Forum > Navigacija

ODREĐIVANJE POZICIJE BRODA

<< < (2/3) > >>

Dule:

Pozicija broda određena istovremenim osmatranjem dva objekta
Istovremenim osmatranjem dva objekta, mogu se izmeriti dve ili više stajnica (dva azimuta, dve udaljenosti, horizontalni ugao). Ovde će se razmatrati određivanje pozicije istovremenim merenjem dve stajnice na dva objekta. Ona je u povoljnim uslovima tačnija od pozicije sa jednim objektom.
U praksi se koristi samo ako na horizontu nema objekata za povoljnije merenje tri ili više stajnica.


Pozicija sa dve stajnice na dva objekta, može se odrediti merenjem:
- dva azimuta,
- dve udaljenosti,
- azimuta i udaljenosti,
- azimuta i horizontalnog ugla,
- udaljenosti i horizontalnog ugla,
- udaljenosti do jednog objekta i pokrivenog smera i
- dubine i azimuta ili udaljenosti.
Od napred navedenih načina određivanja pozicija sa dve stajnice na dva objekta, najbrže se određuje sa dva azimuta i sa azimutom i udaljenošću, ali u praksi treba određivati poziciju na više načina, upoređivati ih i ceniti pouzdanost. Sa druge strane, stajnica pomoću udaljenosti se može odrediti na više načina, ali u praksi je to najčešće pomoću radara.


 Pozicija određena merenjem dva azimuta
Pri određivanju ove vrste pozicije, u preseku dve linije azimuta izmerenih istovremeno na dva objekta je pozicija broda (sl. 1.30). Tačnost ove pozicije zavisi od ranije navedenih grešaka pojedinih stajnica i od grešaka specifičnih za ovaj način određivanja pozicije, i to:
Greška zbog vožnje nastaje usled razlike vremena merenja prvog i drugog azimuta. Ona će biti manja ukoliko se stajnice na oba objekta mere u što kraćem vremenu. Zbog toga najpovoljnije objekte za osmatranje treba unapred odabrati, a njihove nazive sa šemom proračuna se upišu u nautičke beleške onim redosledom kojim se mere.

Dule:

Ukoliko je vreme merenja prešlo tolerantnu granicu (veće od jedne minute), osmatranje treba ponoviti ili oba merenja svesti na isti momenat.
Svođenje na isto vreme osmatranja moguće je za azimut, tako da se prvo smera prvi objekat, zatim drugi pa ponovo prvi. Srednja vrednost dva posmatranja prvog objekta daje azimut za prvi objekat sveden na vreme drugog osmatranja.
Zbog greške vožnje tačnost pozicije će biti manja ako je brzina broda veća, pa je sporost u merenju, naročito pri velikim brzinama, element koji se ne sme zanemariti.
Greška zbog redosleda osmatranja utiče na tačnost pozicije jer se ne smera iz iste tačke, pošto je brod za vreme posmatranja prevalio neki put. Pretpostavka je da se brod stvarno nalazi na kursu i da se azimut na dva objekta smera iz pozicije P1 i P2 (sl. 1.31), dobijaju se dve pozicije zavisno od redosleda posmatranja. Ukoliko prvo smera objekat V a onda objekat A, pozicija pada levo od kursa u tačku R'. U obrnutom redosledu posmatranja, pozicija pada desno od kursa u tačku R. Ova je pozicija bliža kursu i tačnija, pošto se azimut na objekat A sporije menja.


Ovde je zastupljen i princip da se od dve pozicije, u odnosu na obalu uzima nepovoljnija. Greška u poziciji sa dva azimuta je manja ako se prvo smera objekat koji je bliži uzdužnici jer se vrednost azimuta na taj objekat sporije menja.
Greška zbog veličine ugla pod kojim se seku stajnice zavisi od ugla preseka stajnica i udaljenosti objekata od broda. Ako je pogrešno smeran samo jedan azimut, greška u poziciji će biti veća ako je smerani objekat udaljeniji od broda, a još veća kada je ugao preseka manji ili veći od 90 i objekat na većoj udaljenosti od broda.


Iz razmatranja grešaka pozicije sa dva azimuta proizilazi zaključak:
- treba odabrati objekte što bliže brodu,
- najbolji ugao preseka između azimuta je 90°, ali ne bi smeo biti manji od 30° ni veći od 150°,
- prvo se smera objekat koji je bliži uzdužnici broda,
- treba smerati što brže, a ako se vreme merenja ne može tolerisati, svoditi ga na isto vreme.


 Pozicija određena merenjem dve udaljenosti
U preseku dve stajnice - kružnice, dobijene merenjem dve udaljenosti je pozicija broda (sl. 1.32). Pouzdanost ove pozicije zavisi od tačnosti izmerene udaljenosti. I ovde postoje iste greške kao i kod pozicije sa dva azimuta, i to:
Greška zbog vožnje će biti manja ako se meri u kraćem vremenskom intervalu. Ovo se sa radarom može postići, ali ukoliko se meri sa sekstantom pomoću vertikalnog ugla ona će biti manja ukoliko mere dva merača istovremeno. Ukoliko se vreme između dva merenja ne može zanemariti, onda se oba merenja svode na isti momenat kao kod dva azimuta.

Dule:

Greška zbog redosleda osmatranja je manja ako se prvo meri udaljenost do bočnog objekta, a onda do objekta koji je bliži uzdužnici broda.
Na slici 1.33 se vidi da prvo treba meriti udaljenost na objekat koji je subočice - bliži (pozicija R). Ova pozicija je povoljnija od pozicije R' i omogućava sigurnije vođenje broda u odnosu na obalu.
Greška zavisna od ugla preseka stajnica je ista kao i kod merenja dva azimuta, ali udaljenost smeranih objekata ne utiče na tačnost pozicije. Pozicija je tačnija ako je ugao među objektima bliži 90°, pošto se tada kružnice (tangente kružnica) seku pod povoljnim uglom i površina položaja pozicije će biti manja. Ugao između objekata ne sme biti manji od 30° ni veći od 150°.
Prvo se meri udaljenost do objekta koji je bočno (meriti brzo), a ako se vreme između merenja ne može tolerisati, treba ga svesti na isto vreme. U radu sa sekstantom greška se smanjuje ako mere dva merača.


 Pozicija određena merenjem azimuta i udaljenosti
Istovremeno se izmeri azimut na jedan objekat i udaljenost do drugog objekta. U preseku stajnica azimuta i kružnice udaljenosti je pozicija broda (sl. 1.34 a,b).
Praktična je u plovljenju kroz kanale ako se smerovi na dva objekta razlikuju za 180° ili blizu 180°, a nema drugih povoljnijih objekata (sl. 1.34 b). Ovaj način određivanja pozicije je pogodan i kada se smerovi na dva objekta seku pod uglom manjim od 30°, a postoji mogućnost merenja azimuta na jedan i udaljenosti na drugi objekat (sl. 1.34 a).

Dule:

Greške kod ovog načina određivanja pozicije zavise od tačnosti merenja udaljenosti i azimuta. Pri merenju stajnica treba voditi računa o greškama vožnje, redosleda osmatranja i o uglu preseka stajnica. Površina položaja pozicije je manja ako su napred navedene greške manje i ako je ugao preseka stajnica blizu 90°.
Pozicija sa dva objekta pomoću dve stajnice je u preseku tih stajnica, što na pomorskoj karti daje jednu tačku. Svaka stajnica je izmerena sa manjom ili većom greškom pozitivne ili negativne vrednosti. Iz toga proizilazi da pozicija sa dve stajnice nije tačka već površina položaja čija se veličina ne može bar približno kontrolisati bez treće kontrolne stajnice. Zbog toga pozicija sa dve stajnice nije pouzdana. Zato, ukoliko situacija omogućava, kada se pozicija može odrediti pomoću dva objekta, potrebno je radi veće tačnosti, odrediti i treću kontrolnu stajnicu na postojeća dva objekta.


Kontrolna treća stajnica se može dobiti na sledeće načine:
- kod pozicije sa dva azimuta izmeri se horizontalni ugao između ta dva objekata ili udaljenost do jednog objekta,
- kod pozicije sa dve udaljenosti izmeri se kontrolni azimut na jedan od dva objekta,
- kod pozicije sa azimutom i udaljenošću izmeri se kontrolni azimut ili udaljenost na drugi od dva objekta, itd.


Poziciju sa dva objekta treba određivati na razne načine i analizirati ih u toku plovljenja. Obzirom na pouzdanost pozicije kod napred navedenih načina određivanja pozicije, može se napraviti sledeći redosled tačnosti pozicije:
- pokriveni smer i udaljenost,
- horizontalni ugao i udaljenost,
- dve udaljenosti,
- horizontalni ugao i azimut,
- udaljenost i azimut,
- dva azimuta i
- dubina i azimut (udaljenost).


Radi sigurnosti vođenja broda, u praksi treba uvek nastojati određivati poziciju sa tri i više objekata.


 Pozicija broda određena istovremenim osmatranjem tri i više objekata
Pozicija određena sa tri i više objekata (stajnica) smatra se pouzdanom. U odnosu na poziciju sa dve stajnice, ovde postoji treća (i četvrta) kontrolna stajnica, koja omogućava proveru tačnosti pozicije. Ali ova tačnost ne zavisi samo od broja stajnica već pre svega od tačnosti svake pojedine stajnice. Ona se može odrediti na sledeće načine:


- merenjem azimuta,
- merenjem udaljenosti,
- merenjem horizontalnih uglova,
- pomoću pokrivenih smerova i
- kombinacijom merenja raznih stajnica.


 Pozicija određena merenjem azimuta
Pozicija pomoću tri azimuta dobije se istovremenim merenjem azimuta na tri objekta. Ukoliko u praksi postoji mogućnost istovremenog merenja sva tri azimuta i ako bi azimuti bili idealno tačni, pozicija bi se nalazila u preseku tri linije azimuta (sl. 1.35).

Dule:

Ovaj način određivanja pozicije se upotrebljava kada je kompas pouzdan (poznata je devijacija žirokompasa ili ukupna greška magnetskog kompasa). Pozicija će biti tačnija ukoliko se vodi računa o sledećim načelima:
- treba odabrati bliže objekte,
- ugao preseka susednih azimuta treba da bude 60° ili 120°, odnosno što bliže tim vrednostima, ali ne sme biti manji od 30° ni veći od 150°,
- prvo se posmatraju objekti bliži uzdužnici broda (azimuti se sporije menjaju), a poslednje posmatranje treba biti na bočni objekat,
- treba posmatrati što brže (ako je potrebno, vreme posmatranja svesti na momenat merenja zadnje stajnice).
Kod pozicije sa tri azimuta, kao i kod pozicije sa dva azimuta, postoje greške zbog vožnje, redosleda osmatranja i veličine ugla pod kojim se seku stajnice.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana