Zaštita od korozije

[Dule]

Obzirom na velike štete i troškove koje izaziva korozija, ne čudi činjenica da postoji veoma mnogo načina, sredstava i metoda za zaštitu i smanjenje uticaja korozije na metalne konstrukcije. Zaštita od korozije je najrazvijenija u oblasti gde je korozija najštetnija - na brodovima i ostalim morskim postrojenjima.
 
Postoji mnogo podela zaštite od korozije - na aktivne i pasivne metode, presvlačenje metalom ili galvanizaciju, bojadisanje zaštitnim bojama, anodnu i katodnu zaštitu...
 
 

[Dule]

Elektrohemijskim metodama zaštite metal se narinutom električnom strujom održava ili u pasivnom ili u imunom stanju pri potencijalima nižim od ravnotežnih kada ne korodira, s tehnološkog stajališta prihvatljivom brzinom.
Anodna polarizacija ili kontakt s plemenitijim metalom može osnovni metal prevesti u pasivno stanje. Održavanjem pasivnog sloja osnovni je metal zaštićen od daljeg razvoja procesa korozije. Ova metoda se vrlo često koristi za zaštitu velikih metalnih konstrukcija, kao što su kopneni cevovodi, naftovodi, naftne platforme i brodovi. Suština dejstva metode jeste da se u procesu korozije troši "žrtvena" anoda, koja ima veći afinitet prema koroziji od metala osnovne konstrukcije. Nakon istrošenja, žrtvena anoda se menja, a osnovna konstrukcija je u velikoj meri zaštićena od korozije. Uslov za uspeh svih oblika elektrohemijske, anodne i katodne zaštite jeste održavanje dobrog metalnog kontakta radi provođenja električnih struja između osnovne konstrukcije i anoda/katoda. Na slici je prikazan model anodne zaštite cevovoda.
 
Ovaj način zaštite posebno je dobro razvijen u pomorstvu i zaštiti brodova od korozije u morskoj vodi. Svaki brod vezan uz obalu, spojen je sa spoljnim napajanjem električnom strujom, a čak i bez toga, javlja se tok električne struje između broda i metalnih elemenata u obali, koji pojačava efekat korozije:
 
 
Da se ova pojava spreči, obično se na strane broda okače takozvane viseće anode - valjci od cinka, koje su spojene na metalnu ogradu broda tako da kroz njih mogu teći struje koje se javljaju. Tako se troše te anode, a ne elementi brodskog trupa.
 
Naftne platforme štite se od korozije u atmosferi zasićenoj morskom soli postavljanjem aluminijumskih anoda na metalnu konstrukciju platforme.
 
U prisustvu morske vode, obojeni metali kao aluminijum i bakar, koji su inače relativno otporni na koroziju zbog stvaranja površinskog zaštitnog sloja, korodiraju mnogo brže nego kod primene na kopnu. Zbog toga pre ugradnje na brodove, delovi od ovih metala prolaze kroz površinski tretman tokom kojeg se na zaštitnom površinskom sloju namerno otvaraju mikro pore, koje omogućavaju stvaranje mnogo debljeg zaštitnog sloja oksida, a na kraju se i one zatvore. Tako je deo od aluminijuma pripremljen za teške uslove eksploatacije na brodu.
 
Osim aktivnih, na brodove se postavljaju i pasivne zaštitne anode, najčešće od cinka (takozvani cink-protektori), koje se troše u procesu korozije i time štite osnovni materijal. Kada se pri remontu broda utvrdi da neka od cink-anoda nije radila (nije nimalo istrošena), to nikako ne znači da u njenoj okolini nije bilo korozije, već da nije bilo metalnog kontakta između anode i trupa ili je anoda "previše tvrda" - nije dobro izlivena, tako da cink nije mogao da odrađuje svoju zaštitnu funkciju.

[Dule]

Katodna zaštita je tehnika zaštite metala od korozije čiji je osnovni princip polarizacija metalne konstrukcije na potencijal kod kojeg proces razaranja metala prestaje ili se odvija prihvatljivo malenom brzinom, odnosno dovođenje metala osnovne konstrukcije u poziciju da u električnom krugu ima ulogu katode. Katodna zaštita se može sprovesti na dva načina:
 
 1. Potencijal metala pomoću spoljnjeg izvora, povezanog za inertnu elektrodu, održava se na potencijalu nižem od ravnotežnog, tj. pri uslovima kod kojih ne dolazi do njegova razaranja.
 2. Metal koji se štiti dovede se u kontakt sa metalom nižeg potencijala (protektorom) koji će se u električnom kolu ponašati kao anoda.
 
 Katodna zaštita je efikasna jedino ako je materijal između protektora, odnosno inertne elektrode, i objekta koji se štiti provodljiv - ako postoji metalni kontakt. Katodna zaštita se obično koristi kao sekundarni zaštitni sistem, i veoma je slična elektrohemijskoj zaštiti koja je već opisana.

 

[Dule]

Inhibitori su materije koje dodane u korozivnu okolinu smanjuju brzinu korozije do tehnološki prihvatljivih iznosa. Dodaju se povremeno ili kontinuirano u zatvorene ili ređe u otvorene prostore. Prema hemijskom sastavu inhibitori su anorganska ili organska jedinjenja. Inhibitorima korozije smanjuje se efekat korozije na sistem. Najčešće se koriste u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem - tačnije dodaju se u rashladnu tečnost motora, gde pokazuju efikasnost od 90-99 %. Naime, u savremenim motorima prisutni su različiti metali, deo su većih konstrukcija, kroz njih teku slabe struje, prisutne su visoke temperature, ima zavarenih spojeva -svi uslovi za pojačanu koroziju su tu, pa je zbog toga vrlo izražena potreba za zaštitu delova motora od korozije.
 
Za zaštitu od korozije izazvane mikro-organizmima, koriste se antiseptička sredstva, kao benz-alkon-hlorid i slična.
 
Osim u rashladnu tečnost, inhibitori korozije dodaju se i u goriva, hidraulične fluide, vodu koja se koristi u parnim kotlovima, motorno ulje za motore i mašine i mnoge druge fluide koji se koriste u industriji. Isto tako, dodaju se i u boje kojima se u cilju zaštite premazuju metalne konstrukcije. Za ovu svrhu najčešće se koristi cink-fosfat.

 

[Dule]

Metalne i nemetalne zaštitne prevlake i premazi su najčešći oblik zaštite od korozije. Metalne prevlake mogu imati galvansko delovanje ili su otpornije na koroziju od osnovnog materijala pa deluje kao barijera prema uticajima okoline. Nemetalne prevlaku mogu biti oksidi npr. aluminijuma, netopljive soli na gvožđu i čeliku te keramika i organski premazi.
 
Komponente zaštitnog premaza su: vezivo, otapalo, pigmenti (daju boju i neprovidnost), punila i ostalo (sikativi - ubrzivači sušenja i slično). Razvrstavanje premaza može se sprovesti prema broju komponenata, trajnosti, načinu sušenja, generičkim tipovima itd. Premazi mogu biti jednokomponentni ili dvokomponentni. Obzirom na način sušenja premaza možemo ih podeliti na: konvertibilne premaze - premazi koji se suše oksidacijom ili polimerizacijom; nekonvertibilne premaze - premazi koji se suše isparavanjem otapala i koji nakon nanošenja ne prolaze kroz neke značajnije hemijske promene. Prevlakama i premazima razdvaja se materijal konstrukcije od agresivnog delovanja okoline i tako štiti od korozije.

 

[Dule]

Proces galvanizacije patentirao je u Parizu 1837. godine Stanislav Sorel. Galvanizacija je elektro-hemijski proces nazvan po italijanskom naučniku Luiđiju Galvaniju, u kojem se na metalni deo (najčešće od gvožđa i čelika) nanosi elektrolizom tanak sloj nekog drugog metala koji je otporniji na koroziju - najčešće cinka, mada se često koriste i plemenitiji metali - srebro, zlato platina, kao i drugi.

 

[Dule]

Ovaj način zaštite od korozije koristi se već duže od 150 godina, a podrazumeva vrelu galvanizaciju cinkom, kojim postupkom se osim fizičke barijere od cinka, otpornijeg na koroziju, galvanizovano gvožđe ili čelik štiti i u smislu katodne zaštite (cink odrađuje ulogu žrtvene anode u slučaju da sloj cinka bude oštećen). Proces nije skup, lako se izvodi a galvanizovani deo nije potrebno dalje održavati. Kada je izložen korozivnom uticaju, cink prvo formira sa kiseonikom cink-oksid, koji sa vodom gradi cink-hidroksid. Na kraju, cink-hidroksid reaguje sa ugljen-dioksidom iz vazduha gradeći cink-karbonat, koji je žilav, nerastvorljiv i nepropustvljiv za dalji prodor kiseonika i vode prema osnovnom materijalu.
 
U zavisnosti od namene i mesta upotrebe metaliziranog dela, sloj cinka može biti sastavljen od mikroskopskih, nevidljivih zrnaca, do vidljivih "bradavica" od cinka:
 
Osim cinka, u postupku metalizacije mogu se koristiti i drugi metali otporni na koroziju: zlato, platina, srebro i neki drugi. Ipak se najčešće koristi cink, kao najjeftiniji od nabrojanih metala.
 
Pored navedenih metoda i sredstava zaštite od korozije, postoje još mnoge koje ovde nisu opisane, jer savremena nauka stalno pronalazi nove materijale i sredstva za smanjenje troškova uzrokovanih korozijom.

[Dule]

Malo sam pregledao disk da obrišem nepotrebno i nadjem neke domaće zadatke studenata Fakulteta za pomorstvo iz Kotora na temu "vrste korozije". Ukupno tri rada. Ima tu šta da se nauči koga zanima. Ja sam ih postavio u našu biblioteku a evo i linkova sa kojih ih direktno možeta skinuti:


Vrste korozije:


Rad 1


Rad 2


Rad 3

[Dule]

A evo i zanimljive tablice

[uedprot]

Korozija je i meni stvarala veliki problem i probao sam svašta. Najviše se zalažem za zaštitu premazom i probao sam ovo i drži mi 6 mjeseci do godinu dana.
Zove se Ultra Ever Dry premaz i prodaje lik iz hrvatske.
www.ultraeverdry-hrvatska.com

[Dule]

Korisna stvar...


http://www.kupujemprodajem.com/galvanski-zink-saver-36302933-oglas.htm

[joja]

Korisna stvar...


http://www.kupujemprodajem.com/galvanski-zink-saver-36302933-oglas.htm

Mali komentar...Ovaj uredjaj ne stiti brod od korozije vec stiti pasivne anode od nepotrebnog trosenja tako sto sprecava galvansku struju koja preko uzemljenja ( 220V) povezuje tj spaja u strujno kolo recimo metalne pontone ili druge brodove u marini

[Dule]

Ako štiti anode koje neposredno štite brod onda posredno štiti sam brod :) . Plovila (od galvanskih struja) stradaju najviše na vezu i to zbog lošeg uzemljenja  pontona a i ostalih plovila. Recimo, mesečaru galvanske struje uništavaju vanbrodski motor. Ovaj uredjaj bi ga spasao a nije skup.