Prvi put u zivotu sam uplovio u novi meni do sada nepoznati svet. Svet nautike.
U pocetku sam mislio da sam zalutao u njemu prateci svoje snove ali na kraju sve doziveno vezano za camac od ideje o njegovoj nabavci do ucesca u regati
vredno je zivljenja.
Najveci utisak su na mene ostavili ljudi. Takvu opustenu atmosferu, pozitivnu energiju, nesebicnost da se pomogne nigde nisam sreo.
Naravno gde god da krenes ili pristanes ljudi te prihvataju sirokog srca.
Sem upoznavanja ljudi i sticanja znanja o plovidbi u nasim kanalima, Dunavu i Tisi cilj mi je bio i da ustanovim sta mi je jos od opreme neophodno za
kvalitetniji zivot na vodi. Tako da sam za sledecu avanturu kupio solarni panel i napravio pasarelu za izlazak na visoku obalu.
Bice jos dokupljeno bokobrana kojih nikad dovoljno zbog guzve u prevodnicama i kanapa rezervnih za vezivanje.
Za plovidbu najizazovnije su prevodnice. Srecom organizatori daju detaljna uputstva. One su sve standardne velicine oko 90m x 11m tako da se prevodjenje vrsi u nekoliko tura. Kolebanje vode u prevodnici nije veliko tako da se lagano moze kontrolisati camac, pri cemu svi pomazu u tome.
Jedini incident se desio kada je jedan ucesnik regate napravio spagu i upao u vodu jer je upravitelj camca davanjem jaceg gasa naglo odvojio od drugog camca. Reakcijom organizatora srecom nije bilo povrede. U tom slucaju treba plivati dalje od camaca ka zidu prevodnice da ne bi doslo do prikljestenja.
O organizatoru mogu reci samo najbolje. Animacije za decu, pokloni, manifestacije u svakom stajalistu, dotur goriva, tehnicko i medicinsko obezbedjenje .. sve je
doprinelo da zeljno iscekujem sledecu za koju cu biti jos bolje pripremljen.
Od pehova jedino sam skidao dva puta travu sa osovine elise sto nije lose za prvi put :) Posle drugog dana nisam imao vise problema sa komarcima.
Bolje sam upoznao mogucnosti camca i izgurao sam regatu bez dopunjavanja goriva.
Vidimo se na vodi
