Forum > Pogonski sistemi

Elisa ili propeler

<< < (5/12) > >>

nijah:
A sto se fotke tice, evo oci mi ispadose gledajuci.
Ali ja stvarno nemam pojma sta je tu pisac hteo da kaze.

sceka:
Kako meni izgleda ta slika pokazuje slucaj kada je napadni ugao (angle of attack) takav da propeler izgubi potisak a to se desava kada povecavamo korak jer njegovim povecavanjem se povecava i proklizavanje. Na engleskom sam pronasao ovakvo objasnjenje:

"The higher the pitch that the engine can turn near top horsepower and RPM without excessive slip, the faster will the boat go. But there is a practical limit how far this can go. Increased pitch induces higher slip, and at some point the angle of attack of the propeller blades becomes so high, that the propeller stalls loosing all trust, much like an aeroplane that climbs too steep."

Inace ovo je deo iz teksta na ovom linku: http://youboat.net/boatPower4.aspx

Nekad sam dobro znao te mehanike (5 mehanika + mehanika fluida) ali sam sve uglavnom zaboravio.

Dule:
Ajde da probam i ja.
Propeleru jeste posao da zahvatanjem vode stvori potisak i gura plovilo. To radi i najjedostavniji propeler. Ali tu ima toliko fizike i toliko različitih sila da je već moguće za isti obim propelera, pravilnim oblikovanje istog, povećati efikasnost i do 50%.

Krilo aviona zahvaljujući svom obliku prilikom kretanja kroz vazduh stvara potpritisak iznad krila i pritisak ispod krila.
Ako pogledamo ovu sliku, videćemo još jednu osobinu propelera. Krilo propelera se u vodi ponaša kao krilo aviona. Ono na svom prednjem delu stvara potpritisak koji ima neku silu koja krilo propelera vuče pod pravim uglom u odnosu na njegovu zakrivljenost. Kao kod krila aviona. Ta sila preko osovine povećava obrtni momenat (torque). A zašto je tu važano proklizavanje?
Zato što kada bi se propeler kretao kroz vodu teoretskom brzinom (bez proklizavanja) tih sila ne bi bilo.  Naravno, to je ono što su neka moja saznanja koja možda i nisu tačna.


Tačno je što Sceka kaže... ako se elisa zavrti brzo ona povećava proklizavanje do granice da potpuno izgubi potisak. Ali samo u slučaju da plovilo ne ubrzava proporcijalno povećanju broju obrtaja propelera. Kao kada naglo gurnete ručicu gasa. Sto je plovilo teže to je izraženiji taj efekat.


Ima jedna zanimljivost vezana za slip.
Veliki trgovački brodovi redovno beleže proklizavanje i trude se da bude što manje. Uglavnom je oko 15 %. Mogu da prate zato što je kod njih osovina direktno vezana za motor pa je broj obrtaja propelera isti kao i broj obrtaja motora. Imaju uredjaj koji beleži ukupan broj obrtaja motora pa nije teško da izračunaju teoretski predjeni put i da od njega oduzmu stvarno predjeni put.
Zanimljivo je to što je ponekad proklizavanje u minusu. Guran vetrom brod često ide brže od teoretske brzine elise na odredjenom broju obrtaja.


U jednom od sledećih postova ću probati da bolje objasnim napadni ugao propelera i njegov uticaj. Ali dobro bi bilo da to proba još neko.

sceka:
Ima solidno objašnjenje toga na ovom videu:



Na žalost je na engleskom, ali ta strujanja (vode ili vazduha oko krila ili propelera) su jako složena, koliko se sećam iz mehanike fluida to su diferencijalne jednačine drugog stepena, tako da i nema neko prosto objašnjenje. Kako postoji mnogo načina uprošćenog računanja "Rule of thumbs" ili po naški Šacometrija, tako je i na linku iz mog prethodnog posta dat primer za Yamahu od 100ks gde su "šacometrijskom" metodom dobili propeler 14" x 19" a sama Yamaha stavlja elisu 13" x 19" i njihov zaključak je da ipak treba verovati expertima iz Yamahe jer su oni sigurno radili mnogo kompleksniji i tačniji proračun. Tako da nama ostaje da makar znamo šta sve utiče na odabir propelera, približnu računicu i na kraju proba sa više sličnih propelera.

Dule:
Jeste komplikovana matematika.
Ali ipak možemo proširiti svoje vidike i saznati nešto više.
Recimo, meni je bilo čudno to što se svuda tvrdi da, ako nema proklizavanja nema ni potiska. A to je tačno.
Pogledajmo to na primeru jedrilice. Ako plovite pod jedrima i pod motorom u jednom trenutku će se potisak motora potpuno izgubiti kad plovilo dostigne brzinu teorijskog hoda propelera. On gubi funkciju a sav potisak daju jedra. Ako vetar malo jače pogura jedrilicu proklizavanje će biti u minusu. Tada dolazi do druge pojave koju nazivaju drag ili kočenje. Propeler postaje kočnica.
Dakle, tvrdnja da, ako nema proklizavanja nema ni potiska, je tačna i svi projektanti se trude da pronadju optimalan slip a ne da ga eliminušu.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana