Jesenje priče

Jesenje priče

  Napisao 9144 Pregleda

Postovani kolege camdzije i gospodo Forumasi. 

Svezije noci sa jutarnjom sumaglicom i orosenom travom i sa po kojim pozutelim listom na travi pod starom vrbom, sve su to detalji koje prezivljava priroda, a ukazuju na pocetak jeseni. Za mene je uvek bilo to prelazno doba vreme kada sam sve cesce i rado oblacio umesto majice, duksericu pa sve kasnije i topliju odecu. I sada sedim i razmisljam na zadnjoj platformi Seve, o predstojecem godisnjem dobu, o jeseni. A sveze skuvana kafa mi prija, pa i ruke mi jos pamte od malopre toplinu vode dok sam vadio mreze iz vode Malih Voda. Vincansko brdo se okitilo maglom sa povrsine Dunava, kao mlada velom, a lisce bele topole tu pored Seve na obali podrhtava, sve plaseci se vremena koje dolazi, a to vreme joj donosi rastanak sa svojim ukrasom i svojim rodjenim liscem. Jutarnji prvi suncevi zraci su se probili kroz retku i nepostojanu maglu nad Dunavom i kao slucajno su obasjali travnatu obalu, gde su se sreli sa kapima rose i ponovo kristalno zablistali u manjem sadrzaju. Pored korita Seve sa nizvodne strane, culo se : “plop-plop-plop” i za tim izazovom sam se okrenuo, kad ono Zabac juri bubu Vodolaza, a ova superiorno mu izmice, tek na rastojanju da zabac moze samo da se kaje sto nije brzi. Magla pod uticajem suncevih zraka se pretvara u providni vazduh, a zrake sada vec osecam na licu prijatno toplim. Negde u unutrasnjosti na obali preko, cuje se traktor nekog vrednog seljanina, a sa Pancevacke strane, plovnim putem hita prazna samohotka. Pored same leve obale Dunava, cuje se “cetvorka” nekog ribara, koji verovatno hita ka svom stanistu. Relativnu tisinu je narusio i Malisa sa svojim “sitnim” hodom po nogostupu Seve. Dosavsi na zadnju platformu, samo me je pogledao i u prolazu skocio na krov Seve, na kratko oslonivsi se na klupu na kojoj sam ja sedeo. Onako sa mokrim nogama od rose, legao je na sundjer koji mu je tu ostao od nocas i poceo da jezikom vredno umiva svoje noge. 

-“ Mali. Sta cemo ja i ti jutros da doruckujemo ? Hoces svoj “Wiskos”, ili mozda riblje pljeskavice, koje su sada doduse u zamrzivacu, ali se brzo spreme na tiganju ?!” Malisa me je na trenutak pogledao ozbiljnom facom i nastavio da umiva sape. A ja sam nastavio ponudu za dorucak: 

-“ Mogli bi smo da pojedemo po par jutrosnjih deverika, a da ih res isprzim na tiganj ?” Ja rekoh, a i meni se taj predlog svidjao. Malisa je spontano skocio na noge i strcao sa krova i otisao u Sevu. To je znacilo da se slaze sa ponudjenim doruckom i to odmah, zato je i otisao da ceka. Ustao sam uzevsi iz futrole za pojasom noz i spustio se u cun. Podigao sam cuvarku, raspertlao otvor i iz nje izvadio cetiri deverike velike kao dno tiganja. Zatim sam ih spretno ocistio. Glave sam bacio na vodu, koje su odmah potonule i to je svaki put moj poklon rakovima po dnu. Iznutricu izvadim iz riba tako da uvek sacuvam i vazdusni mehur i sve zajedno spustim na povrsinu vode koja ih odnese u susret galebovima, koji se svaki put odnekuda pojave. Nigde ih nema i kako uzmem da cistim ribe, evo ih. Posle standardne pripreme, ribe sam isprzio na plinskom sporetu u Sevi i za kratko vreme sam ponovo bio na zadnjoj platformi Seve, za stolom i doruckovao sam vruce riblje meso, a Malisa je nervozno cekao da se malo ohladi.

Malisi sam naravno ocistio deverike od kostiju, bez obzira sto sam ih res isprzio, a zatim sam ga iz ruke nahranio. Posto su mi sake bile masne, uzeo sam malo tecnog deterdzenta za sudove i razmazao ga izmedju saka. Onda sam se sagao i isprao ruke Dunavskom vodom, a Malisa je svoje masne brkove olizao. Tiganj, tanjir i plasticna porcija sa dvema viljuskama sa kojima sam prevrtao deverike u tiganju su zavrsile u plasticnoj kadici na krovu Seve, sa nadom da ce biti oprane negde oko rucka. Otvorio sam hladnu konzervu koka-kole, podigao noge na stocic i zavalio se na naslon klupe na zadnjoj platformi koju za odmor i sedeljku najvise volim, a posebno kada sam na Malim Vodama i mogu da odmaram oci pogledom na sirinu Dunava prema Vinci i Ritopeku. Cini mi se da sam malo i zadremao na svezem vazduhu sa mirisom Dunava i na prijatno toplom suncu koje me je grejalo, a da mi nije smetalo. Kad probudi me Malisa svojim dobronamernim lavezom....

================= 

Na camcu u Jesen - 2 

================= 

I kako sam otvorio oci, vec kroz trepavice sam prepoznao i camac koji mi se priblizavao iz pravca Vince, ili bolje reci Ritopeka i posadu camca lako prepoznadoh: Ucu i njegovu, vec u srednjim godinama Lepu Veru, kako smo je inace zvali, a ona se smesila i ljubazno odazivala. 

-“ Momo gde da stanem ?” Doviknuo mi je Uca izbacivsi glavu ispod tende. 

-“ Zavisi na koje vreme planiras boravak !?” 

-“ Ne na dugo. Da se “pitamo”, popijemo kafu i neko pice i odosmo mi ! Sezona se polako ali sigurno zatvara.” 

-“ Stani onda ovde uz Sevu ! Ja tu stajem nocu sa cunom kada teram mrezu, a hocu na kratko da se sa necim osvezim.” I Uca se uz skripu gume bokobrana prislonio uz Sevu sa uzvodne strane. Prihvatio sam njegov camac za krovne rukohvate i usput se rukovao sa Verom, koja se sa osmehom na licu pozalila : 

-“ Brzo nam prodje ovo leto ! Ali smo se mnogo lepo proveli, u odnosu na dosadasnja leta koja znaju da budu i kisovita.” A Uca je presao na Sevu i vezivao za bitve svog kabinasa. Vera je izgasila motor, a posto je Uca cuo razgovor, kako bi on a da se ne umesa ? 

-“ Ovog puta, odnosno ovog leta sam poslusao sebe, pa sam na obali postavio samo baldahin i pod njim sto i stolice, a spavanje je bilo u camcu. Ranijih godina, obavezno sam razvlacio sator, pa kad krenu kise, a sator prokapava, pa unesemo u sator mokro blato i sljam od vrba i topola, pa mi se zgadi i kampovanje i sator i sve skupa !!!” Prisao mi je po nogostupu, rukovao se sa mnom i u jednom potezu se masao na krov Seve, rasklopio stolicu sa visokim naslonom i zaseo okrenut ka Vinci. 

-“ E’ vidis Vera, oduvek sam obozavao da sedim na Sevi na ovom mestu. Imam osecaj kao da sam na nekom visokom pijadestalu, a opet osecam ljuljuskanje Seve i uzivam na vodi.” Obratio se dovoljno glasno Veri da ga cuje, a ona je u medjuvremenu kod sebe u camcu pristavila tursku kafu za sve nas. Pa posto se Uca popeo na Sevu, popeo sam se i ja i rasklopio sam jos dve stolice i sto pa da svi zajedno zatim ovde popijemo kafu. A Uca je rasirio ruke a zatim ih slozio iza glave i sakama obuhvatio sebi vrat.

-“ Majku mu … sve sam probao !? Ali sa ovom mojom uciteljskom platom, nikako ne mogu da sastavim matematiku i obezbedim sebi ovakvu ili slicnu ladju ?! A tako bih bio srecan da mogu !?” Cutali smo zajedno jedno vreme. On zamisljen i gledao je tamo negde iznad vode Dunava prema vincanckom brdu, a mozda i dalje, a ja sam cutao, jer sve sto bi mu rekao, ne bi u ovoj situaciji bilo realno ili bar skromno. Vera nas je probudila iz ovog naseg psihickog stanja. 

-“ Pa dobro, hoce li neko od vas dvojice da mi pomogne i preuzme od mene bar dzezvu, a ja cu solje sama da iznesem !?” I spustio sam se sa krova, pazljivo uzeo dzezvu iz njenih ruku i zatim je propustio da se ispred mene popne na krov Seve. Malisa je sedeo na zadnjoj palubi i ozbiljno gledao u mene. 

-“ Mali ne gledaj me, nego vodi racuna da neki mis ne udje u Sevu i napravi nam dar-mar medju provijantima." Malisa je onako ozbiljan iskrivio glavu i strogo me gledao u oci. A ja sam jos i dodao : 

-“ A bice jos gore ako se mis useli u krevet, pa ti nocu pregrize rep, dok ti spavas !” I jos nisam ni zavrsio to sto sam hteo da mu kazem, a on je “ko metak” skocio sa krova, preko zadnje klupe pa na platformu, a zatim je odjurio nogostupom u Sevu. A Vera je stajala na krovu spavace sobe i sa interesovanjem pratila moj razgovor sa Malisom. 

-“ Momo. On te stvarno razume sta mu pricas !?!” 

-“ Kako i nebi !? Ja sam ga odhranio s njegovih 15 dana zivota i stalno mu pricam i savetujem ga. Nikada ga ne tucem ili kaznjavam vezivanjem. A imamo kais sa okovratnikom za njega. Jedom smo mu ja i Ljilja stavili kais oko vrata i Ljilja je posla da ga malo proseta vezanog. A on je stao i ukopao se i samo je cutao. Nije mu bilo jasno zasto smo mu stavili taj kajis oko vrata i cemu on sluzi ?” Vera sa osmehom na licu je slusala sta sam pricao o Malisi, a Uca je ustao i sa krova pogledao gde se Malisa sada nalazi ? 

-“ Evo ga lezi na prednjoj platformi i prati desavanja u vrbaku ispred Seve ! Interesantan je Malisa ! Tamo u Makisu u “vagonu”, slusao sam mnoge price o njemu od clanova kluba, ali sada mi je prvi put da prisustvujem ovakvom za mene nesvakidasnjem dogadjaju ! Bravo za Malisu ! I takvog psa bih takodje zeleo da imam !!?” Uca je i dalje bio u “svom fazonu” a Vera mu je postavila svakako jedno neumesno pitanje : 

-“ ‘Ajde leti na camcu sa psom, ali gde ces ga preko zime !?!” I ko zna sta bi jos Vera neumesno za ovaj trenutak pitala, jer Uca je vec bio u “apaticnom” stanju i ko zna nasta bi se zavrsio neumesni razgovor, te ja promenih temu.

-“ Nisi mi Uco nista pricao. Kako si letos prosao na pecanju ?” Uca malo nervozan, taman se bio “naostrio” da Veri odgovori na pitanje oko psa ljubimca, otpio gutljaj kafe i ispricao mi o pecanju, njegovoj takodje velikoj ljubavi. 

-“ Znas kako ? U Junu mesecu sam imao uspeha sa smudjevima. Zatim su se sarani pojavili, a “bele” i babuske, toga je bilo svakog dana ! Mada sam se ja bio opredelio za smudjeve, koje i najvise volimo obadvoje da jedemo.” 

-“ I sta sada ? Idete u Makis da ostavite camac u marini i zatim na nastavu u skoli. A “miholjsko leto”!? Na dugorocnoj prognozi pricaju da ce ove jeseni biti mesta i za toplije dane!?”

Hleb je izvor zivota a radost donosi vino.

-“ Da, tako sam i ja cula ? Daj nam boze lepog vremena ! Meni je Jesen lepo godisnje doba, gledano sa strane poljoprivrednika i zrelih useva koji tada stizu za berbu. Sume i polja se presvlace u boje zlata, a sunce nam dodje sve milije.” Kaze Vera sa lepim osmehom na licu, a Uca se polako vraca iz “sete” i neostvarene zelje da ima ladju, pa onako ravnodusno kaze : 

-“ Meni se u mislima Jesen vezuje za saznanje jos iz uciteljske skole. Za “ravnodnevnicu” i uverenost da dan i noc traju tacno po 12 sati i da se Sunce radja tacno na Istoku, a zalazi tacno na Zapadu i jos kako kazu da se Sunce krece tacno po Ekvatoru, a zatim svakim danom sve juznije ka juznoj hemisferi. Jos me Jesen vezuje za dane “jesenje idile” kada koristimo poslednje lepe dane i jos uspemo da obidjemo po neku od letnjih destinacija, koliko da nas zelja mine do proleca i sledecih izlazaka na vodu.” Ja ih slusam, a secanja mi naviru : 

-“ Lepe su te vase asocijacije na Jesen kao godisnje doba. A moje asocijacije se malo razlikuju od vasih. Znate da sam ja rodjen na selu i u tom blagostanju ziveo sam do svoje 14-te godine. I kada razmisljam o Jeseni, moje prve acosijacije su pored ostalog berba kukuruza i berba grozdja u vinogradima. A zatim i cuvanje i napasanje ovaca, svinja i krava na ogolelim poljima, a sa svojim vrsnjacima decacima i devojcicama. To su bili nezaboravni dani, kada nam ni sitna jesenja kisa nije smetala.” A Uca je okrenuo glavu ka meni i gleda negde daleko pa se zamislio i kaze onako nostalgicno: 

-“ Ja sam na selu kao klinac, ucestvovao u berbi grozdja. Pa uvece se to isto grozdje “mulja”, a baka bi uvek napravila mnogo dobar rucak koji smo jeli tamo u vinogradu, a vecera je bila “gala”. Deda je uz pecenje pio proslogodisnje vino, a ja sam pio jos mutno ovogodisnje slatko vino. Eh … kada se samo setim ! Lepo ti Momo kazes, bilo je to blagostanje ... !”

================= 

Na camcu u Jesen - 3 

================= 

Na krovu Seve sedimo ja Uca i Vera, a prohladni vetar nam napominje “sutra”, a sutra je Jesen, godisnje doba za koga kazu da je najtuznije godisnje doba, jer lisce opada i kise su duge i dosadne, pa se vlaga uvlaci u kosti dok je nebo stalno prekriveno beskrajnim sivim oblacima. Danas imamo srece da je dan vedar i suncan, a suncevi zraci topli, pa prosto prijaju. Uca je zatvorio oci i okrenut ka suncu uziva meditirajuci i kaze: 

-“ Dakle, Jesen ume da bude prijatna i lepa ! Gledam vrbake kraj Dunava koji se na suncu boje bakarnom, zlatnom i zutom bojom i sigurno nema koloritnijeg doba od jesenjeg doba.” A Vera, pijucka kafu kroz zubi i gleda svetlo plavim ocima, rekao bih u nista i zamisljena tiho kaze, kao za sebe : 

-“ U Jesen se priroda sprema da spava. Posle letnjih zega i besnih letnjih oluja sa provalama oblaka uz muziku gromova, a u Jesen zavlada spokoj. Jedino ljudske domacinske duse jos ozive kada pocnu berbe grozdja i kada se toci slatko vino …!” A ja se setih da i ptice vise ne pevaju. Cak se i sele iz nasih krajeva, kazu idu u juzne krajeve, da tamo nastave svoje zanosne pesme. Divlje zivotinje obnavljaju svoje “brloge” suvom i mirisljavom travom i opalim liscem sa drveca. I u vrbacima nastaje tisina i sve je tako tiho i tako carobno. Priroda oblaci svoje najlepse haljine u bojama jeseni i dozvoljava suncu da se probije medju oblake i jata ptica koja se spremaju na daleki juzni put i da obasja sve te prekrasne zlatne boje trave i lisca vrba, topola i jasenova, jos ne opalog, kao i lisca koje je zavrsilo svoj poslednji treptaj i koje sada prekriva osusenu travu. I sve se to odrazava i u mojim ocima i psihi i ja se lepo osecam. 

-“ Prednosti jeseni su mnoge. Pomenucu “hedoniste” koji su “za” da se u prva dva meseca jeseni obezbede sa dovoljnim kolicinama vina i karanfilica u svoje legume, kako bi preko zime uzivali u dobrom ukusu i aromi kuvanih vina.” Kaze Uca, a Vera dodaje : 

-“ U jesen se ubiraju plodovi povrca i voca pa su standardno bogate trpeze u okvirima narodnih verovanja. Kad pomenuh narodna verovanja, koliko samo slava ima u periodu jeseni. Znam da se pocinje sa Svetom Malom Gospoinom 21 septembra, pa traje sve po redu sa nekoliko slava, a zavrsava se Svetim Nikolom 19 decembra, velikom narodnom slavom, koju postuju i oni koji je slave, a i oni koji slave neke druge slave. A koliko se u jesen samo svadbi desi ? Pa onda ostavlja se zimnica: kiseli se kupus, pune se flase sa samlevenim paradajzom, a u teglama se slaze paprika, te pecena, te barena. A pekmezi, dzemovi i razna slatka, ukrasavaju u teglama kredence u svakom domu.” Zavrsi Vera opis jeseni i “idila” sa uzdahom, a ja sam bio nesto blize danasnjem danu : 

-“ Sasvim se slazem sa vasim zapazanjem o Jeseni. Pa i danasnji dan, sa ovako toplim suncanim zracima spada u jesenja idila. Medjutim ja bih vama predlozio s obzirom da ste vec tu, da ja spremim malo riba, pa da ovde na krovu Seve rucamo ! Ako se slazete i ako ne, ja sve jedno odoh da pripremim i spremim ribu .” 

-“ Momo hvala, mi jos moramo da stignemo u Makis, a do Makisa nam treba par sati predpostavljam.” A Uca je onako zmureci i sa zabacenom glavom meditirajuci prema suncu, samo kratko i vrlo razumljivo rekao : 

-“ Momo, ako mogu da biram, da li bi mogao da spremis riblju corbu ? Ja sam pokusavao i nikako mi ne ide od ruke, a jede mi se zdravo !?” Vera je zacudjena izjavom Uce samo pogledala u mene i podigla je ruke u znak predaje i da nema nista protiv. A ja sam takodje bio jasan : 

-“ Vazi Uco. Spremicu “gurmansku riblju corbu”, ciji recept sam zapamtio od Slovaka Dudek Vlade, negde tamo na Dunavu iznad Novog Sada. Spremao sam je nekoliko puta i svima se svidjala koji su je jeli. A przenog smudja spremam na talandari, pa “sam” da ocenis da li je blizu ukusa onih smudjeva koje si ti spremao do sada ?” I spustio sam se u cun, a Uca je otisao na obalu gde mu se odmah pridruzio Malisa, pa su zajedno otisli u vrbak po suvarke, da bi zatim na lozistu zalozili vatru za kotlic i talandaru. Vera je pitala da li moze u necemu da pomaze, na sta sam joj ja odmah odgovorio : 

-“ Naravno samo ako vam je to zadovoljstvo kao i meni spremanje corbe i przenje ribe u talandari !” Potvrdno je odgovorila pa sam joj ja dodao iz spremista Seven a krov: kuhinjski noz, normalno ostar, zatim dasku na kojoj ce seckati vezu zeleni, vezu persuna, crni luk 5-6 glavica i nekoliko cena belog luka da ocisti. Dodao sam joj i dve plasticne ovalne posude.

Jesen traje 98 dana i 19 sati - kažu.

Podigao sam cuvarku iz vode, stavio je na patos cuna, zatim je raspertlao i izabrao sam ribu za corbu i talandaru. Cuvarka se sa ostalom ribom ponovo nasal u vodi na par metara dubine, a ja sam uzeo noz sa pojasa marke “Fadipa” iz Prizrena ( ostar kao zilet ) i za kratko vreme su sve odabrane ribe bile spremne za namenu. Uca je u medjuvremenu zalozio vatru, a ja sam u kotlic stavio svu na komade narezanu ribu i skoro napunio kotlic sa vodom. Zatim sam ga stavio na tronozac da visi nad vatrom i poklopio ga poklopcem da voda brze provri. 

-“ Vidim stavio si i glave ! Primetio sam da mnogi kuvaju corbu samo od glava. U cemu je tajna ?” 

-“ Mnogi iz razloga deficita kolicine ribe, od glava spreme corbu koja i nije tako losa, a same ribe isprze, pa tako dobiju kompletan rucak. Ja iz ribljih glava obavezno izvadim skrge, koje smatram za prljavi deo riba, a same glave ostavljam da se skuvaju, jer prilikom kuvanja iz glava riba se iscede sokovi mozdine i obrazine te cobra dobija prefinjeni ukus. Inace “gurmanska riblja cobra” mora da ima u svom sastavu ribljeg mesa od sarana, soma i kecige. Ja redovno dobavljam i sve ostale riblje vrste koje mi se nadju u cuvarci. Visak mesa u corbi ne moze da naskodi ni ukusu same corbe, a ni gladnim degustatorima iste.” 

-“ Koliko vremena treba da se kuva ova masa u kotlicu ?” 

-“ Negde oko 45 minuta do sat vremena. Ne brini, ja cu kontrolisati kuvanje. Samo ti odrzavaj vatru i nikako nemoj mesati sadrzaj kotlica.” 

-“ To znam, ali ja kada spremam corbu, ja prvo isprzim luk u kotlicu, a zatim stavim parcice ribljeg mesa i sve to zalijem vodom, pa onda kuvam.” 

-“ Da ali ovog puta kuvamo “gurmansku riblju corbu”. I u tome je razlika. Vera je prijavila da je sve sto sam joj dao od povrca iseckala i da je sve gotovo.

"Ako je čovek sam oduvek je u lošem društvu"

Sat vremena kuvanja je brzo prosao. Cak nam se i Vera pridruzila pored vatre i sa paznjom posmatrala dalji proces spremanja corbe naravno komentarisuci. 

-“ Cula sam ili procitala negde, da corbe imaju davnu tradiciju u kulruri sprmanja kod svih naroda u svetu. Skoro svaka nacija ima neku svoju corbu, bilo od mesa zivotinja, ili povrca, a moze biti i od testa.”Primecuje Vera. 

-“ Ma da, corba se u celom svetu rado jede, bilo kao glavno jelo ili kao kod nas u okviru predjela.” Slaze se i Uca. A ja sam skinuo kotlic sa vatre na ravno odseceni panj pored vatre. Onda sam iz Seve doneo supacu-sito i dao Uci zadatak da procedi riblje meso i stavi ga u tepsiju koju sam stavio pored panja. 

-“ Uco imas zadatak da prvo pazis da se ne opeces, a zatim da sve kosti izvadis iz mesa i zajedno sa ribljim glavama ih bacis. A ja cu da u ovaj duboki tiganj na ulju da prodinstam crni luk i narendani celer.” Mesao sam drvenom kasikom luk u tiganju koji se dinstao i kada je postao staklasto providan, dodao sam rendani celer, kutlacom zalio sa tecnoscu iz kotlica i nastavio da dinstam na laganoj vatri jos nekih 20-tak minuta. A za to vreme su i luk i celer postali meki, tako da sam ih nasuo u kotlic zajedno sa kuvanim ribljim mesom bez kostiju. U kotlic sam dodao soli, bibera, malo “vegete”i razbijene cenove belog luka. Na laganoj vatri smo kuvali sardzaj jos jedno pola sata. Zatim sam ja u tiganju nasuo ulja, dobro ga zagrejao i na ulje stavio jednu vrsnu kasiku brasna i dve kasike mlevene ( aleve ) paprika. I polako drvenom kasikom sam konstantno mesao da masa ne zagori, a da se sjedini. Kada je se paprika i brasno sjedinilo, ceo sadrzaj sam nasuo u corbu i kuvao je dok nije “bacila kljuc”. Tada je i bila gotova. I dok je kotlic sa corbom stajao na panju “da se odmori” ja sam u razgrejanu mast stavio pripremljene sa nadevom parcice riba : sarana, smudja i soma i okretao ih nekoliko puta dok su se przili. Za dvadesetak minuta je sve bilo gotovo i zaseli smo na krov Seve u rasklapajuce stolice za stocicem na kome je bilo klope kojoj nismo mogli da odolimo. A pogled na sirinu Dunava prema Vinci je godio ocima, a miris Dunava se mesao sa mirisom riblje corbe i przene ribe sa nadevom od psenicnog i kukuruznog brasna izmesanog sa “vegetom” i otvarao nam apetit. 

-“ Ovo je vise nego dobro. Vera jesi li zapamtila postupak spremanja ? Momo daces mi recept, mada ja ne verujem da cu moci ovako ukusno da spremim sam.”

================= 

Na camcu u jesen - 4 

================= 

Sunce vise nije smetalo svojim zarkim zracima. Naprotiv, prijalo mi je kao zimi kada sedim pored tople peci. I kako je zalazilo svojom neizmenjenom putanjom i mi smo se na krovu Seve okretali sa svojim stolicama prema suncu i uzivali u toploti koju nam jesenje sunce poklanja. A Dunavac je ponosno ulazio u svoj maticni Dunav koji ga je primao kao svoje rodjeno i dicio se sto sa njime zajedno moze da formira sirinu prema Vinci, Ritopeku i ko zna dokle jos. Zlatne Vrbe na obali, ulepsavaju ambijent nastupajuce jeseni, ali se svakako plase gospodje Kosave, koja svojim “hirom” moze lagano da svo zlatasto lisce Vrba i Topola, jednim mahom oduva sa grana tih istih drveca, koje su do juce prkosile Kosavi, dok je ona duvala i treperile su svojim krepko drzecim zelenim i belicastim liscem i time proizvodile sum koji je licio na orkestarsku varijaciju prirode. Danas je polovina tog lisca zavrsilo u Dunavcu, a koji su imali vise srece na travi na obali pod maticnim drvecem. Iz prijatnog dremeza probudio me je Uca. 

-“ Lepo je, nema sta, a kako li je sada ovde u baba Daninoj bari ?” A Vera, kao da je jedva cekala : 

-“ Koliko se meni cini, mi za Makis danas necemo krenuti !?” Uca zavaljen u stolicu, nije je pogledao, ali je samo podigao pogled ka nebu i na grudi prekrstio ruke, uzdahnuo i tiho rekao : 

-“ Vera, da li je moguce da si operisana od sentimentalnog osecaja, ili se bar potrudi da mene razumes !?” Da bih ublazio tenziju, predlozio sam : 

-“ Predlazem i nudim !! Ja vas razumem da posle lepog kampovanja na voljenom mestu, sada treba da se prilagodite spavanju u stanu, a ujutru autobus, pa na posao u skolu, gde je vecina ucenika takodje neraspolozena, jer su i oni proveli letnji raspust ko gde, ali svakako ne u ambijentu u kome su od prekosutra, u skoli. Zato predlazem : iskoristite jos ovaj slobodni dan kako vam se hoce. A nudim : da nocas podavim mreze i da jos provozam povrsinsku rinu i svu ribu koju sutra ujutru izvadimo iz mreza, da je ponesete sa sobom i stavite je u zamrzivac. Zima je duga, a riba je ukusna i kada se razledi !” A sada se potrudite zajedno sa mnom da produzimo ostatak ovog dana i Vera nam skuva kafu, a ja vas sa cunom provezem baba Daninom barom, da uzivate u jesenjoj idili prirode u bari.” Vera je cutala bez reci i samo je pogledala u Ucu koji se nasmejao i tiho rekao : 

-“ Ja i predlog i ponudu ne mogu da odbijem, jer odbijanjem bio bih protiv svog ubedjenja, a ponuda je vise nego sto bih mogao da vratim kada i u kojoj prilici ! Ali drugarstvo je jace i od valute i od reci. Prema tome mogu reci skromno ali od srca : Momo hvala !!” A Vera se naslonila ka njemu i poljubila ga. 

-“ Isto to sam i ja htela reci. Misljenja sam istog samo si me predohitrio !” I sisla je u svoj camac sa namerom da skuva kafu, a ja sam za njom u cun da iznesem mreze iz njega i da ga dovedem u red, a takodje i da rasklopim stolice na koje ce oni sedeti.

Medju ljudima se deli misljenje, da je zivotinjskom i biljnom svetu u okruzenju vazduha lakse 
za bitisanje, nego u okruzenju vode !?! 

Dok su Uca i Vera zauzimali mesto u cunu, ja sam zatvorio vrata na Sevi, odkacio vezove sa bitvi Seve od cuna i posao da startujem motor, a Malisa je zauzeo mesto na prednjoj platformi, radujuci se sto isplovljava sa nama i mahao je repom. Sa pogonom u nazad izasli smo na Dunavac, a zatim vrlo brzo smo se provlacili ispod grana vrba i uplovili uskim kanalom koji je vodom spajao baba Daninu baru sa Dunavcem. Zlatom obojeno lisce Krtih Vrba je podarilo lep osecaj ambijentu bare, a Crna Ostrica se klanjala nad vodom koju smo nenamereno uzburkali. Barski Cicak je preziveo leto i jesen mu je objektivno ostalo da se i dalje bori. Za nekoliko desetina metara, bara se prosirila ukrasena suvim deblima starih topola koje su i pored toga sto obozavaju prisustvo vode, same nisu izdrzale letosnju a i prosloletosnju vrucinu i osusile su se, ali su im stabla ostala krepko vezana za dno bare i rado se na njima zadrzavaju i odmaraju Caplje, Kormorani, Vodomari i po neka Vrana. 

-“Momo vozi do onog ostrvceta, da vidimo kako zivot flore i faune tamo napreduje. Zadnji put, pre dve godine kada sam uplovljavao u ovu baru, video sam na tom ostrvu Dezdevnjake i medju zabama i zabe Katalinke, koje imaju najlepsi glas u pesmama povecerja.” I usmerio sam cun prema ukazanom ostrvcetu uz komentar : 

-“ Verujte, mnoge noci sam proveo spavajuci u cunu ovde u ovoj bari. Posebno u prolecnim i letnjim danima. Sada, kako je pocela jesen i zivot u bari se polako smiruje i gasi !”Izgasio sam motor i sa veslom polako plovio oko ostrvceta, dok je Uca sa posebnom paznjom pratio sta sve ima na njemu, u kome rekao bih vlada zasebni zivot. Tamo se Ridja Ostrica u bokorima hvali svojim jesenjim zlatnim bojama, a i Sas se presvukao u jesenju garderobu, kao i Trska u kojoj se skriva Trstenjak, taj uporni pevac iz barskih okruzenja. Oresac je davno precvetao i sada se hvali svojim ucaurenim semenom. Izdrzljivo Talasinje zajedno sa Barskom Kugom cini zajednicu u kojoj nemaju zajednickih interesa koji im nedostaju. Kroz providnu vodu su se videle Skoljke, koje svojim laganim kretanjem po dnu, svakako ostavljaju trag i pitam se iz kog razloga su se kretale u nepravilne krugove, a neke su isle pravo ? Uca mi je rukom dao znak da stanem i pokazao nam na travu Keku koja je vec stvorila skrobne gomoljice, koje u mulju prezive zimu i evo nove biljke u prolece. Nastavili smo da plovimo “na veslo”, a Uca je hteo da se posali sa Verom : 

-“ Hajde gospodjo nastavnice, u ovoj grupi trava na vodi, pored listova lokvanja, koje jos biljke prepoznajes ?" A Vera mi je seretski namignula, pa je se sagnula preko stranice cuna i vadeci trave iz vode, opisivala ih je i nazivala imenom. ( Vodena Bradica, Braska, Povodnica, Borak i Zmijino grozdje. ) 

-“ Bravo !” Zaaplaudirao je Uca. 

-“ Nisam ni sumnjao da ne prepoznajes “biljke zivotne zajednice” kako su oznacene u knjigama.” 

-“ Jos dok sam bila u “Uciteljskoj skoli”, imala sam profesorku kod koje ako hoces pozitivnu ocenu, mora da u oblasti “flore” naucis napamet posebno “hidrofite”, koje su u izumiranju od sve vece zagadjenosti voda i uskoro ih nece biti, govorila je ona. I to je bio razlog da ih i danas lako prepoznajem.”

================= 

Na camcu u Jesen - 5 

================= 

Izasli smo iz baba Danine bare, koja je na nas ostavila utisak i oplemenila nam duse, a romanticni “suton” je kako se dan sa suncem povlacio ka zapadu, siroko do u nedogled se prostirao po poznjevenim poljima i uzivajuci uvlacio se u skoro zrela kukutuzista, suncokretna polja i vrbake, kao svagda predani predstavnik noci koja je uvek malo kasnila za sutonom u preuzimanju vremenske funkcije dana. Uca se bavio prevezivanjem svog camca i pripremom za nocenje, a ja sa pripremom mreza za davljenje. Vera je sa osobitim zanimanjem uredjivala loziste i podrzavala vatru u koju je gledala sa neskrivenim zadovoljstvom. Malisa je lezao pored nje sa glavom medju sapama, a okice su mu blistale od vatre koja mu je bila na metar pred nosom. Opreznost nije ga napustala pa je usi usmeravao levo-desno ka svakom sumnjivom sumu, bilo u kom da je pravcu bio njegov izvor. I primecujem, priroda oko nas se menja: mnogo-imenovane trave, pa topole, vrbe, jasenovi i bagremci, kako obratim paznju na njih, umesto zelene boje kako sam ih navikao, sve su zuce boje od svetlo do tamnih nijansi. I ptica nema da skakucu i pevaju svoje pesme. Tek po neka vrana gakne, ili caplja siva. Lisce opada zuto sa grana, a tamo na granama nekim ostaju gnezda odlazecih ptica, kao neke cudesne obesene vaze. I cujem komentar Vere, onako kao za sebe, dok lomi grancice i stavlja ih na vatru, koja gori i pucketa : 

-“ Brzo mi je ovo leto proslo ? I cini mi se sve sto sam starija, sve mi vreme brze prolazi. A evo i vec je jesen !?” Govori ona tiho, a opet glasno da je i mi cujemo. A ja, prebiram mreze medju sakama i razmisljam :” A ja, volim jesen ! Tu prirodu cudesno sarenih boja i kada mi lisce sumi pod nogama i to volim. I volim jesen jos i kada sedim na zadnjoj platformi Seve i grejem se na suncu. A vazduh hladan oko mene. I volim jesenje noci, kada ribarim sa cunom, odeven u toplu “vijetnamku”, a po lice me siba hladnjikava kisica sa jos hladnijim vetrom kosavom i vadim mreze sa “debelim” ribama, a voda topla, toplija od vazduha pa mi grejuci sake prenosi toplo i na telo.”

" Jesen stize dunjo moja, dunjo rana ...!" 

Pripremio sam mreze kao i svagda i do tada i otkacio sam cun od Seve. I kako li je samo primetio da odlazim da davim mreze i evo ti Malise “ponim gasom” trci i uskace u cun. Tacno zna da su tu Vera i Uca i da on nije neophodan da cuva Sevu, pa koristi priliku za svoju voljenu rekreaciju, da sa mnom se vozi i boravi u cunu dok ja ribarim a on me posmatra i verovatno psihicki ucestvuje u tome. Dzonika-9,9 je “zapevao” i pod malim gasom sam izveo manevar isplovljavanja i usmerio se ka Dunavu, a Uca mi je stisnutom pesnicom mahnuo rukom u znak podrske. Malisa se “nacrtao” na pramcu cuna sa podignutim repom i usima i gledao je kao i ja preko sirokog Dunava, snimajuci svaku informaciju desavanja na vodi izmedju 1149-og i 50-tog kilometra plovnog puta, ali i po najvise u obalama sta se desava. Ima li krivolovaca i “lovaca” na tudje mreze, ili “alate” kako se u ovoj prici medju njima zovu mreze ! Jedva sam primetio coveka sa cunom ili sikljom preko na levoj obali u sivo-maslinastoj odeci i isto tako bezlicne boje camca, kako se muva pored obale ispod Starcevacke Ade. Dzoniki sam dodao pun gas. Malisa je uskocio sa platforme u cun i “poleteli” smo preko Dunava. Prisavsi blize, prepoznao sam Vesu ribara iz Starceva, mog dobrog poznanika i kolegu ribara, koji tu na Starcevackoj Adi ima kolibu, pa tako pored celog leta i jeseni, on se moze naci i u prosuncanim zimskim danima i tada mu dimnjak na kolibi dimi, a on radi sa mrezama na delu nezamrznutog Dunava. I resih, kada sam vec tu na stotinka metara, da mu pridjem i pozdravim coveka. Prisao sam lagano, da ga talasi od cuna ne sretnu i ne smetaju mu u davljenju mreze. 

-“ Dobro ti vece Vesane rodjeni. Vidim, vredan si kao i obicno i sam si, kao i obicno !?!” 

-“ Dobro vece i tebi Sevo ! Lako je tebi ! Ti imas Malisu za druga. A sa mnom nece niko ! I Zucko me je napustio, ili je kao i prosli put kada je otisao za “kucecom svadbom”, pa se sav izujedan vratio, te sam ga lecio jedno nedelju dana. Vidim te da radis vec nekoliko dana, tu preko. I standardno se drzis usca Malih Voda ! Ostajes li dugo ?” 

-“ Riba lepo radi i ima je u dobrim kolicinama. Andra iz Rakovice, dolazi svaki drugi dan kod vincanske skele, tako da i ribu redovno predajem. Noci su sveze, ali malo smo ja i Malisa pored vatre, malo ja teram povrsinku i podnosljivo je. Verovatno cemo biti tu do prvih kisa ! Jedino sto mi smeta, mnogo je lisca u mrezama, pa moram na krace vreme da ih vadim, cistim od riba i lisca, pa opet da ih davim. Dupli posao !?!” 

-“ Isti slucaj i u ovom delu obale. Jedino sto na proslu nedelju, jedno pet dana za redom, sam imao redovno sarane u mrezama. To nije godisnja praksa ! Razmisljao sam i verovatno je tako, da su Grocanci njihovim eksplozivnim napravama podigli jata sarana i somova, te da su oni krenuli u potrazi za drugim “krtogom” Ne bih znao neki pametniji odgovor za ovu pojavu !? Ja sam tu vec vise od 20-tak godina, a ovakva najezda sarana i nesto manja somova, nije bila !? Jes’ bivao je nalet keciga iz donjeg Dunava ili deverika iz Gornjeg, ali sarana i somova za moje znanje do sada nije bilo !?” Prica Vesa, prebacivsi jednu nogu u moj cun i tako se drzi sa svojim uz mene. Skinuo je sesir i stavio ga na srednju dasku u cunu i mota cigaretu. Jednom sam ga pitao zasto ne pusi gotove cigarete, a on mi rece da ne pusi mnogo, vec “od meraka” pa mu je zavijanje i paljenje cigareta “trudom i kresalom” pravi merak. I verovatno je tako. Ja sam ler-gasom odrzavao oba camca na istom mestu protiv tekuce vode i imali smo o cemu da pricamo dok Vesa nije ispusio cigaretu, a onda smo se rastali uz obecanje da cemo paziti u medjuvremenu jedan drugome na mreze. 

-“ Sevo, ako cujes sacmaru, izlazi na vodu bez zadrzavanja ! Ja nisam plasljiv i ne pucam uzaludno !” Vesa prebaci nogu u svoj cun i sede uz “Tomos-4”, a ja dodah gas Dzoniki i ponovo smo “leteli” ja i Malisa preko Dunava.

================= 

Na camcu u Jesen - 6 

================= 

Iz navike, uvek kada prelazim preko Dunava, vise puta pogledam i uz Dunav i niz Dunav, nedozvoljavajuci sebi da me bilo sta usput iznenadi ! Ovog puta sam primetio da sa nizvodne strane uz Dunav plovi kabinas, bele boje i tu informaciju za sebe sam ostavio za kasnije, a sam sam se predao razgledanju desne obale Dunava, iliti obale ostrva Stefanac, gde imam nameru da podavim nekoliko mreza. Malisa se sa prednje palube propinje da i on nesto vidi na obali, ali mu neverujem da i njega interesuje mesto za mreze. Bice da ga interesuje neki domaci cetvoronozac skim bi da se rado posvadja. Ja sva ta mesta dobro poznajem, ali neka buba u glavi mi podskazuje da ipak ja proverim ta mesta, jer mozda je Dunav sta tu jos i doneo u medjuvremenu ? Mali liman iza pale topole me je izazvao i nisam mogao da zaobidjem takvo lepo mesto za mrezu. Prisao sam neprohodnoj obali, a Malisa par trenutaka pre toga je mislio da iskoci na obalu I da prosvrnja dok ja podavim 50-metarsku mrezu. Ovog puta se okrenuo i pogledao me, verovatno razmisljajuci : “bas si nasao mesto za izlazak na obalu. I sta cu sad’, da letim ?” A ja sam bio konkretniji : 

-“ Mali. Tu vezujem mrezu, a ti se pobrini da mi ne smetas !?” I odlicno smo se razumeli. Ja sam uzeo kanap s pocetka mreze, a Malisa je preskocio mreze na patosu cuna i seo na dasku kod motora. Vezao sam mrezu za jednu dobro drzecu zilu oborene topole i bas mi je bilo “naruku” te sam uzeo zavozno veslo i poceo da razvlacim mrezu na vodu, sa blagim padom nizvodno, gde me je i nosila voda. Kada mi je I poslednji metar mreze ispao iz ruke, Malisa me je gledao i iz iskustva razmisljao, da li cu opet da ga najurim sa mesta gde je sada. A ja posto planiram da i drugu mrezu podavim nedaleko od prve, klimnuo sam mu glavom da je “u redu” i zaveslao sam nizvodno, a Malisa se okrenuo ka camcu koji nam je hitao u susret, ali nas je delilo jos najmanje par kilometara rastojanja. Drugu mrezu sam podavio na vec staro provereno mesto, gde ima puno kedera, a to je inace omiljeno mesto smudjeva i bucova za nocne i jutarnje pohode. Trecu po redu sam podavio strateski blize obali. Ko zna, mozda opet kao i pre neki dan da ovde navrati neki odrasli beli amur “na pasu”. Cetvrtu sam planirao na samom uscu Dunavca. Ovde je matica negde po sredini Dunava, tako da je pored obale mnogo mirnija voda, a usce jakog Dunavca je “podupire”tj. zadrzava vec mirnu vodu Dunava i bas takva mirna voda, a nedaleko uzvodno od duboke jaruge, je odlicno mesto da se sretnu somovi koji ce nocas svakako da isplove iz svog “krtoga” iliti svoje maticne jaruge i krenu u nocne pohode. Cetiri mreze na rizicnom mestu, jer mi nisu u vidnom polju, a i pitanje je da li matori Vesa moze da preko Dunava nocu primeti cun sa “ribolovcima” koji obicno plutaju, a po dnu im se vuce vise-kraki klocer. No, na ovako dobrom mestu za podavljene mreze, svakako se isplati rizikovati. A rizik se smanjuje time sto ja nocu dok “teram” povrsinsku mrezu po Dunavcu, svaki put’ kada zavrsim rinu, ja sa delom mreze u sakupljanju izadjem na Dunav i svaki put dobro osmotrim Dunav i naravno priobalje gde sam podavio mreze. Usput sam resio da veceras podavim jos i 4-5 mreza u samom dunavcu Malih Voda, ali posto sam planirao da nocas “vozim i povrsinske rine”, onda je ostalo da mreze davim na teritoriji uzvodnije od samog pocetka rine, odnosno od poslednje krivine Dunavca. Prolazim pored Uce i Vere, a oni sede pored vatre i htedoh da im nesto dobacim u Sali … Kad ono Malisa stoji na prednjoj platformi i poceo je da ih laje. U tom njegovom lavezu, prepoznao sam neagresivni lavez, koji su isto tako i Vera i Uca primili i odgovorili mu mahanjem, a on stoji i takodje mase repom. Tako da mi nije ostalo nista drugo, no da dodam gas i odem na pocetnu poziciju, gde cu daviti mreze.

"... najlepse je ostati sam u toj noci, na vodi. Samo voda i vi ! Zvukove koje mozete cuti tokom noci, ne mozete cuti 
ni u jednom filmu. To je cesto nesto fenomenalno ... kao da niste na Zemlji ... !?" 

Od dana je ostalo samo odbljesak sutona na vodi i tamni sled vrbaka u koji se noc vec uvukla. Prve dve mreze sam podavio na unutrasnjoj strani krivine, jer tamo iz prakse sada ima debelih babuski, bodorki, nista lepse crvenperke, a i manje lisca ce biti u mrezama. A na dubokoj spoljnoj strani krivine, podavio sam takodje par mreza, ali blize obali da se mreze ne bi brzo napunile liscem, a u njih naravno ocekujem ribe grabljivice. U najmanju ruku smudjeve i po nekog soma. I dok sam sve mreze “na veslo” rucno izbacio, proslo je vreme koje mi u tom poslu svaki put tako brzo prosto proleti. Vracam se u kamp koji svetli narandzastom bojom od vatre i jos vidim da tamo stoji beli kabinas. Predpostavio sam da je to camac, koga sam video u Vincanskom delu Dunava i koji je plovio uzvodno. Prilazim i oduzimam gas na motoru, a na obali oko vatre smeh i vidno veseli razgovor izmedju Uce, Vere i grupe ljudi. Malisa se unervozio i hoce sto pre na obalu. Prosao sam pored belog kabinasa, a na njemu pise “Roda”. Interesantni naziv. Svidja mi se. Konstatovao sam i obisao sam Sevu i stao na za to predvidjeno mesto za cun. Malisa je k’o metak otrcao do glasne grupe ljudi, sa namerom da vidi on ko je sve tamo. Uskoro sam se i ja nasao u grupi tih veselih ljudi, na cijim licima se odrazavao narandzasti odbljesak vatre. 

-“ Momo, da te upoznam sa nasim drugarima sa vode, koji vole zene, muziku i alkoholna pica. I zato u okviru svog slobodnog vremena, preferiraju boravak dalje od “prestonice”, gde su inace jako populatni.” Rekao je Uca “na izust”sa osmehom na licu i predstavio mi ih svakog pojedinacno. Rukovao sam se sa Djordjem Masalovicem, koga sam znao sa TV ekrana, kao izuzetnog pevaca, zatim Dragancetom, rece da je harmonicas iz Krnjeva i ucenik popularnog Krnjevca. Zatim tu je bio i Branko klarinetista iz KUD Gradimir, inace Zemunac. Bilo mi je drago da sam sreo tako vrsne zabavljace, pa sam spontano i rekao : 

-“ Takvim gostima, mi smo uvek radi ! Ali ne mogu a da vas ne pitam, otkud vi u nocnoj voznji, pa jos kroz Male Vode gde se nocu ne plovi, vec se samo peca riba !?”

================= 

Na camcu u Jesen - 7 

================= 

Noc na Malim Vodama je bila lepa pozno-letnja, a vise bih rekao jesenja tamna i prohladna. Stara topola je poklonila svojoj drugarici Sevi, deo svoga zlatastoga lisca, a ostatak lisca na njenim granama se presijava na svetlosti vatre, cineci njenu krosnju jos lepsom, rekao bih carobno lepom. Po obali opalo lisce kao neki bogati “persijski tepih” sa proizvoljnim raznobojnim sarama, koje vec po malo “zagrejano” i raspolozeno drustvo i ne primecuje. Pred njima je svetlucala odrzavana vatra, ne velika kakvu znaju da formiraju gradski ljudi nenaviknuti na kamperski zivot, vec taman toliku da ambijent cini lepim. Tu se nasao i pored naseg malog rasklapajuceg stola i istovetni veci sto bele boje na kome su se raspolozili rekviziti za udobno vece. Tu je kutija “plzenskoga piva”, boca “civas regal” viskija i dva sifona sode sa Kalenic pijace. Ukusno meze nije izostavljeno: “kraski vrat” sitno iseckani, slani “kreker” biskviti i pakovanje madjarskoga ljutoga sira. Dragance je doneo narezani paradajz u okruglom posluzaoniku i stavio ga po sredini stola, a sa strane poredjao gomilu viljusaka. A Uca je “drzao slovo” i flasu piva u rukama i sve pricajuci kako je na Ljubavnom Ostrvu danju, a sa nocnim zivotom “filuje” svaku pricu. Malisa je video da je novo drustvo bezopasno i legao na jednoj gomili lisca, koju je Uca sakupio cisteci teren oko lozista vatre i slozio ga odmah tu pored. Vera, kao prava domacica, posluzila je kafu iz rekao bih litarske dzezve. Djordje sa pravom kristalnom casom viskija u ruci je bio dobar sagovornik Uce, dok Branko je sedeo zavaljen u stolicu i cutke pratio razgovor.

Ovakvome ambijentu noci, niko nije imun ! Svako bi da pozeli noc sa prijateljima pored vatre, a okolina mirise !? 
Voda karakteristicno i prepoznatljivo, a opalo lisce i prosusena trava, kao i druge prisutne biljke, takodje mirisu na svoj nacin ! 
A dim sa vatre, tek kao parfem slucajnog prolaznika ! 

-“ Camac smo dobili od Jovica ( Leo Martin ) i to nas je on danas u Smederevu ubedio da mu oteramo camac do Beograda, jer njemu je iskrslo da odmah posle koncerta ide za Skoplje. Dobro je sto se Branko setio da kupi ove sitnice da imamo usput i koje su nam, mogu vam reci bile dobrodosle, inace niko od nas nema iskustva o brzini kretanja po vodi. Ja sam bio ubedjen da cemo jos za dana stici u Beograd. I bas mi je drago sto smo naleteli ovde na vas.” A Dragance ga dopunjuje : 

-“ Kako smo videli vase camce ovde, Djordje je odmah rekao : “ svratite ovde. Vlasnike ovog camca znam” i to je bilo dovoljno da bez dopunskih pitanja svratimo … “ 

-“ Pa dobro, to znaci da vi niste vecerali ?” Pitao sam Djordja. A on mu je odgovorio, ne bih rekao stidljivo, vec bilo mu je nezgodno da trazi, a u camcu to sto su imali, oni su i izneli. Brzo sam razmisljao, jer nema smisla da ljudi veceraju krekere ! 

-“ Uco. Ti ces mi svakako pomoci, da spremimo jednu kampersku veceru !” 

-“ Jos pitas Momo ?! Samo reci sta ja da radim i bice uradjeno !” 

-“ Onda “krecemo”! Stavi tronozac za kotlic i kotlic nad vatrom, a u njega nalij vode za kacamak, u kolicini za sve nas ! Vera, tebe bih zamolio da ocistis crni luk’, jedno 5-6 velikih glavica i da se narezu na krupne kockice, pa zatim da se uprze na svinjskoj masti do zlataste boje.” Djordje je pogledao u Veru, pa u mene i onako uvereno mi kaze : 

-“ Momo, dajte meni taj luk’ da ga ja ocistim i iseckam. Meni to nije strano, jer i ja sam mnogo puta do sada kampovao, a i kada idem na pecanje, mi muskarci sami spremamo.” A Dragan je ustao sa svoje stolice : 

-“ Djole i Brano, vi sedite i pijuckajte viski, a ja cu sve sto treba da pomognem Momi. S obzirom da nismo vecerali, verujem da ovu veceru niko nece odbiti, a u skladu je i sa ambijentom !” Svi su se nasmejali i nazdravili za uspesnu veceru, a Vera je jos i dodala : 

-“ Trebali ste vi danas da navratite kod nas u vreme rucka. Moma je napravio rucak o kome cu svima pricati, kada i pomenemo Male Vode, a moracu i da naucim kako se sprema i riba i riblja cobra, koje smo danas jeli. Fantazija, najblaze receno !” 

-“ Onda, vi gospodjo predlazete da ja manje jedem ove “krekere ?” Kaze Branko u Sali na svoj racun. 

-“ Uco, stavi na vatru i tronozac za tiganj.” I ja sam otisao u Sevu i uzeo veliko pakovanje dimljene, tanke i sarene slanine, stavio sam je na dasku i izrezao sam je na krupnije parcice “fadipinim” nozem, koji je kroz slaninu prolazio kao kroz dinju. Iz ostave-plakara ispod klupe u prednjem delu Seve, uzeo sam papirnatu kesu sa belim kukutuznim brasnom i iz velike emajlirane kofe, uzeo sam kasikom nekoliko zahvata svinjske masti, koja je prosto mirisala, i jedno i drugo sam odneo Uci. 

-“ Uco u kotlicu, kada voda prokljuca, nalij malo zejtina i soli, a zatim belo kukuruzno brasno sipaj u prokljucalu vodu uz stalno mesanje drvenom dugackom kasikom. Inace to brasno mi je iz Pirotskog kraja doneo jedan moj kolega s bivseg posla. Kaze da je brasno proizvod vodenicnog kamena i stvarno, mnogo je ukusno i dobro !”

Muzika i pice, to su dva "pobratima", koji se medjusobno postuju i nije im lepo jednom bez drugoga ! 

Uca i Dragan su przili luk’ u gusanom tiganju na svinjskoj masti i na otvorenom plamenu, a ja sam slaninu takodje przio u teflonskom tiganju, takodje sa svinjskom masti na sporetu u Sevi. Kada je slanina bila skoro gotova, usolio sam je “vegetom” umesto solju i isto tako sam postupio i sa przenim lukom. Kada je kacamak bio skoro gotov, u kotlic sam sipao sav przeni luk’ sa svom mascu u kojoj se przio. Uca je za to vreme, vredno mesao kacamak, a ja sam doneo przenu slaninu i sa slaninom i svom mascu takodje zalio kacamak, koji je promenio boju i izuzetno mirisao, tako da su se svi skupili oko vatre i kotlica da vide kako kacamak izgleda, kada ovako lepo i ukusno mirise ! Zatim su Branko i Dragan otisli do Rode i otuda doneli svoje instrumente. Dragan je stavio svoju harmoniku “dalape” na plasticni dzak koji je doneo iz camca, a Branko je seo u stolicu za stolom i dunuo u svoj klarinet tako jako da se cuo kao kompresorska sirena na daleko kroz vrbake. Posle toga je usledila kratka pauza tisane, a Malisa je dotrcao do Branka i gledao kako da mu klarinet otme iz ruke, jer ga je cik klarineta verovatno uznemirio ili uplasio ? 

-“ Nemoj mali, ovo parce drveta vise vredi od mene.” Rekao mu je Branko, a Malisa se vratio i ponovo legao na svoje toplo od lisca mesto. Branko je zasvirao, sasvim tiho “mislio sam da je zivot …”, pa onda tako glasno i tako lepo, da sam na momenat stao i slusao sa uzivanjem. Uca je po taktu mesao kacamak, koji je vec bio gotov i izmakli smo ga na hladnu zemlju pored stola. Vera je donela porcije i kasike i rekla: 

-“ Branko. Prosto mi je zao da vas prekidam, ali dajte da prvo jedemo, jer ne mogu vise sebi da obuzdam apetit, a kako lepo mirise ovaj kacamak.” A Branko je rasklopio clarinet u dva dela i stavio ga pred sobom, sve gledajuci da mu se Malisa ne priblizi. I kaze : 

-“ Ja sam navikao u svojoj dugogodisnjoj muzickoj praksi, da prvo zaradim veceru, a zatim i veceram ....”

================= 

Na camcu u Jesen - 8 

================= 

Razmisljam kako da opisem cari vatre u noci bez mesecine ? Mogu ja to u sablonu koji verno opisuje vatru i njeno treperenje, ali tesko je opisati taj osecaj koji se mesa sa dozivljajem, a koji nije svakidasnji ! Vatra se oslobodila kotlica i tiganja, pa sad’ slobodna veselo treperi po stablima i licima zadovoljnih ljudi oko vatre. Svi su oni do sada, ne mnogo puta, ali su jeli kacamak. Sa mlekom, sa sirom, sa rasprzenim suncokretovim uljem i tucanom ili samo sa mlevenom “alevom” paprikom. A koliko vidim po zadovoljnim licima i po komentarima, kacamak na ovaj nacin kao veceras, ocigledno nikada nisu jeli. Djordje onako ridjokos i punacak, sa vec masnom bradom, uz dobrocudni osmeh, ne prestajuci da kasikom kusa kacamak, sa kratkom zadrskom kaze : 

-“ Gde sve ne bejah ? I po cardama, kafanama, gostinicama, restoranima i naravno svasta sam imao na meniima ! Ali ovaj kacamak, kako ga Moma nazva “kamperski kacamak”, malo je reci da mi se svidja, a “seo mi je” ne mogu vam objasniti. Peceno jagnje da mi donesu, zamenio bih ga za ovaj kacamak !” Svi su sa punim ustima, namestili face u osmeh, ali bez glasa. Jedino se Dragance izjasnio, ali bez osmeha : 

-“ Ja sam jeo kacamak i sa belim brasnom i sa zutim ( hibridnim ), pa i od “galje” kukuruza. Naravno sa raznim prelivima i u kombinacijama sa kajmakom, sirom i ne znam scim sve jos ?! Ali ova kombinacija mi se veceras mnogo svidja. Imam dedu na selu, koji je ostao bez zuba i cesto mu spremaju kacamak, jer kaze : “dajte mi kacamak da se najedem ljudski !” ! zapamtio sam kako se ovaj spremao, pa cu prvom prilikom da mu ga spremim. Verujem da ce se deda oduseviti !”

Jesenja prohladna i tamna noc, a ladje plove Dunavom ... ! 

Kotlic i tiganj su ostali prazni i Uca ih je povezao kanapom, ciji je drugi kraj vezao za zilu topole na obali blizu vode i zatim ih bacio u Dunavac.-“ Evo vidite, ovo je “kamperska masina za pranje sudova”. Sve sto je ostalo od jela, male ribice sve to do poslednje mrvice pojedu, a ujutru pre upotrebe se properu sa peskom i recnom vodom i to je sve. Ostaje da se zatim samo oplakne tehnickom vodom. Ko je pomenuo deterdzente ? Niko, zato sto ih i ne koristimo !” Dragance je podelio novu partiju piva i uzeo je sa najlonskog dzaka sa obale svoju “Dallape” harmoniku i sa osmehom je rekao : 

-“ Sada je “sevap” zasvirati ! Mi smo bili gladni, a vi ste nam priustili ovu predivnu veceru i ma kako se ona zvala, mi smo zadovoljili svoje stomake i svoje raspolozenje i red je sada da mi vama priredimo zadovoljstvo, koje verujem niste skoro imali u ovome ambijentu !?”Branko se odmah latio svog’ klarineta i sastavivsi ga, kao da je jedva cekao da ponovo uplasi Malisu i ciknuo je da se daleko culo. Malisa je skocio i ovog puta ga je napao, da je Branko morao da ustane i odbrani svoj instrument od domasaja Malisinih zubi. Svi su se nasmejali, ali i svi su bili na Malisinoj strani, tako da je Branko ostao da svira u stajacem stavu. A ja sam da ne bih propustio “udarno” vreme noci za ribolov, krenuo do cuna, a Malisi dao znak da me sledi i utrcao je u cun, pre nego sto sam ja dosao. Kada smo isplovili, cuo sam glas Djordja : 

-“ Momo, da li smo te necim uvredili ? Sada pocinje prava privatna zabava, bez protokola !” 

-“ Znam da ce biti predivno ! Ali ja sam mnogo puta u restoranu “Dom-a inzenjera i tehnicara” prisustvovao privatnim zurkama Tozovca, Lepe Lukic, Usnije Redzepove itd-itd. A ja hocu veceras da dozivim nesto sto nikada nisam imao prilike da dozivim ! A to je da ribarim, a da mi na obali svira ziva muzika. Ja inace najvise volim da “teram nocne povrsinske rine”, a sada jos i uz zvuke zive muzike sa obale. Svirajte i pevajte Djordje i znajte da cu ja uzivati u vasim pesmama vise no bilo kada do sada u zivotu !” A Dragance je doviknuo : 

-“ Samo za Momu !” I “raspalio” na harmonici “Moravac kolo”. Branko je uskocio u “duo” kada je to trebalo, a ja sam vozio malim gasom, da bih bolje cuo muziku koja se prosto sjedinila sa lepotom jesenje noci.

Noc ... sveza i tamna, a pored vatre pesma ... o ljubavi ... naravno!

Ja i Malisa smo dosli do “svoje” krivine, koja se jedva nazirala, ali smo je svakako pogodili u to nema sumnje. Harmonika, a posebno klarinet su se i ovde jasno culi i verujem da se cuju i do sledece krivine Malih Voda. Oduzeo sam gas “na ler”-u, a Malisa je skocio sa prednje platforme cuna na patos i tu je stajao sve dok sam ja izbacivao “na motor” povrsinsku mrezu od 100 metara duzine. Ovog puta sam “na rizik” izbacio mrezu, predhodno se ne uverivsi da li je neko na vodi uzvodno ili nizvodno. S obzirom da se muzika glasno cuje, cak i da sam izgasio motor pre izbacivanja mreze, verovatno nista ne bih cuo, a isao sam na uverenost da po ovakvoj mrkloj noci niko ne plovi bez svetla. Spustivsi postavac u vodu i preuzevsi zavozno veslo, to je bio znak za Malisu da se ponovo popne na prednju platformu i da na njoj legne. “Eh, kako je srecan ?” razmisljao sam, a i ja sam bio nista manje srecan. Noc je i samo se vide daleke zvezde u svojim dalekim sazvezdjima. A noc nas povezuje, mastom ako ne cime drugim. Culo vida, koliko god da ga naprezem, malo koristi od njega imam, a opet sa njim se sluzim svakodnevno bez alternativno. Iskljucenjem cula vida iz funkcije, kod mene se pojacava culo sluha, pa culo mirisa, pa i od ono malo cula vida, stvaraju se predpostavke i mesaju sa mastom koja osvaja prostor oko mene. Pa i dodir jedeka mreze na rukama, mi kazuje sve o stanju mreze koja se pruzila po povrsini Dunavca. Koncentracijom na culo dodira, utvrdjujem po drhtanju jedeka i gornjake pre svega, sta se desava u mrezi ? Rezultat tog osecaja mi se odrazava na licu u obliku osmeha zadovoljstva. Riba “radi” i ima je u mrezi, a to je nocas najvaznije !

================= 

Na camcu u Jesen - 9 

================= 

Veceras je noc ona prava. Noc puna guste tame i koje svuda ima. Ima je i na vodi i na obali medju starim vrbama, u skoro obranim bastama i na zatravelim poljima gde seljani cini mi se skoro poznjese psenicu. A zvezde trepere i kao da mi namiguju iz njihove tame koja je tanana i sjajna i kao da blista. Ili je to samo odbljesak sazvezdja ? Stojim u cunu i u levoj ruci drzim jedek preko koga osecam svaki drhtaj riba koje veceras nisu imale srecu da promase mrezu. Desnom rukom blago natezem cun zavoznim veslom i to radim tako elegantno da cun ide “kao po sinama”! Voda nas nosi blizu obale i Malisa je cuo nekog cetvoronosca tamo i gori u zelji da se nadje na obali i posvadja se s njim. Jedino svetlo u blizoj i daljnoj okolini je vatra na susednoj obali, a otuda se i muzika cuje. Mali Dragance “izvlaci” iz svoje dugmetare tonove “bumbarovog leta”, a Branko mu klarinetom pomaze tako, da to i takvo izvodjenje niko i nikada nece cuti na TV-u ili nekoj javnoj manifestaciji. A Dragancetu se veceras na obali ocigledno sve dopalo i sada mu je nesto “kvrcnulo” u glavi i svira li svira Dragance, tako da i sam sebe ne prepoznaje. A Branko voli takve izazove, pa ga prati i on u taktu “van sebe” rekao bih. A onda ga Dragance “pusti”, te Branko predje na “picikato”, a zatim inspirisan, na “cardas”-u prevazidje sebe i sasvim kratki tajac i onda “yackety” za klarinet ! I sav sam se pretvorio u uho, ne verujuci carobnim tonovima i umecu ljudi da proizvedu takve tonove i u takvim kombinacijama, a opet priznajem u sebi :”Ma i Branko je majstor !”.

Nocni ribolov ! Necu da ga komentarisem, ali ISTINU znaju oni koji ga upraznjavaju ... ! 

Zanesen muzikom i njenim umetnickim umecem Branka i Draganceta, po “nemirnim” trzajima cuna, primetio sam da me je voda Dunavca iznela na Dunav i da je vreme za dizanje mreze. A Dunav je u daljini gde matica vlada, imao je neki cudan odsjaj, da li od neba i zvezda ... ili ? Daleko dole nizvodno, na vincanskom brdu, svetla iz vikend-naselja su treperila kroz gustu tamu noci, koja je prosto uronila i u vodu Dunava. Podizem jedek, a Malisa kao po komandi skace na patos cuna sa platforme. Zna on da nocno kupanje moze po nekada biti neprijatno. Uzimam kanap gornjake, oko koje je gomila lisca i sastavljam sa kanapom donjake i dozvoljavam da nizvodna strana lisa i spiglova vise i tako se mreza oslobadja viska lisca koje se ploveci Dunavcem, nahvatalo u mrezi. Jeste da na taj nacin dajem sansu i mnogim ribama da “ispadnu” iz mreze, ali bolje i to, nego da zatim satima cistim mrezu od lisca. Pored lisca u mrezi se prepoznaju i krupne bele ribe, koje se preko talasnjace prevaljuju u cun. Mrezu izvlacim lagano u kontinuitetu i osetio sam nagli trzaj ribe u mrezi ka dubini. Zastao sam i pripremio “pod ruku” veliki meredov. Ocima sam "dao forcu" i zatim sam jos laganije nastavio sa izvlacenjem mreze. Meredov je svakako obezbedio sigurno izvlacenje velikog tostolobika, koji je pokazao svoju pravu snagu udarajuci repom po patosu cuna, da je se sigurno culo na drugoj obali. Malisa isprskan od vode koja je prstala na sve strane, nasao se u nedoumici. On bi rado da napadne nemirnog tostolobika, ali ja sam ga jos kao malog istrenirao da ne sme da grize zivu ribu, a ovamo nema gde da se skloni, pa je spas nasao skocivsi na prednju platformu cuna. Odmah zatim sam u cun ubacio i lepog sarana, koga sam prepoznao po obliku i testerom na ledjnoj peraji, sa kojim se jadnik i zakacio za mrezu. Som od par kilograma me je obradovao, koga nisam prepoznao, ali sam naslutio da je velika riba, pa sam ga jos u vodi zagrlio rukama i sa mrezom izvadio iz vode. Do kraja mreze bilo je jos par sarana i dosta bele ribe, na koje nisam obracao paznju pri vadjenju iz vode. Izvadivsi lodlu i kantu sa postavcem, zavrsio sam sa vadjenjem mreze, sagao se preko talasnjace, oprao ruke i umio se Dunavskom vodom, zatim sam se uspravio i protegao sam ruke, podigavsi ih visoko iznad glave.

Seo sam i pre startovanja motora, zastao sam da poslusam muzicare sa obale, koji su sada presli na starogradske pesme u kojima je dominirao Djordje Masalovic sa svojim snaznim a prijatno lepim glasom. Posto sam izlaskom iz Dunavca zakasnio sa vadjenjem mreze, a i krupna riba u mrezi me je sprecila u brzini vadjenja mreze, tako da me je voda Dunava poprilicno odnela nizvodno od usca Malih Voda. Startovao sam dzoniku i sa malo jacim gasom od lera, plovio uzvodno, trudeci se da sam blizu obale, a opet i pazeci da se ne "zakucam" u nju, jer je vidljivost bila blizu nule. Malisa je stajao na prednjem pramcu, jedva cekajuci da se dokopa obale, jer je osecao da je sav prljav od lupanja tostolobika po vodi na patosu cuna. Uskoro smo bili blizu naseg kampa i pre nego sam pristao uz desni bok Seve, zapazio sam nesto vise ljudi oko vatre, no sto nas je bilo kada sam otisao na vodu. Nas dolazak je ostao nezapazen medju njima, koji su svoja cula predali muzici i pesmi, tom nesvakidasnjem dogadjaju ovde na Malim Vodama. Zakacio sam cun na za to predvidjena mesta na Sevi i popeo sam se na nogostup, pa sa krova skinuo produzni kabl sa sijalicom od 100 w, koju sam zakacio na TV-antenu, a koja je bila tik-iznad cuna. Zatim sam startovao “hondicu”-agregat i cun je bio osvetljen “k’o po danu”. Svetlo je bilo ite kako primeceno i prvi zainteresovani za ribu su dosli Uca i Djordje. A zatim posle njihove reakcije, videvsi dosta riba i svi ostali. Dragance je ostavio harmoniku na jedan od stolova, a Branko je neverujuci Malisi, nosio svoj klarinet sa sobom. 

-“ Bravo Momo ! Reci mi, da li je ovako stalno puna mreza ovde u Malim Vodama ?” Pitao me je radoznali i iskreno zadovoljni Djordje. 

-“ Naravno da nije stalno ovako puna mreza. To zavisi od nekih drugih faktora. Ali kada ovako pocne, obicno zna da traje skoro celu noc, ili bar tamo negde do pred zoru !” A onda su nastali komentari svih ostalih, pa i prisutnih pridoslih pecarosa. Uca je odmah usao u cun i seo na prednju palubu, pa se latio mreze i vadjenjem riba iz nje. Tako mu se palo da je on vadio tostolobika, najkrupniju ribu u vecerasnjoj rini. Vera je donela rucni kantar, a Djordje ga je uzeo i Uca mu je pomogao da ga zakaci i podigli su tostolobika. Mera je pokazala 13,5 kg, a zatim izmereni som je izmerio 11,2 kg. Sarani su bili svaki do 3 kg ne veci, ali pravi “zutaci” ! Od belih riba bilo je najvise babuski, zatim deverika, pa bodorke, crvenperke, spicerke i nekoliko krupnih brotfisa. I sve to na 100 metara mreze, a ne vise od oko 10-12 kilograma sve ukupno. 

-“ Evo zasto mi u Malim Vodama nemozemo dovoljno riba da upecamo ?! Moma pregradi sa 100metara mrezom i koliko vidim i dosta dubokom i ocisti sve. To sto promasi jeli-jeli mi upecamo, ako joj je posle trauma oko mreze i do jela !?"

================== 

Na camcu u Jesen - 10 

================== 

Vadjenje riba iz dugacke mreze je potrajalo, a Djordje me pita: 

-“ Ovo je Momo super ! Ja sam prvi put u prilici da gledam kako to izgleda kada se “alas” vrati iz ribolova !? Pa to je boga mi nimalo fizicki lak posao ? I dobro, koliko puta nocas ces ponoviti, kako kazes “teranje rine” ?” 

-“ Ova rina je bila najbolja ! Predpostavljam da bi do jutra, bar jos jedna bila ovako uspesna ? Medjutim, voda mnogo “prlja”, pa cu verovatno odustati do sutra uvece !?” Djordje se ozbiljnom facom zagledao u mene pa kaze : 

-“ I bez obzira na vecerasnju kolicinu ulova, ti hoces da odustanes !? Ne razumem zasto ?” Svi su cutali dok sam mu objasnjavao da je mnogo topolovog lisca u samoj vodi i da svaki list zna da zamrsi mrezu. Zatim sam mu objasnio da mi treba najmanje dva sate da je ocistim i time spremim za izbacivanje i drugu rinu. 

-“ Pa dobro, ali ako ti mi pomognemo u ciscenju mreze, ti nemas nista protiv da ponovo proteras mrezu kroz Dunavac i da svakako ulovis jos riba ?” Ja sam se nasmejao i rekao : 

-“ E’ to je neka druga prica ! Veceras je pritisak vazduha povisen, noc bez meseca i voda puna lisca opalog od topola koje ribe u vodi “cuju”, a to se manifestuje na ribe tako sto su sve izasle da se hrane, pa i somovi iz svojih jama su se podigli na povrsinu. Vi ste mi veceras zadovoljili dusu vasim virtuoznim muziciranjem, pa jos ako mi pomognete da zajedno ocistimo mrezu od lisca, onda ni Uca nece imati nista protiv da sutra pre no sto krenete za Beograd, da vam damo po dobru porciju riba da ponesete sa sobom kuci ! A i Uca se pita, zato sto sam mu obecao da sav ulov nocasnji, sutra ponese kuci za u svoj zamrzivac, za zimu.” A Uca se odmah slozio : 

-“ Ako ste vi “za” da Momi pomognemo, ja sam svakako “za” da i vama damo ribe za poneti odavde sa sobom !” Dragan se obradovao i kaze : 

-“ Sutra idem kod majke u Krnjevo. Ala’ ce da se obradije ribi i samo da znate. ona je obozava. A ja odoh po harmoniku i svo vreme ima da sviram samo za Momu.” I otrcao je do Vere koja je odrzavala vatru i uzeo svoju harmoniku, pricajuci usput Veri kako ce mu se sutra majka obradovati nenadanom poklonu. Dosavsi, seo je na panj ispred Seve, a Branko mu se pridruzio, dok su Uca, Djordje i jos jedan pecaros, koga znam iz vidjenja, navalili na mrezu cisteci je, a lisce su bacali u vodu pored cuna. Za ostalu trojicu pecarosa, nije bilo mesta u cunu, pa su se popeli na krov Seve i odozgo slusali zivu muziku, a Dragan i Branko su poceli “nesanicom”a Djordje je prokomentarisao : 

-“ E’ ljudi, ovako jos nisam pevao do sada ! A verujte, meni licno godi !” I zapevao je iz sveg glasa, a i mi svi ostali smo u lepom raspolozenju zapevali u drugarskom sekstetu ili kvintetu, ili tako nesto kako se vec muzicki kaze ?

Camac u mrkloj noci ... ! 

Uskoro, kroz manje od sat vremena, mreza je bila cista od lisca, kao i sam cun. Svi su izasli iz cuna, a ja sam ispolcem izbacio zaostalu prljavu vodu. Zatim sam oplaknuo cun cistom vodom, izbacio je i krenuo da “provezem” jos jednu rinu, kada je sa Dunava dosao ribar Vesa sa Starcevacke strane. 

-“ Dobro vece svima ! Znate da se cujete na levoj obali Dunava ! A da svirate i pevate, svaka vam’ cast ! I morao sam da dodjem da i ja sa vama ucestvujem u toj muzickoj veceri, jer odavno se nesto slicno nije dogodilo na ovim obalama ! Nije da nije, ono dodju sa gliserima i “raspale” sa kasetofonima i pojacalima, novokompovanu muziku, koju mogu samo oni da slusaju. Ali ovakve starogradske pesme i romantik muziku, e’ ja to volim. I nisam mogao da odolim, a da ne dodjem ! Jos se samo nadam, da necete prestati sa svirkom ?” Svi smo se nasmejali, a ja sam startovao motor. Malisa se ponovo nasao na zadnjoj palubi Seve i ljubopitno gledao me pravo u oci. A ja sam samo pokazao rukom prema cunu i to je bilo dovoljno da odmah skoci u cun, veselo masuci repom, a ja sam dodao gas i krenuli smo u mrklu noc. I cuo sam deo razgovora za sobom : 

-“ I sta on vidi sada ?” Pitao je Branko klarinetista, a Vesa mu je odgovorio : 

-“ Vidi isto kao i ti kada zatvoris oci … !?” I dalje nista nisam cuo od buke motora, ali sam se koncentrisao da uspesno dodjem do moje startne krivine.

================== 

Na camcu u Jesen - 11 

================== 

I svaki put isto … ! Napregnuo sam sva cula da bih se or’jentisao u prostoru Dunavca Malih Voda, a pri tom i culo vida nije postedjeno. I nista se ne vidi, vec samo po malo obrisi vrhova vrbaka i neki slabi odbljesak negde na vodi po sredini Dunavca i cini mi se da je i to dovoljno, s obzirom na moje dosadasnje iskustvo na tom prostoru. A ta nijansa svetlosti, razmisljam, moze biti jedino odbljesak svetala Beograda, Zemuna i Panceva, koja se odbijaju od “stratosfere” ili “jonosfere” i dosezu slabim intenzitetom nazad na siru okolinu. Da bih ubrzao proces pripreme za davljenje mreze, ukljucio sam onda baterijsku lampu i dodao pun gas "dzoniki". Pramac cuna se podigao i “poleteli” smo uzvodno. Malisa je stajao na patos cuna, a prednje sape je oslonio na platformu i vrlo ozbiljno sa podignutim usima gledao ispred i u obalu pored koje smo brzo prolazili i rezao je na bizamce koji su vec blizu nas uspevali da pobegnu na obalu ili u vodu. Do krivine smo brzo stigli. Izgasio sam baterijsku lampu i sacekao dok su mi se u ocima "cepici i stapici" privikli, da bar zatim vidim obrise obale, da bih u odgovarajucem pravcu “izbacio” mrezu. Kao i mnogo puta do tada, uspesno sam “podavio” 100-metarsku povrsinsku mrezu preko Dunavca, izgasio motor, prihvatio se zavoznom veslu i prepustio se plutanju kroz tisinu noci, koju su narusavali nasi muzicari sa obale. Pesma i svirka nije prestajala svo vreme “rine” pa i kada sam izvadio mrezu iz Dunavu. A Dunavom niko ne plovi i samo je tisina i mrak. Na Vincanskom brdu po neka sijalica treperi i to je sve. Malim gasom sam doplovio do Seve, a Malisa je iskocio na obalu dok sam ja kacio cun za Sevu. Startovao sam agregat i svetlo se prosulo nad cunom, delom Dunavca i okolinom obale. Prvi je do mene dosao Dragance, da vidi kakav je ulov bio ovog puta. A posto je digao galamu, dosli su i svi ostali. Branko i Dragan su odmah usli u cun, seli na talasnjace jedan preko puta drugog i poceli da oslobadajaju ribe iz mreze, a Uca je pitao jos sa obale o rezultatu ulova. 

-“ I Momo, kako je bilo ovog puta !?” 

-“ Uvek bolje no da sam sedeo sa vama !” Odgovorio sam, a Dragan je referisao : 

-“ Ovog puta tri “zutaca” kako ih Moma zove, jedan prilicni tostolobik i gomila babuski, deverika itt. Bogami i ovog puta je dobro !” Ja sam se popeo na krov Seve i dodao Dragancetu praznu mrezu-cuvarku, da smesti sarane i tostolobika u nju. Djordje je usao u cun sa namerom da pomogne u radu, a Dragan i Branko su mu rekli da ne treba i da ce njih dvojica sami da srede mrezu i patos cuna ! Vera je verno bila pored vatre i doviknula mi je : 

-“ Momo, pusti ti njih da oni malo rade, a ti dodji na pivo i skuvacu ti kafu.” A matori Vesa je usao u svoj cun rekavsi : 

-“ Koliko vidim, muzikanti su se preorjentisali u ribare. Tako da je muzike bilo dosta za veceras !? Ali momci svaka vam cast. Majstori ste svog zanata ! Koliko ja pamtim, ovakve i ovako dobre muzike, ovde na Ostrvu nije bilo nikada. Sad’ imamo o cemu da pricamo, sve do vaseg sledeceg dolaska nadam se, a bilo bi lepo da ponovite i da nam malo pre javite, da dovedemo prijatelje i rodbinu, a za veceru i pice nema da brinete !”Startovao je motor Vesa i ode covek u noc, a komsije pecarosi iz Dunavca, sedose i oni u svoje camce i zahvalivsi se za pice i dobru muziku i odose i oni. Kako jedan od njih rece : “… da zabacimo, pa kako mu bude !? ‘Ajd’ uzdravlje !” 

-“ U zdravlje i vama od nas … !” Rece Djordje u nase ime i rastasmo se.

Sedeljke nocu su romanticne i prijatne za planiranje i mastanje ! A posebno su mi drage s jeseni kada noci osveze, a ono pored vatre toplo i prosto prijatno. Treptaji plamena mi uvek odmaraju oci, a gust mi je ako se nad vatrom nadje kotlic, ili bar u zaru krompir ... !? 

Uz kafu, pivo i interesantne teme razgovora, zaboravili smo na vreme, koje inace brzo protice, kad evo ti Branka i Dragana, dolaze i Dragan, a ko bi drugi ? Kaze : 

-“ Momo idi i pregledaj posao koji smo obavili, mislim da smo dobro to uradili. U svakom slucaju, trudili smo se !” 

-“ Hajde, sedajte a ja cu da vas posluzim.” Kaze Vera, a momci poslusno sedose sa nama. 

-“ Momo. Posto si ti resio da nas pocastis ribom, nasta ti veliko hvala, ja mislim da je ribe dovoljno za sve nas i da se veceras ne maltretiras vise, vec da sedimo jos koliko nam odgovara veceras, a i ti da odmoris !” Kaze Uca, a Djordje dodaje : 

-“ Stvarno Momo, neznamo se dovoljno, ali ovo veceras sta si organizovao za mene, Dragana i Branka, je i drugarski previse. Hvala ti puno i nadam se da cemo se mi jos sresti i da cemo imati priliku da ti poklonimo paznju, kao sto si ti nama veceras ! Stvarno, hvala ti od srca !” 

-“ Molim-molim, nije to nista posebno. Pa i vi biste za mene ucinili takvu sitnicu !?” Svi smo se nasmejali, a Branko je bio iskren : 

-“ Sada, da ! A pre nego sto smo se upoznali …? Nemoj Momo mnogo da idealizujes ljude oko sebe ?!” I opet smo se nasmejali, a ja razmisljam i cini mi se, ili se varam, ali idealnog drustva, moze biti samo u mom okruzenju ! I pojavile su se na stolu ispred svakog od nas, pune pivske flase u Brankovoj organizaciji, a u Verinoj organizaciji, sveze skuvana turska kafa i neki cokoladni keks ili napolitanke, koje su “legle” uz pivo. I onda smo pricali o svemu i svacemu, pa sam uspeo da Djordju ispricam da sam svedok njegovog muzickog gostovanja negde 1968 u mom selu Rutevcu i objasnio sam mu da je selo u Juznomoravskom pomoravlju, opstine Aleksinac. Posle koncerta u velikoj Sali Doma Omladine pred oko 800 seljana iz samog Rutevca, ali i sire okoline, odseo je kod mog komsije Mileta Petkovica. I Djordje se setio, na moju radost : 

-“ Secam se i njega i njegove supruge Dusice. I otac i majka su mu interesantni i veoma gostoprimljivi ljudi. Kako se ne bih setio ! Pa to je bio jedan od malobrojnih dobrih doceka, gde su nas ljudi primili “od srca”! “ 

-“ Pa zato si ti tako darezljiv, kao i svi u tvom kraju i selu predpostavljam ! Bogami, moji u selu Krnjevu su pronicljivi i malo su teski na poklone !?” A Uca je ispricao svoju pricu : 

-“ Ja sam Momu upoznao jos 1981-ve godine. Dosao mladic u marinu “Zeleznicar” u Makisu i doterao lepog kabinasa od mahagoni drveta uradjenog, kako rece u Gdanjsku u Poljskoj. A ja sam radio nesto na uredjenju mog plasticnog kabinasa i trebala mi je neka letva i ja onako u prolazu pitam njega ima li mozda takvu i takvu letvu, a da mu ne treba!? A Moma bez da ista pita, radeci pokaza mi rukom na gomilu materiala ( skupi material ) od mahagoni drveta i kaze :“ Uzmi sta i koliko ti odgovara … !” A ja stao pa ne znam sta da radim. Covek sa kojim se ne znam, a nudi mi, jos i mogucnost da izaberem, a material skup! I tada je Moma kod mene polozio sve ispite. Da mi je potrazio krv posle toga, dao bih mu bez razmisljanja. A onda sam se raspitao o njemu. A ono tako mlad, a komandir odelenja u Specijalnom Bataljonu SSUP-a za borbu protiv najnovijih oblika terorizma. Hu ... i od tada smo pravi drugari. Ja i Vera smo stalno na “Ljubavnom Ostrvu”, a Moma nikada nije prosao u pravcu Djerdapa, a da nas je prominuo. Izuzetno, kada se desi da smo u Grockoj u nabavci, ali zato onda obavezno svrati u povratku. Pa evo i danas ! Posli smo kuci ja i Vera, za Beograd i videli smo Sevu i svratili. Racunali na pola sata – sat, a ostali smo za sutra i to jos ima da budemo obezbedjeni sa ribom i za zimu. Tako ti je to sa Momom !” A Vera je dodala : 

-“ Veceras je falila Momina Ljilja. Bilo bi tu i krofni i palacinki i sta jos ?” 

-“ To vam je supruga ? A gde je ona ?” Pitao je Djordje. 

-“ Ona radi u “Zepter”-u i celo leto je sa mnom i sa Malisom na Sevi. A kako zahladi ona je u nasem stanu na Vozdovcu, a ja i Malisa i dalje ribarimo, dok ne pocne da ledi !”

================== 

Na camcu u Jesen - 12 

================== 

Ponoc je vec odavno prosla, a mi uporni i dalje sedimo oko vatre, koja lenjo gori i nama godi, a noc gusta pa pritisla. Nema vetra ni otkuda, pa se dim sa umorne vatre podize kroz grane vrba i izaziva preostalo lisce da treperi. Ustajem sa stolice i kazem drustvu da se valja ici na pocinak. Niko na moje reci ne reaguje. Svi su se dremljivo opustili pod uticajem sitih stomaka, ali nikako i bez da se ne pomene pivo i rakija ljuta. Sve kao da ih mrzi da ustanu i krenu na pocinak. Kao da im se ne ide jer ce mozda nesto tako vazno da propuste !? Pozeleo sam im laku noc i poneo svoju stolicu sa sobom. A Malisa je odmah krenuo predamnom i zaustavio se na prednjoj platformi gledajuci me u oci i ocekujuci da mu kao i svako vece pred spavanje operem noge, sto se njemu to bas i nije svidjalo, pa sam zato uzeo njegovu krpu, natopio je u vodu i obrisao mu sape, sto mu je se svakako vise svidjalo. Raspolozen, utrcao je u spavacu sobu, a ja sam na kratko bio u dilemi dali da ukljucim grejalicu, jer je stvarno bilo sveze. Ipak sam samo zatvorio terasne prozore i ulazna vrata i uvukao se pod cebetom. Prijatno sam se opustio i polako me je osvajao san. Malo zatim, osetio sam kako se Malisa usunjao pored mojih nogu i legao tako da je glavu smestio preko mojih nogu. Uzdahnuo je i vise se nismo culi. Zaspali smo obadvoje.

Navika ? Navika je cudo ! Navika je takva sila da ju je tesko nadmudriti, a jos teze eskivirati. Tako je bilo i jutros !? Kasno sam legao sa mogucnoscu da spavam dokle god hocu, a mogucnost je bila realna i objektivna. Ali ne !? Navika me budi pre svitanja sunca, kao i svako jutro do tada. Nema druge ! Ustajem pazeci da ne probudim, a jos gore da ne povredim Malisu, koji se scucurio pored mene. Pokrivam ga jednim delom cebeta, a on uzdahom pokazuje da mu to godi i nastavio je da spava. Nasavsi se u kuhinjskom delu, protezem se i gledam kroz prozor, koji je malo zamaglio, a to znaci da je napolju “lepo hladno”. Uskacem u gumirani kombinezon, pa zatim u cizme koje su mi vece bar za broj u plusu ako ne i vise, navlacim vijetnamku na sebe, stavljam naocale oko usiju i na nos, pa noz u futrolu na kaisu oko pojasa i izlazim na prednju platformu. Gledam po obali, a ono vatra ne dimi i svi spavaju. Samo neka pticica svojim cvrkutom remeti tisinu i doziva svoju devojcicu, zbog koje je verovatno i nocas nije spavala. A nad Dunavcem sloj niske magle, ali guste i na metar iznad vode, a po Sevi rosa, a i u vazduhu se oseca vlaga ... hladna vlaga ! Ulazim u cun, otkacinjem ga sa bitvi Seve i prevrcem sediste-dasku, da bih seo na suvu stranu. Sedam i startujem motor. Dzonson 9,9 me nikada nije izdao, kao ni sada i zapevao je svoju “dvotaktnu pesmu”. Beli dim se lepi po povrsini vode Dunavca i krecem po mreze na Dunavu ! Malim gasom izlazim na Dunav i bacam pogledam levo pa desno, pa preko na Pancevacku stranu i nigde nikoga. A magla polegla po povrsini Dunava i sve se boji vetra, da je ne rasformira i oduva. Prilazim staroj nad vodom nagnutoj vrbi i gasim “dzoniku”, pre nego se pramac cuna nasukao na obalu. Podizem cizmu motora iz vode i prilazim mestu gde sam sinoc vezao mrezu. Iz cuna odvezujem gornjaku, odbijam cun sa obale i podizem donjaku sa tegom. Sastavljam je sa gornjakom i polako podizem mrezu iz vode, lagano i bez zurbe prateci svaki trzaj koji se oseca po mrezi i pazim na kretanje cuna, da mi ga strujanje vode ne navede u los polozaj i da mi ne smeta pri izvlacenju mreze. Prvu uhvacenu ribu, smudj od oko 1,2 kilograma, s postovanjem ga prihvatam, ali tu je i lusce topola, koje je svuda po mrezi i po gornjaci i po donjaci. Zatim sam izvadio nekoliko babuski i to je kilasika za ovo mesto, ali tu su i bodorke koje su se nocas sa njima druzile. Dva sarana “zutaca”od po 1,5 kilograma svaki, mnogo su mi licili na zaljubljeni par koji su u zanosu uleteli u mrezu. Nisam izdrzao vec sam ih pregledao i ustanovio da su muzjak i zenka, sto je potvrdilo moju sumnju. A mozda su brat i sestra vrsnjaci? Pomislih i resih da ih pustim ! Oslobodio sam ih i obadvoje istovremeno sam pustio u vodu. Nije mi to praksa, ali mi se po nekada i to desava ! Kada vidim na ribi koju vadim iz mreze, da ima lepe oci i tada mi nije zao kada je pustim u vodu ! Cak sto vise radost me tada obuzima. A sta je u stvari ribolov ? Nego sebi prirediti zadovoljstvo, pa po nekad i ovakvo. Uci i Veri, kojima je sav jutrosnji ulov namenjen, necu nista da pricam o ovom dogadjaju, ali sam ja sebi jutros “rastopio srce”. I to mi vredi za ceo dan !

Alas je ribar na reci, ali i zanat ( ribarenje ) koji je meni svojevremeno obezbedjivao egzistenciju, a onda sam ribarenjem dozivljavao i velika zadovoljstva koja se opisati "mogu", samo treba mnogo pisati ... ! 

Kada sam povadio sve mreze i one iz Dunavca, pristao sam uz Sevu sa “brdom” mreza i da je kojim slucajem bila za vadjenje jos samo jedna mreza, ne bih imao kud’ da je smestim u cunu. Riba je bilo dovoljno i standardno, cak mozda malo manje no inace, ali lisca je bilo za “vagon”. Pristao sam uz Sevu i ko bi drugi no Malisa me je docekao radostan sto sam se vratio, jer vrlo verovatno je brinuo za mene. A to godi i ne samo zato ja mnogo volim svog Malisu. Najbolji je drug na svetu, bez pogovora ! Osim pesme nekih senica, na obali je vladala tisina i svi nocasnji bekrije su spavali tvrdim snom. Posto jutrosnja riba ide za Beograd, onda nisam zurio da je povadim iz mreza, vec sam sebi skuvao kafu i seo u stolicu za stolom na krovu Seve. Tamo gde mi je mnogo lepo, a Malisi sam prostro lezaljku-sundjer pored stola, gde je odmah legao i opet zadremao ili se prepustio uzivanju kao i ja.

================== 

Na camcu u Jesen - 13 

================== 

Posle nesto vise od sat vremena provedenog na “zubatom suncu”uz jutarnju kaficu na krov-terasi Seve, resio sam da doruckujem. Malisa je razumeo moju nameru protiv koje i on nije imao nista protiv i sisli smo u Sevu, gde sam ja sebi isprzio cetiri kokosja jaja, pa ih zatim posolio solju i tucanom ljutom paprikom. Malisi sam razbio tri “ziva” jaja u njegovu porciju i on ih je naravno sa zadovoljstvom polapao, a zatim sam mu u istu porciju nalio pola litra malo podgrejanog mleka, koje je takodje sa ukusom polapao. Oblizavsi porciju, podrignuo je kao covek i jezikom oblizao njusku i krajeve usana, zatim me je zadovoljan pogledao i skocio na tapaciranu klupu i legao. A ja sam doruckovao na svom omiljenom mesto, na krovnoj terasi posmatrajuci kako se Turski Dunavac uliva u maticni Dunav i odmarao sam oci po prostranstvu sa koga se magla pod uticajem sunca polako dizala i nestajala u vedrini dana. Lupanje babuske repom po patosu cuna, podsetilo me je da treba osloboditi ribe iz mreze, ali i mreze ocistiti od lisca. Uzdahnuo sam i spustio se sa Seve u cun i mada kazu za mene da sam vredan, ovog puta mi se nije radilo to sto sam morao, ali takav je zivot. Seo sam u cun na vec tradicionalno mesto, koje je najzgodnije za sredjivanje mreza i prvo sam se prihvatio da oslobodim raka, koji se svojim mnogobrojnim nogama bas zapleo u mrezu. Zatim sam ga spustio u vodu i on je tako zaveslao svojim repom, da je za tren nestao u dubini Dunavca. Ribe sam sve zajedno stavljao na mesto pored prednje platforme, a lisce i grancice sam ostavljao u mrezama za kasnije, posle rucka, kada mi se vrati apetit za rad. Zvuk "cetvorke" i obratio sam paznju na cun i ribara sa zapustenom bradom i reklamnim kacketom "koka-kole", koji se spustao nizvodno Dunavcem i videvsi me sta radim, zastao je izgasivsi motor i podigao je ruku u znak pozdrava i pitao me je: 

-“ Vidim, mreze su ti “debele” ( pune lisca ) ! Koja strana vise puni ovde na Dunavcu ? Ja na Beloj Steni imam sojenicu, a mreze davim na Srednjim Vodama. Cini mi se da lisca nikada nije bilo vise, no ove jeseni !?” 

-“ Ma naglo je zahladilo i lisce je skoro svo opalo u roku od samo nekoliko dana. Za 15-tak dana, bice ga mnogo manje i sa intenzitetom sve manje do prvih snegova. A onda ce nam voda biti bistra, ali ce i riba biti mnogo manje. A sto se tice lisca u reci, matica ga nosi za sobom, pa je standardno da svaka “spoljnja”krivina ima vecu koncentraciju lisca no “unutrasnja”. I jos kada davis mrezu, ako je vise “otvoris”, vise ce i nahvatati lisca !” Slusao me je i klimajuci glavom potvrdjivao da je razumeo ili da je saglasan sa mnom, a onda je startovao motor i podigavsi ponovo ruku, otisao nizvodno prema Vinci. A Malisa je svo vreme stajao na zadnjoj platformi i mahao repom, gledajuci u ribara. To mi je bilo cudno, s obzirom da Malisa se tako ponasa samo u slucaju da coveka poznaje. I evo Uce, ide sa dzezvom punom skuvane kafe i par praznih solja u drugoj saci. Prolazi pored mene i penje se na krov Seve, seda u stolicu, naliva obe solje kafe i kaze :

I bez obzira da li kada se ujutru rano probudim na camcu, ili svu noc ribarim i budan docekam zoru i radjanje sunca, 
prvi suncani zraci na mene imaju tako pozitivni uticaj, da se ja rado i u jednom i u drugom slucaju prepustam 
jutarnjim zracima i dozivljaju koji me opcinjava i budi u meni i radost i srecu ...! 

-“ ‘Ocu jutros da uzivam na najlepsem mestu na Sevi ! A ti, ostavi te mreze i dodji da popijemo taze samlevenu i skuvanu kafu i da zajedno uzivamo na ovom vec jesenjem “zubatom” suncu. A mreze cemo mi kasnije da sredimo, kada svi ustanu !” Sta bih drugo no da se pridruzim Uci ! Oprao sam ruke u Dunavcu i posao na krov, ponevsi sa sobom Malisin frotir, a za nas dve limenke “koka-kole”! Popeo sam se i seo u stolicu preko puta Uce i na sto stavio limenke, a Malisi sam prostro na suncanom mestu frotir, sklopljen u vise slojeva. Malisa je odmah zadovoljan legao, a ja sam seo i kao i Uca, okrenuo se suncu i upitao Ucu : 

-“ I u koliko sati ste jutros legli ?" A Uca me gleda sa podnadutim podocnjacima i kaze : 

-“ Malo pre no kada si ti ustao da vadis mreze. A Vera je otisla da spava odmah za tobom. A mi razvili “mracne konake” i tema na temu se slagala sve do zore. A sto se tice pica ? Nismo mnogo pili ! Onako rekreativno. Ali su sva trojica prezadovoljni. Nisu se ni nadali da ce se ovako provesti sa nama !” 

-“ Drago mi je, a i ribe ima dovoljno i za tebe i za njih, tako da smo svi zadovoljni !” Uca se kucnuo sa mnom sa “koka-kolom” i sa setom u dusi, kaze : 

-“ Da li cu ja imati ovakvu ladju u zivotu ? Seva mi se mnogo svidja ! Svaki put kada sam u marini a ti isplovljavas sa njom iz marine, sa ceznjom gledam za vama, sve dok ne zamaknete iza splav-kucica!?” I u prici su nas prekinuli ...! Prvo Branko, pa za njim Dragance, a onda i Djordje koji je cutke sisao u cun, umio se dunavskom vodom i onda se onako visok ispravio i kaze : 

-“ Kako sam ja lepo spavao nocas, odnosno jutros!? Camac je stvarno mesto gde covek moze da se prijatno naspava i da oran ustane. Moracu da poradim na tome i da sebi obezbedim jedan camac, “pa kud pulo nek’ pukne”!” Dragan i Branko su slicno komentarisali, a Vera ih je podrzala, namestajuci kosu rukama : 

-“ Vi ste proveli jedva deo jedne noci na camcu !? A sta biste dali da mozete kao Moma celu godinu da sastavite na camcu ? Bogami ja i moj Uca provedemo po nekoliko meseci godisnje na camcu i malo nam je ! To je sigurno !” 

-“ Ja cu sve jedno da i to malo vremena sto sam proveo ovde sa vama da zapamtim po dobru ! Sinoc, secam se, plovimo ka Beogradu i ne poznajemo Dunav. Ja i Djordje bi smo otisli velikom vodom uzvodno, a Branko nas savetuje da kako kaze skratimo put, jer on je nekada “Beoplovom” plovio za Tekiju, pa poznaje ovaj Dunavac. I kakva sreca ! Djordje je prepoznao Ucin brod i kaze, "’ajd da svratimo na kratko." I provedosmo se super !” A Vera ce u smeh : 

-“ Pa i mi smo takodje svratili na kratko, pa je sva sreca sto je Uca pristao da bar danas krenemo za Beograd !” 

-“ I ja cu takodje da zapamtim ovu noc ! Ziva muzika na obali, dok ja teram “rinu”!? Pa to se samo pozeleti moze, ali da se ostvari, to je veliko pitanje podudarnosti mnogih situacija. A nocas se i to desilo !?” 

-“ U pravu si Momo ! Ja sam nocas svirao to sto mi se htelo. I meni je to bio uzitak, tako da je sve ispalo na obostrano zadovoljstvo, izuzetno dobro.” Slozio se Dragance.

Male vode - I ne jednom sam ponovio, da kada pozelim da sam na camcu, svakako bih voleo da se probudim na Malim Vodama ...!

Posle dorucka, Djordje, Branko i Dragance, nisu dozvolili da ja i Uca, a pogotovu Vera, da cistimo mreze. Sami su zaseli u cun i za nekoliko sati izmedju pauza, sve su lepo ocistili, a ja sam im dao nove plasticne i lanene dzakove, pa su medjusobno, po nekom njihovom pravilu podeljenu kolicinu ribe spakovali i stavili u svoje camce. U medjuvremenu sam im sa nadevom isprzio babuske na talandari, tako da smo svi zajedno rucali i kada su krenuli za Beograd, svi su se za redom izljubili sa mnom, kao da smo braca. Ja sam takodje bio neopisivo zadovoljan sto sam upoznao dobre ljude i njihovim prisustvom sam sebi obogatio svoj kampersko-ribolovacki zivot ... !!

================= 

Na camcu u Jesen - 14 

================= 

Bila je to godina, jedna od retkih, kada su jata keciga iz Dunava uzela smer uz Savu, koristeci u proseku za to godisnje doba dosta visoki vodostaj reke Save. Razlog i izazov su bili dovoljno ubedljivi da se sa Dunava preselim na Savu. Najugodnije mi je bilo da sa Sevom boravim u zalivu marine “Zeleznicar” u Makisu ( 10 km. reke Save ). Tu sam imao i prijatelje za sedeljke i blizu su prodavnice, a ako sam hteo da rucam, u vagon-klubu kod Rade i Bobana uvek sam bio dobrodosao na dobra i ukusna, a jeftina jela. Moje razmisljanje i naravno zatim konsultacija sa Miloradom, starinom koga sam upoznao u priobalnoj kafani “Mika Alas”, pored starog Obrenovackog druma, na desnoj obali Save. U razgovoru sa njim, rodila mi se ideja koja je prerasla u “fatalni plan”, koji sam te godine uspesno realizovao, ne govoreci nikome nista o tehnici ribolova, a rezultat ribolova je bio vise nego odlican. Naime o cemu se radi !? Na tom delu desne obale reke Save, celo leto dolazi velika kolicina ljudi kod svojih prijatelja, vlasnika privatnih kucica-splavova i tamo se rostilja, jede, pije i naravno sva visak hrana se baca sa splavova u vodu. Na taj poklonjeni obrok, ribe su se privikle, pa je po neka to zadovoljstvo i platila glavom, to jest upecala se na udicama pecarosa sa splavova. Ali to i nije bila neka kolicina ulovljenih riba u odnosu koliko se narocito nocu sakupljalo riba pod splavovima. Moj plan je bio da visoke mreze ( od 2,60 do 3,80 metara visine ), svako vece razvlacim izmedju samih splavova pa sve do u obalu. A niske otezane mreze ( od 60 do 80 cm. visine ), da ih davim popreko i pod 45 stepeni po sredini Save. Takav sistem ribolova mi je doneo dosta i zadovoljstva, ali i para. Svi ribari na Savi, pa i moj drug Misika, koji na splavu zivi 365 dana u godini, izbegavali su da dave mreze izmedju splavova, zato sto im se mreze zakace za sidra ili sajle sa kojima su vezani splavovi. Ja sam za tu namenu napravio mreze sa tankim lisom 45-icom i spiglovama, a donjake sam otezao olovima, tako da tamo gde sam ih podavio, tamo su i stajale, naravno zahvaljujuci i “tihoj vodi” u okolini splavova. Najbogatije su se lovile ribe svastojedi, a najvise su me radovali sarani, kao pretstavnici te vrste riba. Medju njima, bilo je mnogo babuski, deverika, bodorki i drugih predstavnika te vrste. Ali bilo je i lepih grabljivica, a medju njima krupne stuke, lepi smudjevi i maloletni somovi. A po sredini Save, toliko su se mreze punile kecigom, da sam rado hteo da ih pri prodaji, kao poklon podarim i mreze, samo da kecige ne vadim iz mreza, jer sam ruke posteno izgrebao vadeci ih danima.

Alaski zivot je zivot sa sedam kora. Tu informaciju akcentiraju svi oni koji se bave ribolovom, ali ne iz ljubavi ! Meni adrenalin 
raste i pri pripremi mreze i dok je "cetkam" uzivam. I kada joj nakucam olovca, onda je podavim, a ona se neda i pokusavaju 
i lis i spiglovi da ostanu na povrsini. Ali olova su neumoljiva. A kada je vadim iz vode, gde je provela svu noc, sva cula su mi 
ukljucena na maksimum. O uzivanju se prica kasnije. 

Opalo lisce u mrezama, podsetilo me je da je nastupila jesen, za sada prilicno topla, ali se svezina vazduha svakako osecala nocu. Sedeo sam za velikim drvenim stolom na obali marine, sa pukovnikom Vukadinovicem i prebirali smo po novonastaloj politickoj situaciji u zemlji, koja nam se obojici uopste nije svidjala. Pricali smo tiho i u poverenju drug-drugu, kada je Malisa, koji je lezao ispod stola, zalajao i otrcao niz obalu, prema Savi. Obojica smo pogledali u tom pravcu i prepoznali “Krcka”, Giletov camac i njega za komandnim pultom. Prekinuli smo razgovor i obojica krenuli u susret prijatelju. “Krcka” smo prihvatili, a Malisa je vec bio u njega uskocio i pozdravljao se na svoj nacin sa Giletom. Srdacno smo se i mi pozdravili i ja i Gile smo posli na obalu za velikim drvenim stolom, a pukovnik Milan Vukadinovic je otisao u svoj splav, da donese kafu i crnogorsku lozu. Kaze, ima onu pravu ! 

-“ Davno te nema na Dunavu, a ja sam prosle noci sanjao da jedem smudja, pa rekoh da te posetim, jer jedino kod tebe mogu da garantovano jedem sveze ulovljenog smudja. Inace imas pozdrav od svih iz kampa Ratnog Ostrva.“ 

-“ Gilence. Svu ulovljenu ribu, svakoga jutra predajem u kafani “Ivanjica” Nebojisi iz Zeleznika. U cuvarki momentalno imam nekoliko babuski, ali to mi je rezerva, za slucaj ako mi se nocu dok ribarim, prijede przena riba. Ili je isprzim za obrok Malisi. No, predlazem da veceras isplovimo do 14-tog kilometra ( na Staru Sljunkaru ) i da ja podavim mreze na sprudu nizvodno od zeleznickog mosta, kao i na sljunkoviti deo kod same Sljunkare. I na jednom i na drugom mestu, smudjevi su zagarantovani. A zatim cemo zajedno da teramo povrsimske mreze, jer po vremenskoj prognozi, noc ce biti bez vetra. A to je ono pravo, znas i sam. Jeste da lisce malo “prlja” mreze, ali nije strasno.” 

-“ Slazem se i bas sam se uzeleo da polemisemo i menjamo poslovna iskustva u cunu, dok se parasi mreze svetlucajuci pojavljuju iz vode. Koliku mrezu planiras nocas da “teramo” ?” 

-“ Na 14-tom kilometru sam uvek terao 200 metarsku mrezu, ali sa obaveznim “migavcem” na drugom kraju, to jest na kanti !”

================= 

Na camcu u Jesen - 15 

================= 

Pukovnik Vukadinovic : ili Milance, ili Puki, kako smo ga zvali iz miloste, doneo je kafu u staroj tradicionalno bakarnoj dzezvi, pa kalaisanoj iznutra. I male solje za kafu ... ( nisu fildzani ), a kafa krepka i jaka. Nije zalio, a ni ekonomisao na kafi, ali tradicija nalaze da se pije kafa iz takvih pribora, a ne kao danas, piju kafu iz solja za caj. U plasticnoj kutiji sa poklopcem, doneo je neki stari provreli sir i ocisceni mladi luk’ koji je on sam proizveo u zardinjeri na splavu, prilagodjenoj od starog bojlera. Flasa od “Civas” viskija, ovog puta, samo je bila ambalaza za cistu i providnu Crnogorsku “lozu” u domacoj izradi. Male casice takozvani “naprstak”, od providnog serbet-stakla, je takodje samo tradicija, koja kada se iz njih pije, podseca na stara vremena ! Ja sam vec ne jednom bio ugoscen sa tim Milanovim priborom, a Gile se odusevio i rado se prihvatio da Milanu da' tacne odgovore na pitanja i stara i nova. Dugo smo ostali da sedimo pod starim vrbama, a Milanu se svidjala kampanja i kvalitetni razgovor o pitanjima za koje nije imao mogucnosti da cesto sazna pravu istinu i nije nas postedeo i svojerucno sgotovljenom pasulju iz grneta. 

-“ Odlican je. Podseca me na mladost, kada mi je baka spremala bas ovako ukusan pasulj !” Primetio je Gile, a Milan je objasnio : 

-“ Imam prijatelja, koji radi u “BIM-Slaviju” i koji me redovno snabdeva dobrim i kvalitetnim mesnim preradjevinama, a posebno sam zadovoljan sa dimljenim proizvodima. U tome su neprevazidjeni, a meni donose po nekada jos i u vrucem stanju.” 

-“ Sada si me podsetio na dimnjena svinjska rebra i kobasice iz “pusnice” u okviru kluba u Tolstojevoj 2A na Dedinju ( klub Saveznih Drzavnih Organa ). Vise puta sam imao prilike da onako vruce, domar ih nasecka, pa mi onda prisednemo ... ! Po nekada i bez hleba smo se sladili.”

Jesen počinje kada se odsele ptice selice.

Podne i do kasno popodne je trajalo ... a nas trojica nismo ni primetili da je skoro “iscureo” dan. I to je uvek tako, kada se sretnu “svoji medju svojima”. Ja sam startovao motor Seve, odvezao je sa obale i mahnuo sam Milanu i zahvalio mu se na odlicnom rucku, a Gile je jos “izvlacio” neke precizne situacije pomenute u danasnjem druzenju. Malisa je uskocio na palubu Seve, a ja sam doviknuo Giletu : 

-“ Gilence ! Znas gde ces me naci !?” I malo pojacah gas i Seva je zaplovila po Savi uzvodno pored splavova. Misika ribar, spremao je svoje ribarske mreze na platformi svoga splava. Kratko sam mu zatrubio sirenom u prolazu, a on me pita : 

-“ Ides daleko !?” 

-“ Tu do mosta ! Idem da podavim mreze za smudja ... !” Rekoh mu u prolazu i mahnuli smo drug-drugu. Malisa je radostan stajao na pramcanoj pletformi i u odnosu na raspolozenje, mahao repom. Cetrnaesti kilometar i nije tako daleko, kada se covek nameri da tamo dodje. Pristao sam lagano na “starom mestu” i bocne konopce vezao za vec poznate izdanke korena posecenih stabala topola. Malisa je veselo u traganju obilazio obalu, a ja sam sa cunom davio mrezu za mrezom pored obale po sljunkovitom dnu na prostoru stare napustene sljunkare. Pamtim vremena kada su svojevremeno tu stajale barze i barze, jedna za drugom cekajuci na red istovar sljunka, iskopanog sa dna Dunava, negde pored Ade Cibuklije, ili Stojkove Ade. A ovde na obali su brujali danonocno bageri-istovarivaci, ali i utovarivaci kamiona-kipera, koji su odvozili taj sljunak na mnogobrojna gradilista Beograda. Sada se ovde cuje tisina, a platforma obale na kojoj su bile tone i tone sljunka, sodera i peska, sada su zatravile, pa su cak i neke vrste trava, secam se proletos kada sam dolazio na ovu lokaciju su bile i procvetale.

Nocni ribolov je prica za sebe. Dok se njime ne bavis, nemozes ni da predpostavis koje je i kakvo je to zadovoljstvo ... ?!

Podavivsi sve raspolozive mreze, duz obale pored sljunkare i na sprudu posle zeleznickog mosta, prosetao sam obalskim terenom i u visokom burjanu i zovi kod kojih se cvet odavno pretvorio u indigo-grozdove, nasao sam gomile suvaraka, od kojih sam izvesne kolicine preneo na mestu gde cemo ja i Gile nocas da sedimo pored vatre. A mesto je kao izabrano. Visoka obala stiti od eventualnog vetra, bilo Kosave ili Gornjaka, a pescana podloga, na 2-3 mertra po sirini, razdvaja visoku obalu od vode Save. E’ tu me je zatekao Gile, kako raspaljujem vatru sa suvim liscem, a koji je stigao sa svojim “Krckom”. Malisa je shvatio svoj zadatak, da mora da razjuri sve cetvoronosce koji bi mogli da nam ugroze bezbednost camaca, pa se ne obracajuci mnogo paznje na nas, razjurio po gornjem, ali i po donjem nivou obale, zadrzavajuci se kod rupa u obali. 

-“ Moco. Hocemo li skoro na vodu ... ?” Pita me Gile dok je vezivao kanape od “Krcka” za obalu, a ja mu rekoh : 

-“ Sve mreze koje sam za nocas planirao, u vodi su na svoja planirana mesta. Nama Gilence ostaje samo da nocas na njih pripazimo i iskontrolisemo sta se desava na vodi, to jest da ih sacuvamo od kradljivaca do jutra. Mada svi "ribari lake ruke", vec su se raspitali i znaju da sam ja naoruzan, pa bas i nisu voljni da probaju moje nisanske sposobnosti. A ujutru cemo mreze vaditi i sa zadovoljstvom ustanoviti kakav je ribolovacki uspeh bio protekle noci ? A velika povrsinska mreza ceka u cunu, da se dobro nad vodom Save "navuce” tama ove noci !”

================== 

Na camcu u Jesen - 16 

================== 

Ocekivana noc je vec bila u fazi veceri, te neminovno je stremila pojavi meseca i zvezda. A vec kako sunce zadje za horizontom, tamo negde na zapadu, svezina noci se odmah oseti, te niko od nas koji se nismo odrekli letnjih zadovoljstava u ovom slucaju, jos uvek smo na camcima, ne zaboravljamo da pored pamucnih kosulja sa dugackim rukavima, obucemo i dukserice. Ili kao ja na primer “vijetnamku” jaknu koja mi je i topla i udobna. Cun je bio spreman sa kompletnom opremom koja je bila obavezna za nocni ribolov u vecerasnjem pohodu sa povrsinskom mrezom. Ja sam se popeo na Sevu i sa krova skinuo jednu rasklapajucu stolicu za Gileta, jer on je voleo da udobno sedeci uziva u procesu ribolova povrsinskom mrezom, a rina je trajala, zavisno od brzine vode i prepreka na vodi i po sat vremena, pa cak i duze. Gledam sa krova, a na obali, tj. teritoriji stare sljunkare, Gile sutira tenis-lopticu, a Malisa stoji izmedju dva mala zbuna ( kao izmedju stativa ) i ozbiljno brani kao pravi golman. Stoji prema Giletu, siroko razmaknutih i prednjih i zadjih nogu, te sagnute glave, a podignutih usiju i ocima fiksira loptu a prati kako Gile pokusava da ga “fintira” levo ili desno, tako se i Malisa naklanja levo ili desno. Uvek spreman za start i hvatanje loptice. I kako Gile “puca” i to ne slabim sutom, Malisa nepogresivo pod uglom od 45 % srece lopticu i stopira je sapama, koja mu zatim svakako zavrsava u ustima. 

-“ Gile, kakav je taj nas golman ... ?” Pitam ja Gileta, a Gile je zastao i ozbiljnim izrazom lica kaze : 

-“ I letos na Lidu sam mu sutirao izmedju stativa na igralistu malog nogometa ! Ali sada je jos bolji ... Ne pravi greske i precizan je u proceni ... !” 

-“ E’ bre Gile ... ? Da nas sada cuje neko sa strane, sigurno bi pomislio da smo nas dvojica nenormalni !?”A Gile je onako u stranu sutnuo loptu i Malisa je odjurio za njom, a Gile mi kaze, opet sasvim ozbiljan :

Autenticna fotka : Malisa, iz miloste sam ga zvao Blesisa. Taj Blesisa je Pas koji je svojim 
karakterom i umom obelezio vreme u kome je ziveo. I svuda gde je ziveo, a proputovao je 
sa mnom 8 evropskih zemalja, pamte ga i danas ... ! 

-“ Ja i ti volimo ovog Malisu toliko, da me bas briga ko ce i sta da kaze, odnosno komentarise ! Uostalom mi se privatno zabavljamo sa Malisom i bas me briga da li ce to neko da primeti i kako ce to da shvati.” Potvrdno sam klimnuo glavom, da sam i ja saglasan sa takvim misljenjem i nasim specificnim odnosom prema Malisi i spustio sam se dole u cun, sa namerom da iskontrolisem da li sam svu opremu poneo za nocasnji ribolov. Sve je bilo tu na licu mesta, a najvise prostora su zauzimale cetiri kasete sa mrezama i svaka od po 50 metara duzime, a vezane jedna za drugu i po gornjaci i po doljnjaci. Malo sam se dvoumio, dali da odmah zakacim “migavce” ili da ih kacim prilikom izbacivanja mreze. I ideja koje sam se setio, prerasla je sumnju i resenje sam odmah realizovao. Iskoristio sam sve rezervne “migavce”, koje sam imao, a koje sam namerno napravio, jer po nekada pri grubom povlacenju mreze, “migavac” svakako moze da otpadne i da ga voda odnese. Naime, “migavce” sam odmah zakacio za gornjake svakog pocetka sledece mreze, tako da prilikom izbacivanja mreza, ne moze doci do zaplitanja i kacenja istih ili za svaku sledecu mrezu ! Dok su se Gile i Malisa zabavljali na obali, ja sam uzeo komad smirgle i sa njime “prosao” celu levu talasnjacu cuna, preko koje cu da izbacujem mreze, a za slucaj da se desi neka cepljika koja bi mogla da i na kratko zaustavi proces izbacivanja mreza, sto svakako ne bih zeleo. Uostalom, 200 metara povrsinske mreze izbaciti iz cuna, zahteva mnogo ozbiljniji odnos prema procesu, nego podaviti s kraja obale vise kratkih mreza. Jer moze da se samo jednim propustom u procesu rada iskomplikuje i da dovede do nezeljenih losih posledica. I dok sam ja obradjivao talasnjacu i jegije, Gile je iz svog camca doneo malu lampu sa drzacem za na glavu i kaze : 

-“ Tu stvarcicu mi je pre neki dan iz Amerike doneo nas drugar Krle iz JAT-a. Mislim da ce nam nocas biti od koristi. Uzmi je ti sebi na glavu ... !” 

-“ Neka. Hvala Gile ! Nisam navikao da sa lampom radim. Znas kako ? Prilikom izbacivanja mreze, ja se koncentrisem svim culima, a i culo orijentacije mi je tada jako vazno. Mislim da bi mi sada lampa samo smetala. Ali, bice nam svakako od koristi kada budemo vadili ribe iz mreze.” 

-“ Znas da si u pravu ! I ja sam se navikao na orjentaciju bez svetla. Pa i na vadjenje riba iz mreze “pod ruke”, opipavanjem ! Ali dobro, ako nam bude od koristi, narucicemo jos par ovih lampi da nam donese. Ja takve lampe nisam do sada video u nasim prodavnicama. A video sam ih u Italijanskim lovacko-ribolovackim katalozima !” A ja sam lampu probao i dosta je jako svetlila, sto me je uverilo da moze biti od dobre koristi. Izasao sam iz cuna i u Sevi iz frizidera uzeo i poneo sa sobom dve konzerve koka-kole. Jedno krilo od ulaznih vrata na Sevi sam ostavio otvorenim, da bi Malisa mogao u medjuvremenu da ulazi, odnosno izlazi iz Seve, ali sam navukao i cicak trakom zakacio komarnik da se ne bi komarci uselili u spavacu sobu ... !

================== 

Na camcu u Jesen - 17 

================== 

-“ Momo cekaj, ne zatvaraj ! Hocu da uzmem tvoj gumirani kombinezon, jer na tu duzinu mreze koju nocas “teramo”, moram da ti pomazem u njenom skladiranju u cunu dok je budes vadio iz vode ! A mogo bi da je ti “podavis” ... , a ja da je vadim iz vode !? Sve jedno, kako god odlucis, a ono trebace mi kombinezon. Gumene cizme imam i to zimske, postavljene iznutra. Njih mi je Duja jednom davno kupila u “Borovo” prodavnici ... secam se !” 

-“ Dobro, kad’ vec ulazis, ukljuci na kom. mostu “vrsno svetlo”. Zaboravih da ga malo pre ukljucim ... ?!” I dok sam cekao Gileta, sedeo sam u cunu, a Malisa je zauzeo svoju strazarsku pozu na krovu spavace sobe Seve i razgovarao sam sa njim : 

-“ Lolo. Ja i Gile ce mo veceras, da se malo duze zadrzimo u ribolovu. Cuvaj nam Sevu i Krcka i ako bude nekih problema, javi se. Ja odmah dolazim ! Ti to znas !” U Malisinom pogledu sam primetio da me je potpuno razumeo i da je pri punoj svesti, pa zadovoljan i odgovoran ostaje da cuva camce. I evo ga i Gile, ide nogostupom Seve, jednom rukom se pridrzava za rukohvat po krovu, a u drugoj ruci nosi Malisin frotir. Prostro ga je na krovu spavace sobe, gde inace Malisa voli da lezi i dok smo mi otsutni, odnosno kada smo na cunu u ribolovu on u to vreme cuva camce. A Malisa je odmah legao na njemu, zadovoljan kao da je samo to i cekao ! Gile ga je pomilovao po glavi i usao u cun i seo na klupu po sredini cuna. Dzonika je “zapevao” i izvukao je cun u nazad, oslobodivsi ga zagrljaja Seve, a onda smo krenuli uzvodno ka mostovima, praceni Malisinim pogledom.

Noc na Savi je po jednostavnosti slozna, a po tonu misaona i setna ... ! 

Svezina vazduha je ukazivala da je sunce vec davno zaslo. Pored desne obale Save, gde-gde su se pojavila svetla u kucicama i na terasama splavova. Most je takodje bio osvetljen, a na nebu su se pojavile zvezde, jedna za drugom, pa mnogo. Gile je zapalio cigaretu i presao na mesto za motorom. 

-“ Ti Moco samo pricaj, kojim gasom i u kom pravcu ... !” 

-“ Vozi tim gasom i na toj distanci od obale, a ja cu ti reci kada ces da smanjis gas ... !” Osnovni razlog ozbiljnosti vecerasnjeg poduhvata je sto je mreza veoma dugacka, a strujanje vode Save je nejednako u njenom koritu, pa lako moze da se desi da se mreza zakaci za plicak pri obali. Negde na relaciji blizu mosta, a opet ne mnogo nizvodno od pescanog spruda, poceo sam da izbacujem mrezu, ukljucivsi “migavac” instaliran na kanti. Gile je drzao pravac pod uglom od ravni leve obale, ne vecim od 40-tak stepeni uzvodno, sa gasom malo vecim od ler-gasa. Ja sam dizuci rukama gornjaku mreze skoro iznad glave i premescajuci je iz ruku u ruku, dizao je sa patosa prednjeg dela cuna, pa preko srednje klupe, a donjaka je za to vreme klizila preko cizme moje leve noge i talasnjace leve strane cuna. Kraj prve mreze sam docekao u rukama i spretno ukljucio “migavac”, a zatim sam izdao komandu Giletu da pramac cuna izravna u odnosu na preko reke i tako smo “izbacili” sledece dve mreze na cijim sam pocecima takodje ukljucivao “migavce”. Poslednju cetvrtu mrezu, kada smo je izbacili malo vise od pola, Gile je usmerio pramac camca ka nizvodno pod 45 stepeni u odnosu na desnu obalu. Poslednjih par metara sam “zavrnuo” nizvodno i onda je Gile izgasio dzoniku, podigao joj vrat elise iz vode i presao u prednji deo cuna, gde je uzeo rasklapajucu stolicu, rasklopio je i seo bocno i noge podigao preko leve talasnjace. Ja sam se u medjuvremenu umio sa Savskom vodm, sto mi je svaki put jednako dobro zadovoljstvo i uzeo sam zavozno veslo u ruku i natenane, ne zureci poceo da “natezem” mrezu, dok mi je jedek bio u levoj ruci. Preneo sam koncentraciju cula na jedek i sa zadovoljstvom ustanovio da je pocelo da se oseca drmanje prouzrokovano od riba koje su se vec zaplele u mrezu. Migavci su se jasno videli i ocrtavali su polozaj celokupne mreze, tako da nam iz cuna nije bilo tesko da je pratimo.

Suton iznad Save je saga o zivotu njenih zaljubljenika ... ! 

Mir koji je vladao na vodi, narusavao je samo po neki “hlopak” somova koji su sakupljali ukusne insekte, a koji sa danasnjim danom nisu imali vise srece, no da zavrse svoj kratki zivot na povrsini Save. Prijatno je bilo slusati manje grupe ili samo bracne parove na splavovima pored kojih smo na nekih 10-tak metara prolazili. Imali smo cak i primedbu jednog pecarosa : 

-“ Sreca sto sam zabacio stapove nizvodno ... !” Kaze nam on ... ! I opet tisina koja nam je tako prijala ... .

================== 

Na camcu u Jesen - 18 

================== 

Svezina vazduha podseca na jesen, ali zemlja i voda su jos tople, a i danasnji dan je bio suncan pa je veceras noc tako prijatna. To je dovoljan razlog da su na skoro svakom splavu druzenja i sedeljke ljudi, koji znaju sta je lepota noci na vodi i provesti ih sa svojim prijateljima. Prolazimo brzinom vode nedaleko od splavova i cuteci i mi uzivamo u carima noci na Savi. Gile se zavalio u rasklapajucu stolicu i “svitka” zapaljenom cigaretom i cuti, a ja stojim naslonjen kolenima na klupicu po sredini cuna i zavoznim veslom lagano veslam, odrzavajuci mrezu u potrebnom zategnutom polozaju i takodje cutim. A na terasama splavova ljudi tiho pricaju i glasno se cuje po neki osmeh i opet je sve tiho i cujem samo “sapat” mog vesla i po nekada tupi udar vesla o drvenu talasnjacu cuna, kada se previse opustim. I u tom smislu prokomentarisah, polako da me samo Gile cuje: 

-“ Pade mi napamet jedna misao koja mi se dopala i koju sam zapamtio : “Covek moze da nadje koliko god hoce prijatelja sa kojima ce da prica, ali malo je onih sa kojima ce da cuti.” I nikako ne mogu da se setim ko ju je izrekao : Momo Kapor ili Zuho Dzumhur.” A Gilence mi odgovori, cini mi se u istom trenutku : 

-“ Da, lepa misao. Ona je privilegovana starim obicajima muslimanskog naroda, na podrucju Bosne, kojima je u mladjim generacijama pripadao i Zuho Dzumhur. A Zuho je Momu podnosio kao prijatelja, tako da ja mislim da je misao starog datuma, ali da ju je Momo zapisao, odnosno obelodanio. Inace, Momo Kapor je i sada priznati pisac boemskih shvatanja. Uvek u prirodi svoje licnosti dzentlmen i sarmer. Nesumljivo je da je covek velikog talenta i neverovatnog duha i voli Savu, a posebno Ade Ciganliju i Medjicu. Ima staru “Istranku” i ne voli daleko da plovi. Uvek je tu oko Ciganlije, uz dok neke od splav-kafana.” 

-“ Momo, jesi li to ti !? Prekinuo nas je u zanimljivom razgovoru, neko skoro vicuci sa splava nedaleko od nas. 

-“ Ja sam ?!” Odgovorio sam, ne raspoznajuci skim razgovaram, ali sam video mnogobrojno drustvo na jednom od splavova pored kojih smo prolazili. 

-“ Ja sam Zlatko. Brat tvog kolege Repca. Secas se, upoznali smo se na tvojoj Sevi kada si ribario na Malim Vodama, a mi pecali tamo ... Prepoznao sam te po tim plutajucim svetlima na mrezi !” I setio sam se, sto sam mu i potvrdno rekao, ali smo se vec udaljili nizvodno, a mladji Repac je jos vikao : 

-“ Ovde sam na splavu kod prijatelja i nista nismo upecali za veceru. Molim te, ako bude ribe, navrati u povratku. Kupicemo i hvala ti unapred.” Vec smo se dosta udaljili i pogledao sam sa strane, da bih odredio orjentir, gde se tacno nalazimo, jer odmah sam molbu brata svoga kolege s posla prihvatio kao obavezu. Jer na kraju nema smisla da ljudi ostanu bez vecere, iako su sami krivi za optimisticki planirani ulov ribe u Savi. A Gile me je mirno pitao: 

-“ Pretpostavljam da je to brat onog Repca iz tvog odelenja !? Sa tim prezimenom i nemamo vise nikoga u nasoj “kuci” !?” 

-“ Jeste, o njemu govorimo. Sa nekim pancevcem i njegovim kabinasem, njih dvojica su pecali sarana na krivini kod kafane “kraj sveta”, jedne subote proslog leta u Malim Vodama i nista nisu bili upecali. A onda kada su posli sutradan za Pancevo, svratili su do mene na uscu Dunavca kod “Stare Topole”, pa sam im dao neku kolicinu ribe i “opravdao” njihovo otsustvo od kuce kod zena.” 

-“ Kad’ se mora, nije tesko ! A ocigledno cemo i ovog puta morati da svratimo kod njih na splav i da im ostavimo ribe za veceru. A ko zna, mozda nisu ni rucali ... !?” Kaze Gile, ozbiljnim tonom i obojica smo u isto vreme pogledali u svetlece plovke, koji su poigravali usled trzaja riba u mrezi, koja se tako lepo rasirila po povrsini Save.

Daj coveku ribu i nahranio si ga tog dana ! Nauci ga da je ulovi i nahranio si ga dozivotno ... ! 

Imali smo srece, da samohodki i camaca veceras nije bilo na vodi, pa smo doplovili do dalekovoda, a dalje je rizik bio veci jer ima puno splavova-kafana i sasvim je moguce da neki gliser ili camac uleti nekontrolisano u mrezu. Gile je ustao i sklopio stolicu i bacio je pod prednju palubu cuna, a ja sam veslom postavio cun u radni polozaj, zatim veslo spustio u vodu pored cuna i izvadio sam teg, a sa njime slozio pocetak donjake i gornjake mreze i poceo sam da je izvlacim iz vode. Hladnjikava voda je mirisala na jesen, a lisce topola me je nerviralo, jer se zatim tesko otkacinjalo iz mreze. Nekoliko lepih deverika me je oraspolozilo, a onda nekoliko desetina duznih metara mreze je bila prazna, bez riba i samo lisca i grana je bilo. Gile je preuzeo obavezu da prati bezbednost mreze dok je ja izvlacim iz vode. I prateci opstu situaciju oko nas progundjao je neraspolozen : 

-“ Cudna mi je ova Sava ! Ceo zivot sam proveo na Dunavu, a Sava me je privlacila. Ali svaki put kada sam bio ubedjen po svojim proverenim parametrima da ce u mrezi biti ribe, a ono nema pa nema ! A opet gledao sam kada izvlacis mreze podavljene izmedju splavova ! Ima i to lepih riba ! ‘Ajd’ mi ti reci, gde je riba !?” Teski i spori udarci koje sam osetio u mrezi, imobilisali su mi sva cula, tako da sam Gileta uskratio za momentalni odgovor.

================== 

Na camcu u Jesen - 19 

================== 

Dok sam izvlacio mokre mreze, u rukama sam osecao “teske” trzaje neke vece ribe i s’obzirom da mi je predstojalo takticki upotrebiti dosadasnje iskustvo, a za to treba delic vremena, pogledao sam niz i uz Savu, da "sam" budem uveren da mogu da na miru preduzmem takticko izvlacenje ribe iz vode, a da pritom se sama ne oslobodi mreze i ode kao ne mnogo lepa uspomena te veceri za mene. 

-“ Gilence, pratis li ... !?” Tiho sam progovorio. 

-“ Da, ali ne znam sta da radim !? Da ti pomazem ili ne ?” 

-“ Nista nemoj da radis ! Vazno je da te ne izazove i da zatim reagujes pogresno ... Recimo da uzmes meredov da bi mi pomogao !” I Gile je cucnuo i obema rukama se uhvatio za talasnjace, prateci razvoj dogadjaja. Jer krupne ribe se ne love svaki dan. A predhodnih praznih 30-tak metara mreze ga je razocaralo i odjednom velika riba na pomolu, koju jos nismo ocima videli, a lako je prepoznajemo po snaznim trzajima u mrezi. Obliznji “migavac”, koji je bio na kraju prvih 50 metara mreze, od jakih trzaja je uranjao i izranjao iz vode, a ja sam polako i oprezno izvlacio mrezu i bio sve blizi ulovu koji nas je u samom startu stavio u neizvesnost i nevericu, a koja je polako a sigurno podizala nam nivo adrenalina u venama. Krajem oka sam primetio da je Gile zapalio cigaretu i sve mi je to licilo na nervozno stanje mog druga. Da ga ne bih doveo do razocaranja koje ce se dugo pamtiti, maksimalno ozbiljno sam preuzeo sve mere da se neznana riba nadje na patos cuna. Maksimalno koncentrisan, osetio sam da je riba bila blizu da “oseti” vazduh i levom rukom sam se pruzio koliko sam mogao i uhvatio gornjaku i donjaku mreze cini mi se u vodi, a desnom rukom sam uzeo meredov i spustio ga nizvodno u vodu, a pod mrezom i tako da se mreza meredova rasirila niz vodu. Osetio sam da mi je odjednom toplo i pozeleo sam da skinem sve sa sebe, ali vreme je u ovom slucaju igralo glavnu ulogu, jer poznato je da riba kada oseti da je blizu povrsine, onda postaje nervozna i bori se svim silama za zivot. Na udici to jos i moze da joj se dozvoli, ali u koncanoj mrezi to je suvisni rizik i to nisam smeo u ovom trenutku da sebi dozvolim. I posao sam na konacno resenje, to jest na hitno izvlacenje ribe iz vode. Levom rukom sam naglo potegao mrezu ka’ sebi. Riba je repom napravila zamah ka dnu, sto se videlo po vodi koja je “zakipela” na tom mestu, a ja sam u isto vreme naglo duboko podmetnuo meredov desnom rukom i osetivsi udar u meredov naglo sam potegao mrezu iz vode i ka camcu, a meredov uvis i sve zajedno sa velikim somom ubacio sam na patos cuna. Kolenima sam kleknuo preko soma, koji se brzo smirio, a ja sam izvukao meredov i stavio ga na svoje “dezurno” mesto preko obeju talasnjaca. Gile je cuteci ispod prednje palube cuna izvadio kanap 12-icu i izvadivsi soma iz mrezu, vezao ga kroz skrge za usta i spustio da pored cuna u vodu vezavsi ga za metalni ugao jegije cuna na kratko.

-“ Moco, dobar je... A plasio sam se da nam se ne ot’me !?” 

-“ Pravo da ti kazem, ovaj som mi svakako nije prvi koji sam ulovio u reci ! Ali si mi ti nabio takvu psihozu, da sam se oznojio u momentu izvlacenja!” 

-“ Pa ja sam se u prvih 30 metara mreze, razocarao da nece riba biti uopste u mrezi ?! A onda, odjednom veliki som, koji zna redovno da probije mrezu i da ode bez pozdrava. I vidi ti kolika je rupa na mrezi !? Ali si ga zeznuo podmetnuvsi mu meredov sa 72-jkom kanapa mreze i ostao je u meredovu.” 

-“ Pa da, video si koliko je vode na povrsini izbacio pri zamahu ka dnu. I osetio sam ga u meredovu, tako da nije imao kud’ ... !” Mrezu sam nagazio nogom, sagao se nad vodom i oprao ruke, a zatim se i umio osvezivsi se i nastavio sam da izvlacim ostalih 150 metara mreze iz Save. Do kraja mreze bilo je u mrezi jos dva manja soma, dva lepa sarana od po par kilograma i dosta razlicite bele ribe, narocito u delu mreze blize obali. Gile je sedeo na desnu talasnjaci cuna i iz mreze po redu izvlacio ribe, koje je stavljao u zadnji deo cuna. Ribe su se pracakale po vodi koja se u dovoljnoj kolicini slila iz mreze od 200 metara i prskale me dok sam drzao gas “dzonike” i plovili smo uzvodno. Ja sam tada mislio na Malisu, koji znam prezivljava svako moje odsustvo. Prosli smo levom stranom Save pored Makiske marine “Zeleznicar”iz koje se cula “ziva” muzika i pesma nekih malo pripitih i lepo raspolozenih ljudi. Pukija nije bilo na njegovom splavu jer je verovatno vec bio medju veseljacima koji su uzivali u muzici, a kada smo prolazili pored Misikinog splava, bio je na platformi i mahnuo nam je da stanemo. Oduz’o sam gas i pristao sam uz njegov cun, koji je bio vezan za splav. Misika se spustio u svoj cun, pozdravio se sa Giletom, pa zatim i sa mnom i gledavsi ulov, rekao je : 

-“ Oho, dobar je ! Ima ga sigurno bar 15 kilograma. Gde ste ga ulovili ?” A Gile mu je odgovorio : 

-“ A ko bi to znao ! Teramo 200 metara mrezu od sprudova posle Ostruznickog zeleznickog mosta, pa sve do dalekovoda. A to je ako se ne varam, punih 6 kilometara.” 

-“ Video sam vas i prepoznao po svetlima, kada ste prosli nizvodno. Meni se nesto nije terala povrsina, a imam zakazane somove za jednu kafanu na Ibarskoj magistrali. Pa ako ti nemas kome da ih prodas, ja bi ih rado preuzeo. Znas i sam, lovu dobijas odma’.” Nasmejao sam se i pogledao Gileta. A i Gile se nasmejao, pa kaze : 

-“ A tako sam hteo da ih pokazem Repcevom bratu, jer bi vec sutra na poslu svi znali kakvi smo ja i Moma uspesni ribolovci. Ali sada nema veze. Misika tvoji su !” A Misika je doviknuo svojoj zeni : 

-“ Mala skuvaj kafe da pocastimo drugare ! Spasili su mi ugled ribara. Jer da sutra ujutru kazem onom “Ercovu” da nisam uspeo da ulovim somove, znala bi za to cela Ibarska magistrala i veci deo Beograda. Hvala vam i trudicu se da vam uzvratim poverenje.“

================= 

Na camcu u Jesen - 20 

================= 

Misikina zena Jeca je pristavila dzezvu da nam skuva tursku kafu, a Misika je doneo svoju cuvarku za somove. I dok smo ja i on izmerili, a zatim prebacili somove u veliku cuvarku, Gile je izasao iz cuna, rekavsi : 

-“ Dok vas dvojica sredite somove, ja cu da vas sacekam u stolici za stolom, jer imam nameru da kad’ se vec kafa kuva, da je i popijem kako dolikuje, za stolom !” Rece Gile i sede u plasticnu stolicu, prekrstivsi nogu preko noge i oslonivsi se jednim laktom o takodje plasticni sto pred soboma. A splav je bio osvetljen, kako u kucici, tako i dva velika ulicna fara. Jedan na stubu iznad krova kucice i okrenut ka platformi splava i mestu gde se sa vode pristaje uz splav, a drugi prema zadnjem delu kucice, odakle im cesto sa obale dolaze gosti i tada ih zovu da dodju sikljom po njih. A ja sam razmisljao o Malisi koji je sada na Sevi vec duze vreme sam, a ja znam koliko on ne voli da je sam i zato sam iskoristio mesto i svetlo i poceo da iz mreze vadim ribe i bacam ih u praznu lodlu u kojoj su veceras bile mreze pre davljenja. A Misika me je pitao : 

-“ Malisa ti je sam na Sevi !?” 

-“ Da, a znas i sam da on tome nije rad !” I Misika me nije vise nista pitao, vec je usao u cun, nasao drugi kraj mreze i aktivno mi pomagao u oslobadjanju mreze od riba. 

-“ Kakav dobar komad !? Zamisli, teras povrsinku, a u mrezi se uhvati krupni Veliki Vretenar ? To jos nisam u ribolovnoj praksi doziveo !” I pokazuje mi Vretenara, koga sam odmah rezervisao za riblju supu za dorucak. 

-“ Stavi ga na patos posebno. Jer deo te ribe ide tu nekom drustvu na dvadesetak splavova vise tvog, pa da se ne bi desila greska i da im poklonim Vretenara, a bice dobar sutra za supu. A odkuda !? Jedino je moguce da se nasao tu na krivini ispod potopljenog parnog broda, jer mi je mreza tu prosla preko spruda i verovatno ga otuda i pokupila !” Jeca, Misikina zena nas je ponudila da sednemo za stolom sa Giletom, nasta smo joj se zahvalili i ona nas je razumela i stavila nam je soljice sa kafom na platformi splava pored nas, a ona je sela sa Giletom uz komentar : 

-“ Ma znam ja ribare !? Oni kad rese da nesto sto su naumili da urade ... pre toga nema nista za njih “sveto” i starije ! A da ce uraditi ... uradice !” A Gile je cuo za razlog naseg truda i zna da bi nam samo smetao da je kao treci dosao u cun, a opet nece on da to kaze, vec prepusta da ko ga zna, on ce ga i razumeti ( kao ja na primer ), a ko ga ne zna za njega to onda nije ni vazno ! Gilence je otvorio temu razgovora sa Jecom i pitao za neke ljude tu u komsiluku u marini, za koje sam ja znao da ih dobro poznaje. Jeca se “ubila” objasnjavajuci mu, a on je namestio facu zainteresovanog coveka, slusao je i gustirao svoju kafu.

Ja i Misika, zavrsivsi posao sa mrezama, ispili smo i svoje kafe i rukovali se. A Jeci smo se ja i Giletom zahvalili za kafu i krenuli smo sa cunom uzvodno. Ukljucena plinska lampa, pomogla nam je da splav sa Zlatkom i njegovim “gladnim” drustvom, lakse pronadjemo i zaustavio sam se sa cunom uz njihov splav. Prica je prestala i svi su gledali u cun, nebi li videli ima li ribe ? Ja im rekoh “dobro vece”i u istom momentu su mi svi odgovorili sa “dobro vece” i svi su ustali i prisli blize da vide ima li riba u cunu ?: 

-“ Ljudi ! Ima ribe ... !” Nekome se oteo glas, a Zlatko je bio sabraniji : 

-“ Znao sam da nas necete prominuti, pa smo vec spremili i tiganj i ulje, so i brasno ! Mogli biste da nam se pridruzite ! Imamo dovoljno i piva i vina, pa sta vam se iste !” A Gile im je izneo na platformu splava kasetu sa ribom i rekao im : 

-“ Hajde izaberite ribe koliko vam treba, a mi se zurimo. Imamo jednog druga tamo na Sevi koji nas ceka !” Zlatko je doneo neku plasticnu vanglu i njih nekoliko “poznavaoca” riba su izabrali izvesnu kolicinu ribe, a Gile im je dodao jos par komada lepih Deverika, rekavsi : 

-“ Ja obozavam Deverike, pa i vama preporucujem !” I Gile je odvezao cun od splava, a Zlatko je izvadio novcanik i pitao koliko da nam plati odabranu ribu ? Ja sam mu na kratko odgovorio : 

-“ Nista ne kosta i pozdravite Slavka Repca !” I krenuli smo ka Sevi i Malisi uz glasno zahvaljivanje svih sa splava.

Malisa je prepoznao zvuk motora i lajao je na nas jos izdaleka, sa zadnje platforme Seve. A kada smo pristajali uz Sevu, skocio je u cun i obadvojicu je pozdravio na svoj nacin skacuci uz nas. Gile je zakacio prednji deo cuna za Sevu i usavsi u nju rekao je : 

-“ Momo. Veceras smo se i lepo proveli, ali i ozbiljno smo ribarili ! Prema tome, zasluzujemo po jednu casicu hladne rakije-kruske i po konzervu hladne koka-kole. Hej ... a znas da nam je drug svo vreme lezao na frotiru pored samih vrata. Evo topao mu je frotir ... Zna on gde da cuva samu slabu tacku Seve od pacova ... pametnica !?” Za to vreme, ja sam startovao agregat hondicu i Seva je zasvetlela, kako u njoj samoj, tako i nad njom sa nosaca logo - tv antene na kojoj je zakacena lampa od 100w 220v i koja je jasno osvetljavala okolinu Seve, a najjasnije cun pod njom. Prihvatio sam se da veceras operem i spremim za sutra mreze, a zatim sam seo sa Giletom na krovnu terasu Seve i uzivali u noci koja je svojom svezinom veoma licila na jesenju noc.

================= 

Na camcu u Jesen - 21 

================= 

Danas je ceo dan subota a subotom i nedeljom, tojest vikendom, Giletovo omiljeno mesto za provesti lepe i suncane dane “miholjskog leta” bila je po tradiciji Bela Stena. A tacnije njegovo “Krcka” je sidrio na pocetku srednjih voda, a blize ostrvu Forkontumac. Jedne veceri, kada sam podavio mreze i seo da veceram, cujem poziv preko radio stanice i prepoznam Giletov glas. Modulacija je bila cista i predpostavio sam da je negde blizu, a najverovatnije na Beloj Steni !. Otpozdravio sam ga i pitam ga gde se nalazi ... ? 

-“ Tu sam ceo dan na svom starom mestu na Beloj Steni, sa gomilom posetioca. I kako se sprema vece, k’o da ih je neko poplasio. Svi su digli sidra i otplovili. A meni je glupo da budem sam na Dunavu, a cuo sam od Alekse da si otplovio pre neki dan na Male Vode ! Pa rekoh da proverim i da dodjem do tebe da se druzimo. A ako isprzis ribu za veceru, bicu ti jos i blagodaran !” 

-“ Moze, a imam i dobro vino, da znas ! I ako pozuris, pa da te saceka “svargla” iz Zeleznika ... ! “ Kad’ malo zatim, cujem Gileta : 

-“ Krenuo sam ... !” Malisa me je svojim vrpoljenjem i istrcavanjem napolju i gledanjem levo i desno po Dunavcu, uverio da je razumeo da nam Gile dolazi u posetu. A ja sam na stolu ostavio dobar komad svargle za Gileta i zavrsio sa vecerom. Izasao sam napolje na zadnju platformu, da sacekam Gileta i posmatram Dunav prema Vinci i Ritopeku. Jesenje predvece, a sa Dunava piri hladan vetric, koji mi lici na pocetak Kosave. Ali je nebo danas ceo dan vedro, a veceras se naoblacilo, pa sam nesto uveren da ce Kosava svakako da saceka. Pre je otvorena mogucnost da nocas padne jedna lepa jesenja kisa, ali ako mogu da pozelim, pozeleo bih da ne traje dugo. Ma’ volim ja kada mi kisa tabana po krovu, a ja dremam u Sevi. Tog uzivanja se ne mogu nikada odreci. Ali sada u jesenje dane, kada padne kisa, ona se ovde slije u Dunav, a sa njom i velike kolicine opalog lisca sa grana drveca, a najgore je lisce topole koje se kao cicak kaci za mreze. A onda meni posla koliko hoces !

I evo “Krcka” sa kapetanom Dragisom Ristivojevicem zvanim Gile, plovi standardnom brzinom oko 10-12 km/h. Malisa je otrcao uz obalu i cujem ga kako laje na Gileta, a ja sam se spremio da ga docekam i vezem mu “Krcka” kako treba za nocenje. I Gile kao pravi “kapetan ladje”, prolazi lagano pored nas, zatim se okrece uzvodno i polako pristaje sa uzvodne strane Seve, zato sto je sa nizvodne strane sada vezan, a to je stalno-radno mesto za cun ! 

-“ Zdravo Moco, ribaru u ko’ga covek moze da se pouzda da u svako vreme dana i noci, u cuvarki imas ribe, pa makar za tiganj.” 

-“ I corbu !” Dodajem ja i prihvatam “Krcka” da ga vezem kako treba. A Malisa je vec uskocio u “Krcka” i bori se sa Giletom, koji ne moze da sakrije prema njemu simpatije. 

-“ Moco zdravo. I vidis ti ovo, da se vreme kvari ! Danas tako lep i suncani dan, a nocas ce izgleda kisa !” 

-“ Gile ! Jesen je ! Sta ocekujes, da “miholjsko leto” potraje ... !? E’ i ja bih voleo, no ono medjutim ... !” I naravno presli smo u Sevu. I nesto razmisljam ? I drugi moji drugari imaju prilicno prostorne camce ! Ali kao stvar navike : svi smo i uvek na Sevi ! Naravno da sam se tome navikao, ali po nekada pozelim da i ja budem neciji gost u camcu !? Da i ja na ruke dobijem kafu, pice i meze ! Tih prilika je mnogo malo. Sa Giletom se druzim i ne znam vec koliko godina. A gde mu stoji pice na camcu, casna rec neznam ! Svi su navikli na Sevi se sedi i nocu i danju kada je lose vreme. Do duse, sedi se i na krov Seve kada je lepo vreme. A to znaci da se samo na Sevi i sedi. I ja sam se navikao i verovatno bi mi bilo neugodno da sedim na tudjem camcu. Mada i nebi bilo lose ... razmisljam ?! Ne bih morao ja da trckaram i da sluzim. Red je majku mu da i mene neko sluzi !! A to objektivno izgleda mogu da ocekujem samo od Ljilje. Nema druge ...! 

Ulazimo u Sevu i Gile se zagleda u svarglu, koju ja kupujem vec godimama od jednog mesara na pijaci u Zelezniku. 

-“ Moco. Sutra ce mo da przimo ribu. Znam da je ova svargla od onog tvog mesara iz Zeleznika i vec sam je jeo. Super je ! A ovo parce mi je dovoljno za veceru. Tako da riba ostaje za sutra. Jel’ vazi ... ?” 

-“ Naravno Gile, a sta kazes na ovo vino ... ?” I iznosim vino i pokazujem mu nalepnicu. Vino je bilo iz poznatog vinogorja i poznato po kvalitetu. Nisam ga kupio. Dobio sam ga na poklon od jednog visokog cinovnika nase domovine Jugoslavije. A Gile ga okrece u ruci i kaze uveren da je u pravu : 

-“ Moco, “ Belje – Knezevi Vinogradi “. Priznaj da si ovo vino dobio kada si bio sa Dolancem u Knezevim Vinogradima ... A bili ste tamo ko zna koliko puta ?!” 

-“ U pravu si Gilence, ali zato nema veceg razloga, nego da ga otvorimo i popijemo u nase zadovoljstvo. Kazem ja, a Gilence je prihvatio casu : 

-“ Da smo mi zivi i zdravi i da se bar secamo lepih dana provedenih u nasoj sluzbi i u nasoj voljenoj drzavi Jugoslaviji. U to ime ... zivali Momo !” 

-“ Ziveli Dragisa Ristivojevicu. U to ime prosto osecam potrebu da te nazovem punim imenom i prezimenom, jer ono je znacilo tada u nasoj Drzavi Jugoslaviji i za sve one staze i bogaze koje smo po njoj prosli i doziveli zadovoljstvo u radu, koje se ne moze objasniti ovim novim generacijama, jer oni prosto ne znaju sta je to zivot u uredjenoj Drzavi !” 

-“ E vala ... !" Bio je kratak Gilence i cugnuo je vino koje je on dobro znao da se ne pije kao voda, vec u razmacima sa uzivanjem.

Boravak sa pecanjem u obali Dunavca, a u jesenjem ambijentu, pa jos u vreme "miholjskog leta", je dozivljaj koji se pamti i zimi pripoveda ! 

“ Sta si danas radio ?” Pita me Gilence. 

-“ Pravo da ti kazem, ispravljao sam jednu moju glupost. Naime na Dunavskoj obali ostrva Stefanac, podavio sam juce mreze, pa sam na jednom mestu znao za zadevu, a ja hajde da je podavim preko zadeve, bice sarana. I bilo je dva lepa dvo-kilasa, ali sam dobro i pocepao mrezu. A onda , sta cu ? Krpi i cuti ! Eto to sam danas radio. Do duse imao sam dosta vremena i za odmor. Znas ko mi je danas bio u goste ? Ranko ribar !” 

-“ Ja sam kod njega svratio na kafu sinoc, kada sam posao na Belu Stenu. Pita on mene za tebe ! I ja mu rekoh da mi je Aleksa rekao da si isplovio na Malim Vodama. I znaci dosao je do tebe ! Sta je hteo ?” 

-“ Ma, da vidi kolko riba sam nalovio i koje ... ? Zali se da mu je mesto kod Pancevca dosadilo i da bi rado da isplovi, ali nema kabinasa, pa bi rado sa nekim kao ja kod koga ima mesto za spavanje ... .” 

-“ I sta si mu rekao. Nisi ga valjda odbio da ribari sa tobom ... ?” 

-“ Nego sta sam. Pa ne mogu ja da budem svakome “majka” i da im ugadjam, a na moju stetu ?” 

-“ Da secam se kada si ti lezao sa povredjenom kicmom i bolovima u ledjima, a on je dosao da uzme tvoje mreze, "jer tebi nece trebati" ?! Gad covek, rekao bih ?” 

-“ Ne ja sam mu rekao da nemam nameru da ribarim u ortakluku i da sam sebi i pribor i opremu pripremio da mogu sam da radim, tako da je on sve razumeo i otisao.” Kratko vreme smo cutali, a onda smo promenili temu i susret sa Rankom vise nismo pomenuli. 

-" Haj'mo da zalozimo vatru !" Predlozio sam. 

-" Jer uz vatru moze i da se prica, a moze i da se cuti. U oba slucaja je prijatno sedeti i gledati u nju, a pri tom i osecati njeno toplo milovanje po sakama i licu."

================= 

Na camcu u Jesen - 22 

================= 

Jesen zna da bude sumorna, sa puno dana dosadne kise i sto je razlikuje od predhodnog Leta, “zna da zahladi”, kako kazu stariji ljudi. Ono sto Jesen predstavlja kao “lepu Jesen”, to su zlataste i raznobojne boje sumskoga lisca, trave i svih biljaka, koje su se presvukle iz zelenog “hlorofilnog” iliti Letnjeg ruha u carobne boje Jeseni, koje kada se danju sretnu sa suncanim zracima, docaravaju poeziju tog vremena i podizu na zavidne visine raspolozenje ljudi. I bas nekako u to vreme pocetka “Miholjskog Leta”, jutro je a ja sedim na klupi krmene platforme na Sevi, u toploj odeci i pijem jutarnju kafu koja mi je najprijatnija od svih kafa u toku celoga dana. Malisa lezi na klupi pored mene i stavio mi je glavu preko butine desne noge, a ja ga milujem po glavi i usima, a on kad-kad uzdahne i glasno dune kroz nos i mljacne ustima. Da i njemu je takodje lepo, a suncani zraci topli i prosto nas greju i tako prijaju na prohladnom vazduhu oko nas, a Dunavac tiho tece i nosu sa sobom opalo lisce koje mi u jednom momentu lici na male raznobojne galije. A mi sedimo i ne razmisljamo da skoro ustanemo i odemo iz ovakve lepote koja nas okruzuje.

Vec smo par dana u rukavcu preko puta Beljarice na 1182-om kilometru. Moze se komotno reci da je lepo mesto za provesti neko vreme sa camcem, ali poznajem ovo isto mesto kada i vetar dune ! Onda “spasavaj se ko moze ... !” Inace mesto za ribolov je odlicno. S proleca u rukavcu i pored obale najcesce srecem sarane. Preko leta, sarane mozemo nazvati “domacinima”, a u goste su im vrlo cesto i somovi. Na ovom podrucju nisam ulovio veceg soma od 9 kilograma, ali manjih je bilo dovoljno. Kako nastupi Jesen i voda pocinje da se hladi, to je za ribe znak da ce skoro zima i pocinju da se usiljeno hrane, da bi ih stecena masnoca odrzala preko zime do proleca. Jesenji gosti ovog akvatorija su najcesce : pored sarana, mrene, stuke i somovi. Bela riba se u vreme jesenje preseli u desni tok Dunava, tamo gde je dno sljunkovito i pruza veci izbor hrane. 

Poziv preko radio stanice, upucen meni od strane Gileta, je za mene bio obaveza da ostavim Malisu da se sam sunca na toplim Jesenjim zracima, a ja sam sisao u Sevu i javio se Gilencetu : 

-“ Na prijemu Seva ... reci Gile !” 

-“ Ako nisi na Belegiskim adama, onda mi samo reci na kom si kilometru i da li si u pokretu !?” 

-“ Vec sam par dana preko puta Beljarice na pocetku rukavca na teritoriji Crvenke. Na 1182-gom kilometru. 

-“ Da li si “za” da odemo na 12-oo kilometar ?” 

-“ Nemam nista protiv da promenim staniste, a i vreme se stabilizovalo, pa ocekujem da bude bar jos nekoliko dana ovako lepo suncano. Gde si ti ?” 

-“ Rekose mi da si u gornjem Dunavu, pa sam krenuo prema tebi. Sada ulazim u rukavac Vojne Baste, tako da se uskoro vidimo.” 

-“ Ok. Taman cu da se u medjuvremenu spremim i cekam te na vodi. A ti kad’ izadjes iz rukavca, “gadjaj” visoku obalu pod “13. maj” - em i tamo cemo se sresti.” I onda sam pospremio Sevu za put i startovao motor da se malo zagreje. Malisa se malo “izbrzio” po obali, a ja sam odvezao konopce, slozio ih i za kratko vreme smo krenuli ka desnoj visokoj obali Dunava. Plovio sam sa malo jacim od ler-gasa, lagano uzivajuci u plovidbi Dunavom, na kome u vidokrugu nije bilo ni jednog plovila, osim jednog odavde jako malog camca – kabinasa, zvanog “Krcko”, sa strane Vojne Baste.

=================== 

Na camcu u Jesen - 23 

=================== 

Smanjio sam gas i “izbacio” kopcu na “ler”. Malisa je shvatio da nam Gile zuri u drustvo, pa se popeo na krov Seve i pomno pratio kako nam se Gile priblizava sa svojim kabinasem Krckom, bojeci se da kojim slucajem ne bi Gile odustao ! A ja sam otisao na krmeni deo, otkacio cun i privukao ga i zakacio uz desni bok Seve da ne bi smetao Giletu pri pristajanju uz krmeni deo Seve. A zatim sam seo na klupi krmene platforme i posmatrao sirinu Dunava i lepe jesenje boje njegovih obala. A nebo ! Cak i ono vise nije ono letnje svetlo plavo. I po njemu se navuklo neko sivilo, koje ga cini tamno plavim i kao kredom iscrtani tragovi po vazdusnom koridoru od mlaznih aviona, koji cini se odavde, jedva da se krecu, a u stvari svaki od njih se krece ni manje od 900, a cesce i po 1000 km/h ! Na pocetku vrbaka na levoj obali, dize se visoko beli dim, verovatno od zapaljene vatre nekog pedantnog ribara, koji je mesto njime predvidjeno za pecanje, omeo opalo lisce nekom granom i s kraja ga zapalio. Jeste da se lisce osusilo i opalo sa grana drveca, ali je jos uvek dovoljno vlazno pa otuda i beli dim, jer sporo sagoreva. Meni je taj dim interesantan po tome sto se visoko iznad drveca dize u nebo, a to znaci da je vazdusni pritisak visok, a opet to me raduje jer visok pritisak vazduha prati i lepo i suncano vreme. A Dunav mirno tece, noseci po povrsini vode opalo lisce vrba, topola, jasenova i po neki lepe crvene boje i forme crvenog hrasta. Bele ribe pojedinacno i u jatima prave krugove po mirnoj vodi, hraneci se mnogobrojnim insektima, koji su predhodne noci i jutra zavrsili svoj kratki zivot i u lancu prirodne ishrane zavrsili kao ukusni obrok riba.

Gile je u medjuvremenu pristao uz Sevu i ja sam njegov pramcani konopac vezao za levu zadnju bitvu, a cun sam vratio na svoje mesto za zadnju desnu bitvu, cije stanje dok sam za komandnim pultom u vreme plovidbe stalno kontrolisem preko retrovizora, za tu namenu postavljenog na Sevi. Gile je sa dzezvom vec skuvane kafe, sa Krcka preskocio na krmenu platformu Seve i obojica smo seli. Ja za kom. pultom Seve, a Gile pored ormarica na kome je stavio solju sa kafom i udobno naslonivsi se, zapalio je cigaretu i uz neobavezni razgovor krenuli smo ka Belegisu i njegovim adama. Nismo zurili, pa ipak za neko raslabljeno i opusteno vreme, stigli smo u rejon ada, koje su bile obavijene jesenjim bojama, ali ipak su nas cekale na mestu na kome smo se navikli godinama dolazeci i druzeci se sa njima. 

-“ Hajdemo tamo kod “table 1200” na levoj obali !” Gile je dao svoj vikendaski predlog : “razloga nema, ali hajdemo tamo ... !?” 

-“ Gilence ! Leva obala na tom mestu je “duboka obala” i ona u matici nosi gomile lisca opalog sa grana ! Ako tamo podavimo mreze, ujutru cemo ih jedva izvuci pune naslaganog lisca. A u takvim mrezama riba nema ! Prema tome, moramo se locirati gde je tiha voda i vise sansi za ulov ribe u ovim danasnjim uslovima.” Gilence je shvatio i razumeo problem i vise nije komentarisao na tu temu. Ploveci lagano, prosli smo pored Male Ade i bivseg kamp-mesta gde su Laza i Desa iz naselja Brace Jerkovic kampovali celo leto i tu odgajili 30-ak kokosaka i jednu svinju. 

-“ Moco, pristani ovde da pogledamo, mozda je Laza zaboravio neku kokosku na adi ?!” I nasmejali smo se nerealnoj mogucnosti, znajuci Lazu kao vrlo pedantnog coveka. Ali ideja o pristajanju mi je izgledala realnom i pristao sam uz tinjavo-pescanu obalu Male Ade. Gile me je zacudjeno pogledao, a onda sam ja objasnio : 

-“ Gilence. Ti sa “Krckom” i cunom ostajes ovde, a ja idem sa Sevom da sa “eho-sonarom” proverim teren ovde iza ove ade. Cini mi se da je tamo voda skoro mirna i malo se krece, a to nam je najbolje resenje kako da ribarimo a da nemamo problema sa opalim liscem vrba, a posebno topola koje se za mrezu kaci kao udica.” Gile je pristao na moj predlog i vezao camce za obalu ade, a ja sam se sa Sevom spustio do ispod ade i sa donje strane usao u rukavac. Plovio sam sasvim malim gasom u cik-cak i pamtio dubine prikazane na “sonaru”. Rukavac se sastojao iz pescanih sprudova od 1,50 metara dubine do 4,00 metara. Iz iskustva znam da na takvim terenima i sa takvom dubinom, caruje bela riba u osnovi kederi i sitna riba, a od predatora tu su smudjevi pre svega i bucovi. Na strani Male Ade, nasukao sam pramac i zaustavio sam se u maloj uvali. Megafonom sam Giletu dao instrukciju da sam na dobrom mestu i da on sa svojim Krckom i cunom, doplovi u rukavac, da se ja sa Sevom ne bih setao tamo-amo i najurio ribu koju mi je “sonar” pokazao da je prisutna u rukavcu. I odjednom mi je pala na um ideja da ako su Laza i Desa na Maloj Adi proveli svo leti, to suvaraka nema ni blizu i ponovo sam pozvao Gileta : 

-“ Gile, sacekaj me tu ! Moracu cunom da idem negde da sakupim suvarke, jer bez njih veceras necemo moci da lozimo vatru, a trebace nam, jer je uvece hladno ! I izgasio sam motor, a Sevu sam vezao privremeno pramcanim kanapom za jednu mladu topolu. Pretrcao sam preko Ade po suvom liscu kao tepihu i nasao se u cunu. 

-“ Gile, ti polako uplovi sa donje strane rukavca do Seve, a ja odoh u vrbak leve obale, jer jedino tamo mogu naci suvarke sa prosle visoke vode, a znam da kod Laze manjka takvo iskustvo i on tamo znam sigurno nije sakupljao suvarke. 

-“ Kud’ se seti leve obale !? Pa tamo je nasip !?” 

-“ Da, ali tamo su i pre nasipa samonikle vrbe i topole. A posto je to strana matice, tj. brze vode, onda se na tom samoniklom drvecu pri visokom vodostanju, kace plivajuci suvarci, grane i taloze se, pa zato ih ima puno ... a Laza nema tog iskustva pa ih zato uveren sam nije tamo ni sakupljao. E tako’ a ja odo po nase suvarke, a ti Gile za to vreme vezi Sevu i tvog Krcka onako kako to treba za obalu ! ‘Ajd’ zdravo !” ... I poleteo sam punim gasom “dzonikom 9,9 ks” uz Dunav ka levoj obali !

=================== 

Na camcu u Jesen - 24 

=================== 

Brzo sam stigao do leve obale i usput sam primetio da je Dunav iznad najvece od ostalih ada, opet premestio pescani sprud u cijem se plicaku naslo jato kormorana i galebova. Pogled ka Surduku, podstakao mi je zelju za plovidbom Gornjim Dunavom. Prvo cega sam se setio, a to je strudla iz Surducke pekare. I setih se kako sam jednog leta iznad Surduka, na pescanoj adi prekoputa usca kanala Karas, topio olova za mreze, a bio je topli suncani dan, pa jos i ja celo vreme pored vatre - "mladost - ludost"!? Na pogodnom mestu sam pristao uz obalu i pogledom se uverio da sam na pravom mestu po pitanju suvaraka po koje sam i dosao. Pomislih, kako bi' im se obradovao Laza, da ih je pronasao !? Na obali pre nasipa ili bedema, kako ga u ovom kraju zovu, prepoznao sam puno samoniklih ili vodom donetih mladjara biljaka. Maslacka ima svuda. Kopriva je tu u izobilju sa mrezama divljih kupina takodje, a tu je i cicak trava. Kao mali dok sam ziveo na selu, nikako ga nisam voleo, jer mi se uvek kacio za carape ili pantalone, pa sam ga sa mukom otuda skidao. Kamilica, bokvica i konjski bosiljak su takodje tu, ali o njima sam uvek imao blago i pozitivno misljenje. Mladih vrba ili "pruce" kako ih u mom Pomoravlju zovu, ima ih mnogo. Topola i bagremova nesto manje, a brest i zova su u jedinicnim slucajevima. I citava obala je prekrivena suvarcima oko kojih je rasla niska trava sa razgranatim korenom ( pirevina, poponac itd.), sada vec u koloru jeseni.

Lako sam napunio cun suvarcima i ponovo u povratku ka Sevi, plovio sam lagano posmatrajuci gde i koliko je voda brza i koliko nosi lisca sa sobom. Dosavsi pored Seve, izgasio sam i podigao motor iz vode i bokom se naslonio na pescanu obalu. 

-" Jesi li vec stigao !? Vidim suvaraka je bilo i previse, s obzirom da si za relativno kratko vreme, tako puno natovario i dosao ? 'Ajd' ti zalozi vatru, a ja spremam raznjice, pa da ih ispecemo !" Javlja mi se Gile iz Seve, gde on tamo za stolom, kako kaze, sprema meso za rucak. Mesto za vatru, nije bilo tesko odabrati, jer je samo tle ostrva, na par koraka od vode ravno, tako da sam sa delom probranih suvaraka zalozio vatru, pored koje je Malisa odmah legao. Vidrvsi kako je legao na hladan pesak, Gile mu je iz Seve izbacio njegov frotir, koji sam ja istresao, pa zatim slozio i postavio ga pored vatre. Malisa je odmah zadovoljan legao po njemu. Vatra se brzo razgorela, a ja sam nedaleko od vatre slozio sve suvarke iz cuna, a zatim sam cun vezao pored boka Seve i oprao ga ispolcem. Gile mi je zatim dodao stolice i sto sa krova Seve, a onda je i doneo plasticnu posudu sa dosta taze narezanog i sa "vegetom" usoljenog mesa ( od svinjskog vrata ). 

-" Moco ! 'Ajde ti donesi one tvoje dugacke prohromske stapove za raznjice, a ja cu "ram" da skinem sa krova, pa da zamirisemo okolinu sa raznjicima !" Prohromske igle ili stapove za raznjice, drzim u zatvorenom ormaru u Sevi, a "ram" ili nosac, drzim na krovu, pored jarbola. Ustvari "ram" i nije nista drugo, no nosac prohromske kvadratne tepsije koju sam dao ili su je uzeli "prijatelji" i ne vracaju mi je vec par godina. Umesto te kvadratne prohromske tepsije, sada se sluzim velikim tucanim i teflonskim tiganjima, a "ram-nosac" mi sluzi upravo za ovakve prilike, kada pecemo raznjice.

Malisa se uskoro pomerio dalje od vatre, pa sam mu i ja pomerio frotir malo dalje, cemu se on obradovao i ponovo legao na njemu opruzivsi se. Gilence je u "Zepter"-posudu naseckao na kockice crni luk i doneo sa tanjirima, nozevima i viljuskama sve to na sto pored vatre. Zatim je otisao do "Krcka" i doneo svezi jutrosnji hleb'. Ja sam poboo nosac pored vatre i u okviru nosaca stapom navuk'o zar iz vatre, a zatim sam uzeo meso i komad po komad nabadao ga na metalni stap ili "sampur" kako ga Rusi zovu. I prvi raznjici su se nasli nad zarom i vazduh je prijatno i apetitno zamirisao okolo na ostrvu. Malisa je ustao i seo na svoj frotir, gledajuci cas u mene, cas u Gileta, neznajuci kada i od koga ce pre raznjice dobiti, a znao je da ce ih dobiti sigurno. "Na dugacko" cetiri puna stapa mesa su bila uskoro gotova, a kolicina za nas trojicu je sasvim i realno bila dovoljna. Malisa je cupkao prednjim nogama dok je sedeo, pa ustajao, pa opet sedeo i nervozan sto i njemu ne dajemo raznjice, a mi ih u slast vec jedemo. Za kratko vreme, kada su se raznjici prohladili, Gile mu ih je dao u njegovoj porciji i Malisa ih je u slast pojeo, popio vode i ponovo se opruzio pored vatre oblizivajuci se. Raznjici vruci u kombinaciji sa crnim lukom, bili su izuzetnog ukusa i mirisa, a svezi i mekani hleb' je samo dopunio uzivanje u ovom lepom i malo prohladnom jesenjem danu.

I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ... a ono traje i bez da se desi !

Moma

Komentari

Nemate dopustenje za komentiranje ili su komentari za ovaj clanak iskljuceni.

Nemate dopustenje za komentiranje ili su komentari za ovaj clanak iskljuceni.

Nemate dopustenje za komentiranje ili su komentari za ovaj clanak iskljuceni.

Napredna pretraga

•      Uredba o bez. plovidbe
•      Plovidbeni bilten
•      Karta Dunava
•      AIS
•      Windy
•      Foto albumi
•      Web mail
•      Skipper kurs
•      Downloads
•      Mapa sajta

•      Tekstovi članova foruma
•      Ševa -brodski dnevnik
•      Žilava ada 2002.

[zorter]

• Plovidbeni bilten - zorter
  [18. Septembar. 2026. / 20:50:14]
• Dozvola za upravljača čam... - zorter
  [29. Avgust. 2026. / 19:47:04]
• "Neko za zajedničku avant... - zorter
  [29. Avgust. 2026. / 19:35:02]
• Novecento gumeni čamci - Dunajol
  [10. Avgust. 2026. / 19:25:37]
• Nautičko letovanje u Grčk... - Zox
  [03. Avgust. 2026. / 20:35:14]
• Korisna novina - deda
  [31. Jul. 2026. / 20:14:19]
• Propeleri - zorter
  [24. Jul. 2026. / 08:00:53]
• Remorkeri i neunistivi mo... - Mezija
  [05. Jul. 2026. / 14:01:57]
• Evo nekoliko ribolovačkih... - Dule
  [27. Maj. 2026. / 17:30:08]
• Elektro motori za male ca... - sceka
  [15. Maj. 2026. / 09:27:38]

[Putovanja]

•    Putovanja
•        Dunja III
•        Mali princ
•        Baš jako
•        Velvet Moon
•    Prodavnice i servisi
•        Tehnonautika
•        Gros Inox
•        Dnautik
•    Domaći proizvođači
•        Tri princeze
•        Nautic Plast
•        Narval
•        Đena Ship
•    Forumi i portali
•        Regata reka
•        Ribolovačke priče
•        Moja ladja
•        Dunavske staze
•        Garmin
•        Varalicar.com
•        Novine "Ribolov"
•        Nauticki magazin

[Beograd]

•    Beograd
•        NK Radecki
•        NK Gardoš
•        NK Zemun
•        Marina 4. Juli
•        Marina Nautec
•        Marina Goga
•        Marina Sv. Nikola
•        Marina Hrabro srce
•        Marina Karaburma
•        NK Dunavac - Grocka
•    Apatin
•        Marina Apatin

[Beograd]

•    Beograd
•        Marina Kolorit
•        Marina Vidra