Sekstant

[Dule]

Sekstant se u terestričkoj navigaciji koristi za merenje horizontalnih i vertikalnih uglova. U astronomskoj navigaciji svoju punu primenu sekstant nalazi kao instrument za merenje visina nebeskih tela. Radi određivanja pozicije broda. Merenje horizontalnih uglova sekstantom je mnogo tačnije nego smernom pločom, pošto je pozicija broda sa dva horizontalna ugla jedna od najtačnijih pozicija u navigaciji.
Rad sekstanta se temelji na osnovnom zakonu optike o odbijanju svetlosti: upadni ugao je jednak uglu odbijanja, a upadni i odbijeni zrak leže sa normalom u jednoj ravni koja je vertikalna na ravan refleksije.
Sekstant je razmeštanjem svojih ogledala tako izrađen, da se istovremeno može gledati na dva objekta, između kojih se meri ugao.
Ugao koji zatvaraju zraci objekta u oku osmatrača, dvostruko je veći od ugla, koji međusobno zatvaraju veliko i malo ogledalo sekstanta. Zbog toga je limb podeljen tako da se na njemu direktno očitavaju dvostruki uglovi, te je cela razdeoba koja zahvata luk od 60°, podeljena na 120°.


Sekstantom se mogu meriti vertikalni uglovi (visine nebeskih tela) i horizontalni uglovi. Ako se sekstantom meri vertikalni ugao, tada se drži vertikalno i kroz dvogled osmatra podnožje objekta, a pomoću alhidade pomiče veliko ogledalo, preko kojeg se slika vrha objekta dodvodi u vidik dvogleda. Kada se vrh objekta dovede tačno u horizontalnu ravan sa bazom, tada je ugao izmeren, alhidada se učvrsti i očita se vrednost izmerenog ugla.
Za merenje horizontalnih uglova, sekstant se drži horizontalno i kroz dvogled gleda levi objekat, a pomicanje alhidade pomoću velikog ogledala prenosi slika desnog objekta u vidik ogledala. Kada se slika (vrh) desnog objekta dovede u istu vertikalnu ravan sa levim objektom (vrhom), ugao je izmeren, alhidada se učvrsti, a vrednost ugla očitava na limbu.

[Dule]

Sekstant se sastoji od: tela s malim ogledalom i limbom, alhidade sa velikim ogledalom i bubnjićem, zatamnjenih stakala, teleskopa i pribora.
Telo sekstanta je od lakog metala i ima oblik kružnog sektora. Kružni sektor je ranije imao ugao od 45° (oktant), kasnije se taj ugao povećao na 60° (sekstant), a danas je tajugao veći (do 80°), ali je zadržao ime sekstant. Limb je kružni deo sekstanta na kome se nalazi ugravirana stepenska podela. Nula limba je na desnoj strani. Podela limba na levo od nule (120°-140°) služi za očitavanje izmerenog ugla, a podela na desnoj strani nule (do - 5°) koristi se pri određivanju grešaka. Na ivici limba je pužni venac.

Malo je ogledalo učvršćeno vertikalno na telo sekstanta. Gornja polovi­na malog ogledala je prozirno staklo kroz koje svjetlosne zrake s objekta ili hori­zonta dolaze direktno u oko osmatrača. S druge polovine malog ogledala u oko osmatrača dolazi dvostruko odbijen zrak s velikog ogledala. Svetla strana malog ogledala je okrenuta svetloj strani velikog ogledala. Na poleđini malog ogledala su dva srafa: gornjim se regulse vertikala malog ogledala u odnosu na telo sek­stanta, a donjim paralelnost velikog i malog ogledala.

Na telu sekstanta je ručka sa tri nožice. Alhidada  je poluga koja se okreće oko osa i prolazi tačno kroz središte kruga kružnog sektora tela sek­stanta. Na alhidadi iznad osa je vertikalno učvršćeno veliko ogledalo. Uspravnost velikog ogledala u odnosu na alhidadu i telo sekstanta se regulise srafom na poleđini velikog ogledala. Na drugom kraju alhidade je bubnjić s kočnicom. Okretanjem bubnjića pokreće se puž po pužnom vencu limba. Jedan puni okret bubnjića odgovara pomaku alhidade za 1°. Indeks na prozorčiću alhidade omogućava očitavanje broja stepeni na podeli limba, a minutna po­dela bubnjića omogućava očitavanje minuta merenog ugla. Desetinke minute se očitavaju na malom nonijusu pored bubnjića.

Kočnica služi za zaustavljanje alhidade u određenom položaju. Otpuštena kočnica omogućava da se alhidada brzo zakreće (puž je udaljen od pužnog venca), a u položaju kočenja alhidada se pokreće bubnjićem (puž je uzubljen u puž­nom vencu).

Na alhidadi se nalazi sijalica za osvetljenje skale limba i bubnjića pri noć­noj upotrebi sekstanta. Baterija i prekidač za uključivanje osvetljenja su u ručki sekstanta.

Zatamnjena stakla su ispred velikog i iza malog ogledala, a služe za ublažavanje svetlosti prilikom merenja visine Sunca.

Kad se ne koristi, sekstant je u drvenoj kutiji u koju je smješten i pribor: igla za podešavanje okomitosti i paralelnosti ogledala, jelenja kožica i cetkica za čišćenje i koštano ulje za podmazivanje sekstanta.

U kutiji je i fabricki atest s podacima o grešci ekscentriciteta.

[Dule]

Rad sekstanta se temelji na osnovnom zakonu optike o odbijanju svetlosti: upadni ugao je jednak uglu odbijanja, a upadni i odbijeni zrak su u jednoj ravni koja je vertikalno na ravan refleksije.

U sekstantu se primenjuje dvostruko odbijanje svetlosnog zraka: prvo odbi­janje je na velikom ogledalu, a posle drugog odbijanja na malom ogledalu svetlosni zrak dolazi u oko osmatrača. U istom smeru pod kojim zrak svetlosti posle dvostrukog odbijanja dolazi u oko osmatrača mora se vi­deti i horizont. Ugao α je vertikalni ugao izvora svetlosnog zraka u odnosu na hori­zont.

Malo ogledalo je nepomično, a veliko ogledalo se zakreće zajedno sa alhidadom. U nultom položaju ogledala su međusobno paralelna. Povećanjem ugla mjerenja ugao α postaje sve veći. Kad bi dostigao vrednost 90°, odbijeni zrak svetlosti sa velikog ogledala ne bi padao na malo ogledalo pa ne bi bilo dvostrukog odbijanja svetlosti, odnosno odbijeni zrak ne bi dola­zio u oko osmatrača. To znači da je sekstantom nemoguće meriti ugao od 180°. Današnji sekstanti omogućavaju merenje uglova od - 5° do + 130°, a samo izuzetno do + 145°.

[Miljan]

Odlicna sprava. Trazi pazljivo rukovanje,odrzavanje i pratece tablice radi izracunavanja pozicije. Na visoj pomorskoj skoli se svojevremeno astronomska navigacija slusala godinu dana.

[Dule]

Da, traži puno papirologije.
Danas je dovoljan najobičniji ručni GPS pa da znaš poziciju. Ali ipak treba znati nešto i o sekstantu.

[Miljan]

Potpuno se slazem. GPS je danas nezamenljiva sprava za navigaciju .