Forum > Navigacija

ODREĐIVANJE POZICIJE BRODA

(1/3) > >>

Dule:

U toku plovljenja, u obalnom moru, koriste se različite metode određivanja pozicije broda. Objekti na obali se osmatraju vizuelno i pomoću elektronskih sredstava i mere azimuti (smerovi), udaljenosti, dubine, brzine, pramčani uglovi, horizontalni i vertikalni uglovi.
Pri određivanju pozicija osmatraju se markantni objekti na obali, ili u plitkom moru: svetionici, svetleće plutače, zvonici, dimnjaci, rtovi obala i ostrva, razne zidane i druge oznake ili objekti koji su prikazani na pomorskoj karti.
Radi tačnosti vođenja broda, poziciju treba određivati:


- kada je to nužno radi sigurnosti broda obzirom na postojeće navigacijske prilike,
- pre pada mraka, magle i uopšte pre pogoršanja vremena,
- pre udaljavanja od obale prema otvorenom moru,
- u 12 00 časova,
- najmanje jednom svakog časa u obalnoj navigaciji ako brod plovi stalno istim kursem,
- pre i posle promene kursa,


Zavisno od područja plovljenja, ako su otežani navigacijski uslovi, poziciju treba određivati svakih 15 minuta pa i češće, a što zavisi od izloženosti broda neposrednoj opasnosti, od brzine broda, pri dolasku na tačku sidrenja ili ako se brod približava izrazito opasnom navigacijskom području.
Da bi pozicije bile tačnije obavezno je određivati i stalno kontrolisati brzinu preko dna (bpd), devijaciju magnetskog kompasa i zanošenje broda.

Dule:

Vrste pozicija
Pozicija broda se dobija određivanjem najmanje dve stajnice.
Stajnica je geometrijsko mesto tačaka na kojem je brod, a dobija se osmatranjem jednog objekta.
U većini slučajeva stajnica se dobija merenjem azimuta ili udaljenosti.


Osmatranje objekata - posmatranje za dobijanje stajnice može biti istovremeno ili u razmaku vremena.
Pod istovremenim osmatranjem podrazumeva se osmatranje jednog ili više objekata u vremenskom razmaku do jedne minute.
Pod osmatranjem u razmaku vremena podrazumeva se osmatranje jednog ili dva objekta u većem vremenskom periodu i ako je vremenski interval kod istovremenog osmatranja veći od dozvoljenog. Osmatranje u razmaku vremena se svodi na vreme zadnjeg osmatranja.
Ukoliko navigacijski oficir nema mogućnosti da odredi osmotrenu poziciju, obavezan je voditi zbrojenu navigaciju, tj. određivati zbrojenu poziciju na osnovu kursa, brzine i vremena plovljenja.

Pozicija broda se može odrediti:
- istovremenim osmatranjem objekata - osmotrena pozicija,
- osmatranjem objekata u razmaku vremena - zbrojeno osmotrena pozicija,
- određivanjem prevaljenog puta (D) na kursu, na osnovu brzine i vremena - zbrojena pozicija.


Uz znak pozicije upisuje se i vreme osmatranja. Vreme se uzima u momentu poslednjeg osmatranja.
Pozicije treba uvek određivati različitim načinima i međusobno ih upoređivati da bi se ocenila njihova pouzdanost.
Pouzdanost pozicije zavisi od lica koje je određuje, instrumenata sa kojima se određuje, od sposobnosti efikasne praktične primene stečenih znanja i niza drugih faktora u datim okolnostima. Od tačnosti pozicije zavisi sigurnost broda. Kada se odrede dve ili više pozicija, a nijedna od njih nije potpuno sigurna, obavezno treba, radi sigurnosti broda, uzeti najnepovoljniju poziciju u odnosu na postojeću opasnost.
Uvek mora biti prisutna činjenica da je najbolja pozicija istovremenim osmatranjem, a da se ostale dve vrste pozicija koriste samo u nuždi.

Dule:

Vrste stajnica
Svi načini određivanja pozicije u obalnoj navigaciji zasnivaju se na merenju uglova (azimuta, pramčanih uglova, horizontalnih i vertikalnih uglova), udaljenosti, dubina i drugo.
Ove veličine daju liniju pozicije ili stajnicu. U preseku najmanje dve stajnica je pozicija broda. Stajnica može imati oblik: pravca, kružnice i nepravilne krive.


 Pravac kao stajnica
Pravac kao stajnica se dobija merenjem azimuta i pokrivenog smera.
Azimut se određuje vizuelnim posmatranjem objekata sa kompasa, smerne ploče ili pomoću radara, goniometra, podvodnog ultrazvučnog lokatora i sl.
Pokriveni smer se uzima na dva markantna objekta koji se nalaze u pravcu posmatranja. Linija koja se nanese na kartu, daje pravac kao stajnicu (sl. 1.23 i 1.24).

Dule:
Kružnica se kao stajnica dobija merenjem udaljenosti, horizontalnog i vertikalnog ugla.
 Stajnica kao kružnica-udaljenosti
Horizontalni i vertikalni uglovi se mere sekstantom, a udaljenosti radarom i daljinomerom. Izmerena udaljenost do objekta daje kružnicu kao stajnicu (sl. 1.25). Osmatrač na brodu koji bi se nalazio na bilo kojoj tački ove kružnice, merio bi istu udaljenost.
 
Merenjem horizontalnog ugla između dva objekta dobije se takođe stajnica kao kružnica (sl. 1.26). Dokaz da horizontalni ugao daje stajnicu kao kružnicu je pravilo iz planimetrije: "svi periferni uglovi nad istim lukom su jednaki". Osmatrač na brodu koji bi se nalazio na bilo kojoj tački kružnice, merio bi isti horizontalni ugao između dva objekta.
Vertikalni ugao posrednim putem daje udaljenost, odnosno kružnicu jednake udaljenosti. Svi osmatrači koji bi se našli na istoj kružnici oko jednog objekta (sl. 1.27) izmerili bi istu vrednost vertikalnog ugla (α).

-horizontalni ugao -vertikalni ugao
 Nepravilna kriva kao stajnica
Merenjem dubine mora, dobije se nepravilna kriva kao stajnica. Kriva koja povezuje mesta iste dubine zove se izobata. Izobate su prikazane na pomorskim kartama. Na slici su prikazane izobate od 50, 20, 10, 5 i 2 metra. Određivanje stajnice merenjem dubine primenjuje se u uslovima slabe vidljivosti, kada je nemoguće osmatrati objekte na obalnom rubu ili u plitkom moru, pa je to ponekad i jedini način da se odredi pozicija broda.
Greške stajnica
Prilikom merenja azimuta, pramčanih, horizontalnih i vertikalnih uglova, udaljenosti ili dubine, rezultati merenja imaju određene greške. Greške koje nastaju, ne mogu se tačno odrediti, pa uvek ostane deo vrednosti koji je nepoznat. Zbog toga u određivanju stajnice postoje:

- greške stajnice prilikom merenja,
- greške koje ostaju posle nanošenja stajnice na kartu.

Greške stajnice prilikom merenja
Greške u toku osmatranja - merenja svih vrsta stajnica su razlike između izmerenih vrednosti i stvarnih vrednosti.

One nastaju zbog:
- nesavršenosti instrumenata,
- nesavršenosti čula čoveka,
- netačnog rada i očitavanja rezultata merenja i
- drugih uslova koji utiču na merenje.

Greške koje nastaju prilikom merenja mogu se prema svom karakteru podeliti u tri grupe:
- sistematske greške,
- slučajne greške i
- grubi previdi.

Sistematske greške su stalne greške, koje su nastale zbog nesavršenosti navigacijskih instrumenata. Ove greške su određene veličinom i predznakom, koji se ne menjaju za duže ili kraće vreme i one se pre upotrebe instrumenata odrede ili proračunavaju, odmah se postave na instrumentu ili se kao poznate popravke uzimaju u obzir prilikom ispravljanja rezulatata merenja.
Jednom određena greška nekog instrumenta nema trajnu vrednost i ona se povremeno mora kontrolisati. Indeksna greška sekstanta se, npr. određuje pre svakog merenja. Sistematske greške se ne mogu smanjiti ponavljanjem merenja. Tačnost merenja zavisi i od uvežbanosti navigacijskog oficira. Prilikom merenja neke konkretne veličine, svaki navigator neće dobiti istu vrednost. Ta razlika u merenju je lična greška i ona je u većini slučajeva stalna za određeni instrument. Ovo je takođe sistematska greška za koju treba ispraviti izmerenu veličinu.
Slučajne greške nastaju zbog različitih razloga i u svakom merenju mogu imati drugu vrednost. Iste se ne mogu unapred odrediti kao popravak za koji bi se ispravili rezultati merenja. Ove greške su uglavnom posledica nesavršenosti čovekovog vida i one nisu velike, te u normalnim uslovima plovljenja bitno ne utiču na tačnost pozicije broda. Slučajne greške se mogu smanjiti ponavljanjem merenja zavisno od uslova u kojima se merilo.

Dule:

Grubi previdi su greške u određivanju stajnice. One su retke, ali ipak moguće, te i o njima treba voditi računa. To mogu biti:
- zamena objekta,
- greška u očitavanju izmerene vrednosti i
- zamena brojeva očitane vrednosti (npr. umesto izmerenog azimuta 085 upiše se 058°).

Ponavljanjem merenja i boljom identifikacijom objekata, greške zbog grubih previda se isključuju.

 Zajedničke greške svih vrsta stajnica
Prilikom nanošenja pojedinih stajnica na kartu, nastaju određene greške koje se ne mogu potpuno izbeći, ali se neke od njih preciznijim merenjem mogu smanjiti. Kod svih vrsta stajnica, javljaju se sledeće greške:
Greška netačnog nanošenja stajnice olovkom zavisi od debljine i položaja olovke u odnosu na površinu na koju se nanosi. Do greške u nanošenju stajnice dolazi ako se nepažljivo radi sa šestarom (kod nanošenja kružnice ili udaljenosti) i trouglom (kod merenja azimuta ili kursa) i njihovog prenosa do objekta ili pozicije. Na karti treba raditi sa dobro zaoštrenom olovkom, mekanom gumicom koja ne oštećuje kartu, a sa trouglovima i navigacijskim šestarom treba raditi pažljivo. Nastale greške su u tom slučaju vrlo male i nemaju praktične važnosti.
Greška zbog netačno ucrtane pozicije objekta na karti direktno utiče na grešku pri nanošenju svake stajnice. Izmereni azimut, udaljenost ili horizontalni (vertikalni) ugao, ako se nanose na pogrešne objekte na karti, daju netačnu stajnicu. Ove vrste grešaka su vrlo retke.
Slučajna greška u merenju je prisutna kod svih vrsta stajnica.

 Pozicija broda određena istovremenim osmatranjem
Pod istovremenim osmatranjem se podrazumeva merenje dve ili više stajnica u vremenskim intervalom do jedne minute.
Prevaljeni put u intervalu posmatranja ne bi smeo biti veći od jednog kabla.

Kada je vreme mirno i vidljivost dobra i kada se smeraju markantni objekti moguće je u 10 sekundi izmeriti tri stajnice.
Pri jakom moru, vetru, slaboj vidljivosti i ako se plovi noću, vreme osmatranja će biti iznad 10 sekundi, ali u takvim prilikama ni brod ne plovi brzinom većom od 30 čvorova.

Istovremenim osmatranjem pozicija se određuje:
- jednim objektom,
- dva objekta,
- tri i više objekata.

 Pozicija broda određena istovremenim osmatranjem jednog objekta
Ova pozicija se određuje istovremenim merenjem azimuta i udaljenosti na isti objekat (sl. 1.29). Ona se određuje samo ako je na horizontu jedan objekat povoljan za posmatranje.
Ovakva situacija je, obično, prilikom približavanja obali sa otvorenog mora ili u blizini obale kada se zbog slabe vidljivosti vidi samo jedan objekat. U preseku stajnice kao pravca koju daje azimut i stajnice kao kružnice koju daje udaljenost je pozicija broda.
Udaljenost se može odrediti na razne načine, pa se pozicija jednim objektom određuje merenjem azimuta i udaljenosti pomoću:
- radara,
- vertikalnog ugla,
- radio-zvučne plutače,
- daljinomera,
- u času pojave svetionika na horizontu.

Prilikom određivanja pozicije istovremenim osmatranjem jednog objekta, najtačnija pozicija se dobija vizuelno osmotrenim azimutom (pomoću smernog aparata) i udaljenošću očitanom na radaru. Ostali načini su približni i upotrebljavaju se samo u nuždi. Bolje je imati i približnu poziciju nego nikakvu ili nepouzdanu. Nedostatak određivanja pozicije jednim objektom pomoću dve stajnice jeste i nemogućnost procene tačnosti pozicije, jer ne postoji treća stajnica - kontrolna stajnica.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana