvomlakoćom se daju izjave za medije kojima se "mažu oči", javnosti a novac koji je obezbeđen za te namene (u slučaju čukaričkog rukavca), nestaje na volšeban način sa računa Beograd Voda.
Sva priča odgovornih u smislu da se taj mulj ne sme ubaciti u Savu pošto bi izazvao ekološku katastrofu gubi smisao imajući u vidu da je deo mulja koji je prošle godine preoravan, praktično završio u koritu Save nošen vodom koju donosi Topčiderska reka.
Bilo kako bilo, pre nekoliko dana dobio sam preko E-maila, poruku gospodina Nemanje Vranjina iz Zrenjanina, inače vlasnika preduzeća Vranjin Kop. Ovo preduzeće ima refularni bager kojim može da se izvrši izmuljavanje čukaričkog i sličnih rukavaca, (padaju mi odmah na um Višnjička i dorćolska marina kod 25. maj).
Gospodin Vranjin je pročitao više mojih pisanija po raznim sajtovima, gledao moj razgovor sa novinarkom Studija B i odlučio da se mi se javi pošto se njegova firma upravo bavi izmuljavanjem kanala i rečnih korita.
Budući da sam čuo, nezvanične izjave da su pare za izmuljavanje rukavca odobrene i da bi izmuljavanje rukavca trbalo da počne početkom oktobra, gospodin Nemanja je upućen na kontakte sa direktorom Beograd Voda.
Pokušao je Nemanja da kontaktira direktora, ali se spostavilo da je on na godišnjem odmoru a da niko sem njega ne može da daje bilo kakve informacije vezane za čišćenje navedenog rukavca.
Zahvalio sam se Nemanji. A da bi meni i drugima bilo jasnije o čemu se radi zamolio sam ga da mi pošalje fotografije tog bagera i procenu koliko bi koštalo izmuljavanje površine od recimo 100x40 metara, zajedno sa postavljanjem creva kojim bi se mulj izbacivao na obalu ili u maticu reke.
Dobio sam sledeći odgovor.
"Nema na cemu, sto se tice slika.
Mozete ih iskoristiti za sajtove, nikakav problem.
Iskop tih cca 4000m3 bi kostao oko 3 miliona dinara plus troskovi transporta.
Mulj koji je refulisan na slikama je odlagan u kasetu na obali, i tamo je i ostao. Postoji mogucnost da se posle cedjenja odveze kamionima, ali je to skupa opcija. Po meni je u vasem slucaju najbolje cevima ga usmeriti u maticu i kraj price. U slucaju da se desi da prica o izmuljavanju zazivi, trebalo bi mi oko mesec dana da vam uradim posao. Inace ide to mnogo brze, ali pretpostavljam da taj mulj krije milion sajli, sidara, konopa i ko zna cega sve jos, a to prilicno usporava radove.
Ako vam nije problem, posaljite mi link gde budete kacili slike, jako me interesuje kako narod dise na ovu temu.
Stojim vam na raspolaganju za sve dodatne informacije
Pozdrav"Slike ću postaviti ovde ali glasno postavljam pitanje. Kako je moguć ovakav javašluk odgovornih za održavanje čukaričkog rukavca i sličnih površina na Savi, Dunavu i drugim mestima.
Konkretno, u slučaju čukaričkog rukavca koga koristi više marina, klubova i drugih korisnika, nije mi jasno zašto i oni ne učestvuju u finansiranju čišćenja rukavca kada od svojih članova uzimaju, ne mala novčana sredstva.
A šta im pružaju? Smrdljivu baru u kojoj drže plovila koja u sezoni ne mogu da isplove.
Evo i slika koje sam dobio.
