Nautički forum
Krstarenja / regate / druženja ... => Zanimljive destinacije => Temu započeo: Zox 25. Jun. 2025. / 21:28:43
-
Početak nove nautičke sezone – Evija 2025.
Započela je još jedna nautička avantura! U subotu smo dovezli čamac u Grčku, na prelepo ostrvo Evija. Put je trajao 21 sat, a prešli smo ukupno 1100 km. Ove godine planiramo najduži boravak do sada – minimalno 30 dana na moru.
Kombinovana težina čamca i opreme je impresivna: čamac teži oko 1100–1200 kg, dvoosovinska prikolica 650 kg, a automobil 1850 kg.
Cena smeštaja iznosi 45 evra po danu. Vlasnik apartmana nam je izašao u susret – porinjanje i izvlačenje čamca su besplatni, a i vez u maloj lučici nam je obezbeđen bez dodatnih troškova.
Prvu probnu plovidbu obavili smo do plaže Elinika, na istočnoj obali Evije. Reč je o kraćoj ruti, idealnoj za testiranje, s obzirom na to da sam nedavno ugradio drugi motor i nisam ga imao prilike isprobati na Dunavu – samo u suvom testu, sa slušalicama.
Pojavili su se manji problemi sa hidraulikom upravljačkog sistema i sa praznim akumulatorima. Srećom, sve je brzo rešeno – jedan vijak na hidraulici se otpustio, a akumulatore sam najverovatnije ispraznio podižući i spuštajući motor prilikom zamene ulja i odzračivanja sistema. Dopunio sam ih, ali izgleda da su ipak pretrpeli neko oštećenje. U svakom slučaju – rešeno!
Druga plovidba vodila nas je ka Pagasitskom zalivu, u pravcu luke Volos, ali nismo ulazili u luku. Umesto toga, istraživali smo zabačene, skrivene uvale i posetili malu, simpatičnu plažu Agoloporos. U ovom malom mestu ručali smo u istoimenoj taverni, gde su nas 2 kafe, 2 piva, 2 grčke salate, porcija suvlakija i porcija ribe koštali 60€. Desert je bio gratis.
Isplovili smo oko 15 časova, a vratili se na Eviju oko 21:30.
Čamac se ponaša besprekorno, kao i prošle godine. Novi motor je radio odlično – na 3600 obrtaja postižemo brzinu od 40 km/h, što se pokazalo kao idealna krstareća brzina.
U narednim danima planiramo posetu čarobnim Lihadonisima, ostrvima koje smo ranije obilazili, kao i izlete do Skijatosa, Skopelosa, a ako sve bude kako treba – obići ćemo i Alonisos i nenaseljeno ostrvo Kira Panagija sa predivnim, skrivenim zalivom. Tako ćemo zaokružiti ostrva Sporada.
Na fotografiji koja je sačinjena na istočnoj strani obale Evije vidi se u daljini ostrvo Skijatos (sa leve strane) i ostrvo Skopelos (sa desne strane)
Postaviću još slika, kao i video klipove čim ih malo sredim. Avantura tek počinje!
-
Glisiranje pri zalasku sunca. Izlazak iz Pegasitskog zaliva.
-
Stigli smo i do Lihadonisije – malih vulkanskih ostrva, često nazivanih i "grčkim Sejšelima". Tu smo proveli tri dana kampujući, uživajući u miru, tirkiznoj vodi i nestvarnim zalascima sunca. Ostrva su udaljena oko 45 km morem od naše baze i pružaju pravi osećaj robinzonskog boravka.
Nakon toga, nastavili smo još oko 15 km dalje do plaže Golden Coast, koja se nalazi pored hotela Club Med Gregolimano. Plaža je uređena, sa sitnim peskom i bistrom vodom, pogodna za dnevno sidrenje i kupanje. Iako se u centralnom delu može očekivati više ljudi, postoji i uvučeniji deo plaže, dalje od hotela, gde je moguće osamiti se i uživati u tišini i prirodi.
Prva slika prikazuje pogled iz šatora na Lihadonisiju, a druga na nekoliko mikro ostrva.
-
Doplovili smo i do Skijatosa. Ostrva sa peščanim plažama i tirkiznom bojom mora. Od mesta gde se nalazimo na ostrvu Evija, Skijatos je udaljen 25km preko Egejskog mora.
-
Plovidba do Skopelosa – mir, borove šume i kristalno more plaže Milia
Nastavak ovogodišnje plovidbe odveo nas je i do još jednog bisera Severnih Sporada – ostrva Skopelos. Od mesta na Eviji gde boravimo, udaljen je oko 50 km morskim putem.
Krenuli smo ka čamcu oko pola 9 ujutru, a plovidbu započeli tačno u 9:00. Ovog puta nismo plovili sami. Sa nama je bio Grk Akis, sin vlasnika apartmana, koji je već jednom plovio s nama prošle godine do Skijatosa. Pridružio nam se i još jedan Grk – Afedulis, koji je plovio svojim čamcem. Njegov hobi je ronjenje na dah i lov harpunom. Plan je bio da zajedno plovimo do Skopelosa, a zatim se razdvojimo – mi ka plaži Milia, a on do malog nenaseljenog ostrva udaljenog oko 2 km, gde će se prepustiti svom hobiju.
Zanimljivo je da je Afedulis pre samo tri dana pokušao sam da otplovi do Skijatosa, ali mu se usred plovidbe pokvario motor. Uspeo je da ga osposobi i bezbedno se vrati. Tada smo se i upoznali, pa sam mu predložio da sledeći put plovimo zajedno – iz bezbednosnih razloga i naravno zbog društva.
More kod Evije bilo je mirno, ali kako smo se približavali Skijatosu, pojavili su se prvi talasi. Najzahtevniji deo bio je prolaz između Skijatosa i Skopelosa, poznat i kao „kapija“, gde su talasi najviši, a podvodne struje izražene. U nekoliko navrata motoru je opadao broj obrtaja i do 300, verovatno zbog otpora koje je stvarala struja. Afedulis je sa svojim manjim gumenjakom (4,5 m, motor 50 KS) plovio tridesetak metara iza mene, prateći trag mog propelera, jer su tu talasi već delimično razbijeni. Pri prilasku Skopelosu, more se polako smirivalo, ali potpuni bonaca nastupila je tek oko 19 časova.
Ovo mi je bila prva poseta Skopelosu. Ostrvo je znatno drugačije od Skijatosa – mirnije, sa daleko manje turista. Dok je Skijatos poznat po peščanim plažama i živopisnom noćnom životu, Skopelos je prekriven gustom borovom šumom, a plaže koje smo posetili bile su šljunkovite. Ipak, ono što nas je najviše oduševilo jeste boja mora – kristalno tirkizna, još prozirnija nego na Skijatosu.
Plaža Milia, gde smo proveli dan, jedna je od najpoznatijih na ostrvu. Okružena borovima, sa pogledom na mali ostrvski greben Dasia, idealna je za one koji traže tišinu i odmor. Nema buke, nema dreke, nema "muzike do panja", ni razmaženih klinaca koji isteruju svoje hirove. Čak ni bar na plaži ne narušava ambijent – muzika je tiha i nenametljiva.
Afedulis se vratio ranije, oko 16h, zbog porodičnih obaveza, dok smo mi ostali do 20h uživajući u ambijentu koji Skopelos pruža.
Zaključak? Skopelos je prelep. Jedna poseta nije dovoljna da se ostrvo zaista doživi. Već sada znamo da ćemo mu se sledeće godine vratiti – i to više puta.
U prilogu je nekoliko fotografija sa plovidbe i boravka na Miliji.
-
Anlaser, Aliekspres i borba na pučini – Skopelos avantura koju neću zaboraviti
E, sad… Sećam se pre tačno deset godina kako sam danima pripremao čamac za put do delte Dunava — puta na koji, usput rečeno, još uvek nisam otplovio iz razloga koji sada nisu tema. Tada su mi neki forumaši govorili: "Šta toliko spremaš? Uradi osnovno i kreni!"
Ali moje iskustvo, sada već duže od decenije, pokazuje upravo suprotno: koliko god bio spreman — iznenađenja su uvek moguća. I ne samo po ličnom iskustvu, već i po desetinama tuđih putopisa koje sam čitao i gledao. Mehanički kvarovi su uvek negde iza ugla.
Tokom prošlih letovanja imao sam razne sitne probleme — nikada ništa veliko, ali baš nikada bez ijednog. Ove godine, posle više nedelja priprema i servisa, prvo što je popustilo bio je jedan običan šraf na upravljačkoj hidraulici. Ništa strašno, ali znak. Već po povratku sa prve vožnje do plaže Elinika — novi šok: anlaser odbija poslušnost. Neće da zavergla, napon pada ispod 9V, instrumenti se gase.
Pomislio sam — akumulatori? Ali dopunjeni su pred put. Posle 15 minuta pokušavanja, anlaser je konačno zavrteo — prvo sporo, pa brže — i motor je upalio. I tako tokom više od tri četvrtine letovanja: nekad startuje odmah, nekad neće nikako. Sve sam proverio — akumulatori puni, kablovi čisti i zategnuti. Zaključak? Anlaser je blokiran, ne može da se okreće. Vuče ogromnu struju, a time obara napon i pravi začarani krug.
No, uvek sam uspevao da upalim. Nekad za minut, nekad za pet. Sve do povratka sa Skopelosa.
Put do Skopelosa nije bio najdalji, ali je bio najizazovniji — pravi prelazak preko Egejskog mora, sa ostrva na ostrvo. U povratku, oko 20 časova, pokušavam startovanje — ništa. Samo pad napona. Posle deset pokušaja, anlaser je bio užaren. Pokušao sam i kanapom — namotavanje na zamajac, ali uzalud. Šest cilindara i ogromna kompresija — ni Akis ni ja zajedno nismo mogli da ga zaverglamo dovoljno brzo da bi upalio. Probao sam i kuckanjem čekićem po anlaseru dok neko drugi pokušava startovanje ključem. Sve je bilo uzalud, jer anlaser je "umro".
I tada – spas iz najneverovatnijeg izvora.
Naime, "Bata Prle" je pre puta na more kupio nov anlaser — ni manje ni više nego sa Aliekspresa! Originalni košta 300€, a ovaj kineski — neverovatnih 31,22€, sa poštarinom 68€. Rekoh i da ne radi, nije neka šteta, ali ako zatreba sigurno će pomoći bar za delove.
More je, srećom, bilo mirno. Jedina opcija: zamena na vodi. Marija mi je dodavala alate i šrafove. Morao sam skinuti rezervoar za dvotaktno ulje s motora da bih prišao gornjem, desnom šrafu anlasera. Nisam skidao creva niti kablove, jer bi to značilo i ispustiti ulje, a postojala je opasnost da se izgubi koji seger, to jest "odleti" u morske dubine. Akis je, skoro sat i po, držao rezervoar iznad vode da bih mogao da priđem anlaseru, a telo mu se nalazilo u veoma nezgodnom položaju. Morao je biti povučen nazad i u desnu stranu kako bi mi obezbedio prostor za rad, a ruke je držao skroz ispružene kako bi dovoljo udaljio rezervoar od mesta gde se nalazi anlaser. Nije imao puno prostora, jer su creva kratka, pa nije smeo ni previše zategnuti da se neko od njih ne bi isčupalo.
Zamenim anlaser, ali – novi problem. Donji šraf ne mogu zavrnuti — rupa pomerena pola milimetra! Kinez nije pogodio bušenje. Skinem ga nazad, uzmem malu okruglu turpiju iz seta ruskih preciznih turpija koje sam kupio još devedesetih na buvljaku u Somboru, i pažljivo proširim otvor.
U 21:20 sve je bilo spremno. Kontakt, start – anlaser zavergla, ali drugačije zvuči. Zaustavim. Probam opet – isti zvuk, ali motor upali! Kasnije shvatim – zvuk je bio drugačiji jer novi anlaser okreće zamajac mnogo brže. Znači da stari anlaser već dugo nije radio kako treba.
Krenemo. Dajem gas. Čamac ide 48-50 km/h pri 4100 RPM. Mirno more skraćuju put – stigosmo za jedan sat. Sunce je već zašlo pri polasku, a potpuni mrak nas je uhvatio poslednjih pola sata plovidbe. Na ovom delu Egejskog mora noću nema mnogo saobraćaja – ali ima ribarskih brodova i čamaca, trajekta, ali i poneki teretnjak. Ribarske mreže su obično obeležene bovama i svetlom, pa ih na vreme zaobiđem. Sa čamca smo sišli u 22:30. Tačnije plivali smo do obale, jer je bova udaljena 60m od obale.
Zaključak?
Još jedno iskustvo koje potvrđuje ono što mnogi zanemaruju: čamac se mora spremiti temeljno. Na vodi, čak i ono što izgleda nebitno može biti presudno. Alat, rezervni delovi i malo improvizacije – to je razlika između panike i uspešnog povratka kući.
-
Odlična reportaža i edukativan sadržaj. Lepo uživate, bravo!
Što se tiče tih kvarova, bez njih se ne može, ne bi bilo zanimljivo i ne bi to bila prava avantura. Ipak, ja vam želim da ih imate što manje a što više da mirno plovite i uživate u odmoru.
-
Vučemo gliser na more.
https://www.youtube.com/watch?v=oVOXsO9qyRI
-
Ukrcavanje na trajekt u rikverc – auto i prikolica sa čamcem
https://www.youtube.com/watch?v=Cmwn6GZU2b8
-
Šetnja mediteranskom šumom
https://youtu.be/R0Rnv9aLnI8
-
Edipsos Town
https://www.youtube.com/watch?v=JtG_5lMWj5g
-
Naomi beach
https://www.youtube.com/watch?v=qLXxIO24F54
-
Bleja nasred mora
https://youtu.be/eRah65RFHdA
-
Po vetru i talasima do Elinike
Krenuli smo iz male luke na severu ostrva Evija, u pravcu plaže Elinika.
Egejsko more je tog jutra bilo aktivno, nošeno vetrom i talasima od oko pola metra, sasvim dovoljno da trup čamca poskakuje i bude nemiran na moru.
Čamac je sekao vodu, a svaki talas je davao svoj mali potpis vožnji — ne haotično, već baš onako kako more ume kada je „živahno“.
Kako smo odmicali sa severa, pogled je stalno išao ka istoku, gde su se u daljini videli obrisi ostrva Sporada: prvo Skijatosa, a kasnije Skopelosa i Alonisosa. Taj prizor je imao svoj smireni šarm — nema grandiozne drame, samo lep osećaj otvorenog mora i dobrog pravca.
Na vodi shvatiš da je važan balans — da poštuješ more, ali i da uživaš u putu.
Vetar u lice, zvuk motora, prskanje mora po boku, miris soli i sjaj sunca — bila je ovo iskrena avantura bez preterivanja.
Kako smo prilazili Elinici, vetar je počinjao da slabi, a talasi su se smirivali.
Čamac je polako prestao da skače, more je ušlo u mirniji ritam, i put je dobio lagan, opušten završetak.
Na plaži smo uživali oko šest sati. Sunce je polako grijalo kožu, vetar je donosio miris soli i mora, a talasi su nežno milovali obalu. Otplivali smo i do malog ostrva Agios Nikolaos, udaljenog svega 250 metara od obale, i uživali u tom kratkom, ali osvežavajućem izletu.
Posetili smo jednu tavernu na obali, gde smo ručali i osvežili se hladnim koktelom, dok je svetlo popodnevnog sunca padalo na talase, praveći igru zlatnih odbljesaka na vodi. U tim trenucima sve je delovalo mirno i beskrajno jednostavno, gotovo kao da vreme na Egeju teče sopstvenim ritmom.
Povratak je bio nešto pre 21 čas, po zalasku sunca. Tada je sve bilo drugačije. More je bilo mirno, gotovo stakleno, a čamac je klizio bez otpora. Mogli smo razviti ozbiljnu brzinu, a da trup ostane stabilan i udoban, čime je povratak postao prava vožnja uživanja — brza, glatka i opuštajuća, sa vetrom u licu i poslednjim zrakama dana koje su polako nestajale iza horizonta.
https://www.youtube.com/watch?v=G0dRLgmJM6k
-
Summer Boating Voyage: Evia to Skopelos with Friends
Krenuli smo u malu egejsku avanturu i jedva smo čekali da napokon zaplovimo kroz otvoreno more. Plan je bio jasan – plovidba od Evije do Skopelosa, oko 45 kilometara čistog morskog uživanja.
U ekipi su bili Marija, dva grčka prijatelja: Akis, sin vlasnika apartmana kod kojih smo odseli, Afedulis, koji nas je pratio svojim gliserom i moja malenkost.
More nas je na startu dočekalo potpuno mirno. Klizili smo preko tirkizne vode kao po staklu, a jedini zvuk bili su motor i šum vetra. Onda, negde na polovini puta, sve se promenilo – talasi su rasli, vetar se pojačavao i plovidba je postala življa. Nije bilo opasno, ali je imalo onu malu dozu adrenalina koju svaka prava morska avantura treba da ima.
Kako smo se približavali Skopelosu, more se ponovo smirivalo. Zeleni obronci ostrva počeli su da izranjaju pred nama, a voda se opet vratila u svoje mirnije stanje, iako ne sasvim kao na početku. Usidrili smo se oko stotinu metara od obale, pa otplivali do plaže Milia – o čemu će govoriti jedan od narednih videa.
https://youtu.be/O9kszonT7HE
-
Milia Beach - Skopelos Island
Nakon plovidbe od ostrva Evije do ostrva Skopelos posetili smo plažu Milia.
https://youtu.be/zqyNAblskyw
-
Summer Boating Voyage - Povratak sa Skopelosa i KVAR na vanbrodskom motoru!
Na povratku sa Skopelosa ka severnom delu Evije desio se kvar na anlaseru. Situaciju je bilo potrebno hitno rešiti, jer sa pomoćnim motorom Tomos 4 nije bilo moguće preći razdaljinu od 45 km otvorenog mora. Već je bilo prošlo 20h kada smo trebali krenuti, a kvar smo tek tada ustanovili – taj deo nismo snimali, jer je svako od nas troje imao zadatak oko popravke: Marija mi je dodavala i sklanjala delove i alat, Akis je više od sat i po držao u veoma nezgodnom položaju integrisani rezervoar za ulje koji sam otpustio, dok su creva i struja ostali priključeni, a ja sam bio majstor.
https://www.youtube.com/watch?v=kjNL5qRa8y0
-
Pagasetski zaliv - Plovidba Egejskim morem
Pagasetski zaliv ili Pagasteički zaliv, smešten između poluostrva Pelion i kopnene Grčke, jedno je od najmirnijih i najslikovitijih mora Egeja. Zaštićen od jakih vetrova, zaliv je idealan za plovidbu, sa brojnim uvalama, malim ribarskim mestima i skrivenim sidrištima. Kristalno čista voda i pogled na zelene padine Peliona stvaraju jedinstven spoj mora i planine.
Pagasetski zaliv nije destinacija masovnog turizma, već prostor za sporije, pažljivije uživanje u tišini, prirodi i autentičnoj Grčkoj. Njegove vode pamte legende Argonauta, a danas nagrađuju svakog koji mu prilazi s poštovanjem i radošću plovidbe.
https://www.youtube.com/watch?v=AP77kcZFF6U
-
Plaža Alogoporos - Plovidba Pagasetskim zalivom
🌊 Video prati našu plovidbu Egejskim morem sa fokusom na Pagasetski zaliv. Prikazani su delovi plovidbe sa posebnim osvrtom na plažu Alogoporos.
📍 Plaža Alogoporos, šljunkovita plaža na poluostrvu Pelion u regionu Tesalija, Grčka, ima tirkizno i čisto more.
https://youtu.be/BsDVXiEPCUU
#Plovidba #EgejskoMore #Grčka #TravelVlog #Alogoporos #Pelion #LetnjaAvantura
-
Čamcem do Skijatosa – obilazimo grčka ostrva
Čamcem krećemo ka ostrvima Sporada. Ovog puta sa ciljem da posetimo Skijatos i Cugrijas.
Plovimo čamcem italijanskog proizvođača RIO, model 630 Fish, sa motorom Yamaha 200 KS.
Ispred nas je otvoreno Egejsko more — područje poznato po meltemi vetru, koji leti zna da duva danima bez prestanka, podižući kratak i strm talas. Ruta vodi kroz arhipelag Sporada – smena tirkiznih plićaka, borovih šuma koje se spuštaju do same obale i uvala u kojima je voda toliko bistra da se sidro vidi na deset metara dubine.
Cilj je da uplovimo na Skiathos, ostrvo poznato po živim lukama i dugim peščanim plažama, a zatim da zastanemo na Tsougrias, malom, gotovo netaknutom ostrvu idealnom za dnevno sidrenje i mirnu noć na sidru.
Ovo nije samo turistički razglednik, već realna plovidba: biranje kursa prema vetru, traženje zaklona, procena dna za sidrenje i trenutak kada motor utihne, a ostanu samo zvuk talasa i vetra kroz borove.
https://youtu.be/05B7wCr3LO4
-
120km čamcem po Egeju | Kampovanje na nenaseljenim ostrvima
Tri dana, 120 kilometara plovidbe i jedan vikend daleko od obale.
Polazimo iz Pefki i krećemo ka otvorenom moru, kroz Severni Eubejski zaliv, prema nenaseljenim ostrvima severno od Eubeja. Pred nama je 45 kilometara plovidbe do prvog cilja — mesta bez struje, bez smeštaja i bez gužve. Samo čamac, šator i more.
Dva dana kampujemo na ostrvu, budimo se uz talase i zalazak sunca dočekujemo na obali. Nakon toga nastavljamo još 25 kilometara dalje, do plaže Golden Coast, a trećeg dana vraćamo se nazad u Pefki. Ukupno 120 kilometara pređenih morem.
Ovo nije klasično letovanje. Ovo je plovidba, planiranje, gorivo, vetar i more — ali i potpuni osećaj slobode.
https://youtu.be/oqTs8SQKbbs
-
Po vetru i talasima ka Kanatadiki
Vreme nije bilo naročito mirno – jak vetar je podizao talase i more je bilo uzburkano. Uprkos tome, odlučili smo da isplovimo prema plaži Kanatadiki i na taj način zaokružimo naše putovanje morem.
Plovidba je bila zahtevna. Vetar je stalno pomerao čamac sa kursa, a talasi su ga podizali i spuštali dok smo se približavali obali. Kada smo stigli do bove, ispostavilo se da ni vezivanje neće proći bez male borbe. Naleti vetra i talasi otežavali su svaki pokušaj, ali posle nekoliko manevra uspeli smo da čamac sigurno privežemo.
Kada se more oko nas konačno smirilo, mogli smo da se prepustimo mestu na koje smo stigli. Plaža Kanatadiki prostire se duž obale nekoliko kilometara – duga i otvorena prema moru, sa širokim pojasom peska i šljunka koje talasi neprestano zapljuskuju.
Prošetali smo delom te duge obale, lagano, upijajući prizore poslednjeg dana na vodi. Svraćali smo u nekoliko taverni na samoj plaži i u njenoj blizini, gde uz jednostavnu grčku hranu i pogled na more vreme lako uspori.
Bio je to završetak jedne tridesetodnevne nautičke avanture – dan vetra, talasa i poslednje plovidbe pre povratka kući.
https://www.youtube.com/watch?v=B4iQ7pCN3dY