Forum > Brodska korita

SRD - brodsko korito za 21. vek

(1/4) > >>

Dule:
Danas dostupna rešenja brodskog trupa koja se primenjuju na motornim brodovima su razvijena sredinom dvadesetog veka kada su ljudi prelazili mora i okeane a potrošnja goriva nije bila važna jer je koštalo 20 centi po galonu. Upotreba fiberglasa je napredovala tokom ovog perioda, dizajn se manjao ali oblik trupa ne. Danas postoje četiri osnovna tipa trupa u brodogradnji jahti i brodova:

Deplasmanska korita

Deplasmanska korita se upotrebljavaju za trawler brodove, jedrilice i osnova su za velike brodove za krstarenje. Njihova brzina je fizički ograničena dužinom vodene linije. Trawleri kojima je vodena linija 12m mogu da plove maksimalnom brzinom od 8 čvorova (9 mph) sto je odredjeno formulom: kvadratni koren vodene linije x 1.3. Na 7 čvorova ili manji trawler ima efikasnost potrošnje goriva kao i jedrilica iste dužine ako plovi pogonjena motorom. Znači, ograničena brzina je prva mana deplasmanskog korita.
Druga mana deplasmanskog trupa jeste činjenica da se brod bočno ljulja zbog oblog podvodnog dela i pored velike kobilce i otežanja. Zato se ugradjuju dodatni stabilizatori. Ovi stabilizatori su peraja koja štrče iz trupa i tako povećavaju otpor i usporavaju plovilo. Čak i brodovi za krstarenje kojima stabilnost daje velika težina imaju stabilizatore. I pored toga se prave visoki brodovi kojima je težište povišeno i gadno se ljuljaju na talasima ako dolaze sa boka.

Dule:
Poludeplasmanska korita
Poludeplasmanska korita su bila često na čeličnim komercijalnim ribarskim brodovima u poslednjih 50 godina. Za razliku od deplasmanaca poludeplasmanci imaju brzinu korita nešto veću i maksimalna brzina iznosi oko 1.6 ( ako uzmemo brod sa vodenom linijom dužine 12metara maksimalna brzina bi bila 10 do 12 čvorova). Ravni deo zadnjeg dela korita je zaslužan za tu razliku u maksimalnoj brzini trupa.
Osnovni razlog za razvoj ovog tipa korita je to što plovi prihvaljivom brzinom kako sa malim teretom tako i kada je brod maksimalno opterećen. To je važno ribarima koji prazni idu do lovišta a vraćaju se puni ribe koju treba brzo isporučiti. Kako poludeplasmansko korito ima obao oblik trupa u prednjem delu i on je podložan bočnom ljuljanju kao i deplasmansko korito pa ribarski brodovi takodje imaju stabilizatore i paravane koji stabilizuju brod u nemirnom moru. Poludeplasmanska korita imaju smisla za ribarske brodove ali su loša za rekreativna plovila. Pre svega zbog loše efikasnosti goriva gde su čisti deplasmanci mnogo isplativiji.

Dule:
Gliserka korita
Glisersko korito postiže velike brzine zahvaljujući obliku trupa koji podiže brod iznad vode. Zovu ih duboko V ili modifikovano duboko V gde je V oblik duž kobilice manje izražen. Kada brod dostigne brzinu od 12 mph trup se podiže i smanjuje ovlaženu površinu i povećava brzinu. Razvojem motora i povećavanjem snage 1950. godine ovo postaje dominantan oblik trupa za brodove za rekreaciju i jahte.
Glavni problem ovog oblika brodskog korita je to što mu je za plovidbu krstarećom brzinim potrebno puno konjskih snaga a ekonomičnost potrošnje goriva loša. Tu su i loše manevarske sposobnosti na malim brzinama što je naporno za posadu ako uleti u nevreme i mora da plovi u deplasmanskom režimu. Čak i u umerenim uslovima na moru teško da se može udobno ploviti brzinama većim od 25 mph a da se posada prijatno oseća.

Dule:
Višetrupci
Višetrupci dolaze u dve konfiguracije. Katamarani sa dva trupa i trimarani sa tri trupa. Problem sa višetrupcima je osetljivost na težinu. Da bi se obezbedila udobnost mora se žrtvovati ili brzina ili efikasnost što se goriva tiče. Preterana širina stvara dodatne probleme u marinama. Višetrupci za krstarenje na motorni pogon putuju otprilike brzinom kojom putuju i poludeplasmanci. A slična im je i efikasnost sto se goriva tiče.

Dule:
To su četiri osnovna oblika trupa.

Početkom 21. veka pojavio se nov oblik trupa.

SRD oblik trupa kombinuje najbolje osobine poludeplasmanskog i dubokog V trupa i eliminiše njihove nedostatke. Duboki V deo pramca na SRD lepo seče talase. Prelaz u srednjem delu trupa stvara stalni hidrodinamički protok i usmerava vodu da podiže konkavni zadnji deo trupa. Podizanje zadnjeg dela trupa omogućava postizanje brzine koju postiže i duboko V korito glisera. Pored podizanja strujanja duž trupa daju dobru stabilnost trupu na bočna ljuljanja i valjanja koje imaju poludeplasmanci i deplasmanci.
SRD trup ima solidnu stabilnost bez stabilizatora i lako manevriše na brzinama od 2 do 30 čvorova. I ovaj trup se podiže kako bi se smanjila površina pod  vodom ali za to je potrebno duplo manje snage i goriva nego kod klasičnog glisera sa V koritom.
Patentirao ga je Walter Schulz koji je, takodje,  patentirao i jedrilicu bez velike kobilice. 2003. je napravio prvo SRD korito sa dva motora. Godinu dana je trajao test pa je napravljeno još jedno plovilo sa 2 motora. 2006 je testiranje završeno ali je ekonomska kriza privremeno zaustavila proizvodnju koja je već bila planirana. Mnogi stručnjaci su isprobali ovaj gliser i potvrdili da je to plovilo za 21. vek.

Ako se pitate ...  SRD je skraćenica za Schulz Reverse Deadrise. 

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana