Srbija knjaza Miloša je dobila neku vrstu rečne ratne flotile odmah posle 1833. g. U to vreme su duž cele severne granice bili raspoređeni čunovi za pogranični transport vojske i vojne opreme. Ova mala plovila su obično imala po tri veslača, jednog u sredini i dvojicu na krajevima. Turci su držali kaike u Fetislamu do 1833. g. a onda su ih, shodno odredbama sultanskog fermana, predali srpskim vlastima. Knjaz Miloš je još iste godine svojim ukazom regulisao pravila prevoza kaika, lađa i skela na Dunavu. Odmah zatim se pristupilo i izgradnji većih lađa.
Naši brodovi, doduše, izvesno vreme nisu imali pravo da razviju srpsku zastavu - premda su oni to radili, bar kad su bili u srpskim vodama. Pošto je Srbija u to vreme bila u vazalnom položaju prema Turskoj, bio je neophodan sultanov ferman kojim bi se dozvolilo da se nad srpskim brodovima vije srpska zastava.
U starijoj literaturi se navodi da je taj ferman izdat 1835. godine, tako piše i u zvaničnom Zborniku zakona u kome je objavljen. Međutim, nedavno smo u Arhivu Srbije našli original tog fermana, a kada je isti preveden utvrdili smo da je prevod objavljen u Zborniku zakona Knjaževine Srbije prilično slobodan, mada ipak prilično tačan i u duhu vremena kada je nastao. Pošto bi tačan prevod ovog fermana bio prilično teško razumljiv i zamoran za prosečnog čitaoca, mi ćemo ovde ipak dati stari prevod objavljen u prethodno spomenutom Zborniku. Mnogo je važnije to što smo utvrdili da datum izdavanja fermana nije onaj koji se obično navodi. Naime, ferman je izdat 23. dana meseca ševala 1251. godine po hidžri. Ta, 1251. g. je počinjala 17. aprila 1835. g. i trajala je do 5. aprila 1836. godine. S druge strane, 23. dan meseca ševala pada 28. januara 1836. godine. Sve ovo, naravno, po starom kalendaru, a po novom je to 9. februara 1836. godine. Dakle, Knjaževina Srbija je pravo da istakne svoju državnu zastavu na svojim brodovima dobila sultanovim fermanom od 9. februara 1836. godine, naravno, po novom i sada važećem kalendaru. U srpskom prevodu, inače, ovaj ferman je glasio:
Podunavskim vezirima, pašama, kadijama, vojvodama, ajanima i drugim starešinama i nadzornicima skela.
Od strane srpskog kneza Miloša Obrenovića (da bi bio konac njegove sreće) podnešena mi je molba, da bi srpski narod, podanik moje visoke porte, pored već darovanih mu preimućstava, udostojio se i te dozvole, da se može na trgovačkim lađama - po rekama i moru plovećim i u Carigrad dolazećim, i tuda prolazećim lađama - od istog naroda njihov osobeni barjak razvijati. A kao što je ta dozvola data za trgovačke lađe Moldavije, Vlaške i ostrva Samoskoga, tako je zaključeno, da se od visokog Dostojanstva moga dade i srpskom narodu trobojni barjak, na kome će gornja čast biti crvene boje, srednja plave a najdonja biće bele boje, a o ovome je već visoka zapovest već izašla.
U sledstvu dakle ove moje visoke zapovesti, koje lađe u buduće budu dolazile u prestolno - gradsko - pristanište, i u sve druge skele carstva moga, da ne budu ni u čemu i najmanje budi od koga činovnika carstva moga, ili ma od koga drugog uznemiravane, i na taj način, pored naročitog na sve krajeve otpravljenog fermana, da se priloži po jedan obrazac toga barjaka da bi ga svi priznavali i poznavali.
Toga radi je i vama veziri, paše, kadije, vojvode, ajani, starešine i nadziratelji skela, svakome po jedan egzemplar obraza toga barjaka poslat, da bi vi, kad ova moja zapovest bude k vami stigla, svakome kome znati valja, to do znanja dostavili, i da u slučaju, ako srpske lađe pod gore označenim barjakom u naša pristaništa ili skele uplove, da se ulasku, odlasku i prolasku njihovom nikakve prepone ne polažu, i da ni u čemu ne budu napastovane ili uznemiravane, ni kapetani, ni služateljstvo lađe obespokojeni, no da imadu svaku rukopomoć i nadležno pokroviteljstvo.
Ovom mojom visokom zapovešću objavljeno vam je i preporučeno osobito, da ovo tačno nadgledate, i da se čuvate da nešto tome protivno ne uradite.
Fermanom od aprila 1838. godine precizirano je da je zastava crveno-plavo-bele boje, s tim što su na crvenom polju stajale četiri zvezde, a na srednjem, plavom polju, srpski nacionalni grb.
Oliver Dumić i Nebojša Đokoć
