Nije bio baš vikend, a nije ni neka posebna destinacija. ''Obične'' Male vode, ali neobično lepo vreme za ovo doba godine. Istina, uvek ili skoro uvek u Oktobru bude period lepog vremena poznat kao ''Miholjsko leto'', ali ove godine nas je baš uletilo.
U ponedeljak, ne baš ranom zorom, isplovismo do Malih voda. Prvo smo smo se namestili na samom početku, jer nije bilo nikoga. Međutim, da li zbog toga ili nečeg drugog nije bilo nikoga, ali na suprotnoj obali je čovek uključio traktor sa ogromnom pumpom i gomilom creva, na maksimalnom gasu. par sati smo trpelu tu buku sa nadom da će mu nestati goriva, a onda više nije moglo da se izdrži te krenusmo u unutrašnjost. Dođosmo kod one krivine, kad tamo čitav sajam
Nekih 14-15 čamaca sa kabinom plus nekoliko bez kabine, i sve to na manje od 1km. Rekoh sebi, fataj ovde mesto, riba ubiva sigurno čim je ovoliko naroda ovde
Stadosmo tamo gde niko nije hteo (kasnije smo saznali i zašto
) i počesmo uživanje u prelepom ambijentu i divnom, gotovo letnjem danu. Čak sam ulovio i dva štukčeta, behu oni akvarijumski primerci, što je obećavalo zanimljiv nastavak priče. Međutim, na tome je i ostalo. No, nije sve ni u upecanoj ribi, ima nešto i u miru i tišini, bez obzira na brojnu posećenost tog prostora.
Palo je, verujem, poslednje sunčanje ove godine a umalo i kupanje
Lepa, pomalo maglovita jutra, sunčani dani i nezaboravni zalasci Sunca, a sve to tako blizu centra velegrada.
Posebno mi se dopao prizor jednog od tih par jutara, kada je Sunce obasjalo najlone sa susednog čamca. Kao paučina
Na stranu to što ih je zaista mnogo i što je čudo kako se kolega nam po štapovima snalazi sa njima tolikima, ali je zaista bio zanimljiv prizor.
I sve tako do juče popodne kada se jedan vredni drvoseča nameračio na drveće neposredno iza nas na obali ... Došlo mi je da idem da mu otmem testeru i bačim je u mutno Dunavo ... al' ne ide, grmalj neki bejaše
... Da ne bi njega, bio bi nam jedan zaista lep provod na vodi u beskrajnom miru i tišini. Sreća pa ubrzo pade mrak i čoek ugasi testeru
