Ako niste znali...

[zorter]

Veliki koralni greben je najveći koralni greben na svetu. Greben se nalazi u Koralnom moru blizu obale Kvinslenda na severoistoku Australije. Prostire se na preko 2.000 km u dužinu, a može se videti iz svemira.

Veliki koralni greben je prvi put postao poznat Evropljanima kada se istraživač Džejms Kuk iskrcao na njega 11. juna, 1770. Najstariji delovi grebena datiraju od pre oko 60.000 godina. Veliki koralni greben je velika skupina od oko 900 ostrva i preko 3.000 grebena, koji se uglavnom nalaze na relativno maloj udaljenosti od obale kontinenta.

Neki naučnici veruju da je najznačajnija pretnja budućnosti Velikog koralnog grebena u sadašnjem stanju kao i drugih tropskih ekosistema koralnih grebena u globalnom zagrevanju. Većina korala na Veliko koralnom grebenu živi na gornjoj granici temperaturne tolerancije, što se ogleda u izbeljivanju korala, kao što je to bilo 1998. i 2002. Tada je primećeno da su, zahvaljujući suviše toploj vodi, korali prekinuli fotosintezu i izgubili boju, otkrivajući svoje bele krečnjačke skelete, i ako se voda za mesec dana ne bi ohladila korali su umirali.

Globalno otopljavanje je pokrenulo propadanje ekosistema grebena širom tropa. Povećane globalne temperature izazivaju razorne tropske oluje, ali su grebeni prirodno otporni i mogu se oporaviti od nanete štete. Dok neki veruju da će rast temperature izazvati dalje odumiranje korala, drugi navode podatke koji pokazuju da se globalna temperatura nije promenila više od jedan stepen u vrlo dugom vremenu.

[zorter]

Ovo je beba ribe Plavi Marlin, dugačka samo nekoliko milimetara. Za 27 godina, koliko prosečno žive, ove ribe natastu do preko 4 metara i imaju oko jednu tonu.

[zorter]

Katastrofu Titanika preživela su i dva psa.

[zorter]

U Mrtvo more je nemoguće ući do vrata uspravljen, jer zbog gustine vode koja sadrži 33.7% soli, telo koje je dopola u vodi odmah počinje da se izdiže na površinu. Takođe, nemoguće je otvoriti oči dok je glava pod vodom. Ujedno, nalazi se 422 metra ispod nivoa mora, i obala Mrtvog mora je najmanja nadmorska visina na planeti.

[zorter]

Ljudi i delfini su jedine životinje koje mogu da vode ljubav zbog uživanja.

[zorter]

Pad u drvenom buretu niz Nijagarine vodopade uspešno je izveo Bobi Lič 1911. godine, a poginuo je nekoliko meseci kasnije okliznuvši se na koru banane.

[zorter]

Grom udara muškarce 7 puta češće nego žene.

[zorter]

Ribar iz Kalifornije, na iznenađenje svih prisutnih, iz vode je izvadio albino ajkulu sa jednim okom. Kiklop ajkula vrlo brzo je stekla kultni status zahvaljujući fotografijama koje su objavili brojni časopisi posvećeni ribolovu, dok su stručnjaci za ajkule nedvosmisleno potvrdili njenu autentičnost.

„Ovo je izuzetno retka pojava. Koliko ja znam zabeleženo je svega 50 sličnih devijacija u svetu“, izjavio je ekspert za ajkule Felipe Galvan Magana. Ajkulino stanje poznato je kao „kiklopija“ i predstavlja redak fenomen koji nastaje usled nemogućnosti mozga da pravilno podeli oko u dva otvora na glavi.

[zorter]

U Kini je pušten u saobraćaj najduži most na svetu koji prelazi preko mora. Most je dug 42 kilometra, prelazi preko zaliva Đijaožu i spaja luku Kvingdao sa ostrvom Hungdao.

Kineska državna televizija objavila je da je most širok 35 metara, a njegova izgradnja koštala je više od 1.5 milijardi dolara. Most ima više od 5.000 nosećih stubova, a završen je za četiri godine.

Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najduži most preko mora do sada se nalazio u američkoj državi Luizijana i kraći je od kineskog nešto više od četiri kilometra.

[zorter]

Foke mogu da spavaju pod vodom i da izranjaju na površinu da bi udahnule vazduh, a da se ne probude.

[zorter]

Crveno more postalo je bogatije za jedno ostrvo, koje je nastalo kao posledica podvodne vulkanske erupcije 20.12.2011.

NASA je satelitskim snimcima potvrdila nastanak za sada još uvek neimenovanog ostrva u arhipelagu Zubai, zapadno od jemenske obale. Na tom mestu se afrička i arapska tektonska ploča polako razmiču, tako da su tektonske aktivnosti i vulkanske erupcije česta pojava, ali samo mali broj bude vidljiv i na površini.

Nije poznato da li je vulkanska aktivnost završena, odnosno da li je ostrvo poprimilo svoj konačni oblik, da li će se možda još povećavati ili čak i vratiti pod more.

[zorter]

Malo južnopacifičko ostrvo Samoa i njegov sused Tokelau napraviće vremenski skok unapred jer će u ponoć umesto 30. započeti 31. decembar 2011. Za 186 hiljada stanovnika Samoe i 1.500 Tokelaua, petak, 30. decembar 2011. jednostavno će iščeznuti jer moraju da usklade svoje vreme sa Kinom, Australijom i Novim Zelandom koji su im najveći i najbliži ekomnomski partneri.

Skok u budućnost ta dva mala ostrva dolazi posle 119 godina od kada su američki trgovci naterali lokalne samoanske vlasti da usklade vreme na svojim ostrvima sa obližnjom Američkom Samoom i SAD, kako bi potpomogli njihovu trgovinu sa Kalifornijom.

Takvo računanje vremena, međutim, poslednjih godina postalo je problematično jer su Samoa i Tokelau počeli skoro ceo dan da kasne za obližnjom Australijom i Novim Zelandom. Dosta često su se dešavale situacije da neko iz administracije sa Novog Zelanda zove u ponedeljak po njihovom vremenu, a da se na ostrvima niko ne javlja jer je nedelja, kao i obrnute, da neko sa ostrva zove u petak po njihovom vremenu a da se na Novom Zelandu niko ne javlja jer je kod njih subota.

U pokušaju da to reše, vlasti Samoe u junu 2011. su usvojile zakon kojim Samoa prelazi na zapadnu stranu međunarodne datumske granice, čime je poslovna saradnja sa ključnim partnerskim zeljmama - Australijom i Novim Zelandom olakšana. Samoa sada ima isti datum i slično vreme kao susedne pacifičke države. Da bi se izbegle ove i mnoge druge situacije 30. decembar ove godine će jednostavno nestati.

Ceremonija promene vremena biće označena zvonjavom zvona na dva glavna ostrva Samoe kao i molitvama u crkvama. Vlada je saopštila i da će oni koji je trebalo da rade 30. decembra biti plaćeni za propušteni dan.

[zorter]

Globalno zagrevanje, efekat staklene bašte i porast temperature imaju mnoge katastrofalne posledice za planetu, a jedna od najuočljivijih i najdirektnijih je svakako podizanje nivoa mora. Tim naučnika sa Nils Bor Instituta pri Univerzitetu u Kopenhagenu pokušao je da izračuna kolika nas tačno opasnost očekuje.

Studija koju su sproveli se bazirala na merenjima porasta nivoa mora u poslednjih 100 godina i porastu emisija štetnih gasova, a uzeli su u obzir 4 različita scenarija kako bi se stvari mogle odvijati u budućnosti. Najoptimističniji među njima, koji podrazumieva drastičnu promenu našeg pristupa klimatskim promenama, naučna otkrića kako se boriti protiv tih promena i internacionalnu saradnju, predviđa porast nivoa mora za 60 centimetara do kraja 21. veka. Najpesimističniji, u slučaju da se količina emisija i dalje nastavi povećavati, u istom periodu previđa skoro dupli porast od 1,1 metra.

Dva ‚‚srednja” scenarija, koji podrazumevaju umeren, ali aktivan rad na smanjenju emisija i zagađenja, a koji se ujedno čine i najrealnijim, predviđaju porast nivoa mora od 75 cm. Međutim, prema procenama koje se navode u studiji, zbog toga što ledeni bregovi i okeani sporo reaguju na promene, čak i ako ograničimo i stabilizujemo nivoe zagađenja i emisiju štetnih gasova, nivoi mora će da nastave da se povećavaju još 200 - 400 godina pre nego što uspemo da ih smanjimo.

[Dule]

Izgleda da će posle tog dogadjaja Djerdap biti poznat kao klisura kroz koju se Panonsko more vratilo na staro mesto.

[mossi]

Karta nešto ne pije vodu: vojvodjanska ravnica je na 80-90m nadmorske visine, pa neće se nivo mora podići za 100m ?!
Ili će Vojvodina nastaviti da tone..