Forum > Ostali brodski sistemi

Brodski wc

<< < (12/13) > >>

Ljuba:

--- Citat: zankiki  22. Januar. 2016. / 07:59:37 ---Ja bih rado zamenio manuelni električnim, da li može samo pumpa da se zameni ili mora i šolja.

Mislim da mi je šolja identična kao ova na slici par postova iznad?

--- Kraj citata ---

Može samo pumpa, šolja ne zna ko je "pumpa"  cvbgfd
Ja kada sam kupovao el. wc pored njega je stajala ista šolja samo sa ručnom pumpom pa izvolte.

milivoj:
@zankiki,

za zamenu manuelnog wc sa električnim obrati se Miloradu iz "Grubin Marine", tel. 063/554605. On će videti koji sistem imaš na brodu (šolja nema veze kakva je), pa će ti odmah reći da li je moguća zamena samo sistema za ispiranje,  i ako je OK, naručiće.  To se inače naručuje preko Motomarine kataloga. Ja sam to uradio pre dve godine, i prezadovoljan sam. Ako se odlučiš za to, ja ću ti dati telefon majstora - električara koji će ti to odraditi.

Nidza:
  Procitah ovu temu i vidim da niko nije odgovorio na jedno pitanje clanu boka bay, a koje je veoma vazno za njega buduci da je na moru. Naime, rekao je da su mu preporucili usisni deo od bronze kao najbolji i stavio znak pitanja sto znaci da ne zna zasto. Ovo je veoma bitno za sve korisnike plovila na moru i ne tice se samo usisa za WC, vec bilo kojih usisa vode ispod vodene linije. Nadam se da ce boka bay ovo videti na vreme.
  Postoje tri (cetiri) vrste materijala koje se koriste za usisne fitinge: bronza, prohrom, mesing (dve vrste mesinga). U Srbiji se mogu naci samo prohrom i mesing (ne znam koji od dve vrste, ali vazno je da se sazna za sve clanove sa mora).
  Opisacu svaki materijal u ovoj primeni, a iz ugla galvanske korozije jer je to sustina za izbor ovde, sva problematika potice odatle.
  Iako vec znate, ponovicu, do galvanske korozije dolazi kada postoji elektricni kontakt izmedju dva razlicita materijala (metala) koji su potopljeni u elektrolit (npr more). Jedan materijal od ta dva uvek pre korodira i trosi se, a to zavisi od elektropotencijala svakog od metala. Shodno tome, galvanska korozija se moze spreciti/smanjiti tako sto se biraju ti metali da imaju sto slicniji elektropotencijal (idealno da bude isti materijal, onda nema razlike u elektropotencijalu), postavljanjem izolatora izmedju spoja ta dva metala tako da nema elektricnog kontakta ili sprecavanjem materijala da dodje u kontakt sa elektrolitom. Obrnuto, galvanska korozija se povecava ako su dva metala u kontaktu veoma razlicitog elektropotencijala i za onoliko koliko je bolji elektrolit (slana voda je mnogo bolji elektrolit od slatke vode). Imajte u vidu da su neki materijali/metali legure i da galvanska korozija moze postojati u okviru same legure ako je napravljena od materijala koji su rzlicitih elektropotencijala (mesing npr - bice objasnjeno kasnije).
  Idemo sad redom po materijalima.
  1. Bronza - materijal od koga su najcesce pravljeni usisi istorijski gledano. Ujedno i najtrajniji su, mozete ih i dan danas naci koji se koriste na moru posle 3 decenije upotrebe. Ako zanemarimo procentualno manje primese, bronza je legura sa najvecim procentom bakra, zatim manjim procentom kalaja i treci sastojak zavisi od vrste bronze, a moze biti silikon, olovo, nikl. Primetite da u toj leguri nema cinka. Za more je najkvalitetnija silikon bronza. Postoji i jedna dostupnija bronza zbog cene, na engleskom je zovu "gunmetal", koja ima jako mali procenat cinka. Sustina je da svi ti pomenuti materijali koji ulaze u sam sastav osim cinka imaju jako malu razliku elektropotencijala, a to znaci da potapanje samog elementa od te legure u elektrolit (more) nema izrazenu galvansku koroziju tj materijal ne postaje porozan. Dakle, ne pricamo jos o koritu, pricamo o samom elementu koji ide pod vodu ili je u kontaktu sa vodom - usis, jelkica, ventil. Ovaj element je pogodan za plasticna i drvena korita. Primetite da su ta korita izolatori po piitanju struje i da ne postoji elektricni kontakt spajanjem korita sa samim usisom. Matrerijal izuzetan i za more i za reku. Obratite paznju prilikom montaze da je on krtiji od mesinga i ne treba ga silovati zatezanjem.
  2. Prohrom/inox/nerdjajuci celik - on se pojavio kao alternativa od trenutka pojave celicnih brodova, zato sto je izmedju prohroma i celika mala razlika u elektropotencijalu i time se sprecava galvanska korozija izmedju korita i elementa usisa. Dakle sprecava da se korozijom trosi korito ili usis. Problem kod prohroma je sto je on zaista nerdjajuci celik kada je na vazduhu tj u kontaktu sa kiseonikom usled cega patinira i taj sloj ga stiti od korozije, ali pod vodom nema kontakta sa kiseonikom i nerdjajuci celik korodira - detalje o tome mozete naci na internetu pod engleskim pojmom "crevice corrosion". Upravo zbog te korozije nerdjajuceg celika, bitno je da nauticari za podvodne delove koriste 316L tip prohroma koji je otpornija legura. Da ne idem dalje u opis legure i te korozije, mozete sami pronaci sve, poenta je da se usled toga prohromski elementi moraju redovno kontrolisati. Nisu preporucljivi za plasticne i drvene brodove upravo zbog te korozije.
  3. Mesing - mesing je legura slicna bronzi, ali sadrzi pored bakra i kalaja veliku kolicinu cinka. Tu lezi sustinski problem. Cink i bakar imaju jako veliku razliku u elektropotencijalu. Kada postavite element od cinka (npr usis) u elektrolit cink se ponasa kao anoda i usled galvanske korozije se trosi, ceo element postaje trosan i mozete zamisliti kao da se pretvara element strukturno u sundjer, gde su rupe tamo gde se potrosio cink. Dakle, nije bitno da li je u kontaktu sa necim drugim mesing, vec se sam materijal usled sastav legure trosi. Mesing je jeftiniji od bronze i lakse se pravi i zato je usao u siru upotrebu. Dosta brodova na moru koji provode dugo vremena u vodi je potonulo usled upravo ovog razloga. Usled toga, napravljena je jos jedna vrsta mesinga za koju se daje garancija da ce izdrzati 5 godina i da je pravljena za more, iako je to po meni samo losa alternativa za bronzu koja je stabilna. Jedina garancija da je mesing taj sa garancijom (nacicete razne komercijalne nazive DZR, corrosion resistant i slicno) je da na sebi ima zig cw602n (EN standard), u suprotnom je u pitanju obican mesing, mislim da je standard cw617n, koji moze da vam potopi brod u roku od godinu-dve ako je veoma izrazen salinitet mora.
  E sad, recice mnogi, ali mi to na rekama koristimo dugo i nemamo problem i to je tacno, verovatno po pitanju trosenja legure, izvucicete se sa bilo kojim od ovih materijala jer je slatka voda prilicno los elektrolit, ali na moru je sve mnooooogo ekstremnije pa tako i ova nezgoda.
  Ono sto apelujem da svi treba da ispostuju ipak, iako vec imaju siri izbor na rekama jeste da kada se na kraju odlucite za odredjeni materijal, sve fitinge koristite od tog materijala, ne samo usis, a posle sta vam padne na pamet. Isti je razlog. Podestimo se dva razlicita materijala u kontaktu sa vodom - mozda je vase kolo hladjenja motora iznad vode u odnosu na usis, ali kroz njega ide voda, sto znaci da su untar broda npr usis, ventil i jelkica za prikjljucenje creva svi u elektro kontaktu preko navoja, a sa unutrasnje strane u kontaktu sa vodom tj elektrolitom - eto galvanske korozije.
  Ono sto vam je olaksica, ako od te prve jelkice ide crevo, koje je izolator, onda sledeci element ako je neophodno moze biti od nekog drugog materijala (opet ne mesing za more), a opet u tom delu, ako imate vise elemenata u spoju moraju biti od istog materijala, razlog je isti.
  Nadam se da nije objasnjeno previse "s brda s dola" sto se kaze jer tema o galvanskoj koroziji moze da se nacne sa mnogo strana i iz razlicitih uglova, a ja sam pokusao da to pokrijem u najsazetijem mogucem, a da ostavim kljucne informacije za izbor materijal i razumevanje problema.
  Sada mogu da se ukljuce i dodaju dodatne informacije i oni koji imaju iskustva i sa koritima od drugih materijala (kao najpopularniji koji nisam pomenuo aluminijum, ali ima tu i kompozita i ferocementa, ...)

Nidza:
  Jos neke informacije vezane za WC i crni tank, a sto ste ovde pomenuli.
 
  Neprijatni mirisi:
  Crni tank, kao i svaki drugi tank, naravno, mora da ima odusak. Da biste izbegli neprijatne mirise, bolje je da bude sto veci odusak, koliko je to moguce, a ako je moguce i obezbediti neku cirkulaciju vazduha. Postoje anaerobne bakterije i aerobne bakterije. Jedna vrsta se razmnozava u sredinama bez vazduha, a druga u sredinama sa vazduhom. Zaboravio sam koja je koja sto se tice naziva, ali ove sto zive bez vazduha su one koje izazivaju neprijatne mirise. Svako omogucavanje protoka vazduha ce suzbiti bakterije koje doprinose neprijatnom mirisu.
 
  Takodje, pomenuli ste ispiranje solje iz tanka sveze/pitke vode. Takav nacin, takodje, smanjuje neprijatne mirise, narocito na moru gde zadrzavanje morske vode opet odgovara pomenutim bakterijama, a narocito u soljama gde je izlaz ispod vodene linije, dakle gde se ne luftira ispust. Kod svih solja (bilo ispiranje iz mora bilo iz rezervoara sveze vode) preporuka je nakon koriscenja solje dovoljno puta isprati sistem da se sto bolje procisti, a kod solja sa vodom iz mora/reke, preporuka je da se ako ce duze stajati, npr zavrsili ste plovidbu kofom ispere sa svezom/pitkom vodom. Na rekama je opet to manje izrazeno nego na moru, na moru se cesto usled sastava morske vode javlja i miris sumpora (kao pokvarena jaja).

  Neko je izrazio sumnju za proboj bakterija u slucaju koriscenja pitke vode za WC i ja se sa tim slazem, trebalo bi pored T prikljucka imati i nepovratne ventile ili i neki filter radi osiguranja od takvih slucajeva.
 


 

Dule:
Ventilacija prostora oko crnog tanka i povremeno ispiranje istog običnim alkoholnim sirćetom daje odlične razultate što se mirisa tice. Odušak može da bude izvor neprijatnih mirisa 24 h dnevno i zato se ugradjuju filteri koje ima svaka prodavnica nautičke opreme. Sa njima se lakše diše. :)

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana