Forum > Vesti i priče sa reke

Reke u zemljama bivseg SSSR-a

<< < (2/3) > >>

moma seva:
*

Ukraina grad Kijev

#Price sa reke Desne#



   lkjhgfgfd Subota je i jutro je lepo i suncano, a ja sam se spremio da ovako lepi dan provedem na camcu, a Ljilja se u medjuvremenu dogovorila sa nasom poznanicom Sladjanom i njenom malom cerkicom Katarinom, da dan provedu zajedno obilazeci nekoliko "Super-Marketa" i veliki park "Golosijevski" u kome ce u restoranu - basti i rucati. A ja sam isplanirao da ceo dan provedem na camcu, odnosno na Dnjepru. I tako posle dorucka, Ljilja me je kolima odvezla do marine "ЯХТ - КЛУБА" kod Moskovskog mosta na levoj obali Dnjepra. A usput smo svratili na pijacu gde sam kupio dobre gliste i u mesari komad crne dzigerice. Stigavsi uzeo sam iz kola svoj ribolovacki "shimano"ranac i ruksak-futrolu sa stapovima za pecanje, kao i frigo - torbu sa suhomesnatim obedom i osvezavajucim napitcima. Poneo sam takodje sa sobom torbu od kompjuutera ( lap-topa ) u kojoj su mi bili razni casopisi i sveska-podsetnik A4 formata u kojoj sam zapisivao dogadjaje koji se dese a ne treba da se zaborave. Camac mi je na pumpanje marke "Brig" duzine 3,5 metara i sirine 144 cm. sa malim motorom  " merkuri" od 5 ks - a sa rezervoarom od 12 litara goriva. I u camcu me je uvek cekala oprema : 1 ) rasklapajuca stolica - lezaljka, 2 ) rasklapajuci sto odgovarajuce velicine prema camcu, 3 ) drzac suncobrana, koji se puni vodom radi stabilnosti, 4 ) suncobran ( plasticni - koji je ujedno i kisobran ), sidro sa dovoljno kanapa  5 ) i nozna vazdusna pumpa - zlu ne trebalo !


Camac mali, ali dovoljno veliki, sa kojim sam obisao mnoge razlive, ali i Ostrva reke Dnjepar !

Posto od mog poslednjeg boravka na camcu kisa nije padala, patos camca je bio suv i mogao sam odmah da krenem, sto sam i ucinio. Mali "merkuri" je nov i radi kao sat, a ja sam uzivao ploveci mirnom vodom Dnjepra. Ceo dan na raspolaganju, otvorio mi je "apetit" i krenuo sam u reku Desnu, cije je usce bilo tu na 20 minuta plovidbe od moje marine. Prosao sam pored Ostrva ( koje ima na sebi sojenice ) malim tokom Dnjepra, koji je u sebi krio kamenu pregradu iliti "naper", gde su inace ribolovci iz camaca redovno lovili smudjeve i bucove, pa i sada ih je bilo nekoliko. Na Ostrvu je bilo i nekoliko grupa satora, gde svakog leta do kasno u jesen kampuju nekoliko drustava. Posle Ostrva, levu obalu je krasilo "polje" lokvanja, gde sam ja nekoliko mesta i nekoliko puta ranije na plovak lovio "lepe" ribe pored samih lokvanja. Uskoro sam prosao pored usca razliva u cijoj sam se unutrasnjosti do sada svaki put rado zadrzavao, a ovog puta sam resio da uplovim u reku Desnu i oprobam srecu u ribolovu na krupne ribe. Ne iz razloga da ulovim i koristim se tom ribom, vec radi samog procesa a inace imam nameru da u udobnoj stolici-lezaljci nesto procitam, ali i moguce je da napisem nesto ako budem imao inspiracije.


Pored samih lokvanja uvece ostavim mrezu sa ribljom hranom i sutradan je bilo zadovoljstvo pecati ... !

Usao sam u reku Desnu cije usce je interesantno i lepo rekao bih, jer je tu veliki Dnjepar na kome se u blizini nalazi velika, da ne kazem ogromna brana  i "hidro-centrala" sa svojim "harmonika - enterijerom". Sama reka Desna, dalje od usca se provlacila kroz selo Osescina, cije su periferne kuce prizemne i tako bajkovito deluju ( kao iz price o starom ribaru i njegovoj trosnoj kuci ) ! Prolazim pored grupe drvenih sojenica na levoj obali Desne sa lepo uredjenom platformom medju njima ( kao park ). To je jedan od Ukrainskih "sanatorijuma" iliti mesto za organizovani odmor i rekreaciju. Ispred tog objekta, pored i na samoj obali je nasuto oblo krupno kamenje i soder pa pesak i na tim uredjenim plazama gosti sanatorijuma se kupaju uz hladna piva, a pot suncobranima i u senkama visokih vrba. Ne rekoh da su reka Desna kao i Dnjepar, stalno i uvek providne vode, ako ne racunamo u junu mesecu nekoliko dana kada su zelene alge agresivne po svim, ali i tim rekama ( voda cveta, kazu ).


Kamperi na Ostrvu koriste svako slobodno vreme, a satori im stoje i po kisi i na suncu ... !

Tadasnja brzina kretanja moga “Brig” camca ( oko 15 km/h ) mi je odgovarala da sve vidim oko sebe i propratim sve sta se dalje nalazi na obalama. I zapazio sam u grupi nekoliko starih vrba kako su se sa velikom senkom, tj. krosnjama nadnele nad vodom u samoj spoljnoj krivini na desnoj obali. I ribolovacki instinkt mi je proradio : “ tu je kao prvo dubina ( visoka obala ), a velika hladovina i dubina je mesto gde ce som da se skloni od letnjih vrucina. Prosao sam to mesto pored druge obale, a zatim sam presao blizu desne obale i sa proracunom ( od oka ) sa dovoljnom distancom sam spustio sidro i otpustio sam sav kanap, Camac se zaustavio bas na mestu koje mi je odgovaralo da sa tog mesta zabacim stapove - dubinjake. Veslima sam se privukao obali i za jednu samoniklu vrbu vezao kanap kojim sam se zatim malo “nategao”, da bi mi stapovi stajali na mestu. ... Nastavice se ... !


"Sanatorijumi" i "Baze odiha" - sve je lepo organizovano, pa nesto razmisljam : -" More nemamo, ali imamo Panonsko, pa ako nesto ne kosta mnogo u izgradnji ! Pa cak i za odrzavanje nije skupo ... pa kako se neko od nasih mozgova iz vlasti toga ne setise ... !?" juhgfdertyh


Pozdrav Moma Stosic jhgf frdxs

Dule:
Kako se nisu setili? Setili su se. Izradjene su mnoge studije ali kod nas ne može tek tako... ili će da bude od par miliona evra ili neće da bude.

moma seva:
*
Ukraina grad Kijev

#Price sa reke Desne 2 #



 lkjhgfgfd  Hladovina u kojoj sam se neplanirano nasao i lepo okruzenje reke Desne, dalo mi je inspiraciju i ideju da se opustim i uzivam u takvom okruzenju. Prvo sam rasklopio stol i postavio sam ga na svoje mesto u camcu. Zatim sam ispod stola stavio svoj "simano - ranac" sa priborom za pecanje, a prekoputa ranca  naslo se mesto i za "frigo - torbu" sa hranom i hladnim osvezavajucim napicima.  Ruksag - futrola sa stapovima se nasla na gornjem delu boka camca i vezao sam je za fiksirano veslo. Nozna pumpa se nasla pored rezervoara, a s’druge strane rezervoara sam smestio torbu "lap-top"-a. Nosac suncobrana sam napunio vodom  i smestio sam ga u sami spic prednjeg dela camca, a onda sam rasklopio stolicu-lezaljku i postavio je na njeno, odnosno jedno-jedino mesto. Suncobran ( 3,2 m. u precniku ) sam rasirio i stavio ga iza naslona stolice u njegovo postolje. I mada sam bio u senci vrba, suncobran je imao zadatak da me stiti od mrava koji znaju da padaju sa takvih starih vrba, a njihovo prisustvo u kosi po glavi a i po telu bas i nije prijatno ! Sledeci moj potez je bio da sa "Germina" provereno jakim dvodelnim stapom i "Silstar- matrix 4000" masinom na njemu, pretrazim dno i utvrdim pored dubine i kvalitet dna.  Na masinici za te svrhe namotavam "zlatnu kornjacu" od 0,60 mm. A na najlonu vezujem samo olovo za mreze od 0,80 grama ( dugacko pa usko ). Sa takvim priborom ja u stvari samo ispitujem dubinu i kvalitet dna, a ovde sam ustanovio da je dubina oko 5 metara, a dno je prekriveno sa jednim ili par stabala i grana. Da sam jos nekoliko puta spustio olovo mogao sam preciznije da saznam o situaciji na dnu, ali nisam hteo da remerim mir koji dole vlada. Uglavnom mesto je obecavalo dobar ulov, a meni se momentalno vise svidjalo da “meracim” uz hladnu koka-kolu i ajs-kafe koju mi je Ljilja napravila i stavila u “frigo-torbu” da ponesem sa sobom. I nije mi se remetio uredjeni enterier na camcu zbog radi ulova, recimo velike ribe i da sve na camcu poremetim, namokrim i na kraju isprljam, a ribu svakako necu nositi kuci. U stvari ja ovde imam “kompleks Cernobila”... grada koji je stradao u atomskoj katastrofi 1986-te, a koji je od Kijeva udaljen vazdusnom linijom samo 94 kilometara. Velika pritoka Dnjepra, reka Pripjat dolazi sa severa iz Belorusije i prolazi kroz Cernobil. Usput sakuplja sve vode malih reka i recica i spokojno se uliva u Dnjepar, po kome ja plovim, ali ne jedem ulovljenu ribu iz njega. Sto se tice kupanja preko leta, ja i Ljilja dolazimo camcem ovde u reku Desnu i ponekad’ se u njoj kupamo ( kada je voda topla ) a to retko biva ! Inace reka Desna dolazi sa severo-istoka i na periferiji Kijeva se uleva u Dnjepar. Razliv Dnjepra koji se nalazi odmah posle usca reke Desne i snabdeva se vodom iz reke Desne, je samo jedan od razloga sto preko leta skoro svo slobodno vreme provodim u tom razlivu. Lepota i bogatstvo flore i faune u razlivu je glavni razlog mog boravka u toj prirodnoj lepoti, a opet blizu je Kijeva i reka Desna donosi vode iz Cernjigovske oblasti ( severo-istok Ukraine ), teritorije koja nije stradala posledicom Cernobilske katastrofe ( bar tako odgovorni kazu )!



Sapat lisca u krosnjama vrba, iniciran strujanjem vazduha koji se grejao pod uticajem suncanih zraka, pridruzio se carobnim pesmama slavuja, carica i trstenjaka. Sunce je umirujucim toplim zracima delovalo smirujuce na svu prirodu pa i na samu reku Desnu, koja je svojim mirnim tokom podnosila po neki gliser ili camac kojim su ribolovci ili samo motorizovani kamperi zurili na svoja odredista i ispunjenju lepo zamisljenog provoda, saglasnim sa lepim vremenom. Jedan ot tih camaca se uputio ka meni i sve mislim covek samo menja kurs kretanj, a ono covek sa camcem stade pored mene, izgasi motor i kaze :
-“ Gospodine, ja se izvinjavam sto vam remetim uzivanje, ali ako dozvolite, ja na tom mestu sam stalni posetioc i hranim to mesto za pecanje, jer sam inace strastni pecaros ... (ето мой образ жизньи -  to je moj nacin zivota ) !” Dobrocudni pristup coveka, po mojim shvatanjima i dobrih karakternih osobina, kod mene svagda ima privilegije. Ponudio sam mu da se udaljim sa tog mesta, jer meni pecanje nije prevashodno obavezna zabava, a ne bih hteo ni da mu smetam jer covek “hrani to mesto”!?
-“ Ne, ostanite tu ! Pa vi meni ne smetate ! Naprotiv, mozemo da se druzimo uz razgovor !” I izasao je na obalu i iz jednog krticnjaka ( rekao bih ) izvadio lanenu kesu u kojoj ( kasnije sam video ) su mu bili mamci za pecanje, a za jednu zilu u vodi od vrbe bio je vezao cuvarku ( sasvim prostu – koncanu ) u kojoj su mu bili “bicki” ( po nasemu pesh ).  Prostoran camac ( lici mi na nas elan 401 ) i brzo je raspakovao svoju opremu, zadenuo mamke ( krupni durdubaci i bicki ) i samo ih spustio u vodu. Sedeo je na srednjoj klupi camca i naslonio se laktovima na kolena. Pa kaze :
-“ Ja se bavim biznisom koji mnogo puta zahteva obaveznu moju prisutnost u firmi. Kao i jutros ! Imali smo neki vanredni sastanak sa investitorima iz inostranstva ! A vi cime se bavite ?” Pitao me je ne gledajuci u mene, vec u vrhove stapova ... a ja brzo razmisljam ... ako krenemo o poslu ... propade mi dan i odgovorih mu :
-“ Ja ... po nekad pecanjem ... !” Pogledao me je ozbiljnim iznenadjujucim pogledom i zatim se nasmejao i nastavio da gleda u vrhove svojih stapova. Malo zatim kaze :
-“ Pa zasto onda ne zabacite stapove, vec vam stoje u ruksagu !?”
-“ Da pecam na vasem mestu koje vi opsluzujete, ne bi vam bilo pravo ... zar ne ? Ovako ja uzivam i posmatram na vase stapove, sve ocekujuci da ce se bar jedan od njih da proradi ... onako zestoko!” Nasmejao se i kaze :
-“ I ja bih isto to pozeleo. Nego, da li ste za vodku ili pivo !?” I dohvatio je ranac u ruke, otvorivsi ga ...
- “Нет, спасибо, чтобы mне не пить кока-колу и кофе-айс !” Odgovaram mu ja i podizem koka-kolu nazdravljajuci mu. Njemu nista nije bilo jasno ? Kako to muskarac na pecanju, a ne pije ... !? To nije navika na ovdasnjim terenima !? I odjednom se sve izmenilo ... jedan od stapova se tako snazno savio, mal’te ne vrhom do u vodu i u tom trenutku je poceo dogadjaj. Ja sam sa paznjom pratio dalje desavanje, a gospodin do mene je ustao u camcu i “borio” se sa ribom koja je pokazala da nije mala... ! 

- Nastavi ce se -

Pozdrav Moma Stosic   jhgf   frdxs

moma seva:
*

      Ukraina grad Kijev
  #Price sa reke Desne 3#



 lkjhgfgfd Vidim da je stap dvodelni "saranski", jak ali se ipak savija do vode i moj sused u camcu do mene je za svaki slucaj ponovo seo i upro se nogama o zrcalo camca. Vidim i da se koncentricao na dogadjaj koji se odvija, ali i da mu je veoma stalo da izvadi tu ribu, koja nije imala danas srece, vec se zakacila njemu za udicu stapa. Najlon pisti i skripi kroz provodnike stapa, a kocnica masinice pod opterecenjem popusta i zvrci ...  a voda mirno tece i samo se tanki najlon gonjen uhvacenom ribom seta kroz vodu i po njenoj povrsini. Prve udare "moj komsija" je vesto amortizovao i onda se preslo na fazu nadmudrivanja. "Komsija" je cutao, znojio se i drzao nategnuti stap.
-" Ima li mogucnost da se zakaci za panj ili neku veliku granu ... ?" Pitam ga ja radoznalo, s obzirom da sam pre nego sto je dosao,  utvrdio da je dno pokriveno stablima i granjama.
-" Trudim se da mu ne dozvolim da se zavuce ispod stabala, a sa granama cu vec izaci na kraj. Imam dosta jaku opremu, ali se uzdam i u srecu." .
-" Predpostavljam po nacinu kako vuce, da je u pitanju veliki som ... !?" Primecujem ja, a "komsija" me seretski pita:
-" A po cemu ste zakljucili da nije saran ... veliki !?" Postavlja mi pitanje, a fiksirano gleda u stap i polozaj najlona u vodi.
-" Da je saran u pitanju, u prvih dve do pet sekundi bi se vec zavukao ispod stabla ! A som se zakaci repom i tako moze dugo da se neda." Mudro je i dalje cutao i znojio se, a ja sam podigao noge na stocic, zavalio se u stolicu, otpio gutljaj hladne koka-kole i nastavio da gledam nesvakidasnji dogadjaj uzivo.


Ribolov je po nekada proces i po svaku cenu !

I setih se jednog slicnog dogadjaja kada sam na 18-tom kilometru reke Tise ribario povrsinskom mrezom, a Mirko Dzibra je bio zakacio soma od 16 kilograma ( na ceku ). Naime, nas nekoliko camaca, vracali smo se sa Regate iz Madjarske i na 18-tom kilometru smo zastali kod nasih drugara Slobe i Micike. Oni su inace iz nase marine Zeleznicar sa Makisa, a ovde na 18-tom kilometru Sloba je lovio iskljucivo sarane u turnusu od 2 do 3 meseca stalnog boravka na jednom mestu. Secam se jos i da je kada su se spremali za put na Tisu, u camac je Sloba utovario dva puna velika dzaka kukuruza u zrnu “za prehranu” kaze. I ostali smo na poziv nasih drugara, da prenocimo tu noc i da ih malo relaksiramo, jer kako kaze Micika :
-“ Hocemo boga mi da podivljamo sami od jutra do sutra !” Kad uvece posle zajednicke vecere, Sloba je usidrio svoju siklju nad mestom gde “hrani sarane” i zabacio svojih tri stapa “na dubinjaka”, a Micojka je ostala pored vatre sa Ljiljom, Cecom, Jaretom i Branom. Mirko Dzibra je resio da se oproba “na soma” pa je sa svojim kabinasem se usidrio negde pored plovnog puta. Meni je bilo dosadno i izvezem se ja sa cunom i povrsinskim mrezama od ukupno 100 metara duzine, pa ih rasprostrem po povrsini Tise, a Malisa je bio presrecan sto je skoro citavu noc sa mnom bio na cunu. Posto je Dzibra osvetlio sebe sa karabitnom lampom, lako mi je onda bilo da tacno proracunam gde cu podaviti mreze, tako da sam “ladno” prolazio pored njega u rini. I tako, bilo je oko pola noci, kad’ vidim ja Mirko se “muci” sa jednim od stapova !
-“ Bravo Mirko ... !” Kazem mu ja u prolazu i odem dalje, brzinom vode sa mrezom. Sledecu rinu teram i opet prolazim pored Mirka, a on opet tegli-li-tegli i ja ga pitam :
-“ Bravo Mirko ! Koji je taj po redu ... !?” A Mirko mi odgovara da je to jos uvek onaj prvi ... !
-“ Kako to ... Mirko ! Koliko ga dugo to zamaras ... ?”
-“ Ma zakacio se repom za dno ... ma pustice on ... mora, jer nema kud’ ! Samo dobar je komad i zato necu da ga preforsiram, jer tako moze da mi se otkaci. Ovako “ja sam stara pocekovina”, a on nema izbora ... !” I ostade Mirko, a ja odoh sa mrezama dalje, ne verujuci svojim usima sta sam cuo ? U sledecoj rini, ponovo ja prolazim pored njega, a Mirko i dalje drzi zategnuti stap i pusi. Gledam ga i prolazim pored njega i nista ga ne pitam i dalje cudeci se njegovom strpljenju, a on mi kaze :
-“ I dalje bez medalje ! Ma otkacice se, makar ga ja drzao do jutra ... !”Nisam hteo da ista komentarisem, ali sam ga pitao :
-“ Mirko, da li ti treba nesto da ti donesem, jer ja bataljujem sa teranjem rina. Za veceras je dosta i pravo da ti kazem, idem da se naspavam. Sutra smo boze-zdravlja na Belegiskim Adama. A tamo ce biti interesantno ribariti ... a isplanirao sam da jedno prasence okrenemo na razanj ... !” A Mirko pusi i cuti, pa ce na kraju reci :
-“ Znas sta Momo. Zamolio bih te da mi Ljilja skuva kafu, a ti je naspi u termos i donesi mi je ! Drugo mi nista ne treba, a ja moram da ga ulovim !” I naravno, doneo sam mu kafu, a ujutru kada sam se probudio, na Mirkovom malom kabinasu visio je zakaceni som od 16 kilograma, a prema camcu je izgledao mnogo tezi ...   

 
- Nastavice se -

Pozdrav Moma Stosic  jhgf   frdxs

moma seva:
*

    Ukraina grad Kijev
#Price sa reke Desne# - 4





 lkjhgfgfd  U prijatnoj tisini, cula se samo pesma ptica i skripanje najlona kroz provodnike stapa. I odjednom bez posebnog razloga, "komsija" se obraca meni, a bez da me pogleda, vec je svoj pogled "zakovao"za stap i kaze :
-" Мне зовут Александар Николаевич Вербицкий ... для друзей Саша !" A ja na momenat iznenadjen, brzo sam se snasao :
-" Drago mi je ... mene zovu Moma Stosic ... i drugova imam koliko i prijatelja !" Na kratko se okrenuo prema meni, dok sam ja sedeo u polulezecem polozaju sa nogama preko stocica i pitao me odakle sam. Kada sam mu rekao da sam iz Jugoslavije iz Beograda, namestio je facu u kratki osmeh i rekao mi je da je mislio da sam Poljak, te zato je bio rezervisan prema meni. A onda mi je ispricao da ga  za Jugoslovene vezuju samo lepe uspomene. I naravno Djordje Marjanovic i Karaklaicka su za njega jos uvek "prva A" klasa estrade ! A onda mi je postavio pitanje koga se nisam nadao :
-" Otkud' da pored ovoliko mesta za pecanje, ti si odabrao bas ovo ovde. Sta je bilo presudno u tvojoj odluci da stanes bas ovde ... ?"Nisam ocekivao takvo pitanje, jer ja recimo nikada njega ne bih pitao ni slicno, ali mi nije bilo tesko da mu odgovorim, cak na protiv :
-" Ja svagda obracam paznju na prirodne fizicke anomalije, koje su svakako jedan od glavnih uslova kako za kretanje riba, tako i za njihova "legla"tj. mesna stanista ! 1 ) A ovde je i visoka obala - znaci voda pored ima dubinu ( somovsko mesto ). 2 ) Nakrivljene vrbe nad vodom - znaci da hladovina ima uticaja i u dubini ( somovsko mesto ). 3 ) Tamo gde su vrbe nakrivljene nad vodom - znaci da je ne tako davno bilo mnogo vise vrba, koje je voda podkopala i one su sada tu na dnu reke ( somovsko mesto ) Itd... itd ! U nijanse spada uverenje da ta i takva mesta imaju stalne stanovnike sa dugim repom - somove." Na trenutak je zastao, ali ipak zadovoljan odgovorom rekao:
-" Drago mi je da imas istu skolu pecanja kao i ja. Inace na ovom podneblju akvatorija Crnog Mora ima mnogo velikih somova. Dakle istorija je zabelezila da je ovde na Dnjepru 1830 godine uhvacen som od 400 kg. I to nije jedinstveni egzemplar ! Jos je i zabelezeno na reci Dnjestar, takodje iz ovog akvatorija, da je bio ulovljen som dugacak 4 metara, ali i tezak 320 kg.”
-" Mogu samo da zamislim kako su izgledale te "ajkule"! Medjutim, ja velike somove niti volim da ulovim, niti volim meso od tako velikih jedinki. Moja merka je som najvise do 3,5 kilograma maksimalne tezine i to jedem iskljucivo meso od stomaka i oko prednjih peraja i podbradak. A somovi mi se svidjaju sto uvek mogu da ih nadjem na istom mestu !"


Pa zar nisam pravi ... !?

-" Da, dokazano je da somovi, osim ako ih nesto ili neko ne ugrozava, znaju da u jednoj jami zive i po desetak godina. Veoma retko se usudjuju na daleke puteve, a i za to treba da se poklope razno-razni razlozi !" Kaze Verbicki.
-" Ja ribarim na Dunavu sa mrezama i obozavam da se takmicim sa somovima iz jednog legla, kada krenu da se hrane, da im mrezama presecem put. Tada sam srecan i ne mogu kriti da soma volim da vidim u mrezi ... narocito u prolece kada masovno napustaju svoje jame u potrazi u okolini i to nedaleko za bogatijim mestima sa hranom."
-“ Hoces reci da kod vas u Jugoslaviji je dozvoljen ribolov mrezama ... !?” Rasirio je oci od cuda !
-“ Da. Postoje propisana pravila i obaveze profesionalnih ribara koji se kod nas zovu “Alasi”.
-“ Interesantno ! Kod nas u citavom Sovjetskom Savezu, mreze za gradjanstvo su strogo zabranjene i u zakonu se tretiraju kao "sverc", a to je teska stavka, a pecanje je besplatno !”
-“ Verovatno se gradjani snabdevaju ribom iz ribnjaka !?” Pitam ja takodje iznenadjen !
-“ Da, imamo veoma mnogo “Рибхозева” koji zahvataju citava jezera, gde se svakako planski izlovljava, ali se riba sama obnavlja i u jezerima ima mnogo razlicitih riba, ali je pecanje tamo zabranjeno.”
-“ I vama pecarosima ostaju samo reke !?”
-“ Da, reke, razlivi i sva jezera koja nisu ribarska gazdinstva. A ti sa mrezama mozes li svuda da ribaris !?”
-“ Relativno ! Mogu na svim vecim otvorenim i tekucim vodama reka, ali u jezerima i malim rekama nemam pravo !”
-“ I kada izlazis u ribolov !?” Pitao je i pitao Verbicki, nasladjujuci se mojim odgovorima, jer i on bi rado podavio mreze.
-" Negde sredinom aprila meseca posle obavljenog mresta riba, pa i ako se ulovi neka riba koja se nije izmrestila, ja je obavezno vracam u vodu. Tada su inace visoke vode posle otapanja snega u planinama i tada voda izlazi u razlive i sa tom pojavom pocinje somovski "prolecni mars". Izlaze u plitke vode, gde ih ceka mnogo lako zatecene hrane. “A Verbicki je dodao :
-“ Somovi izbegavaju mutnu vodu, jer im kao i smudjevima mutna voda ne prija... " Konstatuje Verbicki i pokusava da pomeri soma sa dna, ali mu ocigledno ne polazi za rukom. A ja sam nastavio da mu pravim “zazubice”!
-" Ja imam camac kabinas za normalni zivot na vodi van kuce, a i cun za ribarenje i kada je Dunav mutan, ja posecujem usca reka ( pritoka Dunava ) i tamo uvek imam uspeha u ribolovu ..."


-- nastavice se --

Pozdrav Moma Stosic  jhgf frdxs

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana