Malo istorije Bismarck bojni brod

[sceka]

Ako nekoga malo interesuje istorija, upravo sam ponovo odgledao film Potapanje Bismarcka, pa za one koje to interesuje evo mesta gde mogu pronaci puno podataka o nemackim brodovima iz II svetskog rata: http://www.bismarck-class.dk/index.html Takodje ovde mogu pronaci i dosta istorijskih podataka ne samo o Bismarcku vec i uopste o brodovima u ratnoj mornarici: http://www.kbismarck.org/forum/index.php

Par tehnickih pojedinosti za one koji ne zele da citaju:

- Duzina: 250 m
- Broj propelera: 3
- Precnik propelera 4,7 m
- Broj kormila: 2
- Dimenzije kormila: 6,5 x 4,5 x 0,9 m
- Max. Brzina 31,5 kt (58,4 km/h)
- Max. snaga na osovini 150,170 ks
- Ukupno posade: 2,500 ljudi
- Broj parnih kotlova: 12
- Temperatura pare na izlazu iz kotla : 475°C
- Pritisak pare: 55 bar
- Tezina praznog broda 39,000 t
- Porinut: 1939
- Potopljen: 1941

Par interesantnih podataka: Brod Bismarck i brod Tirpitz su gotovo identicni brodovi (iste klase) ali je Tirpitz duzi za 3 m, svecano porinuce broda je obavili praunuka Ota fon Bismarcka.

Najveca pobeda: potapanje Hood-a najveceg Engleskog ratnog broda pogotkom sa daljine od 15,5 km. Nakon pogodka Hood se prepolovio i potonuo. Finalna bitka je trajala oko 2 sata, vise od 6 brodova Engleska ratne mornarice je ucestvovalo u borbi i nisu uspeli da probiju oklop Bismarcka da bi ga potopili, vec je potopljen kada su Nemci aktivirali eksploziv na brodu za samounistenje. Prezivelo je nekoliko stotina mornara ali ih je samo 115 izvuceno iz mora kada je obustavljena akcija spasavanja zbog uzbene na podmornice i Engleski brodovi su otplovili ostavljajuci u vodi ostale mornare od kojih niko nije preziveo. Ostaci broda se nalaze na dubini od 4,500 m, olupinu je pronasao Ballard (pronasao i Titanik).

Film mozete pogeldati ovde: http://stagevu.com/video/ujlfcnaedbxa (na zalost nema titl ali film mozete skinuti na vas kompjuter i sa sajta http://titlovi.com/titlovi/titlovi.aspx?prijevod=sink%20the%20bismarck!&jezik= skinuti titl i onda natenane odgledati film.

[sceka]

Da nastavim. Brod su pogonile parne turbine koje je parom snabdevalo 12 parnih kotlova sa po 2 gorionika svaki. Svaki gorionik je mogao da spali 2,000 kg mazuta ili dizela na sat.

To znaci da je potrosnja goriva za max brzinu od 31,5 knot, bila= 12 x 2 x 2000 = 48,000 kg/h goriva (2,5 danasnje auto cisterne na sat)!

Princip rada gorionika je bio sa atomiziranjem goriva rotacijom ili rotacioni gorionici. Ovaj sistem atomizacije i sagorevanja se koristi i dan danas (za kotlove na brodovima ali se kotlovi ne koriste za pogon) a prednosti su mu: omogucuje sagorevanje goriva jako loseg kvaliteta (teski mazuti pa cak i sirova nafta) i omogucuje fino podesavanje sagorevanja tako da se dobije skoro bezdimno sagorevanje a to je veoma bilo bitno za ratne brodove da ih ne bi opazili. Princip rada (dat na slici) je da se mazut greje na oko 90°C i pritiskom od oko 3 bara dovodi do osovine gorionika. Osovina je suplja i kroz nju mazut prolazi i na atmosferskom pritisku se sliva u rotacionu casu koja se vrti nekih 6000 obrtaja u minuti i ima oblik blagog konusa. Mazut se usled rotacije razliva po casi i kad dodje do ivice case ulazi u stuju vazduha pod pritiskom koji ga razbacuje (atomizira) po kotlu. Kako je mazut atomiziran a kotao vreo dolazi do njegovog paljenja i sagorevanja. Kad se sagoreva dizel kao kvalitetnije gorivo razlika je u tome da se ono ne predgreva kao mazut a sve ostalo je isto. Sliku danasnjeg modernog rotacionog gorionika mozete videti u prilogu.

Da bi se ovo isto ostvarilo kod recimo gorionika sa diznama potrebno je dovesti mazut sa 130°C i pritiska preko 22 bar.

Interesantno je da je ovaj princip sagorevanja jako primenjivan i u zemaljskim postrojenjima (kotlarnicama i toplanama). Kod nas u Srbiji ih ima jako puno u pogonu u skoro svim gradskim toplanama i u industrijskim postrojenjima. Sa poovlacenjem mazuta kao goriva tako polako i ovi gorionici se sve manje proizvode.

[broker975fx]

Odlican tekst,
ako ima interesovanja mogao bih nesto napisati o podmornicama i podmornickom ratu tokom drugog sv. rata a pre svega nemackim U-botovima.

Nisam razumeo jel ovaj sistem gorionika prvi put primenjen kod Bizmarka ili je vec bio u upotrebi

[sceka]

@ Broker, Nije prvi put upotrebljen. Medju prvim proizvodjacima je bila jedna Americka firma koja ih je 1930 g insporucila za potrebe brodogradnje Nemackoj. Nemci su iskoristili taj tip sagorevanja i usavrsili ga i dobili bezdimno sagorevanje tj. poboljsali su mogucnosti podesavanja i uveli dosta unapredjenja (izbacili ventilator centralnog vazduha i ubacili turbinu, ...).

Americka firma vise ne postoji, postoji njen ogranak u Nemackoj koji je dobar deo proizvodnje prebacio u istocne zemlje a nemacka firma (u doba kad je uvezla prve gorionike, je bila servis) je trenutno jedna od najacih za proizvodnju gorionika i opreme za sagorevanje kao i brodskih kotlova, sto je odlican uspeh ako uzmemo u obzir da je proizvodnja velikih ratnih brodova posle Tirpitza polako opala i da su se proizvodile samo podmornice i manji brodovi sa dizel motorima pa je pocetak njenog ponovnog razvoja bio tek od 1950 g.

[sceka]

Dokumentarni film Nacionalne Geografije o Bismarcku:

http://stagevu.com/video/hyzfaazgsrpq