Pukotine na želkotu

[Dule]

Kada se pojave pukotine u želkotu mnogi vlasnici plovila se zabrinu zbog mogućnosti prodora vode  u strukturu fiberglasa ili, još gore, u samo jezgro. To je razumljivo naročito kod vlasnika korita koja su napravljena kao sendvič konstrukcija jer to može dovesti do smanjenja otpornosti i krutosti samog korita.
 
Mehanika želkota
Pre nego što razmotrimo kako i zašto nastaju pukotinei  njihove posledice treba shvatiti čemu on služi i kako se nanosi. Za većinu graditelja želkot je prva stavka u procesu gradnje. Nanosi se na unutrašnju stranu kalupa u sloju debelom 0.05mm,  zatim se preko njega nanose slojevi fiberglasa, jezgro (ako je u pitanju sendivč gradnja) pa ponovo fiberglas. Pravilno odradjen ovaj način gradnje daje krutost, otpornost i dugotrajnost koritu.



Želkot na platformi  je ozbiljno napukao. Uzrok je bio dvostruk, previše debeo želkot i lose učvršćen nosač koji nije imao dovoljno jako ukrućenje sa unutrasnje strane platforme.

Kada se odlivak izvadi iz kalupa želkot je taj koji je sa spoljne strane trupa. Sa unutrašnje strane se, takodje, ponekad upotrebljava želkot kao grubi premaz u motornom prostoru ili prostorima za odlaganje kao i na delovima unutrašnjosti koji ostaju vidljivi.
Želkot je završni sloj korita koji mu daje privlačan i trajan finiš. Pigmentisan je pa pored sjaja daje i boju. Brodovi koji su radjeni na ovaj način ne moraju da se farbaju niti je potrebno dodatno održavanje dugi niz godina. Želkot ima ulogu i da spreči prodor vode u strukturu ali te mogućnosti nisu neograničene. Zato treba deo koji je uvek pod vodom da bude dodatno zaštićen slojem smola otpornih na osmozu a koji se nalazi odmah ispod želkota.



Pored sve svoje izdržljivosti i otpornosti na habanje želkot ima i svoje slabosti.  Primarna je njegova netolerantnost na uvijanje i udarce . Ova paluba bi verovatno imala koristi od povećanja krutosti, koja bi smanjila upuštanja čime bi se sprečile pukotine poput ovih .


Oštećen želkot (pukotine ili udarci) je manje privlačan. Ali da li to umanjuje njegovu sposobnost da spreči prodor vode? Ne treba brinuti previše. Najvećim delom želkot je tu iz estetskih razloga. Voda neće prodreti u strukturu ako je pukotina plitka, ako je pukao samo želkot. Ako je pukotina dublja tada voda može prodreti u samo strukturu pa i u jezgro.




Zbog poluge uvijaju palubu pa su baze nosača ograde ozloglašene zbog izazivanja pucanja želkota. Ovo se može sprečiti pojačavanjem strukture na kojoj baze leže kao i korišćenjem jake i dovoljno velike noseće ploče sa unutrašnje strane palube koje bi ravnomernije rasporedile opterećenje.

Važno je napomenuti da želkot nije isto što i boja iako daje boju plovilu. On je, u suštini, pigmentisana smola. Težak je i otporan na habanje ali nije fleksibilan. U slučaju da mora da se popravlja na većim površinama to nikako ne raditi bez korišćenja kalupa. Želkot koji se steže nezaštićen od vazduha je porozan i sklon apsopciji vode. Dvokomponentna poliuretanska boja je bolje rešenje za popravke kada su veće površine u pitanju.

[Dule]

"Čitanje" pukotina na želkotu


Kako se želkot prvenstveno primenjuje u kozmetičke svrhe pukotine i druga oštećenja su posebno nepoželjna jer daju ružnu sliku samog plovila i umanjuju mu vrednost. Uzroci su različiti a u nekim slučajevima se treba zabrinuti. Uglavnom, pukotine se javljaju iz nekoliko razloga. Jedan od najčešćih razloga za pucanje je previše debeo sloj. Zato što je relativno krt i, za razliku od fiberglasa, bez ojačanja on će pući ako se optereti. Tanak sloj želkota je fleksibilniji od debljeg. U većini slučajeva  želkot se nanosi ručno pomoću pneumatskog pištolj od strane, nadamo se, iskusnih majstora koji uglavnom ne uspevaju da uvek posao odrade kako treba.



želkot može pući iz različitih razloga: neki su benigni i čisto kozmetički , drugi ukazuju na više ozbiljnih strukturnih problema . Ova pukotina je verovatno posledica predebelog sloja želkota ali je mala verovatnoća da se proteže dublje u strukturu oplate i neće biti nikakve štete. Jedino što nije lep prizor.


Mesta gde ostaju debeli slojevi su u nižim delovima kalupa, na oštrim kao i na ovalnim uglovima gde se želkot usled težine slije i zadrži.
Dešava se, ako je u pitanju neiskusan ili loše obučen majstor, da debljih slojeva želkota ima na bilo kom delu odlivka. Tada do pucanja može doći bilo gde na koritu. Dešavalo se da popravka želkota postane neisplativa. Tada se primenjuje piling. Skidanje celog sloja želkota, gitovanje i farbanje dvokomponentnim poliuretanskim bojama.
Mesto gde se često javaljaju pukotine na želkotu su pored postavljenih okova. Ako rupe za šrafove nisu pravilne veličine ili nisu izbušene precizno, ako je struktura nedovoljno ojačana i uvija se želkot će pući bez obzira na to što je nanet u pravilnom sloju.



Čak i kada je sve pravilno postavljeno oko elemenata koji trpe velika opterećenja mogu se pojaviti ovakve pukotine na želkotu.


Kada počnu da se pojavljuju pukotine treba utvrditi uzrok. Zatim treba uraditi popravku ali i otkloniti uzrok kako se ne bi ponovilo. Ako su pukotine nastale zbog predebelog sloja želkota tu ništa ne možemo uraditi osim da odradimo popravku samog želkota i da se nadamo najboljem. U svakom slučaju treba dobro prekontrolisati dubinu pukotine. Ako je ona i na laminatu tada imamo problem i njegovo rešenje postaje složeno i skupo. Bez obzira na to takve popravke ne smemo odlagati.
Pukotine mogu nastati i usled nepravilne montaže palubnog okova ili nedovoljne krutosti podloge. Koso izbušena rupa garantovano dovodi do pucanja želkota uslet pritiska šrafa. Slično tome, ako struktura fiberglasa ispod okova nije dovoljno ukrućena ona će se uvijati a želkot na vrhu mora da pukne. Posebno kod delova opreme koji trpe velika opterećenja kao što je vinč za dizanje sidra, npr. Ako se ne ispravi osnovni uzrok džaba je popravka želkota. Ponovo će doći do pucanja. Zato treba pravilno izbušiti rupe ili ojačati delove ispod okova. To se radi dovoljno velikim podloškama ili komadima špera.



U većini slučajeva pukotine na želkotu započinju od rupa izbušenih za učvršćenje okova. Ako su rupe previše male ili ako su prevelike pukotine će započeti i prostiraće se preko velikih površina.


Sve u svemu, u većini slučajeva pukotine na želkotu su više kozmetički nego strukturni problem i, uopšteno govoreći, od malog značaja kada je prodor vode u strukturu u pitanju ukoliko se ne  prošire u laminat ispod. Pre svake popravke dobro pregledati i pronaći pravi uzrok je osnovno pravilo da bi se problem trajno rešio.