Nautički forum
Ribolov => Tehnike ribolova => Temu započeo: deda 21. April. 2013. / 00:44:28
-
Vetar
Tekst preuzet sa sajta valarilacar.com (http://www.varalicar.com/vremenska-prognoza/vremenske-prilike/)
Vetar može na uspešnost u ribolovu uticati povoljno i nepovoljno. Većina ribolovaca izbegava ribolov po vetru, ali on u nekim slučajevima može biti odličan saveznik. Sigurno ste se, nebrojeno puta, leti po mirnom vremenu vratili kući prazne čuvarke. To nije bio ribolovački maler i poznat uzrok neuspeha. Zamislite samo kako se oseća riba u pregrejanoj i previše osvetljenoj vodi. Njeno izoštreno čulo vida registruje svaki pokret na obali, a nedostatak kiseonika u vodi je guši. Njen odlazak u mračne dubine, daleko od ribolovca i pregrejanih površinskih slojeva je logičan i razumljiv. A sad zamislite jednu novu situaciju. Kao što često biva, odjednom počinje blagi povetarac. Površina vode se namreškala. Vi ne vidite ribu – ona ne vidi vas. Na strani reke, na kojoj je vetar najizraženiji, voda se blago hladi i osvežava kiseonikom. Život u površinskim slojevima vode postaje intenzivniji i šanse za uspešan ribolov su veće. Severozapadni vetar, kao predznak promene vremena, leti povoljno utiče na ribolov, a zimi nepovoljno. Jugoistočni vetar u jesen pogoduje ribolovu, ali u februaru i martu ga treba izbegavati jer umanjuje šanse za ulov. Južni vetar kao predznak stabilizacije meteoroloških prilika, zimi može biti odličan saveznik u ribolovu.
Padavine
U zavisnosti od intenziteta i godišnjeg doba, padavine mogu doprineti uspešnijem ribolovu, ali i umanjiti izglede za bilo kakav ulov u periodu dok traju. Lagana letnja kišica koja hladi i mežura mirnu površinu vode i pravi zavesu između ribolovca i ribe, izuzetno pogoduje ribolovu. Oluja praćena vetrom, pljuskovima i grmljavinom, tera ribu u zaklon i osim radoznalog soma, sve ribe se povlače dalje od obale i površine vode. Nasuprot tome, kada oluja prođe, vetar se stiša i nebo razvedri, voda sva uzavri od ribe koja željna osveženja izlazi na površinu. Budite sigurni da su i grabljivice u blizini i da vrebaju priliku da zgrabe po neku neopreznu ribicu. Zimi, nevreme praćeno padavinama ne pogoduje ribolovu, ali oblačno, tiho vreme bez vetra, sa krupnijim pahuljama snega, je idealno vreme za lov mladice.
Atmosferski pritisak
Ribolovci koji vode evidenciju o svojim izlascima u ribolov i zapisuju pedantno sve ulove na vodi, uzimaju u obzir vrednosti i tendenciju kretanja atmosferskog pritiska. Poznato je da je riblji mehur nepogrešivi barometar i da reaguje na najmanje promene pritiska. Informacija koju riba primi putem mehura nije jedina koja će usloviti njeno ponašanje, ali sudeći prema iskustvima većine uspešnih ribolovaca, odnos uspešnosti u ribolovu i tendencije atmosferskog pritiska je sledeći:
- Ako je pritisak visok ili u porastu, treba očekivati uspeh u ribolovu;
- Ako je pritisak nizak i stabilan, treba očekivati osrednji uspeh u ribolovu;
- Ako je pritisak u padu, ne treba očekivati uspeh u ribolovu.
Zašto je to tako? Nagli pad pritiska najčešće donosi pogoršanje atmosferskih prilika, pri čemu retko koja vrsta ribe uzima hranu. Osim toga, 1 mm živinog stuba odgovara približno 13,6 mm vodenog stuba. Ako atmosferski pritisak opadne za 10 mm živinog stuba, onda to ribe osete kao sniženje nivoa vode za 136 mm. Na akumulacijama i rekama čiji se nivoi regulišu radom brana i ustava, ustanovljeno je da pri naglom padu nivoa ribe prestaju sa ishranom. Slično se dešava i pri naglom sniženju atmosferskog pritiska. Ako nivo reke opada, a atmosferski pritisak raste i obrnuto, dešava se da to riba i ne primeti. Uglavnom sva živa bića su priviknuta na optimalan pritisak koji im je usklađen sa životnim funkcijama. Svako odstupanje od normale izaziva određene reakcije organizma koji teži da se prilagodi novonastaloj situaciji ili da se dovede u uslove koji mu odgovaraju. Reakcija riba na pad pritiska je povlačenje u dublje slojeve što je u tom momentu prioritetna potreba, pri čemu su ostale, kao što je ishrana, zapostavljene.
Bistro!
-
Vrsve
Vrše su po načinu na koji se riba u njih ulovi, slične vrškama. Izradjuju se od gvozdene ili aluminijumske žice koja je navučena preko metalnog rama oblika kvadra. Na jednoj strani vrše je od žice napravljen ulaz oblika levka tako da riba ili rak kroz taj otvor lako ulazi u vršu, a kad jednom uđe, napolje ne može jer se unutar vrše kreće uvek uz žicu. Sa suprotne strane od ulaza, napravljena su vrata za lakše vađenje ulova. Ako se u vršu postavi neki mamac, s pravom se može očekivati bogatiji ulov.
-
Cenkeri
Cenkeri su klopke koje veoma liče na vrške, ali im je prvi, najveći obruč oblika produženog polukruga, koji se zatvara tetivom od jačeg kanapa. Cenker nema krilo a postavlja se u limanima odnosno u granju, ili između oborenih stabala u vodi, gde se očekuje da somovi tumaraju. Na donjim krajevima najvećeg poluobruča i na kraju cenkera vezuju se poveća otežanja, kako bi cenker uvek ležao na dnu i u delovima reke sa jačim tokom. Cenker se vezuje jačim kanapima (na oba kraja) za neki stajaći objekat u vodi ili iznad vode, kako ga tok odnosno som ne bi odneli. Obično se otvor postavlja nizvodno, kako reka ne bi ubacivala granje i druge stvari koje nosi u cenker.
Košare
Ovo je još jedna vrsta klopki, koje se danas sve manje koriste. Ispletene su od pruća ili žice tako da riba koja u njih uđe ne može izaći. Postavljaju se uglavnom u stajaćim vodama a za razliku od vrški, u njih se stavlja hrana koja mami ribu.
-
BUCKA
Bućka spada u ploveće udičarske alate sa jednom udicom. Služi za lov somova i koristi se leti, pri niskom vodostaju i bistroj vodi. Sastoji se iz dvaju delova: drvenog ili metalnog, kojim se proizvodi zvuk (bućka, bućkalo) i kanapa sa udicom na kome se nalazi od 12 do 20 komada olovnih kuglica, težine 150-300g. Iznad udice nalazi se crvena lićanka. Kao mamac se koristi rovac, pijavica, školjka durbak i dr. Ravnomernim udaranjem bućke po površini vode proizvodi se zvuk, kao kad som negde na površini vode uzima hranu. To mami ostale somove i oni se prikupljaju, napadajući udicu sa mamcem.
OBALSKI STRUK
Strukovi imaju od 300 do 1200 udica na glavnom kanapu - tabanu, za koji su pričvršćene udice pomoću putila, a na odstojanju od 2 do 2.5 metara. Veliki struk ima oko 3 km dužine. Postavlja se niz maticu reke i na početku i na kraju ima po jedan veliki kamen, a na svakih 20-30 udica manje opterećenje od kamena ili olova. Na početku strukak vezana je tikva ili plovak, radi obeležavanja mesta na kojem je bačen struk. Strukovi se mamče glistama, pijavicama, živim ribicama, larvama vodenog cveta, žabama, sirom (kačkavaljem), čak i sapunom. Na strukovima se love kečige, mrene i razne vrste grabljivica i to u toplo doba godine, kada je vodostaj nizak i voda bistrasize]
-
A udicarski profesionalni alati?
-
Moram da ispravim dedu...
Ja sam godinama postavljao strukove i nikada njim nisam upecao kečigu. Ali svako jutro smo pronalazili po desetak komada, i to krupne kečige, koja se trbuhom zakači za udicu. To se dešava zato što se kečiga češe o dno, na dnu oštra udica i eto nje...
Ima perioda kada se na struk lovi samo sitan som. Ispod 30 cm... e tada se lovi i onaj najkrupniji. Mali som se upeca na glistu pa onda krupan pokuša da pojede sitnog... i eto kapitalca u meredovu.
Strukove smo pravili od po 150 udica i retko kada smo vezivali po dva zajedno. Tako su radili i svi ostali ribari koje sam ja upoznao. Dakle, ne više od 150 udica. Ako se postavi vise onda nastaje problem kada se upeca krupan som. On zna da zanese i umrsi ceo struk a i da poskida svu ribu sa ostalih udica svojim cimanjem. Zato svi postavljaju više komada kraćih strukova.
-
Koliko je dug prosečan struk i koliko ostaje u vodi, kaoliko sam ja razumeo to je ista stvar ko parangal na moru ili grešim.
Zašto je bućka zabranjena u sportskom ribolovu i šta je tačno zabranjeno, recimo da li smem da imam štapove sa klasičnim dubincem a da bućkom pravim bukom ili je zabranjena ta pletenica. Što se zvuka tiče vrlo sličan se dobije kada se recimo praynom čašom udara po vodi jel i to zabranjeno, hajd jedno pojašnjenje za bućku
-
Bucka spada u profesionalne alate za lov soma.
Jedino u Srbiji. Cak je i u hrvatskoj dozvoljeno loviti buckom sa obicnom dozvolom za rekreativni ribolov.
Do pre 4 godine mogla je da se kupi posebno dozvola za bucku. Kostala je oko 30 000. Kao i za cerenac. Od kako su ribari svrstani u preduzetnike to je obustavljeno jer, navodno, buckom moze da se izlovi som. Glupost, naravno.
Mislim da ce brzo i kod nas bucku svrstati u rekreativni ribolov sto ona i jeste u pravom smislu reci.
Inace, ribari upotrebljavaju stapove sa velikim plovcima kada buckaju. Retko iz ruke. Uglavnom upotrebljavaju multiplikatore koji mere ispustenu strunu pa znaju na kojoj dubini je udica. I sonare pa vide kada som pocne da se dize prema udici.
Dakle, pravo uzivanje od pecanja... adrenalin i sve ostalo ...
Niko nije propisao da je samo drvo za buckanje zabranjeno tako da treba shvatiti da bilo sta sto proizvodi zvuk kao bućka ne sme da se upotrebljava za lov soma ako nemas profesionalnu dozvolu.
Struk..
Razmak izmedju udica smo mi merili bez metra i iznosio je oko 4 metra. Ako bi to radio neko sa duzim rukama onda je razmak i veci. tfrdx
To znaci da je klasicni struk duzine oko 600 metara. Udice mustad, jake celicne. Da pukne ako zapne negde. I nikako prevelike. Kao za smudja.
Struk se baca uvece a dize rano ujutru, pre nego sto krenu ribari sa mrezama. Ako predju mrezom preko struka mogu da pokupe ribu sa njega ili da ga smotaju, pokidaju....
Ne valja da ostaje duze od jedne noci zato sto se svasta nahvata na njega i zatrpa mamce a i mamci u toploj vodi tesko opstanu duze.
Ako je mamac pijavica sece se na pola i odseca kraj kojim moze da se uhvati za kamen. Uglavnom se koristi kombinacija. Malo crne gliste pa pijavica koja krvari i privlaci ribu. Ako je voda jako bistra umesto pijavica se stavlja sapun za brijanje. On se polako topi i privlaci soma. Nemam pojma zasto ali som voli taj miris. Sece se u sitne kockice i nabada na udicu. Mi smo koristili i rovce ali retko. Mrena ga voli i poskida rovce pre nego sto ih som pronadje. Ponekad smo stavljali i zabe, zive kedere ili parce. Ipak, najvise somova smo hvatali na crnu glistu. I to krupnu pa pokidanu na dva ili tri dela.
Za razliku od pecanja stapom gde se stavlja sto veca gomila glisti pa i kombinacije gliste sa rovcem, pijavicom..
-
Struk je dobar alat ali njim se retko ulovi krupan som. Do 25kg je, mislim, nesto prihvatljivo. Naravno, desavaju se izuzeci ali tesko da veliki som nece otpasti sa struka. Ako i ne otpadne zakacice puno udica za prepreke na dnu i onda se otkaciti. Bucka je druga prica. Ribar je tu i polako zamori ribu i prihvati je. Na struku som se sam zamara ali vrmenom se rupa oko udice prisiri i lako ispadne.
Dok nije zabranjen za lov krupne ribe se upotrebljavao alat nazvan pampuri. To su udice koje plovci (pampuri za flase od plute) drze iznad dna. Udice su na pola metra ili blize. Baca se popreko na tok i sva riba koja se provlaci ispod udica se ulovi. Nehumano jer se puno ribe povredi a ne ostane na udici.
Najkrupniju ribu daju vlakovi.
To su mreze namenjen lovu krupne ribe. To su kratke ali duboke jednoslojne mreze koje se postave izmedju dva camca i cim ribari osete da je usla riba odmah je zatvaraju i vade. Tako se lovi som u okolini Beograda i Panceva. Na keju 25 maj imate ribare koji love iskljucivo vlakovima. Vidjamo ih svakodnevno. Interesantno je da vrlo krupne somove vade sto govori da som nije uvek na dnu i da dobar deo dana provodi i u srednjim i gornjim slojevima vode.
To je mnoge ribolovce nateralo da u ribolovu koriste plovke i sisteme kojima se lovi som koji nije na dnu.
Ali o tome ako bude zainteresovanih.
-
Pre desetak godina sam prisustvovao postavljanju i vadjenju struka u kazanu na Dunavu.Sa ujakom sam otisao do njegovog prijatelja Zvrce koji je imao mali kamp ispod Trkuljine galerije.Prvo smo svratili do Porecke reke(tamo gde jos potok)gde je ujak rukama i pletenom korpom hvatao klenove i krkuse.
Doneli smo mu crne gliste,nekoliko rovaca,belih debelih crva(ima ih u bukovom drvetu) pijavice i velike skakavce.Prvo je pregledao udice i poneku malo naostrio turpijom,gde je poneka nedostajala,dodao je.Prilikom punjenja je redjao mamce naizmenicno.
Pred sam sumrak smo isplovili i spustili struk koji je bio dugacak 500-600m,spustio ga je u samu maticu jako blizu rumunskoj obali,mislim da sam mogao da dobacim, kamen do njihove obale.
Po povratku u kamp smo ispekli klenove i krkuse na vatri i zabacili dubince na kojima je bio rovac.Ko je pecao u kazanu zna da kad se zabaci na 10m od obale odmota se cela spulna najlona.Posto se som nije javljao na rovca,promenili smo mamac i postavili vodeni cvet.Ako ima soma u okolini onda obavezno dolazi na vodeni cvet.Prvo se upecalo 2 komada od oko 1,5-2kg,pa pauza od par sati i onda na rovca dolazi malo veci od 3kg.
Inace kamp je na nekom ispupcenju obale na Dunavu i prilicno je zastrasujuca okolina nocu sa svim zvukovima puhova,lasica sova i ostalih zivotinja.
Rano ujutru su me probudili da idem sa Zvrcom da vadimo struk.Krenulo je prilicno slabo,skoro pola struka nista,pa onda jedan od 2kg,jedan bas mali koji je odmah pusten i najveci koji je imao 10,5kg i na samom kraju som od 3,5kg.
Zvrca je bio bas zadovoljan ulovom i kaze da mu se retko kad desavalo da bas toliko lepih komada ulovi.
-
jbt kako naterati taj struk da se ne umrsi kada se vadi - na čemu je on uošte struna pa najlon i udica ili neka druga varijanta?
-
Lako se on vadi a da se ne umrsi. Vadi se nizvodno ali neko stalno motorom drzi camac pa je struk nategnut.
Ne upotrebljava se najlon vec ribarski konac.
Zar nikada nisi video struk?
Prodaje se i na kupindu, katastrofa
-
Ni tada kao ni sada nije bilo dozvoljeno drzati stajace alate po danu.
Znači, struk mora da se izvadi. Kratki strukovi su laksi za manipulaciju ali svakako manje efikasni sto se ulova tiče. Čak je i dobro namamčena i postavljena samica bolja od kratkog struka. Osim kada je sezona somića ispod mere. Lov soma stukovima je težak fizički posao i najgori sto se alasa tiče. Lov stajaćim mrežama takodje. One su uglavnom prazne ili pune lišća i granja. Pravi alati za lov su bućka, vlak i bubanj u proleće. To daje kapitalce i solidan ulov kada se riba kreće i lovi. Sve ostalo je duboko oranje sa neizvesnim rezultatom.
-
Tačno, dole ne rade vlakovima. Čak retko i vuku mreže. Voda je previse spora za tako nešto. Pratio sam kako se dole radi. Uglavnom postavljaju mreže koje stoje danima u vodi. Sa strukovima retko ko radi. Problem je u mamcima. Tamo nema crne gliste, nema durdubaka. Ima ali mora da se kupi jer ih donose iz Beograda. Cak smo i pomagali ribarima da sakupe dovoljno skakavaca da namamce bar 2 struka po stotinak udica. Od Rama pa do Tekije glavni alat je potopljena mreza, senker i bućka. Naročito tokom leta kada voda skoro da miruje. Mreža tada može lepo da se ispravi i matica je ne obori na dno. Na dubljim delovima uglavnom polažu senkere.
Ako pogledaš ribarske čamce u Golupcu... puni mreža. I po kilometar. Tako je svuda. U Milanovcu imaš na ulazu u Porečku reku ribare koji takodje samo polažu mreže i senkere. U Tekiji takodje... Jedino na Lepenskom viru sam video da polažu i stukove. I to namamčene pomenutim skakavcima. Kakav je rezultat ne bih znao.
U kazanima ima par ribara koji polažu po neki struk ali nisam razgovarao sa njima. Gledao sam kada vade i nisam video da je bilo rezultata.
Druga je situacija uzvodno od Beograda i oko Beograda. Strukovima se intezivno radi jer su profili puni mamaca, voda je brza i dno čistije. Mogu da se teraju vlakovi i mreže vise je prostora za ribarenje a i vise ima ribe. Djerdap se zamuljuje, malo je prostora za ribarenje a previse alata 24h u vodi pa je i riba proredjena. Mogu slobodno da kažem da je skoro i nema ili je ima samo na nepristupačnim terenima.
Ja nigde nisam video vise mreža nego u samoj klisuri.
-
Ludi pozdrav, moram kao inace dugo godisnji sportski ribolovac da seprikljucim diskusiji.Kao prvo vidim da ste po na osob prilicno obavesteni oraznim ali alaskim,,djakonijama,, medju tim i u onako jadnoj situaciji na nasim vodama ,,apelujem,, naj ozbiljnije,prepustite rabotu,znane profi alasima koji od ribarenja zive a mi svi skupa stap u ruke pa kom oboci bog da nas vidi.Ako tako nastavimo sa strukovima.mrezama iraznim glupostima mi svi a uskoro i buduci narastaji u nasim vodama peca ce ali mislim virtualno,stoga vas molim povedimo racuna. wesdfvg jhgf jhgf
-
Odavno se niko od nas ne bavi profesionalnim ribarenjem. Ja sam to radio davno... pre 30 godina.
Zoki takodje.
Ali to ne znači da o tome ne treba pričati.
A svedok sam da su mnogi "sportski" ribolovci mnogo vece stetocine na reci od alasa.
Šta misliš... koliko ovi smudjeva ispod mere svako jutro i vece strpaju u kese, torbe, kante....
-
Dule ne sporim da u danasnje vreme mnogi neznaju sta rade od svoje bahatosti i vec koje cega,podpuno se slazem zato i rekoh da te stvari o kojima ste diskutovali da prepustimo profi alasima,upravo oni i cuvaju ribu svojim ponasanjem jer od nj e i zive.A o onim drugim nedorecenim neizivljenim treba neko konacno da povede racuna. wesdfvg jhgf jhgf
-
Nisu se alati mnogo promenili..