Reke u zemljama bivseg SSSR-a

[moma seva]

*

Pozdrav Gospodo Forumasi !

Reka Dnjepr, je sigurno jedna od najlepsih reka u okviru bivseg SSSR-a. Mnogo godina sam prisutan na prostoru Istocne Evrope i zemalja bivseg Sovjetskog Saveza, pa mogu Vam punopravno reci da su reke predivne, a i priroda je "grandomanski" poklonila lepotu ovim zemljama. Jedino su neke navike tog drevnog naroda malo-mnogo drugacije od nasih navika. Imam nameru da o tome pisem i da vas preko Nautickog Foruma upoznam sa osobinama drevnog Sovjetskog naroda.





Kartu sliva reke Dnjepr, morao sam da podelim na dva dela iz razloga limita fotografija na Forumu, a ovako cete ipak moci da procitate nazive gradova. Sve zaokruzene gradove na kartama, imao sam tu cast da ih posetim i neko vreme provedem u njima.

Za sada samo da vas upoznam sa temom u kojoj cu ja uzivati dok je opisujem, a mnogi od vas ce imati mogucnost da se upoznaju sa navikama i kulturom naravno ovog dela sveta.

Pozdrav Moma Stosic      


 

[moma seva]

*
Belorusija grad Minsk -1

  Postovani Forumasi  , zelim da vas upoznam sa Bratskom Zemljom Belorusijom i njenim lepim i bistrim rekama

Davne 1994-te, ja Ljilja i nas pas Malisa, sleteli smo u Belorusiju na Minski aerodrom dvomotornim elisnim “Aeroflot”-ovim avionom. S obzirom da je avion dolazio sa zapada iz evropske zemlje Poljske, prvo sto sam na aerodromu zapazio da su pored stepenista iz naseg aviona stajala dva KGB-agenta, u istim koznim dugim mantilima i sa cojanim sesirima na glavi. Iznenadili su se kada je prvi putnik iz aviona strcao niz stepenice, a bio je to nas Malisa i koji je odmah tu pred njima izvrsio malu nuzdu uz tocak stepenista. Bili su pristojni i nisu reagovali, mada sam za vrlo kratko vreme zatim saznao da je u Minsku zabranjeno kretanje pasa bez povodca i da je isto rigorozno kaznjivo.

Kroz centar grada Minska, krivudavo tece cista i bistra reka Svisloc, sa uredjenim obalama i kejom za setanje u samom centru grada Minska. Nazalost nije plovna, ali njome zato plove divlje patke i cajke ( vrsta galebova ), kojih ima u zavidnim kolicinama i sa njima reka predivno izgleda. U njenom akvatoriju na samoj periferiji grada je i veliko “vodohranilisce” iliti akomulaciono jezero, tzv : “Minsko more”, na kome plove jedrilice iz Beloruske proizvodnje iz brodogradilista na juznom delu istog jezera. Izgradjen je i Olimpijski – kanal, iliti staza za veslacke sportove i tu se uspesno odrzavaju evropska prvenstva u veslackim disciplinama, a sada posle toliko godina, verovatno se odvijaju i svetska prvenstva.

 
Reka Svislac je inace u slivu reke Djepar

  Samo je sportski ribolov jedino dozvoljen na svim unutrasnjim vodama Belorusije. I u vreme tih ’90-tih bio je besplatan i veoma zastupljen od strane pecarosa po najvise sa obale ( usled nedostatka potrebne kolicine plovila ). Posto su svuda i na svim vodama standardno plitke obale i to je specifika svih obala jezera Belorusije, strastveni pecarosi u 90% slucaja love sa stapovima od fiberglasa ( domace proizvodnje i vrlo su fizicki teski ), ali i od bambusa sa “cekrcima” umesto standardnim masinicama. Proces zabacivanja u dublje vode u najvecem procentu se obavlja na sledeci nacin : Ribolovac svoj stap postavi na nosac-stapa pod uglom od 45% i otkoci kocnicu “cekrk”- a. Zatim uzme u ruku “nahranjenu” udicu i olovo sa strune-kanapa i gazeci kroz vodu do grla, razvlaci strunu sa kalema “cekrka”, a zatim mamac baci koliko je to moguce daleko od sebe. Zatim dopliva do obale i onda nategne “cekrkom” strunu, pa onda na vrhu stapa stavi parce kartona, koje pri trzaju ribe padne i to je znak za “kontru”. Video sam i bolje pripremljene pecarose, koji poseduju male ( za jednu osobu ) camce i napumpaju ih i na vesla razvlace mamke u duboku vodu. Neki to rade i sa napumpanim kamionskim gumama ! Reklo bi se da se muce ?! Ali to spada u proces ribolova i nikome ko se bavi pecanjem, to nije tesko. Inace se peca u ne malim kolicinama : bandar, crvenperka, deverika, kao i babuska,  a beovica ima mnogo. Pecarosi koji su bolje tehnicki opremljeni, cesto upecaju smudja, linjaka, sarana i soma takodje.

Inace Belorusi ( po mom 18 godisnjem iskustvu )  su najpitomiji, obrazovani i opste kulturniji narod, u odnosu na sve narode drzava bivseg SSSR-a, koji su za nijansu razliciti, ali se ipak razlikuju ! Socijalisticke kulturno zivotne navike su im obezbedile skroman zivot tih ’90-tih godina, na koji smo se ja i Ljilja veoma tesko navikavali, ili se uopste nismo navikli. U Minsku smo iznajmili trosoban konforni stan u centru grada, na osmom spratu u zgradi na uglu ulica : “Prospekta Nezavisnosti” i ulice “Janki Kupalji”, odmah preko puta “Beloruskog Drzavnog Cirkuca”. Stan je pripadao nekom Generalu Policije, koji je penzionisan i otisao covek na selo da zivi. Nikada ga nisam upoznao, ali nas je njegova lepo negovana supruga zamolila da u nekoliko ormara ostanu njihove stvari, koje nisu imali gde da presele. Nama to nije smetalo i kada nam ih je gospodja otvorila da vidimo sta je u njima, video sam bezbroj Socijalistickih medalja i odela od skromnog materijala. Medjutim, stan uopste nije imao prikljucak za ves masinu, pa smo kupivsi italijansku “Kandi” ves masinu, morali da instalaciju odradimo posebno. Jos gori je slucaj kada sam se ja tusirao u kadi, a Ljilja je istovremeno prala sudove u kuhinji. I odjednom sam primetio da stojim u pomijama, te sam zamolio da Ljilja prestane da pere sudove, dok se ja ne okupam !!!


Navika ili lep gest "ulovio pa pustio" - ne postoji ! Ulovio : - znaci od Boga dobio i nema prastanja !!

  Beloruski narod je inace veoma prijateljski naklonjen Srbima. To smo ja i Ljilja u mnogim situacijama prijatno osetili. Ljidi su nas prosto voleli i rado su se druzili sa nama. Sa nama su se naravno standardno lepo provodili, ali su i oni organizovali “nakriti stol” i zvali nas u posete njihovim domovima. U vreme bombardovanja Beograda 1999-te, iz Belorusije smo imali mnogo poziva prijatelja, sa pozivom da se sa svojim porodicama preselimo kod njih u Minsk, Babrujsk, Mogiljov, Brest itd. To se ne zaboravlja.

U vreme “Inforbiroa” kod nas u Jugoslaviji, mnogi nasi piloti i visoki oficiri su nasli skloniste u Belorusiji  . U Minsku sam upoznao Georgija ( Djordjeta ), sina naseg ratnog veterana iz Drugog Svetskog Rata i majora – pilota Jugoslovenske Avijacije, koji je sa avionom pobegao iz Jugoslavije i do kraja zivota ostao u Belorusiji. Njegovog sina Georgija, koji je odlicno znao Srpski jezik, zaposlio sam u “Zepter” Belorusiji i druzili smo se do-god smo ja i Ljilja bili tamo.
     


===================nastavak sledi=======================

Pozdrav Moma Stosic

[moma seva]

*
Belorusija grad Minsk - 2

  Postovanje Forumasi 

Vec rekoh da smo u Minsku dosli aprila meseca 1994-te godine. I da ne zaboravimo da se Sovjetski Savez raspao 25. 12 1991-ve, samo tri godine pre toga. Jos uvek je bilo vrlo malo automobila na ulicama Minska, a od tih koji su se vozili, 98% su bili “Otecestveni” tojest vozila iz Ruskih i Ukrainskih fabrika. Tih recimo 2% “importnih” iz evropskih fabrika, bila su to stara vozila, pretezno iz do tada Istocne Demokratske Nemacke. Meni i Ljilji su u organizaciji Zepter-a, dovezli novi “Volvo – 440” iz Svetske preko Varsave odnosno Poljske. Da vam ne opisujem kako su reagovale devojke, koje su stajale na trotoarima ispred improvizovanih bifea i pile kafu iz kartonskih jednokratnih casa, kada sam im u prolazu blicao svetlima ... ! U to vreme u Minsku nije uopste bilo ni jedne-jedine “baste-terase”, dakle ni jednog stola napolju niti suncobrana. Napolju se moglo popiti “pivo” sa kriglom iz mobilnih cisterni, tipski prljavo zute boje, ili “kvas” za bezalkoholicare.

Tadasnji prelazni vrsilac duznosti Predsednik Belorusije je bio gospodin Kebic, koga je na prvim izborima vec te ’94-te pobedio gospodin Lukasenko, koji je vrlo brzo otvorio Beloruske granice sa primamljivim bescarinskim pravom uvoza automobila za gradjane Belorusije. Za kratko vreme moj “Volvo” nije vise bio na ceni, a i iz Poljske i Italije su u gradu munjevito otvarane prodavnice sa robom iz evropskih zemalja.

U prolece 1995-e, zove mene moj drug Gilence iz Beograda i daje mi neoficijalni zadatak za koji je on znao da ce biti u potpunosti korisno izveden i zavrsen s moje strane. Naime Gile me obavestava da dolaze predstavnici nase Jugoslavije da po prvi put organizuju i otvore Ambasadu Jugoslavije u Belorusiji, pa da im se ja nadjem i da im obezbedim dolican stan gde ce u prvo vreme da stanuju, odnosno u tom stanu treba da bude za pocetak kancelarija nase Jugoslovenske Ambasade. Gospodin Bidzovski, tadasnji generalni direktor “Zepter – Belorusije” mi je velikodusno pomagao, pa cak i ucestvovao u izvrsenju kompletnog Giletovog zadatka. I pre nego sto su se na Minskom aerodromu spustili Zeljko i Branka sluzbenici diplomatije i nasi prvi predstavnici Jugoslovenske Ambasade, ja i Bidzovski uz Ljiljinu pomoc, obezbedili smo im i ljudski namestili i uredili reprezentativni stan u nasem komsiluku. Ja i Bidza smo ih docekali na aerodromu gde smo se i upoznali sa njima.


Vilejsko vodohranilisce - vestacko akumulaciono jezero pitke vode za potrebe okolnih naseljenih mesta, a najvise za grad Minsk !

Ja sam vec te prve godine boravka u Belorusiji, “pronasao” Vilejsko Vodohranilisce, kao “meku” za odmor u netaknutoj prirodi i mesto koje su ljudi malo ili nikako posecivali. Ja i Ljilja i nas mali pas, a veliki nam drug Malisa, smo to pomenuto jezero posecivali pod obavezno subotom i nedeljom, ali mnogo puta se desilo da odemo i radnim danima posle posla. Malisa je plivao ili mi je donosio tenis-lopticu koju sam mu bacao na vodu ili na obali, a Ljilja se obicno odmarala u hladovini neke borke ili breze u stolici-lezaljci i citala neke svoje zanimacije. Ja sam, kao i obicno i ovde u Minsku kupio kompletnu opremu za pecanje i opremu sam angazovao svaki put bez razlike, kada sam boravio na jezeru. Ne mogu se pohvaliti nekim kapitalnim ulovom, ali crvenperke, bodorke i deverika je bilo u dovoljnim kolicinama i za nas i za nase komsije sa sprata nize koji su obozavali da jedu ribu, ali niko od njih nije bio ribolovac i svakako su bili srecni kad god sam im doneo ribe. Samo da napomenem da je najstariji clan te komsijske porodice kojima sam donosio ribu, bio Narodni Heroj Sovjetskog Saveza i covek koji je sa tenkom prvi usao u Minsk, prilikom oslobodjenja Minska sa Crvenom Armijom. Inace interesantan starina !? Dodje on kod nas na vrata i kaze:
-“ Dragi moji. Vidim da bacate u djubriste te prazne 5 litarske boce od vode koju ste upotrebili. Ja bih vas zamolio da mi ih sacuvate, pa kada ja sa zetom i cerkom krenem na vikendicu, ja cu ih tamo poneti. Potrebne su mi tamo ... !” Naravno, tako smo se upoznali, a zatim se i posecivali “na kaficu” ili “na caj i kolace”. Njegova cerka i zet su bili doktori, koje smo mi kasnije zaposlili kod nas u “Zepter”-u i bili su i oni, a imi srecni zbog toga.


Jugoslavija i himna "Hej Sloveni" zivece u meni za svagda !

Predhodnica nase diplomatije iz Jugoslavije Zeljko i Branka su u meni imali saradnika za sva njima neresiva pitanja. Ali sam ih i upoznao sa Vilejskim Vodohraniliscem, koje su zatim sa mnom i sa Ljiljom stalno posecivali. Ja sam im pokazao svoje kulinarske sposobnosti u spremanji raznjica ( saslika ), a Zeljko nas je jednom pravo iznenadio. U pripremi za na “Vilejku” kako smo “nase”jezero mi zvali, Branka nam kaze da ne nosimo nista za jelo, jer ce ona poneti za sve nas. Ponudjeno – prihvaceno, ali pravo iznenadjenje je sledilo : Zeljko je jos dan pre umesio meso za cevape i pljeskavice, a Branka je umesila dovoljno pogaca, koje su bile “k’o dusa” ! Ja sam se postarao da obezbedim suvarke, a Zeljko je pokazao svoje majstorstvo u pecenju cevapa i pljeskavica. Po zelji, ko je sta hteo ! Bilo je i ne jedanput’ i uvek predivno !


Ristivojevic Dragisa -  ili Gile za nas koji smo ga voleli ! On spada u generaciju koju je bilo stid
 da prevari ili obmane Drzavu !!! U toj ekipi sam uvek i ja !

Prolece 1995-e i Gile mi se ponovo javlja :
-“ Moco druze stari. Dolazi ti uskoro Predsednik Jugoslavije Lilic u prvu zvanicnu Predsednicku posetu Belrusiji. Ja sam tvoj telefon dao momcima iz Sedme Uprave, pa ako im nesto zatreba, budi im na raspolaganju !”


==========================nastavak sledi=====================

Pozdrav Moma Stosic 

[moma seva]

*
Belorusija grad Minsk - 3

Gospodo Forumasi, dobar vam dan zelim,

U maju mesecu Minsk se naglo za nekoliko dana preodene iz zimske odece u letnju ... zelenu.  S obzirom da prolece ovde vrlo kratko traje, gotovo za par dana sve ozeleni, pa i ogromni drvoredi kestenova kako pored prospekata i bulevara tako i u parkovima ozeleneli i svi odjednom procvetaju u belim i crvenim tonovima. Ukrasi grada su i tranvajske instalacije sa ornamentima na stubovima, ali su tu i stubovi ulicnih svetala, izmedju kojih nad bulevarima vise metalna ukrasenja sa specijalnim svetlima, koje se aktiviraju za vreme drzavnih praznika i gradskih proslava. Ogromne zgrade sa Sovjetskim fasadama i znamenjima se uklapaju u specificni ambijent grada Minska. I  gde god pogledate, cak i da lici na staro ... sve je cisto. Bio sam u bar 50-tak Sovjetskih gradova, sirom teritorije bivseg SSSR-a, ali cistijeg grada od Minska nisam video. Ja, Ljilja i Malisa smo dve ipo godine ziveli u Minsku i na sve smo se uspeli naviknuti, ali na atmosferu nikako nismo mogli. Skoro svaki dan je sa sivilom na nebu i sunca nema pa nema.  Kazu i njima to smeta, ali nemaju gde ...!

(  Zima traje dugo i secam se za majske praznike krenusmo mi kolima iz Minska po snegu koji se topio, a u juznom delu Belorusije, na oko 350 kilometara juznije i kako smo usli u Ukrainu kraj puta je bila zelena trava, a kada smo presli Karpate i usli na teritoriju Madjarske, drvece je bilo puno zelenog lisca, a trava kraj puta ukrasena zutim cvetovima maslacka. I secam se jos i u povratku smo isli preko Slovacke i Poljske. I u Poljskoj u oblasti grada Lublina, bila je lepo oblacna subota, bez kise, a mi sa "volvo"-om uzivali u krajoliku oblasti padina koje su se prostirale ka podnozju punom zasadjenih vinograda. A vredni Poljaci su izasli na svoje njive i vocnjake i zanimali se prolecnim ciscenjem.  I odjednom smo usli kao u maglu, a u stvari to je bio beli dim. Sve sto je bilo za bacanje, zapalili su svako u svojim njivama, a vazdusni pritisak je bio nizak i dim se skoncentrisao nisko u toj dolini kroz koju smo prolazili. Dakle, sve smo na autu zatvorili i nije vredelo. Ljilju je zabolela glava, mene je dim neprijatno gusio, a Malisa je stalno cihao. Bilo je uzasno i zapamtili smo taj nemio dogadjaj za sva vremena. Sreca nasa sto smo se brzo kretali i na vreme izasli iz dimne zavese ! )

   I tako, sledeceg vikenda smo ja i Ljilja sa Zeljkom i Brankom, nasim pretstavnicima diplomatije Jugoslavije, proveli vikend na Vilejskom Vodohraniliscu, gde smo svi uzivali u raznjicima ( sasliki ) mojih ruku delo, a uvece smo przili ribu, koju su Zeljko i Bidzovski u toku dana upecali ! Uz vrelu, samo sto isprzenu ribu, prijalo nam je belo vino "Antilija" iz Italijanske vinarije "Planeta" ! Ta vina smo ja i Zeljko "pokvarili" "Borzom" Gruzijskom kiselom vodom, pa su se spriceri sretali u casama pri zdravicama ! Razgovori medju nama su bili privatni, ali sam ja namerno postavio "klizavo" pitanje : "
-“ Da li se predvidja skorasnja poseta naseg Predsednika Jugoslavije gospodina Lilica Belorusiji ?" Zeljkov odgovor je bio da o tome nema nikakvih informacija, ali da taj dogadjaj je “realno” ocekivati !
U sledeci ponedeljak, negde u vreme rucka, zove me Zeljko i pita :
-" Momo ! Da li si ti od pre neki dan, ili preciznije juce imao kakvu informaciju o dolasku Lilica u prvu Predsednicku posetu Belorusiji ... !?"
-" Zasto pitas ? To bi ti trebao da znas, pa sam te zato ja juce i pitao ?"
-" Vrlo interesantno ! Ti juce mene pitao, a jutros, tj. malopre mi dodje zvanicna depesa da pripremimo dolazak Predsednika ... pa se nesto pitam ... !?!"
-“ Cista slucajnost i mislim da je to “realan” diplomatski potez nase diplomatije ! ” I u telefonskoj slusalici muk’ ... !  A onda se Zeljko bez naprezanja izjasnio :
-“ ... Vazi Momo, cujemo se i znam da ces mi biti od pomoci ! Sve najbolje i vidimo se ... !”
-“ Pozdravi Branku !”
-“ I ti Ljilju i mog druga Malisu ... zdravo. “


Eskotrno obezbedjenje Operativci na motorima su prosli sve obuke potrebne za vladanje motorom
( spidvej, moto-kros ) i sve obuke obavljanja obezbedjenja uz pomoc motora !

Pripreme u Minsku su uspesno provedene uz mnogo depesa i faksova, ali i vecerinki u stanu ( predstavnistvu nase Ambasade ) za stolom i pridevima iz Brankine kuhinje.  I dodje dan kada nas Predsednik Lilic stize u Minsk, a sve u organizaciji Protokola Kabineta Predsednika Lukasenka. S obzirom da sam znao da sa organizacijom ne otstupaju mnogo od “cvrstog” Protokola u vreme SSSR-a, organizovao sam sebe da u vreme doceka budem u svojoj kancelariji u Minsku u ulici Surganovojkojoj,  gde je bilo najprijatnije. Uz kaficu sam cekao poziv mog Beloruskog druga Sergeja Gamberga, koji je uvek uz predsednika Lukasenka. Gamberg je inace ispred TV Minska odredjen za licnog snimatelja za Predsednika Lukasenka.
-“ Moma, svjo haraso i mi pojehali !” Javlja mi se Sergej, a malo zatim se javlja i Gile :
-“ Moco ! Kako je tamo !?”
-“ Sve po protokolu i Plan je podignut na najvisi nivo, tako da ce sve biti u redu !”
-“ Dali ti se javio Subotic Dobrivoje, zvani Kigen. Tvoj i moj drug !?”
-“ Nije jos, a kolona je krenula ka odredistu u gradu ... !”
-“ Hvala ti puno i budi u toku ... cucemo se!” I Gile se iskljuci, a Vanda mi donese jos jednu kafu, sede preko puta mene i kaze :
-“ Znam da dolazi vas predsednik danas. Cila sam na vestima. “
-“ Da Vandice, to je prva zvanicna poseta Predsednika Jugoslavije Belorusiji ... ! A nasi narodi su slicni i imaju tradicionalno dobre trgovinske veze. ”
-“ Ja sam kao devojcica zapamtila cipele iz fabrike “Kostana”, a takodje i haljine “Kluz”. I secam se kada dodje kamion sa robom, to su redovi i redovi, do god se sve ne rasproda. “ I kroz sat-dva, ponovo mi telefon zazvoni :
-“ Gde si Momo jarane ! Slusaj, ja i Avram smo ovde u njhovoj “Beloj kuci” i nemozemo napustiti da bi smo se videli sa tobom! A veceras je svecana vecera u njihovoj Predsednickoj vikendici u mestu Zdanovici. Ti znas gde je to !? Kazu nije daleko od grada.  Pa veceras dodji sa suprugom da se vidimo i ispricamo ... !”
-“ Drago mi je da ste u Minsku i hvala na pozivu, ali nas obezbedjenje nece pustiti ni blizu Dace da dodjemo u Zdanovicima. Putevi ce biti blokirani ka tamo iz grada i u okolini ! U to sam siguran !”
-“ Samo im ti reci da smo vas mi pozvali, a mi cemo reci ovde Generalu da vas propuste ... !”

Ispricam ja Ljilji da smo od strane licnog obezbedjenja Predsednika Lilica pozvani da veceras idemo do Dace u Zdanovicima i Ljilja sva hepi pristala je i pre nego sto sam joj pokusao da objasnim novonastalu situaciju.  Ipak me je saslusala i kaze :
-“ Dobro, verujem da je sve tako kako si mi sada ispricao ! Subotic i Avram kazes, nisu dovoljno upoznali ovdasnju FSB pratnju i neka bude da si ti u pravu! Ali dozvoli da probamo, pa ako nas vrate, vratili su nas i nemamo za cim’ da zalimo. Ovako stalno cu biti pod utiskom da su nas mogli propustiti, a tamo znam kako bismo se lepo i jedinstveno proveli ... !” I dodje vece i krenusmo u “uglancanom” volvou, a nista manje i mi u najnovijim odelima.  Kod raskrsnice za Zdanovice, zaustavi nas patrola milicije... i oni postuju i kolegijalnost i nisu bili glupi i bezobrazni, ali imali su samo “mali” problem, nisu imali vezu sa Dacom, ali imali su naredjenje da u tom pravcu nikoga ne pustaju !
-“ Izvinjavamo se, kod nas to nije praksa ... !”

Uvece, zove me ponovo Subotic :
-“ Momo, pa nema te, a bas smo se nadali da ces doci. Kod Generala smo intervenisali i on nam je obecao da ce vas patrole propustiti !?”
-“ Da moj Kigenu, kada bi to bila nasa “skola”, ali ovde je jos uvek SSSR ... !” A Kigen je nastavio teskim glasom :
-“ A znas sta se nama Momo desilo, bog te mazo ...  !? Posle svecanog rucka, gospodja Ljubica Lilic je izrazila zelju da kolima obidje Minsk i poseti nekoliko prodavnica “Univermaga” ... I nisu je pustili ! Ja se svadjao sa njima i nije vredelo ...  kazu “nije predvidjeno protokolom i bezbednosno nije pokriveno i tacka ... !!!” I tacka !!!

Pozdrav Moma Stosic     

[moma seva]

*
Belorusija grad Minsk - 4

Gospodo Forumasi, dobar vam dan zelim !

I otisao je Gospodin Predsednik sa svojom svitom, a mi smo ostali  i svako iz svog ugla smo komentarisali dogadjaje vezane za Vaznu posetu. Zeljko jos uvek se nije opustio i vise cuti no sto komentarise, a Branka kuva kafe i ne uspeva sve interesantno  da nam isprica. Najvaznije je sto je stigla zahvalnica iz Saveznog Sekretarijate za Inostrane Poslove za kvalitetno ulozeni trud i za servis pri doceku i za vreme boravka nase Drzavne delegacije u Minsku. Meni je u celom ovom dogadjaju bilo najdraze sto je sami Beloruski narod, na ulicama i u mom okruzenju bio zadovoljan i prijateljski, dakle bratski raspolozen i iz srca komentarisao posetu Jugoslovenskog Predsednika.
Prognoza vremena nam je "isla naruku"  za sledeci vikend, jer nam je Zeljko najavio da ce on u vidu zahvalnosti nama na podrsci i od srca pomoci njemu i Branki u toku Akcije Predsednicke posete, voditi nas na Vilejku na rostilj, ali na celi vikend ! I naravno, angazovao je Bidzovskog da nabave potrebnu kolicinu svezeg svinjskog i juneceg mesa, ali i pileca krilca. Meni je "pripala cast" i zaduzenje da ponesem svu svoju kamp-opremu, ali i da nabavim od Beloruskih prijatelja jos dva satora i opremu koja im pripada, jer po planu treba da provedemo dva dana na Vilejki. Bidza se odmah otkazao od spavanja u satoru:
-" Hvala lepo, ja hocu da pozivim malo duze i zato mi ne treba traume sa kampovanja ! Meni ce jedna noc biti ugodna da je prospavam u kolima ... a vi izvol'te u sator !" Drugi sator sam pozajmio od Aleksandra Stepancuka, koji je visegodisnji kamper i rado nam je pozajmio svoju opremu, koja kada sam je pregledao, vise je licila na "vojno - desantnu" nego na "sportsku" opremu. Zeljku sam dao moj vikend-frizider u kome je smestio svo meso i pod tim' uslovima smo krenuli odmah u petak posle posla. Fakticki smo posli na dve noci kampovanja, koje je svakako lepo provesti ih u nocnom pecanju i pored vatre, mada su noci osetno svezije, no sto je temperatura preko dana.

 

I kako smo stigli na Vilejsko Vodohranilisce, stali smo na mesto koje sam vec u putu isplanirao i koje je bilo udobno za oba satora, ali i sa dobrim mestom za pecanje. Bidzovski je svesrdno pomagao oko postavljanja satora, mada se njihovih usluga otkazao. Zeljko je pripremio mesto za vatru i rostilj, a Ljulja i Branka su se prosetale i donele dovoljno suvih grana i suvih panjeva iz obliznje sume breza i jelki. Ja sam sa Bidzovskim napumpao mali gumeni camac sa veslima za 2 osobe, iz Stepancukovog kompleta i spustili smo ga na vodu jer nisam mogao da odolim mojoj znatizelji, da li je dovoljno stabilan ? I mada je camac bio bez patosa i hodati po njemu je bilo prosto nemoguce, Bidzovski se setio da stavimo patos iz gepeka "volvo"-a, sto se pokazalo kao prilicno dobro resenje. Vesla su bila dovoljno dobra za koriscenje pri probi camca u kome sam ja bio sam jer mi se Bidzovski nije hteo da pridruzi iz razloga "smesne bezbednosti", kako se izrazio u komentaru o gumenom camcu.!?

Do kasno u noc smo sedeli pored vatre uz prijatni razgovor i sale na kojima smo se svi smejali i takmicili u duhovitosti. Prisposobljenju opremu za nocni ribolov nazalost nismo imali, pa smo od pecanja odustali, ali "od res" pecene tanko nasecene svinjske slanine ...  e od toga nismo mogli da odustanemo. Suvo crveno Madjarko vino "egri bikaver" nam nije smetalo uz slaninu, tako da i njega nismo mogli da ga se otkazemo. I noc nam je protekla u lepim dogadjajima vrednim  pamcenja.

Ujutru me je Malisa probudio, donevsi mi lopticu u sator da mu je napolju bacam ... Rekao sam mu da ide kod Bidzovskog i Malisa je otisao. Kad' evo njega opet ... i setih se da Bidzovski spava u kolima, te da ga Malisa ne moze probuditi. Ustao sam, Malisi sam bacio sto sam mogao daleko lopticu i pogledao  siroku okolinu i gle iznenadjenja ... ! Zeljko sedi u camcu usidren na oko par stotina metara od obale i peca na plovak. Nisam hteo sa njim' da se dovikujem radi ostalih koji spavaju, ali on je verujem poranio i da mu je lepo u to ne sumnjam !

Pozdrav Moma Stosic

[moma seva]

*

Ukraina grad Kijev

#Price sa reke Desne#



    Subota je i jutro je lepo i suncano, a ja sam se spremio da ovako lepi dan provedem na camcu, a Ljilja se u medjuvremenu dogovorila sa nasom poznanicom Sladjanom i njenom malom cerkicom Katarinom, da dan provedu zajedno obilazeci nekoliko "Super-Marketa" i veliki park "Golosijevski" u kome ce u restoranu - basti i rucati. A ja sam isplanirao da ceo dan provedem na camcu, odnosno na Dnjepru. I tako posle dorucka, Ljilja me je kolima odvezla do marine "ЯХТ - КЛУБА" kod Moskovskog mosta na levoj obali Dnjepra. A usput smo svratili na pijacu gde sam kupio dobre gliste i u mesari komad crne dzigerice. Stigavsi uzeo sam iz kola svoj ribolovacki "shimano"ranac i ruksak-futrolu sa stapovima za pecanje, kao i frigo - torbu sa suhomesnatim obedom i osvezavajucim napitcima. Poneo sam takodje sa sobom torbu od kompjuutera ( lap-topa ) u kojoj su mi bili razni casopisi i sveska-podsetnik A4 formata u kojoj sam zapisivao dogadjaje koji se dese a ne treba da se zaborave. Camac mi je na pumpanje marke "Brig" duzine 3,5 metara i sirine 144 cm. sa malim motorom  " merkuri" od 5 ks - a sa rezervoarom od 12 litara goriva. I u camcu me je uvek cekala oprema : 1 ) rasklapajuca stolica - lezaljka, 2 ) rasklapajuci sto odgovarajuce velicine prema camcu, 3 ) drzac suncobrana, koji se puni vodom radi stabilnosti, 4 ) suncobran ( plasticni - koji je ujedno i kisobran ), sidro sa dovoljno kanapa  5 ) i nozna vazdusna pumpa - zlu ne trebalo !


Camac mali, ali dovoljno veliki, sa kojim sam obisao mnoge razlive, ali i Ostrva reke Dnjepar !

Posto od mog poslednjeg boravka na camcu kisa nije padala, patos camca je bio suv i mogao sam odmah da krenem, sto sam i ucinio. Mali "merkuri" je nov i radi kao sat, a ja sam uzivao ploveci mirnom vodom Dnjepra. Ceo dan na raspolaganju, otvorio mi je "apetit" i krenuo sam u reku Desnu, cije je usce bilo tu na 20 minuta plovidbe od moje marine. Prosao sam pored Ostrva ( koje ima na sebi sojenice ) malim tokom Dnjepra, koji je u sebi krio kamenu pregradu iliti "naper", gde su inace ribolovci iz camaca redovno lovili smudjeve i bucove, pa i sada ih je bilo nekoliko. Na Ostrvu je bilo i nekoliko grupa satora, gde svakog leta do kasno u jesen kampuju nekoliko drustava. Posle Ostrva, levu obalu je krasilo "polje" lokvanja, gde sam ja nekoliko mesta i nekoliko puta ranije na plovak lovio "lepe" ribe pored samih lokvanja. Uskoro sam prosao pored usca razliva u cijoj sam se unutrasnjosti do sada svaki put rado zadrzavao, a ovog puta sam resio da uplovim u reku Desnu i oprobam srecu u ribolovu na krupne ribe. Ne iz razloga da ulovim i koristim se tom ribom, vec radi samog procesa a inace imam nameru da u udobnoj stolici-lezaljci nesto procitam, ali i moguce je da napisem nesto ako budem imao inspiracije.


Pored samih lokvanja uvece ostavim mrezu sa ribljom hranom i sutradan je bilo zadovoljstvo pecati ... !

Usao sam u reku Desnu cije usce je interesantno i lepo rekao bih, jer je tu veliki Dnjepar na kome se u blizini nalazi velika, da ne kazem ogromna brana  i "hidro-centrala" sa svojim "harmonika - enterijerom". Sama reka Desna, dalje od usca se provlacila kroz selo Osescina, cije su periferne kuce prizemne i tako bajkovito deluju ( kao iz price o starom ribaru i njegovoj trosnoj kuci ) ! Prolazim pored grupe drvenih sojenica na levoj obali Desne sa lepo uredjenom platformom medju njima ( kao park ). To je jedan od Ukrainskih "sanatorijuma" iliti mesto za organizovani odmor i rekreaciju. Ispred tog objekta, pored i na samoj obali je nasuto oblo krupno kamenje i soder pa pesak i na tim uredjenim plazama gosti sanatorijuma se kupaju uz hladna piva, a pot suncobranima i u senkama visokih vrba. Ne rekoh da su reka Desna kao i Dnjepar, stalno i uvek providne vode, ako ne racunamo u junu mesecu nekoliko dana kada su zelene alge agresivne po svim, ali i tim rekama ( voda cveta, kazu ).


Kamperi na Ostrvu koriste svako slobodno vreme, a satori im stoje i po kisi i na suncu ... !

Tadasnja brzina kretanja moga “Brig” camca ( oko 15 km/h ) mi je odgovarala da sve vidim oko sebe i propratim sve sta se dalje nalazi na obalama. I zapazio sam u grupi nekoliko starih vrba kako su se sa velikom senkom, tj. krosnjama nadnele nad vodom u samoj spoljnoj krivini na desnoj obali. I ribolovacki instinkt mi je proradio : “ tu je kao prvo dubina ( visoka obala ), a velika hladovina i dubina je mesto gde ce som da se skloni od letnjih vrucina. Prosao sam to mesto pored druge obale, a zatim sam presao blizu desne obale i sa proracunom ( od oka ) sa dovoljnom distancom sam spustio sidro i otpustio sam sav kanap, Camac se zaustavio bas na mestu koje mi je odgovaralo da sa tog mesta zabacim stapove - dubinjake. Veslima sam se privukao obali i za jednu samoniklu vrbu vezao kanap kojim sam se zatim malo “nategao”, da bi mi stapovi stajali na mestu. ... Nastavice se ... !


"Sanatorijumi" i "Baze odiha" - sve je lepo organizovano, pa nesto razmisljam : -" More nemamo, ali imamo Panonsko, pa ako nesto ne kosta mnogo u izgradnji ! Pa cak i za odrzavanje nije skupo ... pa kako se neko od nasih mozgova iz vlasti toga ne setise ... !?"


Pozdrav Moma Stosic

[Dule]

Kako se nisu setili? Setili su se. Izradjene su mnoge studije ali kod nas ne može tek tako... ili će da bude od par miliona evra ili neće da bude.

[moma seva]

*
Ukraina grad Kijev

#Price sa reke Desne 2 #



   Hladovina u kojoj sam se neplanirano nasao i lepo okruzenje reke Desne, dalo mi je inspiraciju i ideju da se opustim i uzivam u takvom okruzenju. Prvo sam rasklopio stol i postavio sam ga na svoje mesto u camcu. Zatim sam ispod stola stavio svoj "simano - ranac" sa priborom za pecanje, a prekoputa ranca  naslo se mesto i za "frigo - torbu" sa hranom i hladnim osvezavajucim napicima.  Ruksag - futrola sa stapovima se nasla na gornjem delu boka camca i vezao sam je za fiksirano veslo. Nozna pumpa se nasla pored rezervoara, a s’druge strane rezervoara sam smestio torbu "lap-top"-a. Nosac suncobrana sam napunio vodom  i smestio sam ga u sami spic prednjeg dela camca, a onda sam rasklopio stolicu-lezaljku i postavio je na njeno, odnosno jedno-jedino mesto. Suncobran ( 3,2 m. u precniku ) sam rasirio i stavio ga iza naslona stolice u njegovo postolje. I mada sam bio u senci vrba, suncobran je imao zadatak da me stiti od mrava koji znaju da padaju sa takvih starih vrba, a njihovo prisustvo u kosi po glavi a i po telu bas i nije prijatno ! Sledeci moj potez je bio da sa "Germina" provereno jakim dvodelnim stapom i "Silstar- matrix 4000" masinom na njemu, pretrazim dno i utvrdim pored dubine i kvalitet dna.  Na masinici za te svrhe namotavam "zlatnu kornjacu" od 0,60 mm. A na najlonu vezujem samo olovo za mreze od 0,80 grama ( dugacko pa usko ). Sa takvim priborom ja u stvari samo ispitujem dubinu i kvalitet dna, a ovde sam ustanovio da je dubina oko 5 metara, a dno je prekriveno sa jednim ili par stabala i grana. Da sam jos nekoliko puta spustio olovo mogao sam preciznije da saznam o situaciji na dnu, ali nisam hteo da remerim mir koji dole vlada. Uglavnom mesto je obecavalo dobar ulov, a meni se momentalno vise svidjalo da “meracim” uz hladnu koka-kolu i ajs-kafe koju mi je Ljilja napravila i stavila u “frigo-torbu” da ponesem sa sobom. I nije mi se remetio uredjeni enterier na camcu zbog radi ulova, recimo velike ribe i da sve na camcu poremetim, namokrim i na kraju isprljam, a ribu svakako necu nositi kuci. U stvari ja ovde imam “kompleks Cernobila”... grada koji je stradao u atomskoj katastrofi 1986-te, a koji je od Kijeva udaljen vazdusnom linijom samo 94 kilometara. Velika pritoka Dnjepra, reka Pripjat dolazi sa severa iz Belorusije i prolazi kroz Cernobil. Usput sakuplja sve vode malih reka i recica i spokojno se uliva u Dnjepar, po kome ja plovim, ali ne jedem ulovljenu ribu iz njega. Sto se tice kupanja preko leta, ja i Ljilja dolazimo camcem ovde u reku Desnu i ponekad’ se u njoj kupamo ( kada je voda topla ) a to retko biva ! Inace reka Desna dolazi sa severo-istoka i na periferiji Kijeva se uleva u Dnjepar. Razliv Dnjepra koji se nalazi odmah posle usca reke Desne i snabdeva se vodom iz reke Desne, je samo jedan od razloga sto preko leta skoro svo slobodno vreme provodim u tom razlivu. Lepota i bogatstvo flore i faune u razlivu je glavni razlog mog boravka u toj prirodnoj lepoti, a opet blizu je Kijeva i reka Desna donosi vode iz Cernjigovske oblasti ( severo-istok Ukraine ), teritorije koja nije stradala posledicom Cernobilske katastrofe ( bar tako odgovorni kazu )!



Sapat lisca u krosnjama vrba, iniciran strujanjem vazduha koji se grejao pod uticajem suncanih zraka, pridruzio se carobnim pesmama slavuja, carica i trstenjaka. Sunce je umirujucim toplim zracima delovalo smirujuce na svu prirodu pa i na samu reku Desnu, koja je svojim mirnim tokom podnosila po neki gliser ili camac kojim su ribolovci ili samo motorizovani kamperi zurili na svoja odredista i ispunjenju lepo zamisljenog provoda, saglasnim sa lepim vremenom. Jedan ot tih camaca se uputio ka meni i sve mislim covek samo menja kurs kretanj, a ono covek sa camcem stade pored mene, izgasi motor i kaze :
-“ Gospodine, ja se izvinjavam sto vam remetim uzivanje, ali ako dozvolite, ja na tom mestu sam stalni posetioc i hranim to mesto za pecanje, jer sam inace strastni pecaros ... (ето мой образ жизньи -  to je moj nacin zivota ) !” Dobrocudni pristup coveka, po mojim shvatanjima i dobrih karakternih osobina, kod mene svagda ima privilegije. Ponudio sam mu da se udaljim sa tog mesta, jer meni pecanje nije prevashodno obavezna zabava, a ne bih hteo ni da mu smetam jer covek “hrani to mesto”!?
-“ Ne, ostanite tu ! Pa vi meni ne smetate ! Naprotiv, mozemo da se druzimo uz razgovor !” I izasao je na obalu i iz jednog krticnjaka ( rekao bih ) izvadio lanenu kesu u kojoj ( kasnije sam video ) su mu bili mamci za pecanje, a za jednu zilu u vodi od vrbe bio je vezao cuvarku ( sasvim prostu – koncanu ) u kojoj su mu bili “bicki” ( po nasemu pesh ).  Prostoran camac ( lici mi na nas elan 401 ) i brzo je raspakovao svoju opremu, zadenuo mamke ( krupni durdubaci i bicki ) i samo ih spustio u vodu. Sedeo je na srednjoj klupi camca i naslonio se laktovima na kolena. Pa kaze :
-“ Ja se bavim biznisom koji mnogo puta zahteva obaveznu moju prisutnost u firmi. Kao i jutros ! Imali smo neki vanredni sastanak sa investitorima iz inostranstva ! A vi cime se bavite ?” Pitao me je ne gledajuci u mene, vec u vrhove stapova ... a ja brzo razmisljam ... ako krenemo o poslu ... propade mi dan i odgovorih mu :
-“ Ja ... po nekad pecanjem ... !” Pogledao me je ozbiljnim iznenadjujucim pogledom i zatim se nasmejao i nastavio da gleda u vrhove svojih stapova. Malo zatim kaze :
-“ Pa zasto onda ne zabacite stapove, vec vam stoje u ruksagu !?”
-“ Da pecam na vasem mestu koje vi opsluzujete, ne bi vam bilo pravo ... zar ne ? Ovako ja uzivam i posmatram na vase stapove, sve ocekujuci da ce se bar jedan od njih da proradi ... onako zestoko!” Nasmejao se i kaze :
-“ I ja bih isto to pozeleo. Nego, da li ste za vodku ili pivo !?” I dohvatio je ranac u ruke, otvorivsi ga ...
- “Нет, спасибо, чтобы mне не пить кока-колу и кофе-айс !” Odgovaram mu ja i podizem koka-kolu nazdravljajuci mu. Njemu nista nije bilo jasno ? Kako to muskarac na pecanju, a ne pije ... !? To nije navika na ovdasnjim terenima !? I odjednom se sve izmenilo ... jedan od stapova se tako snazno savio, mal’te ne vrhom do u vodu i u tom trenutku je poceo dogadjaj. Ja sam sa paznjom pratio dalje desavanje, a gospodin do mene je ustao u camcu i “borio” se sa ribom koja je pokazala da nije mala... ! 

- Nastavi ce se -

Pozdrav Moma Stosic      

[moma seva]

*

      Ukraina grad Kijev
  #Price sa reke Desne 3#



  Vidim da je stap dvodelni "saranski", jak ali se ipak savija do vode i moj sused u camcu do mene je za svaki slucaj ponovo seo i upro se nogama o zrcalo camca. Vidim i da se koncentricao na dogadjaj koji se odvija, ali i da mu je veoma stalo da izvadi tu ribu, koja nije imala danas srece, vec se zakacila njemu za udicu stapa. Najlon pisti i skripi kroz provodnike stapa, a kocnica masinice pod opterecenjem popusta i zvrci ...  a voda mirno tece i samo se tanki najlon gonjen uhvacenom ribom seta kroz vodu i po njenoj povrsini. Prve udare "moj komsija" je vesto amortizovao i onda se preslo na fazu nadmudrivanja. "Komsija" je cutao, znojio se i drzao nategnuti stap.
-" Ima li mogucnost da se zakaci za panj ili neku veliku granu ... ?" Pitam ga ja radoznalo, s obzirom da sam pre nego sto je dosao,  utvrdio da je dno pokriveno stablima i granjama.
-" Trudim se da mu ne dozvolim da se zavuce ispod stabala, a sa granama cu vec izaci na kraj. Imam dosta jaku opremu, ali se uzdam i u srecu." .
-" Predpostavljam po nacinu kako vuce, da je u pitanju veliki som ... !?" Primecujem ja, a "komsija" me seretski pita:
-" A po cemu ste zakljucili da nije saran ... veliki !?" Postavlja mi pitanje, a fiksirano gleda u stap i polozaj najlona u vodi.
-" Da je saran u pitanju, u prvih dve do pet sekundi bi se vec zavukao ispod stabla ! A som se zakaci repom i tako moze dugo da se neda." Mudro je i dalje cutao i znojio se, a ja sam podigao noge na stocic, zavalio se u stolicu, otpio gutljaj hladne koka-kole i nastavio da gledam nesvakidasnji dogadjaj uzivo.


Ribolov je po nekada proces i po svaku cenu !

I setih se jednog slicnog dogadjaja kada sam na 18-tom kilometru reke Tise ribario povrsinskom mrezom, a Mirko Dzibra je bio zakacio soma od 16 kilograma ( na ceku ). Naime, nas nekoliko camaca, vracali smo se sa Regate iz Madjarske i na 18-tom kilometru smo zastali kod nasih drugara Slobe i Micike. Oni su inace iz nase marine Zeleznicar sa Makisa, a ovde na 18-tom kilometru Sloba je lovio iskljucivo sarane u turnusu od 2 do 3 meseca stalnog boravka na jednom mestu. Secam se jos i da je kada su se spremali za put na Tisu, u camac je Sloba utovario dva puna velika dzaka kukuruza u zrnu “za prehranu” kaze. I ostali smo na poziv nasih drugara, da prenocimo tu noc i da ih malo relaksiramo, jer kako kaze Micika :
-“ Hocemo boga mi da podivljamo sami od jutra do sutra !” Kad uvece posle zajednicke vecere, Sloba je usidrio svoju siklju nad mestom gde “hrani sarane” i zabacio svojih tri stapa “na dubinjaka”, a Micojka je ostala pored vatre sa Ljiljom, Cecom, Jaretom i Branom. Mirko Dzibra je resio da se oproba “na soma” pa je sa svojim kabinasem se usidrio negde pored plovnog puta. Meni je bilo dosadno i izvezem se ja sa cunom i povrsinskim mrezama od ukupno 100 metara duzine, pa ih rasprostrem po povrsini Tise, a Malisa je bio presrecan sto je skoro citavu noc sa mnom bio na cunu. Posto je Dzibra osvetlio sebe sa karabitnom lampom, lako mi je onda bilo da tacno proracunam gde cu podaviti mreze, tako da sam “ladno” prolazio pored njega u rini. I tako, bilo je oko pola noci, kad’ vidim ja Mirko se “muci” sa jednim od stapova !
-“ Bravo Mirko ... !” Kazem mu ja u prolazu i odem dalje, brzinom vode sa mrezom. Sledecu rinu teram i opet prolazim pored Mirka, a on opet tegli-li-tegli i ja ga pitam :
-“ Bravo Mirko ! Koji je taj po redu ... !?” A Mirko mi odgovara da je to jos uvek onaj prvi ... !
-“ Kako to ... Mirko ! Koliko ga dugo to zamaras ... ?”
-“ Ma zakacio se repom za dno ... ma pustice on ... mora, jer nema kud’ ! Samo dobar je komad i zato necu da ga preforsiram, jer tako moze da mi se otkaci. Ovako “ja sam stara pocekovina”, a on nema izbora ... !” I ostade Mirko, a ja odoh sa mrezama dalje, ne verujuci svojim usima sta sam cuo ? U sledecoj rini, ponovo ja prolazim pored njega, a Mirko i dalje drzi zategnuti stap i pusi. Gledam ga i prolazim pored njega i nista ga ne pitam i dalje cudeci se njegovom strpljenju, a on mi kaze :
-“ I dalje bez medalje ! Ma otkacice se, makar ga ja drzao do jutra ... !”Nisam hteo da ista komentarisem, ali sam ga pitao :
-“ Mirko, da li ti treba nesto da ti donesem, jer ja bataljujem sa teranjem rina. Za veceras je dosta i pravo da ti kazem, idem da se naspavam. Sutra smo boze-zdravlja na Belegiskim Adama. A tamo ce biti interesantno ribariti ... a isplanirao sam da jedno prasence okrenemo na razanj ... !” A Mirko pusi i cuti, pa ce na kraju reci :
-“ Znas sta Momo. Zamolio bih te da mi Ljilja skuva kafu, a ti je naspi u termos i donesi mi je ! Drugo mi nista ne treba, a ja moram da ga ulovim !” I naravno, doneo sam mu kafu, a ujutru kada sam se probudio, na Mirkovom malom kabinasu visio je zakaceni som od 16 kilograma, a prema camcu je izgledao mnogo tezi ...   

 
- Nastavice se -

Pozdrav Moma Stosic     

[moma seva]

*

    Ukraina grad Kijev
#Price sa reke Desne# - 4





   U prijatnoj tisini, cula se samo pesma ptica i skripanje najlona kroz provodnike stapa. I odjednom bez posebnog razloga, "komsija" se obraca meni, a bez da me pogleda, vec je svoj pogled "zakovao"za stap i kaze :
-" Мне зовут Александар Николаевич Вербицкий ... для друзей Саша !" A ja na momenat iznenadjen, brzo sam se snasao :
-" Drago mi je ... mene zovu Moma Stosic ... i drugova imam koliko i prijatelja !" Na kratko se okrenuo prema meni, dok sam ja sedeo u polulezecem polozaju sa nogama preko stocica i pitao me odakle sam. Kada sam mu rekao da sam iz Jugoslavije iz Beograda, namestio je facu u kratki osmeh i rekao mi je da je mislio da sam Poljak, te zato je bio rezervisan prema meni. A onda mi je ispricao da ga  za Jugoslovene vezuju samo lepe uspomene. I naravno Djordje Marjanovic i Karaklaicka su za njega jos uvek "prva A" klasa estrade ! A onda mi je postavio pitanje koga se nisam nadao :
-" Otkud' da pored ovoliko mesta za pecanje, ti si odabrao bas ovo ovde. Sta je bilo presudno u tvojoj odluci da stanes bas ovde ... ?"Nisam ocekivao takvo pitanje, jer ja recimo nikada njega ne bih pitao ni slicno, ali mi nije bilo tesko da mu odgovorim, cak na protiv :
-" Ja svagda obracam paznju na prirodne fizicke anomalije, koje su svakako jedan od glavnih uslova kako za kretanje riba, tako i za njihova "legla"tj. mesna stanista ! 1 ) A ovde je i visoka obala - znaci voda pored ima dubinu ( somovsko mesto ). 2 ) Nakrivljene vrbe nad vodom - znaci da hladovina ima uticaja i u dubini ( somovsko mesto ). 3 ) Tamo gde su vrbe nakrivljene nad vodom - znaci da je ne tako davno bilo mnogo vise vrba, koje je voda podkopala i one su sada tu na dnu reke ( somovsko mesto ) Itd... itd ! U nijanse spada uverenje da ta i takva mesta imaju stalne stanovnike sa dugim repom - somove." Na trenutak je zastao, ali ipak zadovoljan odgovorom rekao:
-" Drago mi je da imas istu skolu pecanja kao i ja. Inace na ovom podneblju akvatorija Crnog Mora ima mnogo velikih somova. Dakle istorija je zabelezila da je ovde na Dnjepru 1830 godine uhvacen som od 400 kg. I to nije jedinstveni egzemplar ! Jos je i zabelezeno na reci Dnjestar, takodje iz ovog akvatorija, da je bio ulovljen som dugacak 4 metara, ali i tezak 320 kg.”
-" Mogu samo da zamislim kako su izgledale te "ajkule"! Medjutim, ja velike somove niti volim da ulovim, niti volim meso od tako velikih jedinki. Moja merka je som najvise do 3,5 kilograma maksimalne tezine i to jedem iskljucivo meso od stomaka i oko prednjih peraja i podbradak. A somovi mi se svidjaju sto uvek mogu da ih nadjem na istom mestu !"


Pa zar nisam pravi ... !?

-" Da, dokazano je da somovi, osim ako ih nesto ili neko ne ugrozava, znaju da u jednoj jami zive i po desetak godina. Veoma retko se usudjuju na daleke puteve, a i za to treba da se poklope razno-razni razlozi !" Kaze Verbicki.
-" Ja ribarim na Dunavu sa mrezama i obozavam da se takmicim sa somovima iz jednog legla, kada krenu da se hrane, da im mrezama presecem put. Tada sam srecan i ne mogu kriti da soma volim da vidim u mrezi ... narocito u prolece kada masovno napustaju svoje jame u potrazi u okolini i to nedaleko za bogatijim mestima sa hranom."
-“ Hoces reci da kod vas u Jugoslaviji je dozvoljen ribolov mrezama ... !?” Rasirio je oci od cuda !
-“ Da. Postoje propisana pravila i obaveze profesionalnih ribara koji se kod nas zovu “Alasi”.
-“ Interesantno ! Kod nas u citavom Sovjetskom Savezu, mreze za gradjanstvo su strogo zabranjene i u zakonu se tretiraju kao "sverc", a to je teska stavka, a pecanje je besplatno !”
-“ Verovatno se gradjani snabdevaju ribom iz ribnjaka !?” Pitam ja takodje iznenadjen !
-“ Da, imamo veoma mnogo “Рибхозева” koji zahvataju citava jezera, gde se svakako planski izlovljava, ali se riba sama obnavlja i u jezerima ima mnogo razlicitih riba, ali je pecanje tamo zabranjeno.”
-“ I vama pecarosima ostaju samo reke !?”
-“ Da, reke, razlivi i sva jezera koja nisu ribarska gazdinstva. A ti sa mrezama mozes li svuda da ribaris !?”
-“ Relativno ! Mogu na svim vecim otvorenim i tekucim vodama reka, ali u jezerima i malim rekama nemam pravo !”
-“ I kada izlazis u ribolov !?” Pitao je i pitao Verbicki, nasladjujuci se mojim odgovorima, jer i on bi rado podavio mreze.
-" Negde sredinom aprila meseca posle obavljenog mresta riba, pa i ako se ulovi neka riba koja se nije izmrestila, ja je obavezno vracam u vodu. Tada su inace visoke vode posle otapanja snega u planinama i tada voda izlazi u razlive i sa tom pojavom pocinje somovski "prolecni mars". Izlaze u plitke vode, gde ih ceka mnogo lako zatecene hrane. “A Verbicki je dodao :
-“ Somovi izbegavaju mutnu vodu, jer im kao i smudjevima mutna voda ne prija... " Konstatuje Verbicki i pokusava da pomeri soma sa dna, ali mu ocigledno ne polazi za rukom. A ja sam nastavio da mu pravim “zazubice”!
-" Ja imam camac kabinas za normalni zivot na vodi van kuce, a i cun za ribarenje i kada je Dunav mutan, ja posecujem usca reka ( pritoka Dunava ) i tamo uvek imam uspeha u ribolovu ..."


-- nastavice se --

Pozdrav Moma Stosic 

[moma seva]

*

  Ukraina grad Kijev
#Price sa reke Desne# - 5




     Lepi suncani dan u regionu gde se reka Desna predaje Dnjepru i dalje traje, a meni se pruzila sansa da uzivam u blagodeti letnjeg suncanog dana. Mali "brig" camac, u kome sam se smestio da bolje ne moze biti, povremeno se ljuljuska izazvan talasima vecih camaca cije posade takodje na svoj nacin koriste blagodeti danasnjeg dana. I skoro ce vreme rucka, a moj komsija Verbickij jos uvek se drzi za stap koji u savijenom stanju samo pokazuje da je se zakacio za sto tamo na dnu, ali nikakvim gestom vise ne ukazuje da se za njega zakacio recimo som. Cudna je to i izdrzljiva riba, ako je tamo ? Pitam se ja ! A Verbickij levom rukom nastavlja da drzi zategnuti stap, a desnom vesto uzima ranac, otvara ga i iz njega vadi flasu piva, kljucem je otvara i pije je do polovine na izust. Zatim se okrece ka meni i kaze :
-" Hoces flasu piva, jos uvek je hladno ... pa jedna flasa je kao voda, samo malo jaca ... ?!" I znajuci karakter ljudi ovog podneblja ... kod njih nema tolerancije. Ili ti nece dati nista, ili ce ti dati sve i dusu ! I da bih se priblizio Verbickom, dozvolio sam sebi :
-" U redu ... moze jedna flasa !" Malo je zastao, verovatno iznenadjenmojim odgovorom i takvom spretnoscu je stap zadrzao i dalje u levu ruku, a desnom je izvadio flasu iz ranca, otvorio je i na trenutak pogledavsi me dodao mi je rekavsi :
-" E' nek' ti je na zdravlje !" I utao sam i uzeo flasu, a zatim sam se nagao prema njemu i kucnuli smo se, sto mu se vec svidjalo i nasmejao se na to', ali bez reci i popio pivo do dna. I dok je hteo da ostavi praznu flasu u zadnji deo camca, protegao je i stap za sobom i umalo posrnuo. Stap se otpustio i on ga je takvom brzinom prihvatio obema rukama i zestoko namotavao masinicom najlon, da je sav poskakivao. I u jednom trenutku se pojavila ogromna masa soma sa vodom kao da je prokljucala. I samo za trenutak i pljusnuo je repom i krenuo ka dnu. Masinica u rukama Verbickog je zvrcala, a najlon je pistao i savijao vrh stapa do vode. Opet je celo verbickog orosio znoj, a sa ledja su mu se kotrljale kapi znoja. Jednostavno se mucio sa somom, ali da se preda, to nije bilo moguce ni pod razno ! A ja sam ponovo seo i samo posmatrao, jer da pomognem a iz ovakvog camca u kome sam to nije bilo moguce. Pre bih se prevrnuo nego bilo kakvu aktivnost uradio. Verbickog camac je ipak bio stabilniji, a "alat" za pecanje savrseno mu je bio jak i on je mogao da se nosi sa somom. Som se zatim pojavio dvadesetak metara na vodi gde je samo "provrila" voda! A onda je krenuo nizvodno i Verbicki je poceo da se raduje :
-" Krenuo je da "vozi", a to znaci da ce se uskoro umoriti i onda se zna ko je pobednik ... ha..ha..ha !" Glasno se radovao Ukrainac. Medjutim som je napravio par krugova uzvodno pa nizvodno i ponovo se zakacio za dno, koje je verovatno bilo zgodno za takve riblje aktivnosti. Verbickij je otvorio jos jedno pivo i skoro u kap' ga popio, a onda je seo cvrsto drzeci stap obema rukama i poceo je da prica :



-" Veliki somovi su interesantni u toku svoje ishrane ! U mirnoj vodi znaju da se pritaje i da nicim ne pokazu da su zivi. Jato riba ne sluteci opasnost, kako mu se priblize, on ih momentalno usisa u svoja velika usta  i tako ponavlja do-god ima na izboru ribe. Posebno vole kao poslasticu velike zelene zabe. Som obicno zagnjuri u dubinu razliva i kako cuje zabe pevacice, polako isplovi i usisa je u svoja velika usta. I tako dok se ne zasiti a zabe neznajuci umiru sa pesmom. Njegovo je omiljeno jelo i skoljke, puzevi i rakovi, koji zive na dnu a nemaju dovoljnu brzinu kretanja i fakticki ako se som na njih usmeri, nemaju bas nikakve sanse da pobegnu. Mnogo je svedoka medju pecarosima koji su mnogo puta videli kako sa vode nastaju ptice koje na vodi borave : patke, guske, caplje, galebovi itd... U ovim juznim delovima akvatorija  Crnog Mora ne jednom se desilo da sa vode nestaju plivajuci psi, pa cak i telad. Ima zabelezeno nekoliko slucajeva u donjem roku Volge, Dnjepra i Dona, da su somovi odneli ili napadali decu koja su se kupala. Zabelezeno je i da su otimali ves koji su zane na Dnjepru prale." Prica Verbickij pa prekide jer je njegov drug Som ponovo krenuo u obilazak terena. I ponovo je uspeo da ga popne do povrsine i samo se voda prevrnula i som je ponovo nestao uz skripu najlona kroz provodnike stapa. Drugi ili vec treci krug Soma, Verbicki je propratio vec sa dodatnom tolerancijom, jer je u njegovim venama proradila profesionalna krv i iskustvo od prosli put kada je kako kaze izvadio soma od 28 kilograma, ni gram manje, napomenuo je !



Som se opet smirio, a Verbickog potezanje stapom nije imalo efekta. I ja sam iskoristio priliku da jos nesto interesantno saznam od coveka koji se ne hvali ali kada prica svaka njegova rec ima tezinu.
-“ Posto vi nemate mogucnost u svojoj Rodjini da unistite mrezama Somovski rod, kao mi u Jugoslaviji, ispricaj mi kako i kada se u vas odvija mrest ( нерест ) Soma ? Cutao je cuvsi pitanje i gledao je ukoceno u vrh stapa i najlona nad vodom i onda se malo okrenuo ka’ meni i poceo da prica :
-“ Hm’ u vas se unistava riblji fond mrezama, moguce je ali u globalu kod vas, a to sam citao u novinama, reke i jezera se poribljavaju. A kod nas u ovom veku sigurno nece biti ni “p” od poribljavanja ... Nama jedino sto donese priroda. Mada moram priznati i kod nas se desava “brakanjerstvo” ili ribokradja. Narocito u vreme mresta, kada riba izlazi u plicake i odlaze ikru. Mrescenje Somova pocinje kada voda u kojoj zive postigne temperaturu ne manju od 15 – 16 stepeni u plusu. A to ne moze biti ranije no sredinom Maja meseca pa sve do sredine Juna. I tada je zenka glavna u procesu, tako da za njom plivaju po nekoliko samaca koji se bore i najjaci dobija tu cast da oplodi ikru zenke. U vreme mresta, anomalija somova je da plivaju po povrsini “na ledjima” sa stomakom van vode. A najbitnije za nas ribolovce “na somove” je da somovi zive druzno i kada se ulovi jedan som, na istom tom mestu mogu se ocekivati i drugi som ili somovi.

-nastavice se-

Pozdrav Moma Stosic