Forum > Navigacija

Meteorologija...

<< < (2/3) > >>

Dule:
Циростратус (Cirrostratus) - провидан, беличаст облачни вео влакнастог изгледа (налик на власи косе) или гладак, који потпуно или делимично покрива небо. На овим облацима се обично ствара хало.
Састављен је од ледених кристала. Може бити дебео и више од километра. Настаје лаганим уздизањем пространих ваздушних слојева. Често је повезан с топлим фронтом. Појава циростратус облака редовно најављује скоро погоршане времена.



Алтокумулус (Altocumulus) - бео или сив, или и бео и сив банак, облачни покривач или слој, углавном осенчен, састављен од елемената у облику љуспица, облутака ваљака итд., каткад делимично влакнастог или расплинутог (дифузног) изгледа, који могу, а не морају бити стопљени; већина правилно распоређених малих облачних елемената обично има привидну ширину између једног степена и пет степени.
То су танки облаци од неколико десетина до пар стотина метара. Састављен је од прехлађених или непрехлађених водених капи. Настаје при таласним и конвективним кретањима. Алтокумулус облак је стабилан облак без падавина.



Алтостратус (A1tostratus) - сивкаст или плавичаст облачни покривач или слој, избразданог влакнастог или уједначеног изгледа, који потпуно или делимично покрива небо и има делове који су довољно танки да се кроз њих Сунце назире као кроз матирано стакло. На алтостратусу се не ствара хало.
Дебљина облака је од неколико стотина метара до неколико километара. Састављен је од водених капљица и ледених кристала. Настаје при лаганом уздизању пространих ваздушних слојева на потребну висину. Јавља се често на фронтовима, нарочито на топлом фронту. Алтостратус облак лети даје незнатну кишу, а зими снег.



Стратокумулус (Stratocumulus) - сив или беличаст, или и сив и беличаст банак, облачни покривач или слој, који скоро увек садржи тамне делове, састављен од међусобно стопљених или раздвојених елемената у виду плочица, облутака, ваљака итд. који нису влакнасти. Већина ових малих, равномерно распоређених облачних елемената има провидну ширину већу од пет степени.
Дебљина стратокумулуса је од 500м до 1000м. Обично се састоји само од водених капљица. Често се ствара при таласном кретању ваздуха или трансформацијом других облака кумулуса или кумулонимбуса. Не даје падавине.



Стратус (Stratus) - облачни слој обично сиве боје, прилично уједначене базе, из којег може да пада росуља - сипећа киша, ледене иглице или зрнаст снег. Када се кроз овај облачни слој провиди Сунце, његове се контуре јасно оцртавају. На стратусу се не ствара хало, изузев евентуално, при веома ниским температурама. Понекад се јавља у виду искиданих банака. Дебљина стратуса је од неколико десетина до неколико стотина метара. Састављен је од ситних водених капљица. Често се јавља као прелазни стадијум при растурању магле.



Нимбостратус (Nimbostratus) - сив облачни слој, често таман, који има расплинут изглед због мање или више непрекидних падавина (кише или снега), које у већини случајева стижу до тла. Дебљина овог облачног слоја је свуда тако велика (неколико километара) да се кроз њега не може видети Сунце. Испод слоја овог облака често се налазе ниски, искидани облаци који се понекад могу и стапати са њим.
Обично се састоји и од водених капи (прехлађених и непрехлађених) и од ледених кристала. Настаје при лаганом уздизању пространих и дебелих ваздушних слојева. Јавља се на добро израженим атмосферским фронтовима. Нимбостратус је типичан облак лошег времена.



Кумулус (Cumulus) - раздвојени, углавном густи облаци јасно оцртаних контура, који се вертикално развијају у облике на растајућих гомила, купола, торњева, чији пупећи горњи делови обично подсећају на карфиол. Делови ових облака обасјани Сунцем најчешће су блиставо бели, база им је релативно тамна и приближно хоризонтална. Кумулуси понекад могу бити искидани.
Дебљина кумулуса се мења у широком интервалу од неколико десетина метара до пет километара. Састављен је готово увек од водених капљица. Настаје при конвекцији довољно влажног ваздуха и то најчешће у хладној ваздушној маси. То је стабилан облак без падавина.



Кумулонимбус (Cumulonimbus) - моћан и густ облак, велике вертикалне развијености, у облику планине или огромних торњева. Бар један део његове горње површине је обично гладак, или влакнаст, или избраздан и скоро увек заравњен. Овај део се често развлачи у облик наковња или огромне перјанице. Испод базе овог облака, која је обично тамна, често се налазе ниски, искидани облаци, стопљени с њим или не.
Дебео је више од 5км, понекад и до 15км. Састављен је и од водених капи (прехлађених и непрехлађених) и од ледених кристала. Настаје при врло јакој конвекцији у јако нестабилним ваздушним масама, али и на атмосферским фронтовима, где достиже још јачи развој. То је олујни облак који даје јаке пљускове кише или снега, понекад град или суградицу, обично пропраћене севањем или грмљавином.

Dule:
Ima jedna zanimljivost koju sam negde pročitao a vezana je za Koriolisov efekat.
Zbog ovog efekta reke na severnoj polulopti skeću prema istoku. Potkopavaju svoje zapadne padine. Ovo je neprekidni proces koji je pojačan tokom visokih vodostaja a izraženiji je na obalama velikih reka. Efekat je naročito vidljiv tamo gde su reke usečene u glinovite slojeve. Kod nas su to Tisa, Dunav i Sava. Kada su prisutni lesni sedimenti dolazi do odrona. Jedan od primera je Zemun, Gorni grad.


Da li je to baš tako nisam siguran.

Miljan:
Korolisov efeka u Australijit. U lavabou kad ga napunis i izvuces cep voda koja pocne da otice se vrti u kontra smeru nego kod nas.

Dule:
Ja mislim da nema nikakav efekat na manje vodene površine kao i da se ne vidi na kratkim odstojanjima.
Tako je jedan sveštenik 200 godina pre Koriolisa, pokušavajući da dokaže da je zemlja centar svemira i da se sve okreće oko nje, izveo teoriju....
Ako ispališ djule u nekom pravcu ono će zadržati taj pravac bez skretanja ako se zemlja ne okreće. Ako se okreće onda neće pasti na mesto koje čini pravu liniju sa cevi topa. Naravno, dokazao je da je zemlja nepokretna jer na kratkim odstojanjima taj efekat je neprimetan a i nije bilo preciznih instrumenata koji bi to dokazali ili osporili.
Sveštenik je time postavio osnovu za ovaj efekat i napravio prvi eksperiment na tu temu.

Miljan:
U svakom slucaju alal vera za temu. Smatram da je Meteorologija izuzetno vazna,od zivotnog znacaja. Trebalo bi je maksimalno razraditi.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana