Forum > Zanimljive destinacije

Grčka 2024

<< < (3/4) > >>

Zox:
Glisiranje pod zvezdama Egejskog mora

Dule:
Pravo uživanje.  juhgfd

Zox:
Hvala.

Nautičko letovanje je u potpunosti uspelo zahvaljujući našem avanturističkom duhu, stabilnom čamcu sa izvanrednim maritimnim osobinama i motoru koji je radio besprekorno. Taj osećaj spokojnosti i sigurnosti bio je prisutan čak i kada smo se našli na udaljenosti od 65 km od matične luke, kao i u trenucima kada smo bili udaljeni više od 10 km daleko od najbližeg kopna, okruženi morem sa svih strana.

Ovaj čamac mi u potpunosti odgovara. Nešto ovakvo tražim još od 2015. godine. U oglasima sam 2016. primetio sličan model sa centralnom konzolom i vanbrodskim motorom. Nije bio preterano skup, ali je prelazio moje tadašnje finansijske mogućnosti, pa sam se na kraju odlučio za Fisherman-a 450. Sa njim sam dve do tri sezone uživao ploveći Dunavom, ali nije bio pogodan za more. Plitko V korito, dužina od svega 4,5 metra i mala težina nisu omogućavali plovidbu na način na koji sam je zamišljao. Plovidba od ostrva Evija do Skijatosa, koja je tada bila u planu, morala je biti odložena, jer bi se, u slučaju talasa, pretvorila u nemoguću misiju.

Bayliner, s druge strane, bio je mnogo ozbiljniji gliser. Sa dužinom preko 6 metara, širinom od 2,25 metra, težinom preko 1000 kilograma, dubokim V koritom i jačim motorom, osiguravao je stabilniju i sigurniju plovidbu. Najdalje sam s njim plovio 45 kilometara u jednom pravcu od matične luke, ali nikada se nisam usudio otploviti do Skijatosa. Glavni razlog su bili svakodnevni talasi visoki i do pola metra, kao i vetar Meltemi koji je poznat na Sporadima.

Nisam imao puno poverenja u motor, iako nije trošio ulje i imao je dobru kompresiju. Stalno su postojale neke sitne stvari koje su me iritirale. Sve radi kako treba i onda se pri prilasku u luku motor ugasi... Jbg, nikad ne znaš hoće li upaliti ili neće. Ukratko, unutrašnji motor i Z-pogon su nešto najgore što sam ikada doživeo. Definicija bi bila: konstantno ulaganje novca i uvek neki problem, makar mali, koji ti nervira živce, čak i kad kupiš sve novo i ugradiš. Bez obzira na to da li plovim ili ne, svake godine na početku sezone potrošim 1000 evra na 'nešto' što sam već promenio prethodne godine.

Povratak na vanbrodski motor i isključivo dvotaktni je bio ciljani potez. Tačno je da troši više goriva. Ne plovim često na reci, i koliko god da potroši, spreman sam da platim. Međutim, jednostavnost konstrukcije, gotovo nikakvi kvarovi i impresivna snaga su nešto što može pružiti samo dvotaktni motor.

Sledeće godine u planu je obilazak većine ostrva Sporada (Skijatos, Skopelos, Alonisos...)

Dule:
Najvažnija stvar za svakog ko plovi je sigurnost u plovilo i motor. Da ne razmišljaš da li će nešto otkazati ili neće. Naročito kod pristajanja i isplovljavanja.
Uvek postoji ta dilema da li je bolji brodski ili vanbrodski motor. Ja sam mnogo sigurniji u brodski motor i osovinski vod. Stotine sati plovidbe bez problema. Bilo je da i 2 dana ne gasim motor. Redovno menjanje filtera i ulja i to je to. Vanbrodski je odličan za manja plovila, slažem se. Kod brodskih motora sa Z nogom postoje dodatna ulaganja ali to nije svake godine. Gume mogu trajati i do 5 godina ako se pazi. Važno je kod kupovine obratiti pažnju da je motor dobro održavan. Ako je maksimalno korišćen bez potrebnog održavanja zna da bude teška glavobolja. To važi oba tipa motora. I dvotaktni  imaju svoje "bubice" :)

Zox:
Slažem se da je kombinacija dizel brodskog motora sa osovinskom vodom odlična za deplasmanske trupove plovila. Kada bih imao veći čamac, recimo preko 9 metara, sa deplasmanskim tipom trupa, svakako bih izabrao ovu varijantu.

Možda nisam bio dovoljno precizan u prethodnom komentaru – mislio sam na glisere. Konkretno, modeli sa brodskim motorom i 'Z' pogonom imaju određene nedostatke. Na primer, gliser koji je svakodnevno u vodi često ima orošen motor, posebno ako se ne koristi svakodnevno. Kondenzacija vode stvara koroziju koja ne samo da estetski narušava motor, već uzrokuje i funkcionalne probleme. Sve što nije napravljeno od prohroma ili aluminijuma podložno je koroziji. Imao sam problema sa anlaserom, iako je bio remontovan, ali ga je korozija savladala, kao i sa kardanom i centralnim ležajem, koji je izdržao tri sezone pre nego što je ponovo zahtevao zamenu. A to je samo deo spiska kvarova – od ozbiljnih do krajnje banalnih – zbog kojih čamac nikada nije prestao s radom, ali je pokazivao znakove lošeg funkcionisanja.

Takođe, tu je izduvna grana s rajzerom, koja se prema specifikacijama menja na svakih 600 radnih sati, a košta kao da je napravljena od titanijuma.

'Z' pogon je posebna priča. Kada je gliser stalno u vodi, zbog nemogućnosti tiltovanja kao kod vanbrodskog motora, 'Z' noga ostaje uronjena, što ubrzava stvaranje algi, puževa i školjki. Da bi se pravilno naneo antialgin, prvo se mora ukloniti fabrička boja do aluminijuma, naneti alu prajmer, i dalje sledi niz koraka. Antialgini, koji se često nanose u spreju na fabričku boju, nemaju efekta – to sam iskusio na svom čamcu. Čak i kada se sve uradi prema pravilima, alge se nastanjuju unutar 'Z' noge, kroz otvore za usis vode za hlađenje, a mali puževi uzrokuju delimična ili potpuna začepljenja, što onemogućava pravilno hlađenje motora i izduvne grane s rajzerom. Ovaj problem se najčešće javlja ako se plovilo ne koristi često, a i s time sam se susreo.

Rebrasta guma kroz koju prolazi kardansko vratilo mora se menjati svake dve godine, bez obzira na to da li se gliser koristi ili ne. Meni je pukla nakon četiri godine, iako sam čamac koristio samo tri sezone po dva meseca godišnje. Ostatak vremena stajao je na suvom vezu. Takođe, imao sam mali prodor vode u korito, koji nije bio opasan, ali se ta voda slivala niz kardansko vratilo, što je uzrokovalo koroziju centralnog ležaja kardana. Ležaj, koji je bio nov, trajao je samo dve godine.

'Z' nogu sam kompletno remontovao pre nego što sam čamac porinuo u vodu, promenio sve semeringe i zaptivke, i mogu reći da nisam imao problema s prodorom vode ili nekim većim kvarovima. Međutim, odmah mi je rečeno da sledeća zamena svega toga mora biti za pet godina, bez obzira na učestalost korišćenja čamca. Pet godina se bližilo, a čamac sam koristio minimalno.

I pored redovnog održavanja, uključujući remont motora i 'Z' pogona prema svim pravilima, stalno se nešto dešavalo. Da je neko posmatrao sa strane, mogao bi pomisliti da je čamac uklet, jer racionalnog objašnjenja za sve te probleme nije bilo, osim da je sam sistem konstrukcijski pun nedostataka koji nisu mogli biti otklonjeni u fazi razvoja.

Napomenuo bih i tip glisera. Gliseri dužine do 7,5 metara i širine do 2,5m s kabinom imaju vrlo malo prostora za kretanje. U pramcu je kabina, u krmenom delu motor, a ono što ostaje su sedišta i mala površina za kretanje. Pre nego što sam kupio čamac, nisam bio svestan koliko je to ozbiljan nedostatak – kada su na čamcu više od dve osobe, praktično nema mesta za kretanje, jer postoji 6 udobnih i velikih sedišta koja zauzimaju poprilično prostora.

Imao sam situaciju 2020. godine kada mi je na povratku sa piknika puklo crevo za hlađenje izduvne grane. Osetio sam miris spaljene gume i promenu zvuka motora, pa sam zaustavio čamac i video da se izduvna grana usijala. Crevo je puklo na dva mesta, a sva voda iz motora završila je u donjem delu korita. Kaljužna pumpa nije imala kapacitet da izbaci toliku količinu vode, pa je nivo vode dosegao iznad kartera. Bilo nas je šestoro na čamcu i nismo mogli da funkcionišemo, jer je bilo nemoguće da se krećem od tolikog lica. Dvojica su držala haubu motora iznad glave, jer nije bilo mesta gde da se odloži. Uz to, nisam znao da li će izbiti požar, jer u prvom trenutku nisam mogao da dohvatim aparat za gašenje požara od drugih putnika. Na sreću, situacija se nije pogoršala – pregrejala se samo izduvna grana i rajzer, a usled visoke temperature počela je da se topi rebrasta guma koja povezuje rajzer sa auspuhom.

Za razliku od mog prošlog Bayliner-a koji je sa kabinom, a otvoren prostor je koncipiran kao automobil kabriolet, čamac s centralnom konzolom pruža mnogo više korisnog prostora, što je meni veoma važno. Naravno, potrebe se razlikuju, pa će nekome više odgovarati drugačiji tip plovila.

Na Bejlajneru je uvek bilo pretoplo, osim u režimu glisiranja, i to pri minimalno 40 km/h. Kada se plovi polako, na čamcu je bilo nemoguće izdržati zbog vrućine. Takođe, tokom plovidbe nisam imao onaj osećaj kontakta s vodom, kao što ga imam na čamcu s centralnom konzolom. Na takvom plovilu nema prevelike toplote, vazduh struji, a kontakt s vodom je stalan. Nekome to možda nije važno, ali meni jeste. Primetio sam razliku tek kada sam sa Fišermana 450 prešao na Bejlajner.

Eto, ovo su neka moja iskustva u vezi razlika između vanbrodskog i brodskog motora s 'Z' pogonom na gliserima. Takođe, osvrnuo sam se i na tipove korita, koji, u suštini, nemaju veze s izborom motora, jer oba tipa trupa mogu koristiti i vanbrodske i brodske motore.
Mada sve ovo i nema neke veze sa temom iz naslova.   

:D  

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana