Izrazi, pojmovi, nazivi....

[Dule]

Da probamo da napravimo jedan mali leksinon izraza ljudi sa Dunava i Save.

_ Buk -

Ko je plutao Dunavom imao je priliku da čuje neobico "tutnjanje" koje se periodično ponavlja. Tutnjavu prati i izbijanje vode sa dna na povrsinu. Pojava koju je lako uočiti. Kao kada voda ključa.
Meni najpoznatiji buk je kod signala Bela stena, na pola puta izmedju Visnjice i Sveba 100 metara od obale.
Bukovi nastaju na mestima gde je veca brzina matice pri dnu a ispreci joj se veće ispupćenje ili rupa u dnu. Ispupčenje ili rupa usmere maticu ka površini i ona uz buku izbija na povrsinu.  To nije vir, kako ga mnogi nazivaju. Nece vas povući pod vodu ali će vas uplašiti dok bezbrižno plutate. Još ako je noć...

[Dule]

- Vir -
Kada kažemo vir ili vrrtlog svima je u glavi slika vodenog levka koji uvlači sve. Ali nije to bas tako.

Vrtlog je kružno kretanje vode i nastaje na mestu gde se spajaju dve suprotne struje. Na rekama se to desava na ušćima, na mestima gde se korito naglo širi ili skuplja, na oštrim krivinama i tamo gde je obala strma a matica uz samu obalu. Ponekada vrtlog moze zauzeti celo korito reke ali su uglavnom mali i jedva primetni. Postoje dve vrste vrtloga. Prva je levkasta i dopire do dna reke gde cesto stvara veliko udubljenje u dnu korita. Kreće se od površine prema dnu. Najpoznatiji vrtlog tog tipa je na Gospodjinom Viru i dubina mu je (prema wikipediji) 82m. Nazivaju ga Garigiri. Tridesetak puta sam prošao preko njega i eto... nije me izbacio na suprotnu stranu zemljine kugle. 
Druga vrsta vrtloga se kreće od dna prema vrhu. Meni najpoznatije mesto gde postoji jedan takav vrtlog je odmah ispod suženja na ulasku u Golubačku klisuru. Tu i gliser u punoj brzini biva izbačen iz kursa teško je održati pravac baš zato što, velika količina vode sa dna, haotično izbija na površinu. Ko je prošao tuda zna kako to izgleda.

[Dule]

- Liman -
Ovde bi Moma mogao da napise nesto...

[moma seva]

*

Postovanje svima !

Hvala Dule na izazovu, ali ja ne bih pisao o teoriji “limana” kao najcescoj pojavi koja se fizicki javlja na uscima reka koje se ulivaju u “velike vode” ( mora ili jezera ). Ja bih rado opisao moja iskustva sa “limanima”na rekama gde sam ih sretao ploveci rekreativno ili radeci, odnosno baveci se ribolovom. Sve reke imaju mesta zvana “liman”, ali Dunav je najbogatiji u svom toku “limanima”. Ja sam Dunav oplovio cetiri puta do Batine i osam puta do Kladova ( odnosno jedanputa do Korbova ). To sto sam toliko oplovio i nije mnogo matematicki. Ali u vreme od cetiri godine bavljenja ribolovom, ja sam na tim relacijama, to jest na vodi boravio i po deset meseci u toku godine. Iz razloga dugih boravaka na vodi, koristio sam zabrane ili mirne vode, zatim usca manjih reka i usca kanala DTD-a, na Dunavu i Tisi, kao bazna mesta, gde sam se sklanjao od jakih vetrova i uopste meni je prijatniji boravak u mirnoj vodi, nego kada bok korita “dere” matica. Inace, posto sam se bavio ribolovom u osnovi sa mrezama, obozavao sam “limane” da u njima podavim mreze, jer tada su mi mreze obavezno bile pune riba, a i mreze ne hvataju mnogo prljavstine koja u osnovi plovi maticom reke. I na kraju “liman” je smirena voda, najcesce po krajevima toka reke, koja se formira posle uzbocina obala ili posle pescanih sprudova.



Inace obisao sam 12 evropskih zemalja i skoro sve zemlje bivseg Sovjetskog Saveza i mogu vam reci da se ime “liman” srece u svim tim zemljama i na delovima usca reka i kao oblast reka i deo mora. Ime se prosirilo i do imena restorana, klubova pa i do delova gradova i naravno imena brodova i jahti. I kao tema za pisanje je neiscrpna !

Pozdrav Moma Stosic

[Dule]

Baš tako Momo. Liman je proširenje koje najčešće nastaje na ušćima reka u more.  Naravno, ako reka nanese dovoljno sedimenata i tako suzi samo ušće pa se raširi i stvori Liman. Postoje limani i na moru stvoreni nanosom morskih struja. U suštini, liman je proširenje van rečne struje. Nisam siguran da li na Dunavu postoje pravi limani.
A što se priča tiče ... postoji deo foruma "Priče sa reke" gde osim priča neće biti ni jednog posta. Pa ni onih... "bravo, odlično..." Pa slobodno se raspišite.


Ali mogli bi nastaviti sa temom, znam da znate mnogo izraza, naziva opreme brodova i čamaca, alata, pojava ....

[Dule]

- Ispalac -
"Ko se napije Dunavske vode iz ispalca taj zauvek ostaje na Dunavu"  Tako glasi stara ribarska izreka.
Ispalac je uvek bio sastavni deo opreme čamca a kada je i zakonodavac pravio spisak obavezne opreme nije zaboravio na njega. Najčešće i najlakše se pravi od kantice za ulje. Samo se kanta isece po dijagonali a ispalac je deo sa ručkom za nošenje. Može i da se kupi.
Nekada se pravio od drveta, imao je oblik velike kašike.
Sada služi za izbacivanje kišnice ili za pranje čamaca.
Ali, dok su čunovi i šiklje bili drveni (ne davno prošlo vreme) ispalac je stalno bio u upotrebi. I u toku voznje i posle svakog izvlačenja mreže...
Nezamenjiva alatka.

[Dule]

- Zavozno veslo -Kako sam jedino od Mome čuo da upotrebljava taj izraz moraće opet on... 

[moma seva]

*
Hvala Dule !

Zavozno veslo je deo obaveznog alata za profi - ribolov na Dunavu u Austriji, Slovackoj i Madjarskoj. Dok je na toku Dunava kroz nasu zemlju, zavozno veslo takodje zastupljeno u Apatinskoj oblasti, Novosadskoj, Beogradskoj i sve tako do Golubca. Na teritoriji Djerdapske klisure i dalje kroz Rumuniju i Deltu do samog usca u Crno More, posada cuna za profi ribolov podrazumeva dva ribolovca. Jedan vesla sa dva vesla, a drugi davi mreze ili ih vadi iz vode. U poslednjih 10 godina, zavozno veslo se pojavilo i u rukama ribolovaca u Tekiji, tako da su se ribolovci osamostalili i rade svako za sebe. Dakle zavozno veslo igra znacajnu ulogu u profi – ribolovu na podrucju Dunava kroz Evropu.

Znaci, zavozno veslo je drveno ribarsko veslo, napravljeno iz jedne celine ( vrat i kecelja ) a “T” drzac posebno obradjen bez detalja koji zuljaju saku ribolovca, ali jako pricvrscen i celo veslo je od drveta belog jasena. “Vrat” vesla je debljine 6-7 cm. u precniku i lako izdrzava snazne zaveslaje ribara, kada za to ima potrebe.


Ovakvo zavozno veslo imam vise od 25 godina. Zahvaljujuci pazljivom cuvanju i odrzavanj. A koristio sam ga maksimalno i nisam ga zalio kada je situacija nalagala. 

Za cun se vezuje, zavisno od ribara, da li je desnjak ( kao ja ) ili je levak !? Na mom cunu, veslo je vezano na 20 cm. iznad zavrsetka “kecelje” za desnu talasnjacu u nivou tacno na polovini duzine cuna. Rastega izmedju vesla i cuna je od parceta mekanog viseslojnog jedeka i vez je dugacak od vesla do talasnjace 20 cm. tako da kada stojim u cunu, veslo mi dodje “pod rukom” i ne zamara kada se sa njim “clani” i vrse se potrebni pokreti u odnosu na trebovanje ( napred – nazad – levo – desno ) sa cunom. Neki ribari u Zemunu, za vez zavoznog vesla koriste parce “lisa” mreze i kazu da je to jedini sigurni vez. Mada i ja sam godinama “clanio” sa parcetom “jedeka” i nikada nikakvih problema nisam imao, a bilo je “zapinjanja” iz sve snage u nekim neplaniranim situacijama. Inace, kada sam pocinjao rad sa mrezama, jednako komplikovano mi je bilo da cunom upravljam zavoznim veslom, kao i da razmrsim zamrsenu mrezu od 50 metara. Ribar Ckalja mi je pokazao, kako se clani i koje zaveslaje i kako ih treba proizvesti, u odnosu gde je nuzno da se krecem. Cini mi se da je to sa zavoznim veslom bilo jednostavno i zahvalio sam se Ckalji, koji je otisao da ribari, a ja sam se citavo pre podne vrteo kod Lida u Dunavcu. Ljilja mi je savetovala da odemo negde na skrovito mesto i da tamo ucim da clanim, ali ja sam hteo da kaznim sebe i ujedno nateram da savladam tehniku sa zavoznim veslom kako treba. Znao sam da je ribolov ozbiljan i po zivot po nekada opasan posao i zato sam bio uporan i vec uvece sam vozio cun, kako to i danas znam da radim.


Ovo su vec stara, ali i vesla za koje cu se uzdrzati od svog komentara. ( Znate onaj primer, kada domacin sa sela hoce da ustedi u potrosnji goriva u svom autu ... pa manje sipa u rezervoar, ili ne sipa uopste ... !?

Inace, zavoznim veslom se moze veslati kao i svakim drugim veslom. Moj primer je kada mi se pokvarila “cetvorka” ( crkla je bobina ) i to preko puta 25 maja kod ostrva Caplja u pola noci. Mobilnih telefona tada nije bilo, a “dzepna” radio stanica je bila “luksuz”, tako da je ja nisam imao, a na vodi nigde nikoga. Preostalo mi je da skinem zavozno veslo sa veza na talasnjaci, pljunem u sake i zaveslam standardno, koristeci maksimalno mirnu vodu pored obala. Seva i drustvo su bili na Lidu, gde skela staje na Ratno Ostrvo. I doveslao sam ... ! I od tada nosim nepromocivu kutiju sa alatom i rezervnim delovima za “cetvorku”, kao i konstantna provera kolicine goriva u rezervoaru. I do dana danasnjeg, mada mali broj puta mi je bila potrebna, imam je na cunu.

Zavozno veslo je “poezija” u veslanju njime. Npr : kada ja i Ljilja i Malisa, udjemo sa cunom u unutrasnjost Ade Cibuklije, ja obavezno svo vreme veslam, odnosno “Clanim” sa zavoznim veslom, jer time se i ja razonodim i ne zamaram, a plovimo bez greske. i u procesu samog ribolova, kada se dave mreze, a vetar duva. Tada je umetnost podaviti mreze, ne gde one “padnu”, vec kako to treba ! I tako to ... !

Pozdrav Moma Stosic

[Dule]

Pa to je lakši način učenja. Ja sam morao da vučem ciglu vezanu konopcem uzduž i popreko Višnjičkog rukavca. Doduše, nije bio zagadjen. Ali posle takve obuke sam bez problema mogao kroz potopljen vrbak da prodjem zavoznim veslom. Članjenjem, naravno.
Taj vez izmedju vesla i čuna smo zvali slanik i pravili smo ga od starog liša. Trajao je i pet godina bez problema.
Evo, Moma sam postavio par novih izraza.
Jedek
Članjenje
A tu je onda i postavac

[Dule]

- Viranje -
Nasilno čupanje sa dna sidra ili mreže čekrkom ili nekim drugim sredstvom naziva se viranje.
Ribari postave izmedju dva čuna jasenovo deblo prečnika 15-ak cm. Za slobodan kraj mreže vežu kraću jasenovu polugu i onda namotavaju oko debla sve dok ne podignu zadevu ili pokidaju deo mreže i tako je oslobode. Tako se, kada su sva druga sredstva iscrpljena, vadi i sidro.

[Dule]

- klocer -
Alat u obliku sidra za traženje i dizanje sa dna sidrenjaka, struka, izgubljenog motora...
Pravi se od deblje cevi dužine oko 25cm, malo armature prečnika 4-5 mm i olova koje se uliva u cev kako bi klocer imao dovoljnu težinu. Kraci klocera su kratki kako ne bi zapinjao za kamen ili ako i zapne da može lako da se oslobodi.
Ribarski čamac bez klocera je nezamisliv.
Predmet ili alat se traži tako što se klocer spusti na dno i lagano vuče čamcem sve dok se ne zakači. Ribari bez problema znaju kada klocerom zakace stuk ili mrežu koje postavljaju bez obeležavanja plutačom.

[Dule]

Dobra ideja.
Zavoravih... klocer je obavezna alatka i ribocuvarske sluzbe. Nazalost, retko ga upotrebljavaju.


- Kazuk -
Kazuk je drveni klin okovan gvozdjem. Sluzi za vezivanje brodova za obalu na mestima gde nema bitvi, alki, drveca...
Imam samo sliku iz muzeja

[zorter]

E, sad su to zamenili metalnim klinovima.

[Dule]

- Šticna -
Alat koji je u najširoj primeni za male čamce. Poznat u svim delovima sveta.
Kod nas je to jasenova motka dužine 3 do 5 m. Pobijaju se u muljevito dno sa obe strane čamca i tako ga drže na odredjenom mestu i sprečavaju da ga vetar okrene ili nasuče na obalu. Koriste je i ribolovci kod pecanja iz čamca, ribari za postavljanje mreza i bubnjeva....


Jasen je najpogodniji jer osušen traje dugo godina, dobro podnosi vodu i ne truli, a i raste u vrbacima kraj vode pa ga je uvek dostupan. Jasen se upotrebljavao i za izradu obruča bubnjeva, bućke i ribarskog meredova. Često ribari traže prav, mladi jasen sa pravilnom račvom i dovoljno debelim bočnim granama. Ako se nadje takvo stablo eto gotovog meredova.

[Dule]

E, sad su to zamenili metalnim klinovima.

Cilje je da napravimo jedan dobar spisak alata, predmeta, pojmova....
Treba da se priključi svako ko moze da doprinese kako bi spisak bio potpun.