Nista lepse i ruznije nismo nigde videli ... !

[moma seva]

*
Postovanje gospodo Forumasi 

Danas procitah na “vesti online” vest koja me je rastuzila :

Kaze : na desnoj obali reke Save, kod naselja Pecani nedaleko od Umke ili dvadesetak kilometara uzvodno od Beograda, nalazi se groblje brodova iz nekadasnje  Jugoslovenske recne flote. A tamo na fotografijama zardjale brodske grdosije u vidu putnickih ladja, impozantnih guraca, zatim barze, slepovi i samohodke. I setih se da vec godinama nisam video svoju omiljenu “Sumadiju”- gurac, za cijim komandnim mostom sam imao cast, negde krajem ’80-ih, da upravljam sa njime i jos sa cetiri barze pune sljunka, od Ljubavnog Ostrva do Pancevackog mosta ! U to vreme kapetan “Sumadije” je bio Zoran iz Grocke, a mi smo se vracali sa Sevom sa Djerdapa. Bili smo na rucku kod Uce na Konjskom Ostrvu i taman smo zaplovili ka Beogradu, kad’ se prolio zvuk brodske sirene i cuo se glas Zorana preko ozvucenja :
-“ ‘Ajde Momo, cekam te !” I nije imao razloga da smanjuje gas, ja sam punim gasom prisao iza desne zadnje barze. Ljilja je jednom mornaru dodala pramcani konopac i zatim smo sa Malisom cunom presli na “Sumadiju”. I bilo je lepo druzenje. Ljilja nam je pravila palacinke, a ja sam sa Zokijem bio za komandnim pultom, i osecaj te snage motora “Sumadije” i sirinu cetiri barze predamnom, to sam zapamtio za ceo zivot ! 

   
Groblje brodova ili staracki dom ... !??

I onda zivot ! Idi tamo, idi amo i kad god sam se setio “Sumadije”, dobijao sam informacije : “Ma tu je negde na relaciji izmedju bagera i sljunkare. A ja posto je nisam vidjao na Dunavu, bio sam ubedjen da je negde u Gornjem Dunavu u inostranstvu ! Kad ono danas saznah da je jos od ’95-e godine na groblju kod Umke. A tekst koji cu vam kopirati, prosto me je porazio :
- Gradski čelnici su izabrali ovu lokaciju za groblje brodova, ali nisu vodili računa da će brodovi postati i sakupljači đubreta koje nosi Sava. Zimi to nekako i prođe, ali leti reka donosi pored tona plastičnih flaša, kesa i drugog otpada i leševe domaćih životinja, živine, ovaca, svinja, pa čak i krava. Tada se smrad truleži oseća na dva kilometra unaokolo - veli Ivan, a Radomir dodaje:
 
- Imao sam prilike da se sa svojim gostima iz Austrije provozam turističkim brodom duž Save. Brod je plovio od Beograda do Obrenovca. Turisti, i naši i oni iz inostranstva, a bilo ih je podosta, bukvalno su odlepili dok smo plovili pored ovog groblja brodova. Snimak kamerom koji su moji gosti napravili prikazao se i na jednoj privatnoj austrijskoj TV stanici. A, komentar mojih gostiju je bio vrlo interesantan: "Ništa lepše i ružnije nismo nigde videli!"

“No koment” Moma Stosic

[zorter]

Momo, stvarno je i predivna i tužna priča u isto vreme.

Koliko si toga proživeo i doživeo na rekama širom Evrope i Azije (a možda i ostatka sveta), to većina nas ne može ni da zamisli.

Svaka tvoja priča je doživljaj. Samo nastavi tako. Jedva čekam sledeću.