Forum > Brodski motori

Još malo o dizel motorima i uticaju opterećenja

(1/2) > >>

Dule:
Ovako razmišlja mehaničar  Steve D'Antonio a nama će pomoći da shvatimo neke procese u samom motoru.

Nedavno sam pročitao recenziju čamca u kojoj se  recenzent hvalio da predstavljeni brod postiže krstareću brzinu koristeći samo deo snage motora pa bi motor trebalo da traje večno!!
To je pogrešan koncept jer neopterećen motor ili malo opterećen motor ima sve predispozicije da traje kraće i češće se kvari.
 
Komora za sagorevanje dizel motora je pakao. Temperatura može da dostigne i preko 530 0 C. Zanimljivo je da je dizel motor i konstruisan tako da može da radi na relativno visokoj temperaturi pod velikim opterećenjem. Visok pritisak koji nastaje u komori za sagorevanje predstavlja samu filozofiju procesa paljenja: kompresovanjem vazduha povećava se njegova temperatura usled čega se pali naknadno ubrizgano gorivo.
Dizel motori treba da rade na 80 % snage 80% vremena. Kada ovako rade temperatura u motoru obezbedjuje efikasnost i dugovečnost. Nasuprot popularnom verovanju ni novi, elektrnonski kontrolisani motori, nisu izuzeti iz ovog pravila pa ni njima ne prija rad bez optimalnog opterećenja na duge staze.
 
Opterećenje motora im uticaj na temperaturu ulja koje igra glavnu ulogu u dugovečnosti i ispravnosti motora. Ako motor dugo radi bez optimalnog opterećenja ulje ne uspeva da se zagreje i zbog toga se stvara mulj na dnu kartera i na kraju prestaje podmazivanje ili se znatno smanji.

Kada već govorimo o radnim temperaturama moramo da znamo da postoji nekoliko oblasti u motoru koje rade na različitim temperaturama pod različitim uslovima opterećenja. Na primer, kada startujete motor i pokrenete ga na praznom hodi ili pri malim obrtajima primetićete da se kazaljka pokazivača temperature ne pokreće mnogo. Pokazivaće oko 60 0C. Kada se motor optereti duže vreme pokazivaće oko 80 0C ili malo više ako je zatvoren sistem hladjenja.

U početku opterećenja kada je temperatura rashladne tečnosti niska temperatura komore za sagorevanje je manja od optimalne. To dovodi do stvaranja viška čadji ili ugljenika koji se taloži na karike, dizne i ventile što su uslovi za smanjenje trajanja ovih komponenti.
Garež se taloži na ventile i ležište ventila pa dolazi do oštećenja ako motor radi bez opterećenja posebno dok je nov. Generatori naročito stradaju od toga jer su često neopterećeni u prvih 50 – 100 sati.
Čak i kad je opterećenje umereno, kada je rashladna tečnost dostigne normalnu radnu temperaturu temperatura ulja često ostaje manja od dovoljne za optimalan rad (osim ako motor nema termostat u hladnjaku ulja). Ovo je značajan i često previdjen aspekt kada je neopterećen motor u pitanju.
Posledice rada motora sa hladnim uljem su povećanje mulja  u ulju kao i nesposobnost ulja da ispari vodu koja se skuplja tako što deo izduvnih gasova prodje pored ventila u karter a u izduvnim gasovima ima vodene pare. Ako je ulje dovoljno zagrejano voda će ispariti i neće se skupljati u karteru. Mulj iz ulja se taloži na sve delove koji se podmazuju i vremenom dolazi do lošijeg podmazivanja vitalnih delova motora.
Suština je da treba izbegavati plovidbu sa nedovoljno opterećinm motorom. Ako to već radite poterajte ga i do 80 % opterećenja bar 15 minuta na svaka tri – četiri sata da zaustavite stvaranje mulja. Očistiće se i ležišta ventila kao i pečurka pa neće do taloženja gareži koja sprečava potpuno zatvaranje. I naravno, vršite redovno hemijsku analizu ulja. Prvim postupkom će se u komori za sagorevanje smanjiti naslage a drugi će vas na vreme upozoriti ako se pojave posledice nedovoljnog opterećenja motora.
Na slici se vidi taloženje čadji na ventilu što može dovesti do lepljenja ili propuštanja izduvnih gasova u prostor za ulje pa i do oštećenja ventila...

Miljan:
Veoma koristan tekst. Nikako ne mogu da ubedim ljude da je pogresno kad kazu da na vrh gasa vrte motor i tako ldu do krajnje destinacije. Motor MORA da se vrti na obrtajima gde mu je najbolje obrtni momenat. Samo tako ce se obezbediti dugovecnost motora. To da li ce potrositi  koji gram goriva vise je nebitna stavka.
Ja posto vozim na biljno ulje apsolutno kod automobila na primer izbegavam da mi motor duzi vremenski period radi na ler gasu. Nema sanse da je sagorevanje u tom slucaju isto kao kad radi pod opterecenjem. Kada kazem duze vreme mislim da radi u mestu po par sati kada se odmara u kolima. Rad na leru cekajuci na semaforu ili u nekoj guzvi se ne racuna.
Kod plovidbe rad u mestu je ok dok se organizujete za isplovljavanje ili pak prvi minut,dva nakon startanja motora. Verovanje da treba cekati da se motor zagreje i dostigne radnu temperaturu radeci na ler gasu je apsolutno pogresna. Ne treba ga odmah stisnuti punom snagom ali ce mu svakako vise prijati i brze ce se zagrejati ako ga zavezete pod normalnim opterecenjem. Nakon takve voznje i postizanja radne temperature slobodno dajte gas i uzivajte. I ne zaboravite,uvek ali uvek nadgledajte pritisak ilja i temperaturu. Obrtaje manje vise,njih registrujete i tako sto cujete.

mesechar:
To nije nikakva misterija svaki dizel ima optimalni opseg broja obrtaja i tu ima najbolje sagorevanje i rasterecenost radilice kao i cirkulaciju ulja za podmazivanje.Moj mercedesov petak krmelja na malim obrtajima i to se oseca , na leru ima podrhtavanje koje samo ja osetim na brodu iako trosi kao upaljac  tek na rasponu od 1800 do 2200 zuji kao singerica..pritisak ulja na pokazivacu stoji na 4 bara i nema nikakvog mirisa sagorevanja

Miljan:
Koliko ti potrosi mercedesov motor sa pet cilindara kada ga vezes za ponton,das komandu napred i pustis da vrti na 2000 obrtaja. Ne zanima me potrosnja nizvodno ili uzvodno. Zanima me potrosnja pod maksimalnim opterecenjem koje ovako najbolje mozes da simuliras.

mesechar:
Miljane to nije maksimalno opterecenje nego havarija pontona :)
Nisam vrsio takvo testiranje naravno jer mislim da apsolutno nema smisla propela mi je proracunata da pogoni brod od dve do tri tone a ne da shlepa ponton .

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana