Ko je izmislio propeler?

[Dule]

To nije bio proizvodnja jednog čoveka, već više generacija pronalazača. Dok su drugi odustali od ideje zbog sudskih procesa Smit je ostao pri tvrdnji da je pronalazak njegov i dobio sve sudske sporove... Dobio je potvrdu da je on napravio samo jedan pomak unapred ali da je taj korak toliki da je ravan novom izumu.


Da krenemo sa kratkom istorijom:

400 pne Architas, učenik Pitagore, stavlja kosu ravan na cilindar.
220 pne Arhimed koristi vijak za podizanje vode iz bazena
1480-1510 Leonardo da Vinči skicira helikopter koristeći zavrtanj.
1680 Robert Huk zapisuje da je moguće krila vetrenjače koristiti za pokretanje brod
1752 Bernuli sugeriše da za pogon čamca koristi «lopatice postavljene pod uglom od 60 stepeni.
1770 James Vatt predlaže vijčane propelere.
1776  David Bushnell koristi propeler da pokrene podmornicu Turtle .
1784  Francuz Vallet pokreće brod propelerom montiranim iznad čamca.
1786  AJP Paucton objavljuje a «Theorie de Vis d Arhimeda» i predlaže horizontalne ose rotora za pogon.
1798 Robert Fulton eksperimentiše sa četiri lopatice na brodu.
1815  Ričard Trevithick dizajnira propeler sa noževima postavljenim ukoso na osovini koju  pokreće parna mašina.
1829 Patente za propeler dobijaju: Džonu Millington, Charles Cummerov, Julius Pumphrei, Bennet Voodcroft, Francis Pettit Smith, John Ericsson, Džejms Džordž Lou, Blakland. Svi ovi patenti su za korišćenje propelera na brodu i doveli su do dosta sudskih sporova i dokazivanja čiji je patent validan.

[Dule]

Pronalazači sa prijavljenim patentima:

Pukovnik Džon Stivens
1804. godine Stivens je napravio parobrod sa dva vijačna propelera. Na slici je replika njegovog broda napravljena 1860. godine. Inače, brod je postigao 8 mph.


Josef Ludvik František Ressel
 
Uprkos tome što je kontinentalna zemlja, Češka polaže pravo na jedan od najvažnijih pronalazaka u pomorstvu - brodski propeler . Ovaj uređaj je pronašao češki pronalazač Josef RESSEL dok je boravio u Sloveniji gde je radio kao šumar. On je „prvi“ došao na ideju da propeler stavi ispod brodskog korita. 1826 je podneo zahtev za patentiranje sa naslovom „beskrajni vijak za pokretanje brodova po moru i rekama“ koji poništava tvrdnje drugih pronalazača kao što su Frensis Pettit Smith i John Ericsson , koji su napravili sličan uredjaj ali desetak godina kasnije. 


Austrijanci su na statui Josifa RESSEL napisali da je pronalazač brodskog propelera.

Veruje se da je neko tajno prodao RESSEL izum Velikoj Britaniji.  1865. na sednici Nacionalne akademije u Vašingtonu odlučeno je u korist RESSEL ekipe. Ali ta sednica i njena odluka nisu pravno validne.
 
Zanimljivosti...
 On je, u početku, svoj propeler ugradjivao u male ribarske čamce na reci Krki. Propeler se pokretao ručno.




1829. g. je u parni brod Civetta ugradio propeler. Eksperiment je izveden u Tršćanskom zalivu i sa 40 ljudi na brodu postigao je 6 čvora. Ali desio se peh i parni kotao je eksplodirao. Javnost je za krivca proglasila novi pronalazak a ne neispravan parni kotao.
 
Prema svim dokazima, prvi dokazani patent za korišćenje propelera na brodu je njegov.

[Dule]

Razni ljudi su se patentirali propeler u Engleskoj i Americi od 1794 pa nadalje, iako ništa praktično nisu postigli:
Džejms Vat je 1770  napisao: "Da li ste ikada razmišljali o spiralnom veslu?"
 Džozef Bramah , 1785. je patentirao ideju "brodski propeler", ali nikada nije probao u praksi.
Jovan Labud je najavio praktičan pronalazak, nakon probe na brodu kojim je upravljao u proleće 1824.

Džejms Stedman 1790-1865
Steedman (tako je napisano na njegovom spomeniku) ili Stedman (stolar). Proučavanje riba mu je dalo ideju za zadnjeg pogona. Gledajući kolovrat 1816. jepredložio metod. On i puškar McCririck su napravili modele. Taj patent je proglašen za piratski i da je patentiran bespravno. Osporio ga je Maksvel Dik u Londonu 1830.
 Ko ne zna šta je kolovrat evo objašnjenja sa wikipedie.
 “ Kolovrat je stari slavenski znamen koji označava beskrajan krug rođenja i smrti. Srodan je sa svastikom“



Njegov nadgrobni spomenik je ukrašen rezbarijom gde se vidi princip rada njegovog propelera.

[Dule]

1786. Jhon Fitch
američki pionir u ustraživanju sa parnim pogonom eksperimentisao je i sa brodskim propelerom. Njegova verzija je tipična za prve pokušaje i imao je oblik vijka (Arhimedov vijak).
Ovi rani prototipovi nisu dokazali praktičnost ali su pronalazači stalno pokušavali i ekperimentisali pokušavajući da propelerom zamene pogonske točkove na parnim brodovima. Uspešan propeler je pronadjen tek mnogo godina kasnije.

[Dule]

Robert Wilson 1803-1882
Vilson je dobio ideju gledajući vetrenjače. Radio je na pronalasku dok je učio stolarski zanat. 1827 je pokušao da patent predstavi admiralitetu. "Edinburg Merkur" je opisao "novi izum" kao prvi praktični brodski propeler koji je isproban na kanalu. (Model je u Kraljevskom muzeju Škotske). Admiralitet je ponovo odbacio tu ideju 1833.

Tek 1880. ratna kancelarija daje £ 500 za korišćenje njegovog duple akcije vijčanog propelera i primenjuju ga na torpedu.

4 tone težak propeler u Dunbar luci je postavljen kao spomen na godišnjicu njegovog rođenja u septembru 2003.

[Dule]

John Ericsson 1803-1889



Zvanicni pronalazač brodskog propelera.
 Ericsson se preselio iz Švedske u Englesku 1826.


1829 njegova parna lokomotiva "Novitet" je izgubila trku sa Stephenson-ovom lokomotivom na parni pogon  '"Raketa".
 
Nakon patentiranja brodskog propelera u maju 1836 , preselio se 1839 u Njujork, gde je sa Smitom registrovao patent i u Americi.


Na slici je replika monitora koji je pogonjen Eriksonovim propelerom.

[Dule]

Frensis Smit Pettit 1808-1874

Smit je od detinjstva imao strast ka pravljenju modela čamaca.
1834.  je sagradio brod sa drvenom zavrtnjem. 1836 patentira pronalazak.
 Gde je originalan crtež nije poznato.
Godine 1839. "Arhimedes", brod 237 tona težak postiže brzinu preko 9 čvorova pogonjen njegovim propelerom. Isambard Brunel je bio toliko impresioniran da je savetovao da propeler treba da bude usvojen kao pogon na novom brodu "Velika Britanija" koji je postigao 10 čvorova na svom prvom putovanju. Dizajn je patentiran u SAD-u 1838-39. 
Smith & Ericsson je počeo sa ugradnjom brodskog propelera na ratnim brodovima  1843. Smit je proglašen za  viteza 1871.

[Dule]

Možda je pravi pronalazač

Džon Stivens (1749-1838)

Eksperimentisao je sa spiralnim propelerom na reci Hadson od 1802 do 1806 i to je prvi propeler koji se kretao kroz vodu. On je sebe smatrao za pronalazača propelera ali takav propeler je opisao Busnel 1787, Bernouli 1752 kao i mnogi drugi kasnije.

Ili

RevEdvard Lion Berthon

1834/35, u 22. godini, on je izumeo spiralni propeler, koji je u to vreme bio odbijen od strane Admiraliteta kao " igračka koja ne može i nikada neće moći da pokrene brod".
Tri godine kasnije pročitao je da je i Smit napravio sličan uredjaj koji je Admiralitet takodje odbio. Piše Smitu i optužuje ga za pirateriju. Smit ga je ubedio da nije i da je svoj pronalazak razvio bez saznanja o Berthonovom patentu. Saradjivali su na unaredjenju i komercijalizaciji pronalaska.
1877. Berthon osniva kompaniju za proizvodnju spasilačkih čamaca na rasklapanje i drugih plovila i to radi do kraja života.

Ili

KapetanDžon Patch

Rodjen je u Kanadi.
1833. testira svoj pronalazak na ručni pogon i preplovljava zaliv nekoliko puta.
1835 se njegova elisa postavlja na Royal George, jedrenjak težak 25 tona. Na jednom putovanju vetar je prestao da duva i pokrenuli su ga na propeler. Stigli su na cilj bez problema ostavljajući iza sebe druge brodove. Propeler se dokazao.
O izumu Kapetan Patcha piše i  SCIENTIFIC AMERICAN u oktobru 1848. godine. "Oni koji su videli kako funkcioniše smatraju da je daleko superiorniji od Ericsson-a. ". (Ericssonu se pripisuje pronalazak brodskog propelera.)

Umro je u siromaštvu bez penzije uprkos brojnim peticijama da mu se obezbedi  državna penzija kao zaslužnom za pronalazak propelera.

[Dule]

Svi oni, kao i mnogi nespomenuti, su dali svoj doprinos da brodski propeler postane nezamenjiv za pogon brodova. I svi oni su sebe smatrali za pronalazače propelera ali samo Erikson je uspeo da svoje ime upiše u istoriju pronalazaštva. Propeler je izum koji je promeno svet ali i izum oko koga je vodjeno najviše sudskih sporova za dokazivanje autentičnosti.