Nautički forum
Održavanje i sistemi => Pogonski sistemi => Temu započeo: Dule 27. Septembar. 2013. / 01:58:04
-
Posle motora propeler je najvažniji deo pogonskog sistema broda.Bez potiska propelera brod je nepokretan. Od njega zavise sve performanse broda: brzina, ubrzanje, vek motora, potrošnja goriva, bezbednost, upravljivost, udobnost...
Zato treba da ga dobro upoznamo.
- Prečnik
- Korak
- Broj krakova
- Pokrivenost
- Rake
- Cup
- Ventilacija
- Kavitacija
- Proklizavanje...
Hajde da probamo da objasnimo ove pojmove koji utiču na karakteristike propelera a samim tim i na plovne karakteristike plovila.
-
Rake znači ugao kraka propelera napred ili nazad.
Rake može biti pozitivan, negativan i neutralan. Pozitivan rake je kada su kraci propelera nagnuti nazad (prema krmi) u odnosu na osovinski vod.
Negativan rake je kada su kraci propelera nagnuti napred (prema pramcu) ako propeler posmatramo sa strane a osnova nam je osovinski vod.
Pozitivan rake je na propelerima namenjenim vanbrodskim motorima i pogonima sa Z nogom gde je broj obrtaja veliki i oni su zbog toga osetljivi na kavitaciju. Povećanjem ugla smanjuje se dijametar propelera ali potisna moć ostaje ista (ne mogu drugacije to objasniti) . Manji dijametar je neophodan i zbog trimovanja da propeler ne bi usisavao vazduh sa površine što bi se dešavalo da propeler ima veći prečnik (ventilacija). Ventilacija je proces kada potpritisak ispred propelera uvlači vazduh u obliku tube. To smanjuje efikasnost propelera. Jedna od osobina takvih propelera je i da brže podiže korito iz vode što je važno kod glisera za razliku od negativnog rake-a koji spušta vrh čamca.
Rake na taj način menja trim ploče ili trimovanje vanbrodskog motora. Time smo dobili da se sva energija pretvara u brzinu umesto da deo nje troše trim ploče.
Kada su u pitanju brodovi sa osovinskim vodom tu pozitivan rake omogućava da se ugradi veći propeler. Inače, veličina propelera je tu uglavnom ograničena udljenošću osovinskog voda od dna korita broda. Veći dijametar znači manju obodnu brzinu kraka propelera a to opet znači manju kavitaciju i manje proklizavanje pa je iskorišćenje veće. Veći rake – veći propeler i bolje iskorišćena snaga motora. Naravno ne treba preterivati jer pozitivan rake ima manu. To je loša upravljivost pri vožnji krmom.
-
Cup(cupping) je zakrivljenost ruba kraka propelera kojom se povećava efektivni korak propelera.
Krak propelera zahvata manje vode što rasterećuje motor i povećava efikasnost. Primetno je i smanjenje kavitacije. Vrednosti cup-a na propelerima idu od 1 do 10.
Ako je oznaka cupa 10 možemo uzeti propeler sa 2 inča manjim korakom od predvidjenog za propeler bez cup-a. Krajnji rezultat cup-a je veća brzina na istom broju obrtaja motora u odnosu na propeler bez cup-a. Ali ako se pretera u zakrivljenosti preopteretićemo motor, smanjiti efikasnost propelera, povećati kavitaciju...
-
Ventilacija nastaje kada vazduh sa površine vode i izduvni gasovi iz izduvne cevi, kraci propelera uvuku i time smanje potisnu moć. Ako se poveća ventilacija može se desiti da se propeler potpuno rastereti, naglo dobije veliki broj obrtaja i potpuno izgubi potisak. To je naročito primetno kada pri glisiranju pravimo oštre zaokrete, propeler se približi površini vode pa povuče puno vazduha, otpor se smanji i zbog toga poveća broj obrtaja rasterećenog motora. To rezultira smanjenjem brzine, povećanom kavitacijom i povećanom potrošnjom goriva. Jednostavno, radi u prazno. Kao kada naglo dodate gas aubomobilu na ledu.
Da bi se smanjila ventilacija na vanbrodskim motorima i Z nogama iznad propelera se ugradjuju ploče koje treba da spreče uvlačenje vazduha sa površine vode u deo sa negativnim pritiskom. To su ploče koje pogrešno zovemo KAVITACIONE PLOČE. One ne sprečavaju direktno kavitaciju već indirektno tako što smanjuju ventilaciju. Jedan od načina za ublažavanje ventilacije je i produžetak kraja tela propelera kroz koji idu izduvni gasovi. To praktikuje Mercruzer na svojim propelerima za Z noge. Taj prsten nazivamo difuzor.
-
Svi znamo da voda provri na 100 stepeni pri normalnom pritisku na nultoj nadmorskoj visini. Ali proključaće i na nižoj temperaturi ako smanjimo pritisak. Ako ga povećamo i tačka ključanja će se povećati. Dakle, tačka ključanja vode direktno zavisi od pritiska. Zavisno od temperature vode, kada pritisak dostigne dovoljno nizak nivo formiranje vodene pare će početi i bez zagrevanja vode.
Ovo se najčešće dešava na prednjoj ivici kraka propelera. Kako se obodna brzina povećava smanjuje se pritisak i povećava stvaranje vodene pare. Mehurići stvoreni u polju niskog pritiska kreću se ka polju povišenog pritiska na zadnjem delu kraka propelera pretvoriće se ponovo u česnost. To zovemo implozija a ona oslobadja energiju koja izaziva eroziju propelera. Inicijalni uzroci niskog pritiska su loš dizajn krakova, prevelik prečnik propelera koji dovodi do velike obodne brzine, oštećenje propelera, loše obradjen ili loše izbalansiran propeler, prevelik cup... mnogo je uzročnika. Čest uzročnik su oštre ivice krakova i pomoći će ako se one malo zaoble.
Na slici vidimo koja su mesta najpodložnija uticaju kavitacije.
-
Od svih termina termin Slip se najčešće pogrešno razume verovatno zato što zvuči kao nešto nepoželjno.
Valjda ću uspeti da objasnim da slip nije nepoželjan već neophodan.
Slip nije merilo efikasnosti propelera već razlika izmedju teorijski predjenog puta propelera za jednu revoluciju (korak) i stvarno predjenog puta. Stvarni predjeni put zavisi od napadnog ugla.
Napadni ugao je ugao koji zaklapa kriva koraka propelera (teorijski predjeni put) i kriva stvarno predjenog puta. Kada ga ne bi bilo ne bi bilo ni proklizavanja ali ni pozitivnog i negativnog pritiska i samim tim ne bi bilo ni potiska.
Znači, slip ili proklizavanje propelera nije anomalija. Cilj svih dizajnera propelera je da se postigne optimalno proklizavanje i time maksimalno iskoristi snaga motora u svim režimima plovidbe. Ovo se postiže pravilnim odabirom prečnika propelera kao i pravilnim izračunavanjem koraka propelera da bi se dobio optimalni napadni ugao.
I tu se mora voditi računa da brzina vrha kraka propelera ne bude prevelika a ni blizu površine vode zbog kavitacije i ventilacije.
Onima koji se bave projektovanjem propelera nije ni malo lako s obzirom na to koliko komponenti odlučuje o njegovojoj efikasnosti. Ni onima koji bi da pronadju idealan propeler za svoje plovilo nije ništa lakše.
Nadam se da je vama malo jasnije a evo i slike koja će i te kako pomoći za razumevanje pojma Slip i Napadni ugao kraka propelera.
-
SLIP iz mog ugla.
Ako imate težak čamac i neodgovarajuću elisu, jedna od mogućih situacija je da imate SLIP - proklizavanje.
To proklizavanje je razlika izmedju teoretske brzine kojom bi trebalo da ide vaš čamac u kombinaciji sa motorom i elisom
i stvarnom brzinom pri odredjim obrtajima.
Da napomenem, da isti čamac, isti motor i ista elisa pri istom broju obrtaja mogu da ne idu istom brzinom!
Upravo razlog je opterećenje koju pravi trup, a elisa "šlajfa" proklizava ili ti egleski rečeno SLIP-uje.
E sad da ne bude da nešto nije u redu kod vašeg plovila:
Korita se dele na:
1. BRZE GLISERE sa SLIP faktorom 10 ili manje
2. Teške polu glisere sa SLIP faktorom oko 25
3. i deplasmance sa SLIP faktorom od 45-50
(http://i41.tinypic.com/106g65y.jpg)
E sad pravilnim projektom trupa, kvalitetnim farbanjem i antialginm, pravilnim trimovanjem motora
i sa još nekim trikovima može se drastično unaprediti SLIP faktor korita,
a samim tim ubrzati plovilo i do 30% !!! bghgy789
-
I da još nešto, što nisam napisao pa ću dopisati u novoj poruci.
SLIP određuje KORITO, a odnosi se na ODREĐENU ELISU i motor na kojoj se vrti!
Promenom elise i motora, menja se i SLIP, manje više, ali sigurno neće biti isti.
-
Elisa ili Propeler... jedna te ista stvar...
Ali...
Kod nas, nauka o brodogradnji se oslanja na englesku skolu.
Odakle i potice rec Propeler.
Nauka o konstruisanju aviona se oslanja na francusku skolu.
Odakle i potice rec Elisa.
Tako da u Srpskom jeziku propeler radi u vodi a elisa u vazduhu.
Nista strasno, nego cisto da se razjasni rfcdvb
-
Mossi, da bi dobio u brzini pogledaj tekst "Rake elise" lkjhgfvh Verovatno možeš naći elisu sa malo većim uglom i videćeš kako to utiče na brzinu. Pre ćeš nešto dobiti na performansama na ovaj način nego promenom kraka elise. Nije sva mudrost u prečniku i koraku. Ima tu još naročito za vanbrodske motore.
-
Elisa ili Propeler... jedna te ista stvar...
Ali...
Kod nas, nauka o rodogradnji se oslanja na englesku skolu.
Odakle i potice rec Propeler.
Nauka o konstruisanju aviona se oslanja na francusku skolu.
Odakle i potice rec Elisa.
Tako da u Srpskom jeziku propeler radi u vodi a elisa u vazduhu.
Nista strasno, nego cisto da se razjasni rfcdvb
Ma nema tu sta da se razjasnjava. Naravno da si u pravu. E sta ti je brodarska skola.
Ja sam se bas lomio koju rec da upotrebim sto se vidi i iz naslova "elisa ili propeler". I odlucio sam se za elisu. Razlog je prost. Elisa je odomaćen izraz na našim rekama.
Ali kako mi treba da se bavimo i ispravljanjem takvih stvari krenuću od sebe. Ispraviću reč elisa u mojim postovima.
A ti bi mogao da napišeš nešto o propeleru pošto ti je to struka.
-
Pa nacin razmisljanja vam je totalno ok.
Ali evo malo iz drugog ugla.
Kada se projektuje brod, gleda se da se postavi sto veci propeler koji moze da stane.
Precnik zavisi od samog oblika krme i od dozvoljenog gaza (za taj tip plovila i za tu oblast plovidbe).
Znaci potisak pravi ta korisna povrsina samog krila propelera. Glavcina je gubitak i na vrhovima krila se desava prestrujavanje, takodje gubitak.
Tako da za isti precnik krilo je duze, korisna povrsina krila je veca, ako se malo iskosi to krilo.
Eto zato se propelri prave sa nagibom krila.
Naravno ako ima mesta da se postavi propeler odgovarajuceg precnika, koji ostvarije dovoljan potisak za projektovanu brzinu broda,
nema potrebe za iskosenim krilima.
Vanbrodski motori su posebna prica. Kod njih velicinu propelera odredjuje sama dimenzija i polozaj motora (koliko duboko je uronjen propeler) ali se sve to svodi na isto....
-
Potisak pravi korisna povrsina. Potpuno si u pravu.
Ali razne varijante oblika te korisne povrsine stvaraju razlicit potisak. Isto tako u odredjenim uslovima neki oblik je idealan na drugom brodu stvara probleme. Sa drugim motorom ima bolje ili losoje karakteristike.
Hocemo da bolje upoznamo propeler. Da se razjasne neki pojmovi i razbiju zablude. Svaki komentar je dobrodosao.
-
Najveca je zabluda ta da laik pomisli da moze sam da odredi koji propeler odgovara njegovom brodu.
Cak ni iskusni inzenjeri se ne upustaju olako u proracun propelera, jel je potrebano ogromno znanje i iskustvo da se sve predvidi i predpostavi kako treba.
Za to imamo i primere ljudi koji i dan danas pokusavaju da mariniziraju neke automobilske motore i sa njima zamenjuju fabricke varijante u njuhovim plovilima. Pa posle toga izmenjaju brojne propelere, a njihovi brodovi nikad ne zaplove kako treba.
Strucna lica koja se bave proracunom propulzije, i imaju dovoljno iskustva u tome, mogu sa dovoljno sigurnosti i poprilicno brzo i lako da odrede odgovarajuci propeler. Mnogo jeftinije od laickih pokusaja.
-
Ne razumem cemu tolika fama o marinizaciji automobilskih motora?Pa uglavnom svi fabricki motori u camcima su automobilski jedino sto im je fabrika radila marinizaciju.Konkretno trenutno sam u potrazi za odgovarajucom elisom za moj camac.Jedina prednost koju fabrika ima sto moze da odredjuje prenos u z nozi koja je nama komplikovana i skupa,pa zato mi to resavamo isprobavanjem raznih vrsta elisa.Kod mene je fabricka 19X14,5 i kroz razgovor i probanje razni elisa dosao sam do zakljucka da mi treba 17X14,5 kad probam javljam sta sam uradio.
-
Uopšte mi nije namera da se upuštam u proračun propelera. (eto, ja propeler a vi elisa lkjhgfvh )
Namera je da se objasne pojmovi i šta je šta. Da se shvati zašto je komplikovano odrediti propeler. Da se lakse koriste programi za izračunavanje koji mnogi koriste a ne shvataju šta znači koji pojam.
Ako ne umemo da proračunamo propeler bar možemo da naučimo šta je Rake ili Cup. Da, kada se već pričamo o brodovima, čamcima, motorima, imamo neko osnovno znanje.
Ništa stručno. Samo prosto objašnjenje je više nego dovoljno da se razume.
Tačno je da je za odabir propelera potrebno stručno lice. Ali i za korišćenje istog treba poznavati bar princip rada. A to svakako nije "što veći propeler i vozi miško". Veliki propeler traži veliki motor. Manji propeler bolje konfigurisan će možda tražiti istu snagu motora ali će dati mnogo bolje performanse brodu.
Evo Nijah je spomenuo neka desavanja na vrhovima krakova propelera. Bilo bi svima korisno da ih objasni, što prostije i bez matematičkih formula.
-
definitivno cela prica o propelama je zaista nauka i veliki broj parametara utice na odabir iste.
-
Ko je voljan i zna da objasni sta predstavlja ova fotka?
Nijah?
-
Da se vratimo malo proklizavanju propelera. Pričali smo o efektu pri konstantnoj brzini koji se uzima pri konstrukciji ili odabiru propelera za neko plovilo.
Ali proklizavanje ima još korisnih osobina.
Kada ne bi bilo proklizavanja šta bi se dešavalo pri kretanju? Bilo bi nemoguće pokrenuti brod ili bi morali da ugradjujemo višestepeni reduktor i lamelu. Prva, druga, treca... Dakle, proklizavanje propelera ima i funkciju menjača i kvačila pri pokretanju plovila i omogućuje da brod postepeno ubrzava. Proklizavanje će usporiti i zaustaviti okretanje propelera kada na kopči iskopčamo pogon. Proklizavanje omogućuje da iz hoda napred prebacimo u hod nazad i tako zaustavimo plovilo bez trzaja.
Proklizavanje čuva prenos, propeler i motor od lomova.
-
Prvo, u proslom postu sam se malo pogresno izrazio.
Kada sam rekao automobilske motore nisam mislio bukvalno na "automobilske motore" zhgfvcdxs
Vec na ugradjivanje motora koji radi u potpuno drugacijem rezimu, na drugom broju obrtaja, od Fabrickog motora.
Jedino fabricki motor okrece taj propeler dovoljnim brojem obrtaja i ima snage da taj camac potera tom predvidjenom brzinom.
Jako je bitan broj obrtaja propelera.
Znaci propeler na nekom broju obrtaja, daje potisak dovoljan za tu brzinu, tog camca.
A motor treba da ima snage da okrece taj propeler na toliko obrtaja.
E sad ta Znoga na camcu je predvidjena (dimenzionisana) za taj precnik fabrickog propelera.
Znaci taj zazor izmedju krila i kavitacione ploce, i udaljenje od dna camca... sve to ima neku ulogu.
Mi smo Stvlado komsije u marini samo nikako da se nadjemo u isto vreme, pa da popricamo. :)
Ja se sve vrzmam oko tvog camca dok pecam sa pontona pored i zavirujem ali spolja se slabo vidi :)
-
A sto se fotke tice, evo oci mi ispadose gledajuci.
Ali ja stvarno nemam pojma sta je tu pisac hteo da kaze.
-
Kako meni izgleda ta slika pokazuje slucaj kada je napadni ugao (angle of attack) takav da propeler izgubi potisak a to se desava kada povecavamo korak jer njegovim povecavanjem se povecava i proklizavanje. Na engleskom sam pronasao ovakvo objasnjenje:
"The higher the pitch that the engine can turn near top horsepower and RPM without excessive slip, the faster will the boat go. But there is a practical limit how far this can go. Increased pitch induces higher slip, and at some point the angle of attack of the propeller blades becomes so high, that the propeller stalls loosing all trust, much like an aeroplane that climbs too steep."
Inace ovo je deo iz teksta na ovom linku: http://youboat.net/boatPower4.aspx (http://youboat.net/boatPower4.aspx)
Nekad sam dobro znao te mehanike (5 mehanika + mehanika fluida) ali sam sve uglavnom zaboravio.
-
Ajde da probam i ja.
Propeleru jeste posao da zahvatanjem vode stvori potisak i gura plovilo. To radi i najjedostavniji propeler. Ali tu ima toliko fizike i toliko različitih sila da je već moguće za isti obim propelera, pravilnim oblikovanje istog, povećati efikasnost i do 50%.
Krilo aviona zahvaljujući svom obliku prilikom kretanja kroz vazduh stvara potpritisak iznad krila i pritisak ispod krila.
Ako pogledamo ovu sliku, videćemo još jednu osobinu propelera. Krilo propelera se u vodi ponaša kao krilo aviona. Ono na svom prednjem delu stvara potpritisak koji ima neku silu koja krilo propelera vuče pod pravim uglom u odnosu na njegovu zakrivljenost. Kao kod krila aviona. Ta sila preko osovine povećava obrtni momenat (torque). A zašto je tu važano proklizavanje?
Zato što kada bi se propeler kretao kroz vodu teoretskom brzinom (bez proklizavanja) tih sila ne bi bilo. Naravno, to je ono što su neka moja saznanja koja možda i nisu tačna.
Tačno je što Sceka kaže... ako se elisa zavrti brzo ona povećava proklizavanje do granice da potpuno izgubi potisak. Ali samo u slučaju da plovilo ne ubrzava proporcijalno povećanju broju obrtaja propelera. Kao kada naglo gurnete ručicu gasa. Sto je plovilo teže to je izraženiji taj efekat.
Ima jedna zanimljivost vezana za slip.
Veliki trgovački brodovi redovno beleže proklizavanje i trude se da bude što manje. Uglavnom je oko 15 %. Mogu da prate zato što je kod njih osovina direktno vezana za motor pa je broj obrtaja propelera isti kao i broj obrtaja motora. Imaju uredjaj koji beleži ukupan broj obrtaja motora pa nije teško da izračunaju teoretski predjeni put i da od njega oduzmu stvarno predjeni put.
Zanimljivo je to što je ponekad proklizavanje u minusu. Guran vetrom brod često ide brže od teoretske brzine elise na odredjenom broju obrtaja.
U jednom od sledećih postova ću probati da bolje objasnim napadni ugao propelera i njegov uticaj. Ali dobro bi bilo da to proba još neko.
-
Ima solidno objašnjenje toga na ovom videu:
Propeller: It is All About the Pitch! (http://www.youtube.com/watch?v=rT167BLILSA#ws)
Na žalost je na engleskom, ali ta strujanja (vode ili vazduha oko krila ili propelera) su jako složena, koliko se sećam iz mehanike fluida to su diferencijalne jednačine drugog stepena, tako da i nema neko prosto objašnjenje. Kako postoji mnogo načina uprošćenog računanja "Rule of thumbs" ili po naški Šacometrija, tako je i na linku iz mog prethodnog posta dat primer za Yamahu od 100ks gde su "šacometrijskom" metodom dobili propeler 14" x 19" a sama Yamaha stavlja elisu 13" x 19" i njihov zaključak je da ipak treba verovati expertima iz Yamahe jer su oni sigurno radili mnogo kompleksniji i tačniji proračun. Tako da nama ostaje da makar znamo šta sve utiče na odabir propelera, približnu računicu i na kraju proba sa više sličnih propelera.
-
Jeste komplikovana matematika.
Ali ipak možemo proširiti svoje vidike i saznati nešto više.
Recimo, meni je bilo čudno to što se svuda tvrdi da, ako nema proklizavanja nema ni potiska. A to je tačno.
Pogledajmo to na primeru jedrilice. Ako plovite pod jedrima i pod motorom u jednom trenutku će se potisak motora potpuno izgubiti kad plovilo dostigne brzinu teorijskog hoda propelera. On gubi funkciju a sav potisak daju jedra. Ako vetar malo jače pogura jedrilicu proklizavanje će biti u minusu. Tada dolazi do druge pojave koju nazivaju drag ili kočenje. Propeler postaje kočnica.
Dakle, tvrdnja da, ako nema proklizavanja nema ni potiska, je tačna i svi projektanti se trude da pronadju optimalan slip a ne da ga eliminušu.
-
http://continuouswave.com/whaler/reference/propellerWDSingle.html (http://continuouswave.com/whaler/reference/propellerWDSingle.html)
Na gornjem linku imate testove različitih propelera i rezultate. Zanimljivo je pogledati kako se menja slip i brzina na istom broju obrtaja motora. Vrlo je detaljno sprovedeno testiranje pa je dovoljno pogledati tablice. Ali za bolje razumevanje treba pročitati i zaključke.
Ovde i Vlada može naći rešenje za svoj problem. Po meni propeler sa 4 kraka.
-
Prvo, u proslom postu sam se malo pogresno izrazio.
Kada sam rekao automobilske motore nisam mislio bukvalno na "automobilske motore" zhgfvcdxs
Vec na ugradjivanje motora koji radi u potpuno drugacijem rezimu, na drugom broju obrtaja, od Fabrickog motora.
Jedino fabricki motor okrece taj propeler dovoljnim brojem obrtaja i ima snage da taj camac potera tom predvidjenom brzinom.
Jako je bitan broj obrtaja propelera.
Znaci propeler na nekom broju obrtaja, daje potisak dovoljan za tu brzinu, tog camca.
A motor treba da ima snage da okrece taj propeler na toliko obrtaja.
E sad ta Znoga na camcu je predvidjena (dimenzionisana) za taj precnik fabrickog propelera.
Znaci taj zazor izmedju krila i kavitacione ploce, i udaljenje od dna camca... sve to ima neku ulogu.
Mi smo Stvlado komsije u marini samo nikako da se nadjemo u isto vreme, pa da popricamo. :)
Ja se sve vrzmam oko tvog camca dok pecam sa pontona pored i zavirujem ali spolja se slabo vidi :)
Slobodno skini ceradu i pogledaj ako te zanima,mada bi bilo bolje da budem tu i poobjasnim ti sta sam i kako radio
-
Slobodno skini ceradu i pogledaj ako te zanima,mada bi bilo bolje da budem tu i poobjasnim ti sta sam i kako radio
Taman posla. Videcemo se mi na reci, nije problem.
Ovde i Vlada može naći rešenje za svoj problem. Po meni propeler sa 4 kraka.
E sad evo jos jedna zanimljivost iz teorije. Mada se to na zalost ne izucava na fakultetu.
Idealan propeler je sa jednim krakom. Jer svaki krak smeta drugom kraku na propeleru.
Ali takav propeler sa jednim krakom nije dobar zbog ogromnih vibracija i nesimetricnog opterecenja vratila.
Pa se ide na prvu sledecu povoljniju varijantu, ali se gleda prvenstveno broj cilindara motora da se ne bi poklopile vibracije od propelera i motora (to se zove rezonanca).
Znaci sa motorom od 2 cilindara ne ide paran broj krila, vec 3 ili 5. Sa motorom od 4 ne ide dvokraki ili cetvorokraki.
U svemu tome bitnu ulogu ima i prenosni odnos u kopci koji moze da taman malo pomeri ritam vibracije.
Veci broj krila imaju turisticki kruzeri i jahte zbog udobnosti plovidbe. Vibracije su finije, sitnije.
Mada tu je dosta bitan i oblik krila.........
-
Aj sad kad sam vec poceo.
Krilo propelra je Aero profil. Kao i kod krila aviona, list kormila, profil sapnice je takodje aero profil...
Moze biti simetrican, nesimetrican, segmentni i td...
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%B8%D0%BB (http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%B8%D0%BB)
Kod tog profila potisak stvara nesimetrija.
Znaci voda sa "duze" strane krila, ili gornje ili sa one strane blize brodu (to se zove ledja propelera), brze prelazi preko krila, dok sa suprotne strane sporije.
Tamo gde prelazi brze stvara podpritisak, a sa druge strane nadpritisak.
I to je sve OK. Ali taj nadpritisak je veci nego podpritisak, tako da krilo vuce podpritisak.
Tako da ceo propeler vuce podpritisak ispred njega.
Propeler se ne odguruje od vode, njega vuce vakum, i tako on pokrece brod.
Slicno tako radi i kormilo, ali o tome u drugoj temi juhgfd
-
Nisam stručnjak za fluide i gasove, ali mislim da voda nije stišnjiva,
pa mi taj zakon o potpritisku u vodi nekako izgleda čudno.
Da pojasnim (AVIO KRILO): Na gornjoj ispupčenoj strani krila vazduh prelazi veći put, vazduh je redji, tj razredjen,
A samim tim stvara se podpritisak i avion visi na krilima, a ne odguruje se o vazduh.
(http://www.extreme.org.ba/MotornoLetenje/sl02.jpg)
http://www.extreme.org.ba/MotornoLetenje/kako%20avion%20leti.htm (http://www.extreme.org.ba/MotornoLetenje/kako%20avion%20leti.htm)
Pošto voda ne može da bude redja, kao vazduh, ili ja to ne znam.
nemože nastati taj efekat podpritiska?
frdxs
-
Kako to misliš?
Kako može da bude isti pritisak ispred i iza propelera?
Nisam rekao da se brod kreće zbog potpritiska već da je i ta mala sila korisna i da postoji. Uostalom, puno tekstova uporedjuje ponašanje avionskog krila i krila propelera. Ali stoji da voda ne može da se sabije kao vazduh.
Stoji i to da se kavitacija stvara, i da voda isparava na niskom pritisku koji nastaje ispred propelera tako da tvoja tvrdnja ne stoji nikako.
-
Malo sam googlao ovih par minuta: http://physics.stackexchange.com/questions/61105/could-some-design-of-a-propeller-be-used-in-both-air-and-water (http://physics.stackexchange.com/questions/61105/could-some-design-of-a-propeller-be-used-in-both-air-and-water)
There's two important differences between air and water: Air is compressible, and the densities are about a factor of ~1000 apart - 1 kg/m³ vs 1 t/m³!
For most concerns where you use propellers, compression plays no role because the pressure diferences are very low. The densities, however play a large role.
The thrust can be described as F=m ˙ ∗Δv , with m ˙ beeing the mass flow - kg&/s or such - and Δv the difference in velocity a volumeelement of fluid is accelerated.
So, to achieve a similiar thrust, the same propeller would have to move 1000 times more air than water by volume. Hence the often larger and faster spinning propellers for planes.
On the other hand, in a heavier medium each wing of the propeller is subject to stronger torque (all else beeing equal):
Q=ρV 2 a D 3 f q (ND V a )
(Source) ρ is density, V a rate of advance (how much the propeller moves forward per revolution), D is diameter and N number of revolutions.
Without going into the math it can probably be shown that in a heavier medium the propeller will experience somewhat more torque for the same thrust - I'm to lazy to try now. The propeller will be built with more robust (and possibly heavier) material than would be the case id it's an only air propeller.
That said, I believe that a propeller for both media is entirely possible, though challenging.
However, a propeller for a both media will need a drivetrain that can accomodate speed roughly a factor 1000 apart (that's not trivial).
One other reason why don't see a propeller for both media is that there is no vehicle that could make use of one.
-
E pa neću ni da čitam. lkjhgfvh
Nisam napisao ni jednu reč a da je nerazumna i onima koji nemaju tehničku školu, neznaju latinski ili engleski. Ja bih to preveo i potrudio se da tekst razumem pa to prepričam svojim rečima. Ako ćemo da raspravljamo treba rasprava da bude razumljiva svima i da oni koji je prate i nauče nešto ili, ako su stručniji, daju svoj komentar.
-
A čija je lopta? rfcdvb
Vidi nisam ni ja razumeo sve iz "plavog" teksta.
Ali spominje se upravo gustina, stišnjivost i "ostali" zakoni fizike i formule koje su nam strane.
Moj tekst je bio replika na tekst od korisnika nijah, jer je njegovo tumačenje bilo po meni više za AVIO elise tj krila,
a ne za propelere brodskih i vanbrodskih pogona.
Da stvar bude gora, izgleda da postoje specijalni propeleri za super brze čamce koji nisu ni uronjeni u potpunosti u vodu.
Pa jedan deo puta prolaze kroz vodu, a onda jedan deo kroz vazduh.
juhgfd frdxs
-
One other reason why don't see a propeller for both media is that there is no vehicle that could make use of one.[/color]
E ipak postoji....
-
Apsolutno je tacno da je se voda smatra ne stisljivim fluidom.
Ako se dobro secam, cini mi se da je 20 000 puta teze sabiti vodu od vazduha. pa se zato smatra ne stisljivim fluidom.
Ali propeler nema nikakve veze sa tim.
Samo cestice sa te gornje strane profila imaju duzi put a sa donje kraci put od pocetka do kraja profila. A na kraj stizu u istom trenutku.
Pa onda osnova u kretanju fluida kaze da sa povecanjem brzine opada pritisak.
Kao kad imamo neko suzenje u cevi kroz koju protice voda. Tu na suzenju voda mora da ubrza i smanjuje se pritisak.
Verujte mi 100% sam u pravu. Samo da objasnjavam nemam pojma kjhgffc
-
Ovo na slici je ekranoplan.
I on ima elise a ne propelere.
-
A čija je lopta? rfcdvb
Vidi nisam ni ja razumeo sve iz "plavog" teksta.
Ali spominje se upravo gustina, stišnjivost i "ostali" zakoni fizike i formule koje su nam strane.
Moj tekst je bio replika na tekst od korisnika nijah, jer je njegovo tumačenje bilo po meni više za AVIO elise tj krila,
a ne za propelere brodskih i vanbrodskih pogona.
Da stvar bude gora, izgleda da postoje specijalni propeleri za super brze čamce koji nisu ni uronjeni u potpunosti u vodu.
Pa jedan deo puta prolaze kroz vodu, a onda jedan deo kroz vazduh.
juhgfd frdxs
E pa mossi, to je osvrt na pitanje zašto se elisa ne koristi za vozila pre nego kako funkcioniše propeler.
I objašnjava da je vazduh previše redak da bi elisa imala efakat kakav ima propeler u vodi bas zato što se previše sabija. Slab je oslonac.
hgfdsdfcv
Eto, pročitao sam i objasnio.
-
Polu uronjeni propeleri su za najbrze camce.
Kod njih je i glavcina van vode zato sto ona samo smeta, tj pravi vrtlozenja.
Vibracije su velike. Nista nije ujednaceno. Krilo je u jednom trenutku u vodi a onda u sledecem je u vazduhu.
Razlika u pritiscima je ogromna.Kavitacija otkida. Ali je to specijalno oblikovan propeler da sve to istrpi.
-
Stižu nam nove igračke - za sve koji bi da isteraju malo više: snage/brzine/ekonomičnosti/obrtaja (nepotrebno precrtati) iz svoje kombinacije motora i propelera:
http://propulse.se/english/ (http://propulse.se/english/)
-
E stizu lkjhgfvh odavno je to stiglo...mi kupili od mossija jos prosle godine..i nije loša igracka, samo nismo dobili ono sto smo očekivali...
-
A šta ste očekivali?
-
Pa mislim da je u rasponu 4 picha....mislili smo odrediti koja elisa ce nam trebati za prvi, drugi i treci camac s istim motorom, pa kasnije kupiti takve elise...no ova s 4 kraka nema veze u praksi s onim od 3....ustvari volim se igrati s elisama, ali tad sam skuzio da nemam pojma....
I ovdje je napisano puno krasnih stvari, ali ajmo pokusati nama neukim objasniti kako da na jednostavan nacin dodjemo do idealne elise....kod nas je cijena tu i tamo za polovnu 100 eura...jbg ne mozes je kupovati pet puta da bi potrefio onu pravu....
-
Taj propeler nije napravljen za probu pa da se posle kupi liven sa tri kraka. To su dve priče. Šta ti smeta kod 4 kraka?
-
Bilo u kojem polozaju lopatica nismo mogli postici odgovarajuci broj obrtaja, radilo se motoru selva 30 ks 2t a istim trokrakrim propelrom smo isli u maximalni iznos....zasto to kazem...posto ja vise manje se igram s tim...uvijek trazim da u maximalnom gasu motor postigne onaj maximalni broj obrtaja i do tog trenutka mijenjam elise...tad na malim čamcima onda imas i uredan ekonomik i maximalnu brzinu u full gasu....e to su samo neka moja prakticna saznanja...e koliko grijesim neznam....isto tako sam siguran da se perfomanse mogu dosta povecati izmjenom elise i odgovarajucim trimanjem....iskreno...na nekom kompletu, mislim na camac i na motor, uspijem podici dosta a na nekom nista....
-
To zavisi od čamca. Ali za svaki čamac moraš naći odgovarajući propeler.
Da si stavio tu elisu na malo jači motor sigurno bi dobio ono što tražiš. Četiri kraka imaju veću površinu od tri pa im je i potisak veći. Zato je potreban jači motor ili manji prečnik propelera. Pič ne breba da smanjuješ da ne bi izgubio brzinu ali je ponekad potreban manji kada se čamac optereti.
Zato se i prave propeleri sa promenjivim pičem.
Nije isto kada je čamac opterećen sa 200 i 300 kg. Kada ima više ljudi u čamcu samo smanjiš pič kako bi rasteretio motor i smanjio potrošnju.
Ali ti to sve već znaš.
-
Sećaš li se podataka, koji prečnik x korak je bio taj trokraki alu, a sa kojim prečnikom / korakom ste se igrali sa četvorokrakim?
-
10x 13 je aluminijski a mossi ce reci koji je bio taj plasticni...mislim da je bio 10 x 14 ali ne sjecam se tocno
-
citam vase postove i apsolutno podrzavam vase misljenje, stav i trud (jer sam i sam prolazio golgotu I smarao gro ljudi sa velikim iskustvom u ovoj temi kod trazenja elise za ovaj alu camac sto sada imam - i nasao iz 6 puta )... medjutim ne mogu da se oduprem od jedne misli a to je da se na kupujem -prodajem redovno pojavljuje jedan oglas koji glasi : profesionalno vrsimo umeravanje elise za vas motor ...slobodno mogu da kazem da je za mene davalac oglasa totalni idiot (zao mi je ali je tako - cim daje takav oglas ) jer sama takva izjava je teska prevara ako nemate na stanju jedno 100-tinjak razlicitih elisa ...moze li neko od vas nekome da preporuci ovako nesto ...
-
Meni je ta plastična sa promenjivim krilcima, samo prošla kroz ruke/garažu gde je stajala jedno 2 godine.
Pa se iskreno ne sećam pitcheva ali mislim da je 13-17.
Problem što je nisam zadržao je vrlo jednostavan, nije bila za moj motor. zhgfvcdxs shgfasy sgjsfh
-
Busa2 ima ljudi koji ne znaju ni istrimovati motor a kamo li nesto drugo...tako dok ima takvih..ima i onih drugih koji im za sitne pare nude kojekakve savjete
-
Ma druze , slazem se za savete u svim drugim situacijama osim u ovoj - ovo je prevara !
Na kraju, oglas je postavljen u formi pruzanja profi usluge a ne pomoci ... pritom je elektricar po struci ... shgfasy
-
I maverick je električar. nbvc
-
ali koliko znam Maverik nije postavio takav oglas juhgfdertyh ... ma nemam ja nista da svako oglasi i da pravi svemirski brod ali bez one lazne profesionalnosti o umeravanju ........
-
nbvc sreca pa nisam postavio oglas....ali radim dosta s camcima, pogotovo s plasticnim, servise motora...onako vise prijateljski..i vidim, hrpa ljudi kupi nesto...a ne zna ni sta je rezervoar za gorivo...da ti kazem da kod mene ima nekoliko firmi koje posreduju prilikom kupovine plovila...kad sam nazvao i pitao sta to rade...kaze obilaze sa strankama od oglasa do oglasa i ukazuju na vidljive mane tfrdx jbg...eno ih rade.-..uvijek naleti neki krkan kojeg ožene
-
Evo nečega što će možda biti zanimljivo za ovu temu a našao sam u hrvatskom magazinu Otvoreno more:
"Na primjeru jednog deplasmanskog broda prikazat ćemo empirijski izračun brzine, te dimenzionirati propeler. Za izračun brzine trupa koristit ćemo nomogram Borner&White za određivanje brzina brodova duljine 4,5 do 40 metara.
Početna točka je linija 1 koja spaja podjelu težine i podjelu vodene linije. Na primjeru je korišten trup duljine 18 metara i istisnine 10 tona.
Liniju koju smo dobili spajanjem ove dvije vrijednosti produžimo do bazne linije 3. Od točke na baznoj liniji 3 povlačimo novu liniju do linije instalirane snage motora (200 KS) te je produžimo do lijeve bazne linije 5. Dalje od lijeve bazne linije 5 povlačimo liniju do osi 6koja definira formu trupa pomoću omjera B/D (širina na vodenoj liniji/gaz).
Za primjer smo uzeli zaobljenu formu s vrijednosti B/D=4. Povlačeći poslednju liniju presjekli smo os brzine broda na podjeli od 13,5, te je to ujedno i predviđena brzina broda. Ako se malo poigramo te umesto 200 stavimo 400 KS, primjetit ćemo da brzina nije porasla dvostruko već samo 18 čvorova. Povećanjem instalirane snage za 100% brzina bi se povećala za 33%.
Prilikom računanja potrebno je instaliranu snagu smanjiti za cca 8% zbog mehaničkih gubitaka (u kopčama i ležajevima).
Oni koji se bave samogradnjom trebaju dodati 5 do 10 posto na težini zbog ugradnje dodatne opreme koju nismo predvidjeli. Ovaj dijagram je napravljen za propelere iskoristivosti 65% što je standard za propelere deplasmanskih brodova.
Kada dobijete predviđenu brzinu broda potrebno je dimenzionirati propeler. Za rješavanje ovog dijela jednadžbe potrebni su nam sljedeći podaci: snaga motora (200KS) i brzina vrtnje propelera RPM (okretaja u minuti). Prema prikazanom nomogramu za dimenzioniranje promjera proplera koristi se ista logika. Spajanjem linija snage 200 KS i linije brzine vrtnje osovine (npr. 1100) dobijemo promjer propelera od 725 mm.
Ako se uzme za ovakav tip broda P/D (odnos uspona i promjera) 0,6 dobijemo vrijednost uspona od 453mm, te iskoristivost 64% što je vrlo dobro.
Nešto složeniji proračun dobijemo preko Bp dijagrama gde parametri nisu općeniti već je svaka vrsta propelera definirana svojim dijagramom. Ovakvi proračuni nisu nipošto konačni, već samo služe kao orijentacija prilikom projektiranja"
Tekst i slke preuzete iz magazina "Otvoreno more"
Slike su malo mutne ali mislim da može da se pročita koliko toliko.
-
Test novog tipa propelera: https://www.boattest.com/review/sharrow-engineering/3986_propeller?fbclid=IwAR1fzmbdaHe5cAGJhA2l-x8KYr0JgZAYbxG-ICxUUo9307aaskFGIIqAKYw
juhgfd
-
Sharrow Propeller proglašen za TIME-ov najbolji izum u 2023.
Propeler Sharrow™ je nagradjen za revolucionarni dizajn koji transformše celokupno iskustvo plovidbe
Detroit, MI, 24. oktobar 2023. —
Danas je Sharrow Marine, industrijski lider u dizajnu propelera visokih performansi, objavio da je propeler Sharrow MX™ izabran kao jedan od najboljih izuma TIME-a u 2023. Godišnja lista TIME-a prepoznaje inovacije koje imaju značajno utiču na način na koji živimo. TIME je za propeler Sharrow MX™ utvrdio da je 80% tiši od konkurencije što ga čini manje ometajućim za divlje životinje a njegov dizajn petlje čini ga do 30% efikasnijim od standardnih propelera za čamce“.
https://boattest.com/article/sharrow-propeller-named-times-best-inventions-2023 (https://boattest.com/article/sharrow-propeller-named-times-best-inventions-2023)