Analiza motornog ulja

[Dule]

Kao što kod doktora proveravate nivo holesterola, analizom uzoraka ulja dobićete tačnu dijagnozu šta se dešava u motoru. To nikako nije luksuz jer saznanje da je sa motorom sve u redu nema cenu.
Stvarna procedura uzorkovanja je jednostavna. Manju količinu istrošenog ulja posle zamene odnesete u laboratoriju. Dostavite im i tip motora, proizvodjača, godište, koliko je sati radio i koje ste ulje koristili. Važno je da uzorak bude „čist“, da se ne šalje mulj sa dna kartera. 
 
 Ono što se u laboratoriji ispituje je hemijski stanje ulja, prisustvo nafte, antifriza, vode i metalnih čestica. Svaki motor ima habanje delova ali ako se koncentracija čestica povećava izmedju dva uzorkovanja to je znak nevolje. Ubrzanje habanja je ovde ključno jer će se tako otkriti problem na vreme. Naravno, da bi se saznalo da li postoje pogoršanja treba uraditi bar dve analize a preporučljivo je tri. Znači, prilikom svake promene ulja.
 Tipični metali koje laboratorije traže su bakar, gvoždje, hrom, olovo, kalaj, aluminijum, molidben, silicijum i natrijum. Iako su laboratorije u stanju da ustanove povišen nivo metalnih čestica dobro je analizu ponoviti posle nekog vremena.
 Na osnovu vrste metala lako je ustanoviti da li se prekomerno troše karike, klipovi, cilindri, ležajevi ili radilica kao i dijagnostikovanje teških oštećenja.
Ovo je bolje rešenje nego da se otvara motor da bi se proverilo da li se troše karike ili ne.
Iako u laboratoriju kažu da je nivo čestica normalan ipak treba uraditi još jednu analizu jer teško da neko može da tačno kaže koja je to normalna količina čestica. Jedino iz nekog iskustva.
Hemijska analiza je slična s tim što ispituje hemijski sastav jedinjenja u ulju. Zato im treba proizvodjač i vrsta ulja koja je korišćena. Čađ, oksidacija, sumpor i kiseline se ispituju.
 Konačno, ulje se testira na prisustvo goriva, vode i rashladne tečnosti. Rashladna tečnost izaziva oksidaciju ulja što dovodi do začepljenog filtera ulja i ubrzanog habanja motora. Čak i mala količina vode (0,5 % vode) je problematična.
 Voda u ulje dospeva putem kondenzacije, preko neispravnih semeninga na pumpi za vodu, oštećenog dihtunga glave, oštećenog izduvnog kolektora i naravno, prisustva kondenzacije u periodu kada se motor ne koristi kao što je zimski period.
Gorivo u ulju smanjuje performanse ulja. Kod benzinskih motora gorivo dospeva ako se ošteti membrana a kod dizel motora usled kvara brizgaljke ili pumpe visokog pritiska.
 
Ovo, narano ima smisla kod novih motora da bi se kontrolisalo stanje. Kod starih mislim da je nepotrebno. Ionako to nisu sto posto pouzdani motori i tu je važno da ne dodje do kvara jer je habanje davno započelo i debelo je u toku.

I kod nas se vrši hemijska analiza motornog ulja u rafineriji http://www.rnb.rs/cms/view.php?id=930


A ovde je opširniji tekst o analizi motornog ulja. http://motornaulja.rs/strane/monitoring_maziva-2

[sceka]

Da se malo nadovežem, na temu upotrebljenih motornih ulja, jer je u zadnje vreme često pitanje upotrebljenih ulja kao goriva (u kotlovima) za grejanje.

Motorno ulje nije problem spaliti, ono ima osobine srednje teških ulja za gorenje i potrebno ga je malo zagrejati da bi se postigle njegova viskoznost (kao i sa bio gorivima) ali problem predstavljaju čvrsti (metalni) otpaci koji začepljuju filtere i pogotovo razni aditivi i primese koje dospevaju u ulje tokom njegove upotrebe u motoru. Spaljivanje tih aditiva i primesa može dovesti do stvaranja otrovnih gasova i zato se ne preporučuje. Mnoge automehaničarske radionice (male) koriste ovo ulje i greju se na njega ali je preporuka da se to ipak ne radi jer prvo se ne zna kvalitet ni koji sve su dodaci sipani u njega! Nijedan proizvođač gorionika vam neće dati garancije na kvalitet i produkte sagorevanja.

Izvinite na malom iskoraku iz teme ali nije ovo loše znati.