POZNAVANJE REKE - opsta saznanja

[tomicbane]

Dani plovidbe su uveliko poceli, zato, poznavanje reke za nauticara je od izuzetnog značaja, sa aspekta rečnog toka, širine reke, njene dubine, najvišeg i najnižeg vodostaja, rečnog nanosa, brzine toka, vremena i mesta pojave leda, magle itd. Nautičar, jednom rečju, mora poznavati sve karakteristike reke, ili sektora reke gde planira ploviti ili kampovati. Tu takodje spadaju krivine, limani, vrtlozi, plićaci, tesnaci, gazovi, podvodne prepreke, panjevi, rukavci, brazdine, ade  i sl.
    Posmatrajući reku od izvora do ušća, na osnovu njenih nadmorskih visina, odredjuje se nagib korita od izvora do ušća (uzdužni nagib). Taj nagib predstavlja ukupan pad reke. Najčešće se, medjutim, meri kilometarski pad reke i isti se izvodi tako što se visinska razlika od izvora do ušća podeli dužinom reke u kilometrima. Tako na primer, Dunav ima nagib 678 metara, ili u proseku 24 cm./km., a od Madjarske granice do Beograda, 2,7 cm/km., ili ukupan pad od 7 metara. Uzdužni nagib plovnog puta reke Save (588 km.), je 23,6 metara ili 4 cm/km. dužni. Uzdužni pad donjeg dela Save ( od Sr.Mitrovice do Beograda) iznosi 4,35 metara ili oko 3 cm/km.
   Dakle, pad i izgled korita reke i težina vode, odredjuju kretanje vodene mase, odnosno, njenu brzinu. Medjutim, brzina reke nije svuda jednaka. Na površini i prema sredini, reka je brža, a prema dnu korita i obalama sporija je. Po pravilu, najveća brzina reke odgovara najvećoj dubini i taj deo reke se zove matica. Sva najdublja mesta spojena uzdužnim linijama, daju brazdinu, kojom uglavnom teče matica reke. Reka se u osnovi zmijoliko kreće zbog otpora zemljišta i spiralno, zbog uticaja inercije, zemljine teže i centrifugalne sile. Brazdina je u okukama duboka, ali iz prelaza iz jedne u drugu krivinu  je plitka. Brodari to zovu pragovi ili prelazi, jer preko njih menjaju stranu reke u plovidbi.
   Tamo gde reka teče pravo, najveća dubina, odnosno matica je na sredini. Čim  reka počne vijugati, najveća dubina  se premešta prema spoljnoj strani krivine. Tu je brzina reke najveća. Kod tzv., "S" krivina najveća dubina i matica se kreću kroz takve krivine gotovo pravo. Iz toga proizilazi ideja da se pri uzvodnoj plovidbi treba držati unutrašnje krivine reke ( uz pretpostavku da je dubina dovoljna za gaz vašeg plovila i da ne ugrožava druga plovila). Time se savladava slabija struja vode, ostvaruje manja potrošnja goriva, za kraće vreme se predje planirani put itd. U protivnom, treba ploviti plovnim putem.

   Pored uzdužnog kretanja reke, dakle, postoje i takozvana poprečna i oscilatorna kretanja reke. Ona su posledica reljefa korita reke od obale do dna, gde voda pri udaru od dno i od dna do druge obale reke, pravi oscilatorno-kružno kretanje. Slično kretanje reke odvija se i u krivinama, s tim što je ono posledica centrifugalne sile koja potiskuje vodu ka unutrašnjoj (konkavnoj) strani obale. Na tom delu, nivo vode se diže, a na suprotnoj obali (ispupčeni deo) spušta. Ovo se zove još i takozvano valjanje vode.

   U svom toku reka nailazi na prepreke različitog geološkog sastava. Tamo gde su prepreke čvršće, reka skreće, stvarajući krivine. Svojom snagom reka dubi korito, spira obale i odnosi materijal. Brodari takvu pojavu zovu "voda radi".
   Tamo gde se smenjuju krivine, u profilu reke, gde se stvaraju tzv. PRAGOVI, mogu pri nižim vodostajima predstavljati smetnju za normalnu i bezbednu plovidbu.
   Vodeni tokovi, bez obzira na količinu vode,  prenose nanose. Sitan nanos reka nosi, dok krupan nanos (šoder) valja, drobi i čini ga sitnijim (pesak). Nanos koji reka stvara pri rušenju  unutrašnje strane obale (izdubljenje), prenosi se na drugu stranu obale gde ga taloži. Gde je korito reke široko, nanosi se često puta talože na sredini korita reke, stvarajući poprečne sprudove, koji vremenom mogu narasti u adice, ove u ade itd. Nanosi u reci se trideset puta sporije talože nego u morskoj vodi.
   Reka kad raste, kupi sve sa obale, najčešće granje, panjeve, bezbroj plastičnih folija, kutija i kutijica, što može biti kobno za propeler ili osigurač propelera kod malih plovila. Kad se povlači, obale ostaju nakvašene, muljevite, gotovo živo blato, pa je značajno pre pristajanja uz obalu  dobro osmotriti i izabrati mesto sa tvrdjom obalom.
   Kad reka raste, talas narastanja vode nema isto dejstvo na svim sektorima reke.  Na pr., talas Dunava iz Beča, u Zemunu će se iskazati sa 30% visine. Talas Save iz Siska, ima u Beogradu oko 8% visine.
   Prosečna brzina talasa nivoa reke kreće se otprilike ovako:
   U Savi od Siska do ušća, talas se  kreće brzinom od oko 4,19 km/h. Na Dunavu od ušća Drave do Zemuna (213 km.), talas se kreće brzinom od oko 2,93 km/h. Od Zemuna do Drenkove (l55 km.),  kreće se brzinom od oko 2,96 km/h.                        Na oštrim krivinama, usled naglog skretanja, voda gubeći snagu, stvara vrtloge i limane. Voda se kreće spiralnim putem kod vrtloga, povećanjem brzine prema središtu vrtloga, gde se stvara udubljenje u vidu levka. Limani nastaju na mestima gde se reka naglo širi i oni se često puta zovu mrtvi vrtlozi, za razliku od levkastih, koji se zovu živi vrtlozi. U limanu voda se kružno kreće.
   Karakteristična mesta na reci mogu biti i tzv., povrati, gde se obala uklinjuje u rečni tok i vraća vodu uzvodno. Ispred klina nivo vode je veći, tok brži i treba izbegavati sidrenje na takvom delu reke.
    Nautičari moraju znati da je plovidba na reci daleko složenija i teža nego na jezeru ili moru, jer postoji veći broj prepreka od uobičajenih, kao što su vetar, noć, magla, led, ali i  brzaci, mostovi, električni stubovi i drugi vodovi, prepreke u vidu panjeva, rečne gradjevine i sl.
   Noćnu plovidbu po pravilu treba izbegavati,  posebno kad je visok vodostaj reke, kada konture obala nisu uočljive za bezbedno pristajanje.
   Vetrovi kao prepreka veoma su neprijatni za nautiare, posebno ako duvaju uz reku, stvarajući talase. Mali talasi su neprijatni a veliki opasni. Najčešći vetrovi na našim rekama (Sava, Dunav,Tisa, Morava) su košava i severac.
   Najsnažnija je košava, koja dostiže brzinu strujanja vazduha i preko 100 km/h. Ona duva sa jugoistoka ili istoka i najjača je  na Dunavu kod Slankamena, Zemuna, Ade Huje, ušća Morave, Rama, Velikog Gradišta i Golubca, a na Savi najjača je duž celog donjeg toka Save od Ostružnice do Sremske Mitrovice.
   Severac obično duva iz pravca severoistoka. Mada je obično slabiji od košave, zna izazvati niz neprilika nautičarima ako nisu pripravni ili ako improvizuju plovidbu, pogotovu uzvodno od Donjeg Milanovca. Brodari takav vetar zovu gornjak.
   Magla je velika prepreka za plovidbu. Javlja se u kasnim jesenjim, zimskim i ranim prolećnim danima.
Srednji broj dana sa maglom u Beogradu:
januar  i decembar 10 dana, februar 7 dana, mart 3 dana, april, maj, juni i juli 1 dan, avgust i septembar su bez magle, oktobar 13 dana i novembar 8 dana.
   Led kao prepreka najpre se javlja na rekama čiji je vodotok izuzetno usporen (kanal DTD, reka Tisa itd.). Na Dunavu i Savi, led se javlja kad se temperatura spusti ispod -10 stepeni i kad traje više dana. Led je inače češći na Dunavu nego na Savi, jer je Sava znatno toplija. Led se na dunavu prosečno javlja svake druge a na Savi  svake četvrte godine. Vreme trajanja leda je različito.  Od 1889. godine, od kad se zvanično vodi statistika, led se najduže zadržao na Dunavu kod Zemuna 1928/29. godine, 76 dana, od čega je stajao 56 dana, a 20 dana bio je u pokretu. Dostizao je debljinu  od 60 santimetara. Najopasniji led je onaj koji se formira na dnu rečnog korita, tzv., podnac. Led koji se formira na površini reke, takodje je opasan zbog mogućeg oštećenja plovila i zove se vedrac. Led kad krene, zvuci negovog lomljenja su jezivi, jeziva je i snaga pokrenutog leda  i najsigurnije je reku posmatrati sa obale!

[sale.m 79]

Savrsen tehst

[tomicbane]

REKA SAVA šta znamo o njoj?                        Od Sr.Mitrovice do Beograda ima karakteristike nizijske reke. Korito je relativno široko i duboko, ima veći broj adica i ada, veći broj rukavaca. Najdublja je na 118 km., selo Hrtkovci, oko 25 metara. Najšira je kod Ostružnice i Šapca, oko 600 metara. Pri srednjem vodostaju, širina je na ušću 255 metara a dubina  oko 20 metara.
   Veće ade na Savi gledajući uzvodno od ušća su:
Ada Ciganlija, Ada Medjica, Barička ada, Progarska ada, Skelanska ada, Grabovačka ada, Vitojevača ada, Mišarska ada, Drenovačka ada... Od ušća do izvora, Sava ima 249 pritoka. Veća pritoke na Savi na delu od Sr.Mitrovice do Beograda je Kolubara (dužine 106 km. i uliva se na 27. km.). Nije  plovna. Na ušću u Savu, Kolubara unosi oko 750 m3 vode, unoseći i velike količine nanosa, što kod niskog vodostaja Save otežava plovidbu većih brodova. Sava je inače "bogata" brojnim podvodnim sprudovima, tzv., mangurama, dugim 8-9 metara i visokim 20-30 cm.
   Sastav korita Save  su glina, pesak i sitan šljunak.
   Na donjem delu Save, vršen je niz regulacija bez većeg uspeha. Najnepovoljniji  deo Save  za plovidbu je od 78 - 110 km., (Šabački sektor), a u okviru njega, 83 - 84 km. (Kamičak). Kod uzdužnih posmatranja Save, preovladava tzv., proces akumulace, tjs., za 2.000 godina nivo Save se diže za oko 1 metar.
   Vodomerne stanice ovog dela Save su u Beogradu, Šapcu i Sr. Mitrovici.

   Beograd, kota “0“ na 68.28  n/m, udaljena od ušća Save u Dunav 0 km.
   Šabac, kota „0“ na 72.61, udaljenost od ušća 110 km i
   Sr. Mitrovica, kota „0“ ma 72.22 n/m, udaljena od ušća 136 km.

Stanje nivoa vode na vodomernoj stanici u Beogradu, važno je zbog utvrdjivanja  mogućnosti plovidbe oko Baričke ade kod Obrenovca, a u Šapcu, zbog visine mostova (pri visokim vodostajima).
   Plovidba oko Baričke ade, utvrdjena je tako da plovila uzvodno, plove levom stranom reke, a niz vodu, desnom stranom reke (desnim rukavcem). Leva i desna strana reke uvek se utvrdjuju u odnos na tok reke, tjs., nizvodno. Merenje odstojanja izvodi se  od ušća  prema izvoru reke.
   Prednost srednjeg vodostaja reke je u tome da plovni put ima dovoljnu dubinu, a brzina reke uobičajeno najpovoljnija  za ekonomičnu i bezbednu plovidbu.
   Ako je vodostaj u Beogradu na vodomernoj stanici +150 cm., plovidba kod Baričke ade odvija se uz desnu obalu, uz zabranu susretanja brodova. Uzvodni brodovi ili sastavi (tegljači, gurači itd.), moraju sačekati. Susretanje plovila na svim rekama je sa desne strane.
   Brodari vodostaj  reke redovno upisuju u dnevnik brodova.
   Skraćenice, koje se koriste kod upisivanja:
   NNV - najniži niski vodostaj,
    NV   - najniži vodostaj u odredjenom razdoblju
   SNV  - srednji najniži vodostaj,
   SV   - srednji vodostaj u odredjenom razdoblju,
   SSV  - srednji najviši vodostaj,
   VV   - najviši vodostaj u odredjenom razdoblju,
   VVV  - uopšte poznati najviši vodostaj
   OV   - običan vodostaj, koji se najčešće javlja u nizu godina.


Plićaci na Savi:
1.   Ostružnica, 14-17 km, širina plovnog puta 40 metara,
2.   Ušće Kolubare 27-28 km,  širina plovnog puta 35 metara,
3.   Jasenska ada 51-54 km, širina 40 metara,
4.   Kupinovo 56-61 km, širina plovnog puta 60 metara,
5.   Orljača 71-74 km, širina plovnog puta 40 metara
6.   Kamičak 80-85 km,  širina plovnog puta 38 metara,
7.   Široke njive 86-90 km, širina plovnog puta 40 metara
8.   Mrdjenovac 93-95 km, širina plovnog puta 35 metara,
9.   Šabac 98-101 km, širina plovnog puta 40, a od 104-110 km, širina 50 metara,
10.   Krčevina 115-116 km, širina plovnog puta 40 metara i
11.   Sr. Mitrovica 132-133 km, širina plovnog puta 50 metara.

   Iako je Dunav daleko moćniji od Save, plovidba na Savi zahteva izuzetnu obazrivost i  poznavanje reke, posebno poznavanje vodogradjevina. Najilustrativniji primer je upravo  pregled plićaka na Savi, gde je u osnovi širina plovnog puta veoma mala i kreće se od 35 do najviše 50 metara.

Na delu Save  od Beograda do Sr. Mitrovice nema uredjenih zimovnika. Otvorenih zimovnika ima, jer se mogu osnovati ispod svake krivine (ispupčeni deo reke  tzv., naklja), uz uslov da ima dovoljnu dubinu.
   Udaljenost izmedju zimovnika reguliše  se posebnim dokumentima, ali je udaljenost uobičajeno oko 60 km., (tzv., dan moguće plovidbe ili vreme obdanice). Korišćenje zimovnika takodje se reguliše posebnim dokumentima, koje izdaju kapetanije pristaništa za odredjeni sektor reke. Uredjen zimovnik nalazi se jedino u Beogradu, na levoj obali Save u rukavcu Male Ciganlije (gde se nalazi brodogradilište).
   Uredjeno pristanište nalazi se nažalost jedino u Beogradu, kad je reč o reci Savi. Postoji nekoliko pristana, koje su uredile privredne organizacije (Ostružnica, Zabrežje, Skela itd.), ali one nautičarima praktično ništa ne znače.
   Skelski prelazi su kod Skele i Prova.

   Podaci o vodostaju na rekama Savi i Dunavu, emituju se na radio Beogradu svakog dana u 12.05 sati.  Kod izveštaja o vodostanju, prvo se prezentira  vodostaj reke na odredjenoj vodomernoj stanici. Ako se nakon toga kaže plus ili minus (recimo deset), tada je reč o rastu ili opadanju vodostaja u odnosu na izveštaj o vodostanju od prethodnog dana.

[Jason]

Svaka cast. Jako korisni tekstovi...
Inace karta Save koju sam skinuo sa plov puta i stampao se pokazala kao jako tacna i puno mi je pomogla u plovidbi. Pogotovu u delu od 80 i nekog kilometra gde se pojavljuju naperi.

[tomicbane]

D U N A V  od Regensburga u Nemačkoj do ušća  u Crno more, protiče kroz devet zemalja. Dužina plovnog puta Dunava u pojedinim zemljama iznosi:
- Nemačka      177 km.,
- Austrija      351 km.,
- Češkoslovačka   171 km.,
- Madjarska    417 km.,
- Hrvatska               230 km,
- Srbija                  588 km.,
- Rumunija              941 km. i
- Bugarska              471 km.

    Iskazane dužine u ukupnom zbiru nešto su veće, jer je Dunav  na mnogim mestima granična reka. Dužina Dunava u Srbiji je 588 kilometara, ali, Srbiji pripada 358 kilometara (obe obale). Dunav je granična reka sa Rumunijom  230 kilometara,od ušća Nere kod Banatske Palanke do ušća Timoka u Dunav i sa Hrvatskom od Bezdana do Bačke palanke. U našu zemlju  Dunav ulazi 8 kilometara uzvodno od Bezdana (1433 km. od ušća), a napušta je na 845. kilometru od ušća ( na ušću Timoka u Dunav). Tu je tromedja izmedju Srbije, Rumunije i Bugarske.
   Dunaav je plovan  od ušća u Crno more, kod grada Sulina u Rumuniji, do Kelheima  u Nemačkoj u dužini od 2.411  kilometara, gde se spaja sa kanalom Majna-Dunav. Praktično, plovna magistrala Dunava omogućuje vezu sa plovnom mrežom reka i kanala Zapadne Evrope.
   Po površini sliva i dužini toka, Dunav je drga reka po veličini, posle Volge.
   Panonska nizija je  uslovila u našem delu Dunava, stvaranje širokog korita bogatog mnogobrojnim adama, meandrima, mrtvajama i rukavcima.
   Veće pritoke Dunava u Srbiji su Sava, Tisa, Tamiš, Mlava, Velika Morava, Pek, Timok... od kojih su plovne Tisa, Sava i Tamiš i unekoliko Velika Morava.
   Dunav teče u tzv. prirodnom režimu  toka  do ušća Tise u Dunav, odakle je pod usporom zbog hidrocentrala izgradjenih na Derdapu.
Nizvodno od Beograda, Dunav teče asimetričnom dolinom do Rama, gde se korito sužava do Velikog Gradišta, a dalje se ponovo širi do stene Babakaj. Sektor Djerdapa dug je oko  117 kilometara, a dužina Dunava u Djerdapskoj klisuri je oko 96 kilometara. Klisure i kotline, idući nizvodno su Golubačka,  Ljubkovska, Gospodjin vir, Donjomilanovačka kotlina, Kazan, Oršavska i Sipska klisura, posle čega Dunav prelazi u Vlašku niziju.
   Dunavska komisija kao organ koji vodi brigu o bezbednosti plovidbe definisala je preporuke za plovidbu, tako da pri niskom plovidbenom nivou (NPN), minimalna širina plovnog puta mora biti 180 metara u pravom delu toka reke a u krivinama 200 metara. Minimalna dubina plovnog puta mora bitri kod niskog plovidbenog nivoa najmanje 2.5 metara, a u zoni Derdapa, 3.5 metara. Minimalni radijus krivine mora biti 1.000 metara. Na deonici od 1308 – 1310 kilometra,  širina plovnog puta je dosta manja i iznosi 90 metara, uz neophodnu dubinu od 2.5 metara.
   Treba imati u vidu da poprečne vodogradjevine – naperi, kojima je umnogome regulisan ne samo tok Dunava, već i Save, gradjene su u nagibu od plovnog puta(glava napera)koja je na nižoj tački,  ka obali (koren napera) koja je navišoj tački, ali podaci o visinama tih vodogradjevina se uvek daju za glavu napera.
Plićaci na Dunavu u tzv. prirodnom režimu plovidbe pri niskom plovidbenom nivou su:
-Sremski Karlovci – Čortanovci 1244-1235
- Aranka 1249-1246
- Opatovac 1315-1313
-Savulja 1348-1347
- Staklar 1378-1376
- Vemelj-Petreš 1393-1389
- Čivutski rukavac 1397-1396
- Apatin 1404-1400 i
- Bezdan 1428-1427
   Vodomerne stanice se nalaze:
Bezdan, 1425.5 km., Apatin 1401.4 km., Bogojevo 1363.5 km., Vukovar 133.1 km., Ilok 1298.8 km., Novi Sad 1255.1 km., Slankamen 1215.5 km., Zemun  1172.9 km., Pančevo 1153.3 km., Smederevo 116.2 km., Veliko Gradište 1059.8 km., Golubac 1042.7 km. Vodomerna stanica u Bezdanu nalazi se na 80.64 metra nadmorske visine a Golubac na 62.87 metara nadmorske visine.
   Brzina vode kod niskog odnosno visokog plovidbenog nivoa kreće se: kod Bezdana 1.98/4.32 km/h, Apatina 2.41/4.10 km/h, Novog Sada 2.37/4.71 km/h, ušća Save u Dunav 0.96/3.03 km/h, Pančeva 0.98/3.89 km/h,  Smedereva 1.00/3.99 km/n,  V.Gradišta 0.93/3.81 km/h i Golubca 0.77/3.29 km/h i kod Tekije 0.27/2.21 km/h.
   Brzina toka Dunava izmedju dve brane na Djerdapu ( 943 do 863 km), kreće se od 1.35/4.82 km/h  na 943 kilometru do 1.03/5.03 km/h, na 863. kilometru. Nizvodno od brane u Prahovu, brzina toka Dunava se kreće  od 3.67/5.54 km/h na 858 kilometru do 2.63/5.31 km/h na 845 kilometru.
   Najpoznatiji i najlepši rukavci do Vel. Gradišta su Štefanac i Tospiš (1159 - 1152 i 1152 - 1149 km.), gročanski i (1118 - 1112) smederevski ( 1119 - 1112). Kiseljevački rukavac pretvoren je u božanstveno Srebrno Jezero ( 1068 - 1061 ).
   Nepovoljni  uslovi za plovidbu su  u periodu pojave vetrova (košava posebno), visok vodostaj,  i intenzivno pražnjenje Djerdapske brane.
   Prosečan broj dana  trajanja košave  u godini je oko 8%, a gornjaka oko 13% godišnjeg vremena.
   Maksimalno zabeležene temperature na donjem Dunavu (od Beograda do Suline na ušću Dunava) su +43  i -33 stepena.         Kod visokih temperatura, plovilima sa  zapaljivim i eksplozivnim teretima  dozvoljen je ulazak u prevodnice samo noću, za svežeg vremena.
   Uzdužni nagib korita odredjuje brzinu toka i  karakter reke. Ukupan pad Dunava je 678 metara, što prosečno na 2.857 kilometara dužine iznosi 24 santimetra po kilometru. Ukupan nagib Dunava od granice sa Madjarskom do granice sa Rumunijom i Bugarskom  na ušću Timoka je 38,8 metara.
   Dunav je pri srednjem vodostaju najbrži na 1064 kilometru.
Od Beograda do Donjeg Milanovca ,  Dunav obiluje  arheološkim i istorijskim lokalitetima ( Gornja Vinča, Brestovik, Smederevo, Ram, Golubac, Lepenski Vir itd.).
   Skelski prelazi  nalaze se u Velikom Selu, Vinči, Ritopeku,  Seoni, Smederevu,  Dubravici, Ramu.
   Glavna izletišta na Dunavu su praktično svi veći gradovi od Bezdana do Timoka. Najkompletniji sadržaj se nudi u Novom Sadu, Zemunu, Beogradu, Pančevu, Smederevu, Kostolcu, Vel.Gradištu, Golupcu, Donjem Milanovcu, Kladovu.

[Dule]

Da bi bolje razumeli šta se dešava sa vodostajem Dunava, šta utiče na njega i zašto su razlike izmedju najnižeg i najvišeg vodostaja sve manje što je merna stanica dalje od Bezadana:

Čitamo da je vodostaj u Bezdanu 50 a mesec dana kasnije 700...
Znači promena nivoa vodostaja preko 6 metara.
Kod Gradišta je razlika u vodostaju mnogo manja u istom periodu. Jeste tu uticaj brane veliki ali nije presudan.
Da bi shvatili zašto je uticaj vodostaja Dunava na ulazu u Srbiju od malog uticaja treba pogledati protok vode.
Na ulazu u Srbiju prosečan protok vode je 2400 metara kubnih u sekundi.
Na izlazu iz Srbije prosečan protok vode je 6100 metara kubnih u sekundi.


Na nivo više utiču pritoke nego sam vodostaj Dunava jer on u proseku primi 3700 m3/s (metara kubnih u sekundi) na svom putu kroz Srbiju.
Može Dunav kod Bezdana da bude 700 cm a da kod Gradišta opada i da bude ispod proseka ako su pritoke u opadanju.


Evo protoka i ostalih većih reka.

( u kubnim metrima u sekundi , m3/s )

Drava........................................................650
Tisa......................................................... 1 000
Sava........................................................ 1 800
Velika Morava........................................... 260


Manje pritoke i izvori nadomeste gubitke nastale isparavnjem, navodnjavanjem....

[mossi]

Da bi shvatili zašto je uticaj vodostaja Dunava na ulazu u Srbiju od malog uticaja treba pogledati protok vode.
Na ulazu u Srbiju prosečan protok vode je 2400 metara kubnih u sekundi.
Na izlazu iz Srbije prosečan protok vode je 6100 metara kubnih u sekundi.

Prosek vode na ulazu u Srbiju teško da je 2400, a i da jeste nisu napisane gornja i donja vrednost koja čine prosek.
Trenutni vodostaj Dunava u Bezdanu je 430cm, a protok je oko 3900m3/s, što je skoro pa duplo od "proseka".
Ako uzmemo u obzir da 430cm nije ni blizu maksimuma tada ispadne da je to ipak bitan faktor za proračun vodostaja
u celoj Srbiji. Maksimalna Brzina protoka vode kod bezdana ide debelo preko 8000m3/s.

Samim tim prosek od 6100 na izlazu iz Srbije je tada premašen u startu za laganih 2000m3/s.
Ako se na to dodaju i ostale bitne reke: Drava, Tisa, Sava, Morava i ostale .. eto belaja.

 

[Dule]

Kada je visok vodostaj veća je i brzina pa je i protok veći. Ali preko leta i zime taj protok je mali pa je statistika RHMZ tačna. Bar mislim da jeste. Ipak su oni ti koji mere i računaju. To ti je kao kod automobila. Jurcaš 150, staneš na par semafora i prosek ti padne na 40  . Još ako staneš da ručaš negde...

[mossi]

Jeste Dule, prosek je čudo, Sarma je divno jelo, ali neko jede kupus, a neko meso. 

Ove poplave su se upravo i dogodile zato što je neko uzimao PROSEK. (plus ljudski faktor)
Ozbiljna analiza vodenog sliva Dunav kroz Srbiju treba da uzme sve
KRITIČNE vrednosti svih pritoka i da to tretaira u realnom vremenu.

[Dule]

Tekst iz 2013. godine. Korisno.