Ako niste znali...

[zorter]

Dva puta godišnje izmedju februara i marta, na ušcu reke Amazon u Brazilu, dogadja se sudar voda Atlantskog okeana i reke Amazon usled plime i oseke i stvara se najduži talas na svetu visine 4 metra koji traje i preko pola sata.

Lokalno stanovništvo taj talas naziva Pororoca - što u prevodu znači - ogromna zaglušujuća buka, a buka od talasa se čuje i 30 minuta pre nailaska samog talasa. Talas ima snagu da može da razori kuće, drveće kao i da uništi stoku i druge životinje, ali je omiljen medju surferima, pa se od 1999. u São Domingos do Capim-u održava šampionat u surfingu, kada se takmičari nadju na talasu i surfuju neprekidno oko 12.5 kilometara tj. čitavih 37 minuta.

[zorter]

Heart River (Reka Srca) je pritoka reke Misuri u Severnoj Dakoti u Sjedinjenim Američkim Državama. Reka je dugačka otprilike 290 kilometara, ali ono po čemu je karakteristična i po čemu je dobila svoj naziv je to što u jednom delu svog toka račvanjem pravi oblik srca kad se posmatra iz vazduha.

[zorter]

Bonsai (u doslovnom prevodu znači 'stabaoce u posudi'), iako ga mnogi povezuju za Japan, ova vrsta uzgajanja drveća poreklom je iz Kine odakle je prenesen u Japan gde je dalje razvijen i gde je dobio današnju formu.

U Kini je, u doba Han dinastije (oko 200. godine pre nove ere) stvoren koncept - kreiranje minijaturnih prirodnih pejzaža u posudama, zvanih Penjing. Jedna od mnogih legendi govori kako je debeli car smatrao putovanje zamornim, pa je naredio da se minijaturna kopija njegovog carstva sagradi u dvorištu palate, kako bi sa prozora spavaće sobe, mogao da vidi ceo svoj posed. Želeći da sačuva njegovu jedinstvenost car je naredio da se kao izdajnik pogubi svako ko pokuša da napravi nešto slično. Bila ona priča istinita ili ne, jedno je sigurno: posedovanje minijaturnih pejzaža bilo je statusni simbol.

Najstariji pisani dokument o bonsaima pronađen je u grobnici princa Žang Huaija, koji je umro 706. godine za vrijeme Tang dinastije. Dve zidne slike u grobnici prikazuju sluge kako nose minijaturni pejzaž sa kamenjem i biljkama u posudi.

Kroz 11. i 12. vek Kina je izvršila znatan kulturni uticaj na okolne zemlje, posebno Japan, preko umetnosti i filozofije. Za prenošenje bonsaija u Japan i širenje među japanskom aristokratijom i samurajima, najzaslužniji su Zen sveštenici. Za njih je bonsai bio religiozni objekat „zelene stepenice koje vode na Nebo“, odnosno spona između ljudi i boga.

Tek u Muromači eri u 14. veku bonsai se popularizuje i zajedno sa origamijem, ikebanom, suisekima i čajnom ceremonijom (Čado), postaje deo Japanske kulture. U 18. veku bonsai je na svom vrhuncu i veoma je cenjen. Pojedine tehnike su se ritualizovale, a smeštaj grana i debla određen je strogim pravilima.

Iz Japana bonsai se proširio na zapad krajem 19. veka. Bonsai danas nije samo privilegija više klase, već se pretvorio u poznatu i priznatu hortikulturnu umetnost širom sveta.

[zorter]

Srpski naučnik, Milutin Milanković, napravio je naprecizniji kalendar do sada.

Julijanski kalendar svakih 128 godina kasni jedan dan, Gregorijanski ima kašnjenje od jednog dana na svakih 3.330 godina, dok Milankovićev kasni jedan dan tek na svakih 43.200 godina.

Prema ovom kalendaru, prestupne godine moraju da budu deljive sa 4, bez ostatka, dok godine kojima se završava vek mogu da budu prestupne samo ako broj njihovih vekova podeljen sa 9 daje ostatak 2 ili 6. Na taj način, prestupne bi bile 2000, 2400, 2900, 3300, 3800. Dok bi 2100, 2200, 2300, 2500, 2600, 2700, 2800, 3000, 3100, 3200, 3400, 3500, 3600, 3700, itd. bile proste godine. Na taj način, Milankovićeva godina ima 365,24222 dana što je veoma blizu tropskoj godini od 365,24219 dana.

[zorter]

Kompanija Fujitsu je proizvela prvi komercijalni računar u Japanu, još davne 1958. godine. Najzanimljivije od svega je što je ovaj računar u dalje u funkciji, i trenutno je najstariji operativni računar na svetu.

FACOM 128B se trenutno nalazai u muzeju ove kompanije, a cilj je da ga održe funkcionalnim bar do 2018. godine, kada bi trebalo da napuni 60 godina.

FACOM 128B zauzima jednu celu prostoriju od 80 kvadratnih metara a ima snagu manju od današnjih digitrona.

[zorter]

Japanci veruju da karakter neke osobe ima veze sa krvnom grupom, da ima velikog uticaja na život, rad i emotivno stanje ljudi. Slično kao što je slučaj sa horoskopom u zapadnom svetu.

Iako naučnici opovrgavaju ovakva verovanja, ona su i dalje popularna u Japanu.

"Pripadnost" nekoj krvnoj grupi u Japanu se koristi čak i u svetu politike, kada se kroz ukazivanje na negativne osobine protivnikove krvne grupe, govori o njegovom lošem karakteru.

Austrijski naučnik Karl Landštajner je 1901. godine ustanovio postojanje različitih krvnih grupa, što je omogućilo, između ostalog, bezbednu transfuziju krvi.

[zorter]

Dolina Smrti, u Kaliforniji (SAD), je najniža tačka na zapadnoj hemisferi, 86 metara ispod nivoa mora. Zanimljivo je da se samo 130 kilometara dalje nalazi i Maunt Vitni, vrh visok 4.421 metar, koji je jedan od najviših u SAD.

Ova dolina zrači ekstremne količine toplote, tako da su temperature među najvišima na svetu. Najviša zabeležena temperatura u SAD, i druga najviša na svetu, bila je 56.7°C, u blizini doline 10. jula 1913.

Prosečna temperatura u julu je 47°C, a temperature iznad 49-50°C nisu retke.

Dolini su dali ime emigranti 1849. godine za vreme kalifornijske "zlatne groznice" koji su morali da prelaze dolinu na putu do zlatonosnih polja. U vreme 1850-tih, u dolini je iskopavano zlato i srebro.

Dolina Smrti je dom plemena Timbiša, koji su naseljavali dolinu bar u poslednjih 1.000 godina. Neke porodice još žive u dolini u indijanskom selu. Ime doline, tümpisa, znači "kamena boja" jer se u dolini vadi crvena oker boja.

[zorter]

Da je vatra dobar sluga ali zao gospodar, svedoče požari koji s vremena na vreme uništavaju i prirodu i imovinu. Međutim to su na neki način sitnice u odnosu na velike požare koji su gutali gradove, i odnosili stotine života. Pogađajte, u većini slučajeva za požare su krivi ljudi.

Požar u Londonu 1666.:

Kada se govori o velikim požarima, Britancima je prva asocijacija veliki požar u Londonu 1666. Započeo je u jednoj pekari, i proširio se na veći deo grada, jer su londonske kuće tada bile napravljene uglavnom od drveta, a zahvatio je skladište sa uljem i plinom što je dodatno pogoršalo situaciju. Mnogi stanovnici su pobegli,a pola grada je izgorelo. Požar se rasplamsao posle ponoći kada je London uveliko spavao, i dok su se ljudi probudili, vatra je već uveliko plamtila. Pored kuća izgoreo je i veliki broj crkava. Ipak, požar ima jednu dobru stranu – u to vreme Londonom je harala kuga, pa su u požaru izgoreli pacovi koji su prenosili ovu bolest, tako da se posle katastrofe broj obolelih znatno smanjio. Nakin požara i London se promenio iz korena, izgrađene su nove katedrale a ljudi su prestali da grade kuće od drveta.

Veliki požar u Čikagu:

Dvesta godina kasnije goreo je i Čikago, iz sličnih razloga – drvene kuće, zbijene jedna uz drugu, i lagani vetrić koji je širio vatru pomogli su da izgori pola grada. 8. oktobra 1871. izbio je požar koji je odneo stotine života i hiljade kuća. Grad je imao vatrogasnu stanicu ali sa jako malo ljudstva, koje nije uspelo da ugasi požar na vreme. Kao i u Londonu, požar je izbio u nedelju, i jednoj šupi. Gašenju vatre pomogla je kišica, koja je počela da pada posle dva dana. Iako pogođen velikom katastrofom, grad je ponovo izgrađen i nakon toga doživeo veliki procvat.

Požar u Nacionalnom parku Jeloustoun:

1988. izbio je požar u Nacionalnom parku Jeloustoun, koji je odneo skoro trećinu ukupne površine ovog parka. S obzirom da je to bilo u skorijoj istoriji, kada je Amerika već imala sređene vatrogasne brigade, preko devet hiljada vatrogasaca je gasilo vatru, a za gašenje požara je potrošeno 120 miliona dolara. Smatra se da je ovo bio najveći požar u istoriji.

Veliki požar u Nigeriji:

Katastrofalna eksplozija u Lagosu u Nigeriji izazvala je požar, kada je eksplodijala fabrika oružja. Eksplozija se dogodila 27. januara 2002. godine, i bila je toliko jaka da su prozori na udaljenosti od petnaest kilometara popucali.

Požar na Svetoj gori:

Sveta gora je gorela više puta a u jednom velikom požaru oštećen je i manastir Hilandar. Vatra je i kasnije pretila Hilandaru, ali srpska svetinja je uvek spašavana. Veliki broj požara je bio izazvan ratom i bombardovanjima, uključujući Hirošimu i Nagasaki.

Srbija:

Što se tiče Srbije jedan od najvećih požara izbio je u Nišu 1521. U pomoć je pritekao zapovednik turske vojske Ahmed-paša, koji je spasio grad. 2012. je zabeležen najveći broj požara u našoj zemlji odkada postoji organizovani oblik gašenja požara.

[marko]

Zar se jos 1666 skladistio plin u neke posude

[zorter]

Ponekad je greska u prevodu jer Englezi benzin zovu GAS a prevodioci rec gas prevode kao plin.
A mozda i gresim..... ko zna.

[zorter]

Ekstremna koncentracija soli učinila je da afričko jezero Retba dobije boju koja podseća na milkšejk od jagode.

Na prvi pogled, sa obale ili iz čamca, jezero Retba u Senegalu, državi na zapadu Afrike, izgleda kao da se tu odigrala neka strašna bitka.

Zasluge za ovaj neverovatan prirodni fenomen ima visok nivo soli (na nekim delovima čak 40%) koji pogoduje razvoju organizma Dunaliella salina, koji prosto obožava ovakve uslove. Ovaj organizam proizvodi crveni pigment koji apsorbuje i koristi sunčevu energiju.

Baš kao i u Mrtvom moru, plivanje u ovom jezeru nije neophodno – čovek treba samo da uđe i legne, a za plutanje po površini će se pobrinuti velika gustina vode.

Lokalni skupljači soli, koji svakoga dana čamcima krstare jezerom dubokim tri metra, prvo se namažu puterom da bi zaštitili kožu.

[zorter]

Armillaria solidipes je najstarija gljiva na svetu, a poznata je i kao medna gljiva. I ne samo da je najstariji živi organizam na svetu (oko 2.400 godina), nego je i najveći.

Ova ogromna gljiva u Oregonu u SAD, pod zemljom zauzima površinu od oko 9 kvadratnih kilometara, a i dalje raste. Smatra se da može da živi bar još 2.400 godina, a možda i duplo duže.

Bile su potrebne godine kako bi se ustanovilo da se na celom tom području, pod zemljom, nalazi isti organizam koji na površini može da se vidi u obliku grozda gljiva zlatnožute boje. Na jesen se pojavljuju gljive na šumskom tlu, ali to je tek vrh ledenog brega. Gljiva napada korenje svih vrsta drveća. Kada drvoseče seku zaražena stabla, oni pronalaze dugačka bela vlakna - mycelia - koja iz stabala isisavaju vodu i ugljene hidrate koji su nužni i za rast gljive. To sve dovodi do propadanja drveta. Može se reći da se ova gljiva hrani celom šumom.

Ubijajući stabla, ona otvara "pukotine" u šumi i omogućava da se u njih probiju nove vrste rastinja.

Medna gljiva obavlja preradu i kad stablo istrune snabdeva mlado drveće nužnim sastojcima. Osim toga, osigurava hranu i staništa za nove životinje. Npr., na stabla koja umiru a još nisu pala u procesu truljenja, sele se detlići.

Ipak, pored svega toga, na ovom području se danas sade vrste stabala koja nisu toliko osetljiva na "napade" gljive.

[zorter]

Buve (Bouvet) ostrvo se smatra najudaljenijim ostrvom na svetu. Nalazi se u južnom delu Atlantskog okeana. Najbliže kopno je "Zemlja kraljice Mod" na Antarktiku, udaljeno je 2260 km. Površina ovog ostrva je 58 km².Najviši vrh je Ovaltopen (Ovaltoppen) sa 780 m.

Ostrvo je 1. januara 1739. otkrio francuz Žan Buve (Jean-Baptiste Charles de Lozier-Bouvet), koje je po njemu i dobilo ime.

Ostrvo Buve i njegove teritorijalne vode su proglašeni prirodnim rezervatom 1971. godine.

Danas ostvo pripada Norveškoj koja je 1977. godine tu postavila automatsku meterološku stanicu.

[zorter]

Bajkalska foka ili nerpa je vrsta foke koja živi samo u Bajkalskom jezeru. Jedna je od najmanjih vrsta foka. Odrasle nerpe narastu do 1,3 m, a masa im je između 60 i 70 kg. Sivu boju upotpunjuje žuto krzno na trbuhu. Imaju oblik tela koji podseća na čunjeve za kuglanje, a noge su im preobražene u peraje. Poznati su kao brzi plivači, koji odlično rone, a ispod vode mogu da ostanu do 60 minuta.

Kada Bajkalsko jezero zamrzne, nepre prave otvore za disanje na ledu i sve vreme ih održavaju tako. U Bajkalskom jezeru ih živi 55 do 65 hiljada, a najveća misterija u vezi sa njima je kako su doslepe tu, pošto su njihovi najbliži srodnici, arktičke foke, udaljene više od 3000 kilometara.

Nepre su samo jedne od brojnih životinja koje su žrtve krivolova, pošto se od njihovog krzna prave šubare i čizme koje su veoma vredne na tržištu.

[zorter]

Posebno dizajnirani roboti „angažovani“ su za čišćenje čuvenog mosta preko Sidnejske luke. Operacija odstranjivanja rđe i stare farbe sa australijskog simbola opisana kao jedan od najznačajnijih programa održavanja na svetu.

Roboti Sendi i Rouzi zaduženi su da sastružu svu prljavštinu sa mosta pre nego što ponovo bude ofarban. Mašine ubrizgavaju vazduh pod velikim pritiskom, odstranjujući rđu i staru farbu sa australijskog simbola.

Čišćenje mosta smatra se veoma opasnim poduhvatom za ljude, jer radnike primorava da satima provode u neudobnim pozama, a izloženi opasnostima trovanja azbestom i starom farbom.

Roboti, delo naučnika Tehnološkog univerziteta u Sidneju, najpre skeniraju površine za čišćenje, praveći trodimenzionalne mape i proračune koliko je snage potrebno da se sa pojedinih delova mosta skine farba.

Jedna od glavnih znamenitosti grada, Sidnejski lučki most, poznat i kao „Vešalica za kaput“ (Coathanger) zbog karakterističnog lučnog izgleda, otvoren je u martu 1932. godine, a do 1967. je bio najviša građevina u Sidneju.