Forum > Vesti i priče sa reke

Reke u zemljama bivseg SSSR-a

(1/3) > >>

moma seva:
*

Pozdrav Gospodo Forumasi ! lkjhgfgfd

Reka Dnjepr, je sigurno jedna od najlepsih reka u okviru bivseg SSSR-a. Mnogo godina sam prisutan na prostoru Istocne Evrope i zemalja bivseg Sovjetskog Saveza, pa mogu Vam punopravno reci da su reke predivne, a i priroda je "grandomanski" poklonila lepotu ovim zemljama. Jedino su neke navike tog drevnog naroda malo-mnogo drugacije od nasih navika. Imam nameru da o tome pisem i da vas preko Nautickog Foruma upoznam sa osobinama drevnog Sovjetskog naroda. rfcdvb





Kartu sliva reke Dnjepr, morao sam da podelim na dva dela iz razloga limita fotografija na Forumu, a ovako cete ipak moci da procitate nazive gradova. Sve zaokruzene gradove na kartama, imao sam tu cast da ih posetim i neko vreme provedem u njima.

Za sada samo da vas upoznam sa temom u kojoj cu ja uzivati dok je opisujem, a mnogi od vas ce imati mogucnost da se upoznaju sa navikama i kulturom naravno ovog dela sveta.

Pozdrav Moma Stosic   jhgf   frdxs


 

moma seva:
*
Belorusija grad Minsk -1

 lkjhgfgfd Postovani Forumasi  jhgf, zelim da vas upoznam sa Bratskom Zemljom Belorusijom i njenim lepim i bistrim rekama rfcdvb

Davne 1994-te, ja Ljilja i nas pas Malisa, sleteli smo u Belorusiju na Minski aerodrom dvomotornim elisnim “Aeroflot”-ovim avionom. S obzirom da je avion dolazio sa zapada iz evropske zemlje Poljske, prvo sto sam na aerodromu zapazio da su pored stepenista iz naseg aviona stajala dva KGB-agenta, u istim koznim dugim mantilima i sa cojanim sesirima na glavi. Iznenadili su se kada je prvi putnik iz aviona strcao niz stepenice, a bio je to nas Malisa i koji je odmah tu pred njima izvrsio malu nuzdu uz tocak stepenista. Bili su pristojni i nisu reagovali, mada sam za vrlo kratko vreme zatim saznao da je u Minsku zabranjeno kretanje pasa bez povodca i da je isto rigorozno kaznjivo.

Kroz centar grada Minska, krivudavo tece cista i bistra reka Svisloc, sa uredjenim obalama i kejom za setanje u samom centru grada Minska. Nazalost nije plovna, ali njome zato plove divlje patke i cajke ( vrsta galebova ), kojih ima u zavidnim kolicinama i sa njima reka predivno izgleda. U njenom akvatoriju na samoj periferiji grada je i veliko “vodohranilisce” iliti akomulaciono jezero, tzv : “Minsko more”, na kome plove jedrilice iz Beloruske proizvodnje iz brodogradilista na juznom delu istog jezera. Izgradjen je i Olimpijski – kanal, iliti staza za veslacke sportove i tu se uspesno odrzavaju evropska prvenstva u veslackim disciplinama, a sada posle toliko godina, verovatno se odvijaju i svetska prvenstva.

 
Reka Svislac je inace u slivu reke Djepar

  juhgfdertyh Samo je sportski ribolov jedino dozvoljen na svim unutrasnjim vodama Belorusije. I u vreme tih ’90-tih bio je besplatan i veoma zastupljen od strane pecarosa po najvise sa obale ( usled nedostatka potrebne kolicine plovila ). Posto su svuda i na svim vodama standardno plitke obale i to je specifika svih obala jezera Belorusije, strastveni pecarosi u 90% slucaja love sa stapovima od fiberglasa ( domace proizvodnje i vrlo su fizicki teski ), ali i od bambusa sa “cekrcima” umesto standardnim masinicama. Proces zabacivanja u dublje vode u najvecem procentu se obavlja na sledeci nacin : Ribolovac svoj stap postavi na nosac-stapa pod uglom od 45% i otkoci kocnicu “cekrk”- a. Zatim uzme u ruku “nahranjenu” udicu i olovo sa strune-kanapa i gazeci kroz vodu do grla, razvlaci strunu sa kalema “cekrka”, a zatim mamac baci koliko je to moguce daleko od sebe. Zatim dopliva do obale i onda nategne “cekrkom” strunu, pa onda na vrhu stapa stavi parce kartona, koje pri trzaju ribe padne i to je znak za “kontru”. Video sam i bolje pripremljene pecarose, koji poseduju male ( za jednu osobu ) camce i napumpaju ih i na vesla razvlace mamke u duboku vodu. Neki to rade i sa napumpanim kamionskim gumama ! Reklo bi se da se muce ?! Ali to spada u proces ribolova i nikome ko se bavi pecanjem, to nije tesko. Inace se peca u ne malim kolicinama : bandar, crvenperka, deverika, kao i babuska,  a beovica ima mnogo. Pecarosi koji su bolje tehnicki opremljeni, cesto upecaju smudja, linjaka, sarana i soma takodje.

Inace Belorusi ( po mom 18 godisnjem iskustvu )  rfcdvb su najpitomiji, obrazovani i opste kulturniji narod, u odnosu na sve narode drzava bivseg SSSR-a, koji su za nijansu razliciti, ali se ipak razlikuju ! Socijalisticke kulturno zivotne navike su im obezbedile skroman zivot tih ’90-tih godina, na koji smo se ja i Ljilja veoma tesko navikavali, ili se uopste nismo navikli. U Minsku smo iznajmili trosoban konforni stan u centru grada, na osmom spratu u zgradi na uglu ulica : “Prospekta Nezavisnosti” i ulice “Janki Kupalji”, odmah preko puta “Beloruskog Drzavnog Cirkuca”. Stan je pripadao nekom Generalu Policije, koji je penzionisan i otisao covek na selo da zivi. Nikada ga nisam upoznao, ali nas je njegova lepo negovana supruga zamolila da u nekoliko ormara ostanu njihove stvari, koje nisu imali gde da presele. Nama to nije smetalo i kada nam ih je gospodja otvorila da vidimo sta je u njima, video sam bezbroj Socijalistickih medalja i odela od skromnog materijala. Medjutim, stan uopste nije imao prikljucak za ves masinu, pa smo kupivsi italijansku “Kandi” ves masinu, morali da instalaciju odradimo posebno. Jos gori je slucaj kada sam se ja tusirao u kadi, a Ljilja je istovremeno prala sudove u kuhinji. I odjednom sam primetio da stojim u pomijama, te sam zamolio da Ljilja prestane da pere sudove, dok se ja ne okupam !!!


Navika ili lep gest "ulovio pa pustio" - ne postoji ! Ulovio : - znaci od Boga dobio i nema prastanja !!

 lkjhgfgfd Beloruski narod je inace veoma prijateljski naklonjen Srbima. To smo ja i Ljilja u mnogim situacijama prijatno osetili. Ljidi su nas prosto voleli i rado su se druzili sa nama. Sa nama su se naravno standardno lepo provodili, ali su i oni organizovali “nakriti stol” i zvali nas u posete njihovim domovima. U vreme bombardovanja Beograda 1999-te, iz Belorusije smo imali mnogo poziva prijatelja, sa pozivom da se sa svojim porodicama preselimo kod njih u Minsk, Babrujsk, Mogiljov, Brest itd. To se ne zaboravlja.

U vreme “Inforbiroa” kod nas u Jugoslaviji, mnogi nasi piloti i visoki oficiri su nasli skloniste u Belorusiji  bghgy789. U Minsku sam upoznao Georgija ( Djordjeta ), sina naseg ratnog veterana iz Drugog Svetskog Rata i majora – pilota Jugoslovenske Avijacije, koji je sa avionom pobegao iz Jugoslavije i do kraja zivota ostao u Belorusiji. Njegovog sina Georgija, koji je odlicno znao Srpski jezik, zaposlio sam u “Zepter” Belorusiji i druzili smo se do-god smo ja i Ljilja bili tamo.
 jhgf   frdxs 


===================nastavak sledi=======================

Pozdrav Moma Stosic

moma seva:
*
Belorusija grad Minsk - 2

 lkjhgfgfd Postovanje Forumasi  jhgf

Vec rekoh da smo u Minsku dosli aprila meseca 1994-te godine. I da ne zaboravimo da se Sovjetski Savez raspao 25. 12 1991-ve, samo tri godine pre toga. Jos uvek je bilo vrlo malo automobila na ulicama Minska, a od tih koji su se vozili, 98% su bili “Otecestveni” tojest vozila iz Ruskih i Ukrainskih fabrika. Tih recimo 2% “importnih” iz evropskih fabrika, bila su to stara vozila, pretezno iz do tada Istocne Demokratske Nemacke. Meni i Ljilji su u organizaciji Zepter-a, dovezli novi “Volvo – 440” iz Svetske preko Varsave odnosno Poljske. Da vam ne opisujem kako su reagovale devojke, koje su stajale na trotoarima ispred improvizovanih bifea i pile kafu iz kartonskih jednokratnih casa, kada sam im u prolazu blicao svetlima ... ! U to vreme u Minsku nije uopste bilo ni jedne-jedine “baste-terase”, dakle ni jednog stola napolju niti suncobrana. Napolju se moglo popiti “pivo” sa kriglom iz mobilnih cisterni, tipski prljavo zute boje, ili “kvas” za bezalkoholicare.

Tadasnji prelazni vrsilac duznosti Predsednik Belorusije je bio gospodin Kebic, koga je na prvim izborima vec te ’94-te pobedio gospodin Lukasenko, koji je vrlo brzo otvorio Beloruske granice sa primamljivim bescarinskim pravom uvoza automobila za gradjane Belorusije. Za kratko vreme moj “Volvo” nije vise bio na ceni, a i iz Poljske i Italije su u gradu munjevito otvarane prodavnice sa robom iz evropskih zemalja.

U prolece 1995-e, zove mene moj drug Gilence iz Beograda i daje mi neoficijalni zadatak za koji je on znao da ce biti u potpunosti korisno izveden i zavrsen s moje strane. Naime Gile me obavestava da dolaze predstavnici nase Jugoslavije da po prvi put organizuju i otvore Ambasadu Jugoslavije u Belorusiji, pa da im se ja nadjem i da im obezbedim dolican stan gde ce u prvo vreme da stanuju, odnosno u tom stanu treba da bude za pocetak kancelarija nase Jugoslovenske Ambasade. Gospodin Bidzovski, tadasnji generalni direktor “Zepter – Belorusije” mi je velikodusno pomagao, pa cak i ucestvovao u izvrsenju kompletnog Giletovog zadatka. I pre nego sto su se na Minskom aerodromu spustili Zeljko i Branka sluzbenici diplomatije i nasi prvi predstavnici Jugoslovenske Ambasade, ja i Bidzovski uz Ljiljinu pomoc, obezbedili smo im i ljudski namestili i uredili reprezentativni stan u nasem komsiluku. Ja i Bidza smo ih docekali na aerodromu gde smo se i upoznali sa njima.


Vilejsko vodohranilisce - vestacko akumulaciono jezero pitke vode za potrebe okolnih naseljenih mesta, a najvise za grad Minsk !

Ja sam vec te prve godine boravka u Belorusiji, “pronasao” Vilejsko Vodohranilisce, kao “meku” za odmor u netaknutoj prirodi i mesto koje su ljudi malo ili nikako posecivali. Ja i Ljilja i nas mali pas, a veliki nam drug Malisa, smo to pomenuto jezero posecivali pod obavezno subotom i nedeljom, ali mnogo puta se desilo da odemo i radnim danima posle posla. Malisa je plivao ili mi je donosio tenis-lopticu koju sam mu bacao na vodu ili na obali, a Ljilja se obicno odmarala u hladovini neke borke ili breze u stolici-lezaljci i citala neke svoje zanimacije. Ja sam, kao i obicno i ovde u Minsku kupio kompletnu opremu za pecanje i opremu sam angazovao svaki put bez razlike, kada sam boravio na jezeru. Ne mogu se pohvaliti nekim kapitalnim ulovom, ali crvenperke, bodorke i deverika je bilo u dovoljnim kolicinama i za nas i za nase komsije sa sprata nize koji su obozavali da jedu ribu, ali niko od njih nije bio ribolovac i svakako su bili srecni kad god sam im doneo ribe. Samo da napomenem da je najstariji clan te komsijske porodice kojima sam donosio ribu, bio Narodni Heroj Sovjetskog Saveza i covek koji je sa tenkom prvi usao u Minsk, prilikom oslobodjenja Minska sa Crvenom Armijom. Inace interesantan starina !? Dodje on kod nas na vrata i kaze:
-“ Dragi moji. Vidim da bacate u djubriste te prazne 5 litarske boce od vode koju ste upotrebili. Ja bih vas zamolio da mi ih sacuvate, pa kada ja sa zetom i cerkom krenem na vikendicu, ja cu ih tamo poneti. Potrebne su mi tamo ... !” Naravno, tako smo se upoznali, a zatim se i posecivali “na kaficu” ili “na caj i kolace”. Njegova cerka i zet su bili doktori, koje smo mi kasnije zaposlili kod nas u “Zepter”-u i bili su i oni, a imi srecni zbog toga.


Jugoslavija i himna "Hej Sloveni" zivece u meni za svagda !

Predhodnica nase diplomatije iz Jugoslavije Zeljko i Branka su u meni imali saradnika za sva njima neresiva pitanja. Ali sam ih i upoznao sa Vilejskim Vodohraniliscem, koje su zatim sa mnom i sa Ljiljom stalno posecivali. Ja sam im pokazao svoje kulinarske sposobnosti u spremanji raznjica ( saslika ), a Zeljko nas je jednom pravo iznenadio. U pripremi za na “Vilejku” kako smo “nase”jezero mi zvali, Branka nam kaze da ne nosimo nista za jelo, jer ce ona poneti za sve nas. Ponudjeno – prihvaceno, ali pravo iznenadjenje je sledilo : Zeljko je jos dan pre umesio meso za cevape i pljeskavice, a Branka je umesila dovoljno pogaca, koje su bile “k’o dusa” ! Ja sam se postarao da obezbedim suvarke, a Zeljko je pokazao svoje majstorstvo u pecenju cevapa i pljeskavica. Po zelji, ko je sta hteo ! Bilo je i ne jedanput’ i uvek predivno !


Ristivojevic Dragisa -  ili Gile za nas koji smo ga voleli ! On spada u generaciju koju je bilo stid
 da prevari ili obmane Drzavu !!! U toj ekipi sam uvek i ja !

Prolece 1995-e i Gile mi se ponovo javlja :
-“ Moco druze stari. Dolazi ti uskoro Predsednik Jugoslavije Lilic u prvu zvanicnu Predsednicku posetu Belrusiji. Ja sam tvoj telefon dao momcima iz Sedme Uprave, pa ako im nesto zatreba, budi im na raspolaganju !”


==========================nastavak sledi=====================

Pozdrav Moma Stosic  jhgf frdxs

moma seva:
*
Belorusija grad Minsk - 3

Gospodo Forumasi, dobar vam dan zelim, jhgf

U maju mesecu Minsk se naglo za nekoliko dana preodene iz zimske odece u letnju ... zelenu.  S obzirom da prolece ovde vrlo kratko traje, gotovo za par dana sve ozeleni, pa i ogromni drvoredi kestenova kako pored prospekata i bulevara tako i u parkovima ozeleneli i svi odjednom procvetaju u belim i crvenim tonovima. Ukrasi grada su i tranvajske instalacije sa ornamentima na stubovima, ali su tu i stubovi ulicnih svetala, izmedju kojih nad bulevarima vise metalna ukrasenja sa specijalnim svetlima, koje se aktiviraju za vreme drzavnih praznika i gradskih proslava. Ogromne zgrade sa Sovjetskim fasadama i znamenjima se uklapaju u specificni ambijent grada Minska. I  gde god pogledate, cak i da lici na staro ... sve je cisto. Bio sam u bar 50-tak Sovjetskih gradova, sirom teritorije bivseg SSSR-a, ali cistijeg grada od Minska nisam video. Ja, Ljilja i Malisa smo dve ipo godine ziveli u Minsku i na sve smo se uspeli naviknuti, ali na atmosferu nikako nismo mogli. Skoro svaki dan je sa sivilom na nebu i sunca nema pa nema.  Kazu i njima to smeta, ali nemaju gde ...! lkjhgfgfd

(  Zima traje dugo i secam se za majske praznike krenusmo mi kolima iz Minska po snegu koji se topio, a u juznom delu Belorusije, na oko 350 kilometara juznije i kako smo usli u Ukrainu kraj puta je bila zelena trava, a kada smo presli Karpate i usli na teritoriju Madjarske, drvece je bilo puno zelenog lisca, a trava kraj puta ukrasena zutim cvetovima maslacka. I secam se jos i u povratku smo isli preko Slovacke i Poljske. I u Poljskoj u oblasti grada Lublina, bila je lepo oblacna subota, bez kise, a mi sa "volvo"-om uzivali u krajoliku oblasti padina koje su se prostirale ka podnozju punom zasadjenih vinograda. A vredni Poljaci su izasli na svoje njive i vocnjake i zanimali se prolecnim ciscenjem.  I odjednom smo usli kao u maglu, a u stvari to je bio beli dim. Sve sto je bilo za bacanje, zapalili su svako u svojim njivama, a vazdusni pritisak je bio nizak i dim se skoncentrisao nisko u toj dolini kroz koju smo prolazili. Dakle, sve smo na autu zatvorili i nije vredelo. Ljilju je zabolela glava, mene je dim neprijatno gusio, a Malisa je stalno cihao. Bilo je uzasno i zapamtili smo taj nemio dogadjaj za sva vremena. Sreca nasa sto smo se brzo kretali i na vreme izasli iz dimne zavese ! )

 lkjhgfgfd  I tako, sledeceg vikenda smo ja i Ljilja sa Zeljkom i Brankom, nasim pretstavnicima diplomatije Jugoslavije, proveli vikend na Vilejskom Vodohraniliscu, gde smo svi uzivali u raznjicima ( sasliki ) mojih ruku delo, a uvece smo przili ribu, koju su Zeljko i Bidzovski u toku dana upecali ! Uz vrelu, samo sto isprzenu ribu, prijalo nam je belo vino "Antilija" iz Italijanske vinarije "Planeta" ! Ta vina smo ja i Zeljko "pokvarili" "Borzom" Gruzijskom kiselom vodom, pa su se spriceri sretali u casama pri zdravicama ! Razgovori medju nama su bili privatni, ali sam ja namerno postavio "klizavo" pitanje : "
-“ Da li se predvidja skorasnja poseta naseg Predsednika Jugoslavije gospodina Lilica Belorusiji ?" Zeljkov odgovor je bio da o tome nema nikakvih informacija, ali da taj dogadjaj je “realno” ocekivati !
U sledeci ponedeljak, negde u vreme rucka, zove me Zeljko i pita :
-" Momo ! Da li si ti od pre neki dan, ili preciznije juce imao kakvu informaciju o dolasku Lilica u prvu Predsednicku posetu Belorusiji ... !?"
-" Zasto pitas ? To bi ti trebao da znas, pa sam te zato ja juce i pitao ?"
-" Vrlo interesantno ! Ti juce mene pitao, a jutros, tj. malopre mi dodje zvanicna depesa da pripremimo dolazak Predsednika ... pa se nesto pitam ... !?!"
-“ Cista slucajnost i mislim da je to “realan” diplomatski potez nase diplomatije ! ” I u telefonskoj slusalici muk’ ... !  A onda se Zeljko bez naprezanja izjasnio :
-“ ... Vazi Momo, cujemo se i znam da ces mi biti od pomoci ! Sve najbolje i vidimo se ... !”
-“ Pozdravi Branku !”
-“ I ti Ljilju i mog druga Malisu ... zdravo. “


Eskotrno obezbedjenje Operativci na motorima su prosli sve obuke potrebne za vladanje motorom
( spidvej, moto-kros ) i sve obuke obavljanja obezbedjenja uz pomoc motora !

Pripreme u Minsku su uspesno provedene uz mnogo depesa i faksova, ali i vecerinki u stanu ( predstavnistvu nase Ambasade ) za stolom i pridevima iz Brankine kuhinje.  I dodje dan kada nas Predsednik Lilic stize u Minsk, a sve u organizaciji Protokola Kabineta Predsednika Lukasenka. S obzirom da sam znao da sa organizacijom ne otstupaju mnogo od “cvrstog” Protokola u vreme SSSR-a, organizovao sam sebe da u vreme doceka budem u svojoj kancelariji u Minsku u ulici Surganovojkojoj,  gde je bilo najprijatnije. Uz kaficu sam cekao poziv mog Beloruskog druga Sergeja Gamberga, koji je uvek uz predsednika Lukasenka. Gamberg je inace ispred TV Minska odredjen za licnog snimatelja za Predsednika Lukasenka.
-“ Moma, svjo haraso i mi pojehali !” Javlja mi se Sergej, a malo zatim se javlja i Gile :
-“ Moco ! Kako je tamo !?”
-“ Sve po protokolu i Plan je podignut na najvisi nivo, tako da ce sve biti u redu !”
-“ Dali ti se javio Subotic Dobrivoje, zvani Kigen. Tvoj i moj drug !?”
-“ Nije jos, a kolona je krenula ka odredistu u gradu ... !”
-“ Hvala ti puno i budi u toku ... cucemo se!” I Gile se iskljuci, a Vanda mi donese jos jednu kafu, sede preko puta mene i kaze :
-“ Znam da dolazi vas predsednik danas. Cila sam na vestima. “
-“ Da Vandice, to je prva zvanicna poseta Predsednika Jugoslavije Belorusiji ... ! A nasi narodi su slicni i imaju tradicionalno dobre trgovinske veze. ”
-“ Ja sam kao devojcica zapamtila cipele iz fabrike “Kostana”, a takodje i haljine “Kluz”. I secam se kada dodje kamion sa robom, to su redovi i redovi, do god se sve ne rasproda. “ I kroz sat-dva, ponovo mi telefon zazvoni :
-“ Gde si Momo jarane ! Slusaj, ja i Avram smo ovde u njhovoj “Beloj kuci” i nemozemo napustiti da bi smo se videli sa tobom! A veceras je svecana vecera u njihovoj Predsednickoj vikendici u mestu Zdanovici. Ti znas gde je to !? Kazu nije daleko od grada.  Pa veceras dodji sa suprugom da se vidimo i ispricamo ... !”
-“ Drago mi je da ste u Minsku i hvala na pozivu, ali nas obezbedjenje nece pustiti ni blizu Dace da dodjemo u Zdanovicima. Putevi ce biti blokirani ka tamo iz grada i u okolini ! U to sam siguran !”
-“ Samo im ti reci da smo vas mi pozvali, a mi cemo reci ovde Generalu da vas propuste ... !” rfcdvb

Ispricam ja Ljilji da smo od strane licnog obezbedjenja Predsednika Lilica pozvani da veceras idemo do Dace u Zdanovicima i Ljilja sva hepi pristala je i pre nego sto sam joj pokusao da objasnim novonastalu situaciju.  Ipak me je saslusala i kaze :
-“ Dobro, verujem da je sve tako kako si mi sada ispricao ! Subotic i Avram kazes, nisu dovoljno upoznali ovdasnju FSB pratnju i neka bude da si ti u pravu! Ali dozvoli da probamo, pa ako nas vrate, vratili su nas i nemamo za cim’ da zalimo. Ovako stalno cu biti pod utiskom da su nas mogli propustiti, a tamo znam kako bismo se lepo i jedinstveno proveli ... !” I dodje vece i krenusmo u “uglancanom” volvou, a nista manje i mi u najnovijim odelima.  Kod raskrsnice za Zdanovice, zaustavi nas patrola milicije... i oni postuju i kolegijalnost i nisu bili glupi i bezobrazni, ali imali su samo “mali” problem, nisu imali vezu sa Dacom, ali imali su naredjenje da u tom pravcu nikoga ne pustaju !
-“ Izvinjavamo se, kod nas to nije praksa ... !” bghgy789

Uvece, zove me ponovo Subotic :
-“ Momo, pa nema te, a bas smo se nadali da ces doci. Kod Generala smo intervenisali i on nam je obecao da ce vas patrole propustiti !?”
-“ Da moj Kigenu, kada bi to bila nasa “skola”, ali ovde je jos uvek SSSR ... !” A Kigen je nastavio teskim glasom :
-“ A znas sta se nama Momo desilo, bog te mazo ...  !? Posle svecanog rucka, gospodja Ljubica Lilic je izrazila zelju da kolima obidje Minsk i poseti nekoliko prodavnica “Univermaga” ... I nisu je pustili ! Ja se svadjao sa njima i nije vredelo ...  kazu “nije predvidjeno protokolom i bezbednosno nije pokriveno i tacka ... !!!” I tacka !!! lkjhgfgfd hgfdsdfcv

Pozdrav Moma Stosic  jhgf   frdxs

moma seva:
*
Belorusija grad Minsk - 4

Gospodo Forumasi, dobar vam dan zelim !

I otisao je Gospodin Predsednik sa svojom svitom, a mi smo ostali  i svako iz svog ugla smo komentarisali dogadjaje vezane za Vaznu posetu. Zeljko jos uvek se nije opustio i vise cuti no sto komentarise, a Branka kuva kafe i ne uspeva sve interesantno  da nam isprica. Najvaznije je sto je stigla zahvalnica iz Saveznog Sekretarijate za Inostrane Poslove za kvalitetno ulozeni trud i za servis pri doceku i za vreme boravka nase Drzavne delegacije u Minsku. Meni je u celom ovom dogadjaju bilo najdraze sto je sami Beloruski narod, na ulicama i u mom okruzenju bio zadovoljan i prijateljski, dakle bratski raspolozen i iz srca komentarisao posetu Jugoslovenskog Predsednika.
Prognoza vremena nam je "isla naruku"  za sledeci vikend, jer nam je Zeljko najavio da ce on u vidu zahvalnosti nama na podrsci i od srca pomoci njemu i Branki u toku Akcije Predsednicke posete, voditi nas na Vilejku na rostilj, ali na celi vikend ! I naravno, angazovao je Bidzovskog da nabave potrebnu kolicinu svezeg svinjskog i juneceg mesa, ali i pileca krilca. Meni je "pripala cast" i zaduzenje da ponesem svu svoju kamp-opremu, ali i da nabavim od Beloruskih prijatelja jos dva satora i opremu koja im pripada, jer po planu treba da provedemo dva dana na Vilejki. Bidza se odmah otkazao od spavanja u satoru:
-" Hvala lepo, ja hocu da pozivim malo duze i zato mi ne treba traume sa kampovanja ! Meni ce jedna noc biti ugodna da je prospavam u kolima ... a vi izvol'te u sator !" Drugi sator sam pozajmio od Aleksandra Stepancuka, koji je visegodisnji kamper i rado nam je pozajmio svoju opremu, koja kada sam je pregledao, vise je licila na "vojno - desantnu" nego na "sportsku" opremu. Zeljku sam dao moj vikend-frizider u kome je smestio svo meso i pod tim' uslovima smo krenuli odmah u petak posle posla. Fakticki smo posli na dve noci kampovanja, koje je svakako lepo provesti ih u nocnom pecanju i pored vatre, mada su noci osetno svezije, no sto je temperatura preko dana.

 

I kako smo stigli na Vilejsko Vodohranilisce, stali smo na mesto koje sam vec u putu isplanirao i koje je bilo udobno za oba satora, ali i sa dobrim mestom za pecanje. Bidzovski je svesrdno pomagao oko postavljanja satora, mada se njihovih usluga otkazao. Zeljko je pripremio mesto za vatru i rostilj, a Ljulja i Branka su se prosetale i donele dovoljno suvih grana i suvih panjeva iz obliznje sume breza i jelki. Ja sam sa Bidzovskim napumpao mali gumeni camac sa veslima za 2 osobe, iz Stepancukovog kompleta i spustili smo ga na vodu jer nisam mogao da odolim mojoj znatizelji, da li je dovoljno stabilan ? I mada je camac bio bez patosa i hodati po njemu je bilo prosto nemoguce, Bidzovski se setio da stavimo patos iz gepeka "volvo"-a, sto se pokazalo kao prilicno dobro resenje. Vesla su bila dovoljno dobra za koriscenje pri probi camca u kome sam ja bio sam jer mi se Bidzovski nije hteo da pridruzi iz razloga "smesne bezbednosti", kako se izrazio u komentaru o gumenom camcu.!?

Do kasno u noc smo sedeli pored vatre uz prijatni razgovor i sale na kojima smo se svi smejali i takmicili u duhovitosti. Prisposobljenju opremu za nocni ribolov nazalost nismo imali, pa smo od pecanja odustali, ali "od res" pecene tanko nasecene svinjske slanine ...  e od toga nismo mogli da odustanemo. Suvo crveno Madjarko vino "egri bikaver" nam nije smetalo uz slaninu, tako da i njega nismo mogli da ga se otkazemo. I noc nam je protekla u lepim dogadjajima vrednim  pamcenja.

Ujutru me je Malisa probudio, donevsi mi lopticu u sator da mu je napolju bacam ... Rekao sam mu da ide kod Bidzovskog i Malisa je otisao. Kad' evo njega opet ... i setih se da Bidzovski spava u kolima, te da ga Malisa ne moze probuditi. Ustao sam, Malisi sam bacio sto sam mogao daleko lopticu i pogledao  siroku okolinu i gle iznenadjenja ... ! Zeljko sedi u camcu usidren na oko par stotina metara od obale i peca na plovak. Nisam hteo sa njim' da se dovikujem radi ostalih koji spavaju, ali on je verujem poranio i da mu je lepo u to ne sumnjam !

Pozdrav Moma Stosic

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana