Ako niste znali...

[zorter]

Ovo je "Magični kružni tok" u Svindonu u Engleskoj. Konstruisan je 1972. godine i sadrži 5 mini kružnih tokova koji se nalaze oko jednog velikog, šestog, centralnog. Mnogi ga smatraju i komplikovanijim kružnim tokom na svetu.

S obzirom da se nalazi u Engleskoj, gde se vozi levom stranom puta, postaje dodatno zbunjujući za sve vozače koji dolaze iz zemalja u kojima se vozi desnom stranom.

Ovaj kružni tok je dobio mnogo "priznanja" za najnebezbednije mesto za saobraćaj, kružni tok koji najviše zbunjuje, takođe, kao mesto na kojem se dešava najviše udesa a posebno ga ne vole osiguravajuća društva.

[zorter]

U Londonu se nalazi semafor sa 75 svetala, ali ona ne regulišu saobrađaj.

Ovo je umetnička instalacija postavljena na mesto na kojem je stajalo stablo platana, koje je počelo da umire zbog zagađenja vazduha.

Umetnik, Pjer Vivant, čije je ovaj semafor delo, želeo je da svetla na njemu reflektuju dinamiku dešavanja na Londonskoj berzi, ali se ispostavilo da bi to bilo prilično skupo. Trenutno se svetla kompjuterski upravljaju, a po rečima Vivianta, predstavljaju neprekidni ritam okruženja u kojem se semafor nalazi.

Mnogi vozači su u početku bili zbunjeni novim semaforom i pokušavali da se snađu u saobraćaju prema njemu, ali kada su se navikli, postao je prilično omiljen i među vozačima, a posebno turistima.

[sceka]

Ovo je "Magični kružni tok" u Svindonu u Engleskoj. Konstruisan je 1972. godine i sadrži 5 mini kružnih tokova koji se nalaze oko jednog velikog, šestog, centralnog. Mnogi ga smatraju i komplikovanijim kružnim tokom na svetu.

S obzirom da se nalazi u Engleskoj, gde se vozi levom stranom puta, postaje dodatno zbunjujući za sve vozače koji dolaze iz zemalja u kojima se vozi desnom stranom.

Ovaj kružni tok je dobio mnogo "priznanja" za najnebezbednije mesto za saobraćaj, kružni tok koji najviše zbunjuje, takođe, kao mesto na kojem se dešava najviše udesa a posebno ga ne vole osiguravajuća društva.

Ovo uvesti na Slaviji!!! 

[zorter]

Kako znamo koliko je 1 kg?

Zapravo, ne postoji način da se izmeri jedan kilogram. 1875. godine na Međunarodnoj konferenciji je donesena odluka koliko iznosi jedan metar i koliko jedan kilogram.

Za 1 kg je uzeta legura platina-iridijuma (90% platine, 10% iridijuma) prečnika 39 mm. Original te legure se nalazi u Severu, blizu Pariza, a svaka zemlja ima po jednu kopiju.

Original se čuva bukvalno pod staklenim zvonom i drži se u idealnim atmosferskim uslovima kako ne bi gubio masu (što se ipak događa, pošto gubiodređen broj atoma godišnje). Ako neko želi da uporedi kopiju sa originalom, tj. kolika su odstupanja, mora da donese u Pariz na analizu.

Stabilnost kilograma je od ključne važnosti, jer predstavlja osnovu mnogih drugih mernih jedinica. Merenja su, međutim, pokazala da je prototip u poslednjih oko 100 godina izgubio oko 50 mikrograma svoje težine - težina manjeg zrnca peska, što je navelo BIPM (Međunarodni biro za tegove i mere) da pokuša da razvije novu definiciju kilograma, zasnovanu na fundamentalnom fizičkom svojstvu.

Naučnici će se okupiti u Kraljevskom društvu, britanskoj akademiji nauka, kako bi predstavili svoj rad na redifiniciji kilograma u skladu sa "Plankovom konstantom", funtamentalnom konstantom kvantne fizike.

On je istakao da naučnici sprovode eksperimente radi uspostavljanja veze između mase i Plankove konstante upoređivanjem merenja električne i mehaničke snage.

Nova definicija kilograma neće moći, međutim, da se primenjuje sve dok se rezultati istraživanja, koja se sprovode u laboratorijama širom sveta, ne budu podudarali.

Npr. u SAD su za kopiju zadužene dve osobe kada se nosi na upoređivanje. Jedna koja bi nosila kopiju sa sobom, i druga čiji bi zadatak bio da je uhvati u slučaju da ispadne ovom prvom.

Na istoj konvenciji je odlučeno i koliko iznosi jedan metar, takođe je postojala legura platine-iridijuma koja je služila kao "šablon", ali je kasnije utvrđeno da metar može precizno da se utvrdi sa bilo kog dela planete na vrlo jednostavan način. A to je dužina koju svetlost pređe u vakuumu za 1/299 792 458 sekundi.

[zorter]

JMBG (Jedinstveni matični broj građana) i značenje svih 13 cifara


Jedinstveni matični broj građana (JMBG) je identifikaciji broj dat svim novorođenim građanima SFRJ (Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije) od 1976. godine.

Svi građani rođeni pre 1976. godine su dobili broj u zavisnosti od regija u kojim su tada živeli. Broj je još uvek u upotrebi u novonastalim državama.

 

Broj je napravljen od 13 cifara u formi „DD MM GGG RR BBB K“ (bez razmaka), gde su:

DD – dan rođenja

MM – mesec rođenja

GGG – poslednje tri cifre godine rođenja

RR – politički regija rođenja (za građane rođene pre 1976. godine politički regija gde su trenutno živeli)

 

 

* 00-09 – stranci bez državljanstva bivše SFRJ ili njenih naslednica.

             o 01 - stranci u BiH

             o 02 - stranci u Crnoj Gori

             o 03 - stranci u Hrvatskoj

             o 04 - stranci u Makedoniji

             o 05 - stranci u Sloveniji

             o 07 - stranci u Srbiji (bez pokrajina)

             o 08 - stranci u Vojvodini

             o 09 - stranci na Kosovu i Metohiji

 

* 10-19 – Bosna i Hercegovina

             o 10 - Banja Luka

             o 11 - Bihać

             o 12 - Doboj

             o 13 - Goražde

             o 14 - Livno

             o 15 - Mostar

             o 16 - Prijedor

             o 17 - Sarajevo

             o 18 - Tuzla

             o 19 - Zenica

 

* 20-29 – Crna Gora

             o 21 - Podgorica

             o 26 - Nikšić

             o 29 - Pljevlja

 

* 30-39 – Hrvatska

             o 30 - Osijek, Slavonija region

             o 31 - Bjelovar, Virovitica, Koprivnica, Pakrac, Podravina region

             o 32 - Varaždin, Međimurje region

             o 33 - Zagreb

             o 34 - Karlovac

             o 35 - Gospić, Lika region

             o 36 - Rijeka, Pula, Istra and Primorje region

             o 37 - Sisak, Banovina region

             o 38 - Split, Zadar, Dubrovnik, Dalmacija region

             o 39 - ostalo

 

* 41-49 – Makedonija

             o 41 - Bitola

             o 42 - Kumanovo

             o 43 - Ohrid

             o 44 - Prilep

             o 45 - Skopje

             o 46 - Strumica

             o 47 - Tetovo

             o 48 - Veles

             o 49 - Štip

 

* 50-59 – Slovenija (samo 50 je korišteno)

 

* 60-69 – (nije korišćeno iz neobjašnjenih razloga)

 

* 70-79 – Centralna Srbija

             o 71 - Beograd region

             o 72 - Šumadija

             o 73 - Niš region

             o 74 - Južna Morava

             o 75 – Zaječar

             o 76 – Podunavlje

             o 77 - Podrinje i Kolubara

             o 78 - Kraljevo region

             o 79 - Užice region

 

* 80-89 – Autonomna Pokrajina Vojvodina

             o 80 - Novi Sad region

             o 81 - Sombor region

             o 82 - Subotica region

             o 85 - Zrenjanin region

             o 86 - Pančevo region

             o 87 - Kikinda region

             o 88 - Ruma region

             o 89 - Sremska Mitrovica region

 

 * 90-99 – Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija

             o 91 - Priština region

             o 92 - Kosovska Mitrovica region

             o 93 - Peć region

             o 94 - Đakovica region

             o 95 - Prizren region

             o 96 - Kosovsko Pomoravski okrug

 

 

BBB – jedinstveni broj

    000-499 – muški
    500-999 – ženski

K - kontrolna cifra

    Kontrolna cifra se izračunava formulom gde DDMMGGGRRBBBK = ABVGDĐEŽZIJKL

L = 11 - (( 7*(A+E) + 6*(B+Ž) + 5*(V+Z) + 4*(G+I) + 3*(D+J) + 2*(Đ+K) ) % 11)

 

% je MOD ili ostatak deljenja a ne / ili znak za deljenje

    ako je kontrolna cifra između 1 i 9, ostaje ista (L = K)
    ako je kontrolna cifra veća od 9, postaje nula (L = 0)

Na primer, prvo muško dete rođeno 1. januara 2100. godine u Beogradu će imaće JMBG 0101100710006

[zorter]

Prvu listu osnovnih elemenata objavio je Antoan Lavoazje 1789. godine. On je naveo 33 "supstance za koje nisu otkriveni načini razdvajanja".

Njegovo istraživanje bilo je začuđujuće dobro: na listi je bilo 26 pravih elemenata, 5 oksida neotkrivenih metala, a samo se "svetlost" i "toplota" smatraju neobičnim ubrajanjem.

Međutim, odnos među različitim elementima značajniji je od proste liste. Mustra koja se ponavlja, javlja se kad se elementi poređaju po njihovom prirodnom redosledu, a to odslikava osnovne zakone prirode.

Takva periodičnost izašla je na videlo postepeno tokom devetnaestog veka, ali Periodni sistem elemenata koji danas poznajemo pripisuje se Dmitriju Mendeljejevu koji ga je izneo Ruskom društvu za hemiju 6. marta 1869. godine.

[zorter]

Obala kostura, ili kako su je Portugalci nazivali "obala pakla" nalazi se na jugu Afrike između pustinje Namib i Atlantskog okeana. Bušmani iz Namibije zovu ovu regiju "zemljište koje je Bog napravio u ljutnji". Na ovoj obali razbacane su slomljene ''kosti'' brodova, a vetar, struje i grebeni prete svim brodovima koji se previše približe.

Potonuli i oštećeni brodovi rasuti su na čak pet stotina kilometara dugačkoj obali, jednoj od najopasnijih i najsamotnijih na svetu. Suncem spržena obala deluje pakleno, nemilosrdno, a u svojoj samoći – izvanredno lepo. Još davne 1859. švedski istraživač i prirodnjak Čarls Džon Anderson posetio je Obalu kostura te ga je obuzela strepnja, gotovo strah. Rekao je: "Bolje bi bilo umreti nego biti prognan u ovakvu zemlju".

Posmatrana iz vazduha, Obala kostura izbrazdana je milionima zlatnih dina koje se šire na severoistok, od Atlantika do šljunčanih ravnica u unutrašnjosti. Između dina se nalaze poslednji ostaci tla prekriveni peskom koji se tokom godine moge pomaknuti i za 15 metara. Brodovima koji se približe ovoj obali suđeno je da propadnu. Opasne struje, snažni vetrovi, magla koja se iznenada podigne, kao i grebeni koji katkad sežu duboko u more duž čitave Obale kostura uzrokovali su propast brojnih brodova.

S mora duvaju južni vetrovi. Lovci iz plemena San nazvali su namibske vetrove "Soo-oop-wa" opisujući njihov zvuk. Kada duva takav vetar, strana dine koja je izložena vetru urušava se, zbog čega dolazi do tako snažnog trenja između zrnaca kvarca koja se obrušavaju da dina "grmi", dok se noću vetar smiruje i pustinja hladi te priroda šalje ovoj zemlji maglu koja se širi prema unutrašnjosti.

Postoje i priče o ljudima koji su se nakon brodoloma uspeli dovući do obale, srećni što su živi, a onda su postali žrtve spore smrti uzrokovane peskom. Godine 1943. nađeno je 12 ljudskih kostura, uključujući i jedno dete, bez glava. U njihovoj neposrednoj blizini pronađena je poruka: "Nastavljam prema reci 60 milja severno odavde, a ako iko ovo nađe i krene za mnom, Bog će mu pomoći". Najveći šok je bio taj da je poruka napisana još 1860., a do danas nije otkriven uzrok tragedije, identitet žrtava, kao ni razlog zašto svih 12 njih nije imalo glave.

Obala kostura nazvana je tako kad se švajcarski pilot Karl Nojer srušio negde na obali 1933. godine dok je leteo iz Kejp Tauna prema Londonu. Novinar je napisao da bi njegove kosti jednog dana mogle biti nađene na Obali kostura. Nojer ostaci nikad nisu pronađeni, ali se ime obale zadržalo...

[zorter]

Ovi čudni artefakti su otkriveni 1936. godine tokom arheoloških iskopavanja u selu Kujut Raboua koje se nalazi oko 20 km jugoistočno od centra grada modernog Bagdada.

U Decembru 1939. godine, ubrzo nakon početka Drugog svetskog rata nemački arheolog po imenu Vilhelm Konig ih je pronašao u podrumu Narodnog muzeja Iraka. Odmah je prepoznao njihovu sličnost sa galvanskim baterijama i objavio rad u kojem je tvrdio da se ovi stari električni uređaji mogu koristiti za galvansko pozlaćivanje srebra.

Rekonstrukcija ovog uređaja je pokazala da bi mogli generirsati električnu struju u rasponu od 0,4 do 1,9 volta. Naravno, neki naučnici osporavaju ove tvrdnje, jer tvrde da su rekonstrukcije netačne.

Niko ne zna sa sigurnošću za šta su se ovi uređaji koristili, mada većina dokaza upućuje na to da su korišteni za galvanizaciju ukrasnih predmeta. Neki opet tvrde da su korišteni u medicinske svrhe, ali jedno je sigurno – Bagdadska baterija je i dalje misteriozni objekat.

Iako još nije utvrđeno da je artefakt zaista bio baterija, ukoliko bi se to utvrdilo – postao bi najstarija na svetu, otkrivena za više od jednog milenijuma ranije od one poznate koju je otkrio Alesandro Volta.

Niko još nije sa sigurnošću utvrdio odakle potiče i kako se izgubila ova tehnologija, ali trenutno popularno mišljenje je da potiču iz perioda Sasanidskog carstva.

[zorter]

U stvarnosti, kamile ne čuvaju vodu u svojoj grbi, već masnoće. Manoće su mnogo korisnije od vode u pustinji, jer daju kamilama energiju koja im je potrebna da bi se njihov metabolizam održao.

Ako se pitate da li kamile trebaju vodu i kako ne dehidriraju – naravno da trebaju i naravno da mogu dehidrirati. Ali uzmite u obzir činjenicu da telo kamile funkcioniše drugačije od tela čoveka. One se mogu same ohladiti i ostati hladne mnogo duže od ljudi. Takođe imaju i posebne ćelije koje ne dozvoljavaju da im padne krvni pritisak kada padne zapremina tela. Sve to doprinosi činjenici da mogu prevaliti jako dug put bez dehidracije.

Jedan od izvora ovog mita da kamile u grbama čuvaju vodu dolazi iz drevnog Rima, gde je filozof/prirodnjak Plinije zaključio da kamile imaju dva stomaka, jedan za hranu i drugi za vodu. Neupućena javnost, videvši da kamila ima dve grbe, zaključila je da je u njima smešten stomak.

Drugi izvor je taj, da pustinjski nomadi – u vremenima očaja, raspore kamilu i piju vodu iz nje. Ovo se zapravo i dešava, popiju vodu koja se pomešala sa hranom koju kamila još nije probavila. Važno je zapamtiti da piju vodu iz stomaka, a ne grbe.

[zorter]

Do 19. veka anestezija nije primenjivana u medicini u današnjem obliku, pa su ljudi tokom operacije osećali jak bol. U operacionim salama je postojala osoba zadužena da umiri bolesnika, za vreme izvođenja medicinskih procedura. Da bi smanjio fizičke patnje tokom medicinskih intervencija, čovek je od svog postanka istraživao načine da ublaži bol i smanji patnje bolesnicima.

Tako su još 3000 godina pre nove ere u Mesopotamiji ''anestezirali'' pacijente pritiskivanjem karotidnih arterija kako bi oni izgubili svest. Egipćani su primenjivali prvi sneg kako bi rashlađivanjem (hipotermijom) tela izazivali analgeziju. Istočno-kineska kultura razvija akupunkturu kao poseban oblik anelgezije. Šok i sepsa veoma često je usmrćivalo većinu onih koji su preživeli traumu hiruškog noža.

Posebno je bilo bolno kada su ljude operisali Grci i Rimljani. Grci su samo ponekad operisali ljude, kada je to bilo neizbežno, tako da su najčešće pri porođaju umirala nekadašnje trudnice i ljudi koji su bili teže bolesni. Često su primenjivali i grube okrutne fizičke mere (gušenje, onesvešćivanje udarcem itd) koje koje su izazivale dubok san, ili smrt bolesnika. Pacijentima su vezivane ruke i noge za operacioni sto, kada su obavljane amputacija ili drugi teški operativni zahvati.

U starim, grčkim i rimskim medicinskim tekstovima Hipokrata, Teofrasta, Aula Kornelija Celzusa, Pedaniusa Dioskoridesa, Plinija Starijeg, pominje se upotreba prvih sredstva za ''anelgeziju-anesteziju'' kod bolesnika sa povredama kao što su marihuana, hašiš, opijum, alkohol. Razni lekovi u kombinaciji sa alkaloidima bili su glavni oslonac anestezije sve do 20. veka. U Americi je kokain korišćen kao važan anestetik tokom operacija trepanacije (otvaranja) lobanje.

U srednjem veku ''opijali'' su bolesnike potapanjem sunđera u mandragoru ili opijum, i njegovim podnošenjem bolesniku pod nos.

[zorter]

Topla voda se brže zaledi od hladne! Taj efekat se zove Mpemba efekat, po studentu iz Tanzanije koji je tu pojavu istraživao pre oko 50 godina, nakon što je primetio da se sastojci sledoleda koji su topli brže zamrzavaju.

[zorter]

Foke mogu da spavaju pod vodom i da izranjaju na površinu da bi udahnule vazduh, a da se ne probude.

[zorter]

Svalbard je grupa ostrva koja se nalazi u severnom delu Atlantskog okeana, ali i regija koja zvanično pripada Norveškoj. Nalazi se na oko pola puta između norveškog kopna i Severnog pola, i uprkos tome što je tako blizu hladnog severa, zahvaljujući Golfskoj struji na Svalbardu ipak vlada relativno topla klima.

Smatra se jednim od najlepših krajolika na Zemlji. Oko 60% Svalbarda prekrivaju veličanstveni glečeri, na kojima se nalaze spektakularni glečerski vodopadi – neki od najlepših ove vrste na svetu.

Iako je većina regije prekrivena stenama i snegom, tokom kratkog leta ovde se mogu pronaći i neke retke vrste cveća.

Pored toga što je dom spektakularnih glečerskih vodopada, Svalbard je također dom i za 7 Nacionalnih parkova i 23 Prirodna rezervata. Ovde živi veliki broj ptica, polarni medvedi, jeleni, polarne lisice… U blizini obale se često može videti i nekoliko vrsta kitova.

[zorter]

"Meduza sa lavljom grivom" (Cyanea capillata) je najveća meduza na svetu i jedno od najstarijih živih bića na planeti. U arktičkim vodama je već 650 miliona godina, što je čini starijom vrstom čak i od dinosaurusa.

Najveći primerak ove meduze je pronađen 1870. godine koji je bio dugačak 37 metara. Jedan meduza je pronađena nasukana na obali Škotske, koja je imala pipke dužine 55 metara, ali se pretpostavlja da su oni tada bili maksimalno rastegnuti jer mogu da se rastegnu i do nekoliko puta od svoje uobičajene dužine.

[zorter]

Vec smo pisali o Mendeljejevom periodnom sistemu. A sada ...... Hemijski elementi i nacije koje su ih otkrile.