Ujed zmije ..... šta, kako...?

[zorter]

Milivoj me podstakao da pokrenem novu temu

Citat:

"Ali kad smo već kod inekcija, koje se mogu kod nas kupiti protiv zmijskog otrova. Uopšte, od kojih se zmija treba čuvati i kako se ponašati u situacijama ako dodje do ujeda, a mi nismo baš blizu medicinske i stručne pomoći. A kako reagovati na ujed obične vodene belouške? Nije otrovna, ali sigurno postoji neka medicinska procedura i za takavu situaciju.

Mislim da ovo interesuje sigurno sve nas, bez izuzetka."

pa evo nekih tekstova:

 Ujedi zmija  U našim krajevima žive dve vrste otrovnica:

    poskok i
    šarka
    Ujedi su najcešci od marta do oktobra.
    Kod dece smrtnost je veca u odnosu na odrasle.
    Opasnost od ujeda je veca u predelu lica i vrata u odnosu na donje delove nogu.
    Zmijski otrov na mestu ujeda ima lokalno nekrotizirajuce delovanje.
    Sa mesta ujeda zmijski otrov se resorbuje, vecinom limfnim putem i ima opšte hematotoksicno delovanje.

 Na mestu ujeda zmije:

        ostaju dve rupice od zuba zmije,
        ubrzo nastaje otok i modre pege,
        oseca se utrnulost i jak bol.

 Opšte delovanje zmijskog otrova:

        U roku od sat vremena od ujeda javlja se: glavobolja, mucnina, žed, znojenje, tahipnea, tahikardija, hipotenzija, znaci hemolize (žutica i hemoglobinurija) i
        DIK (diseminovana intravaskularna koagulacija) pracena potrošnom koagulopatijom (krvarenja u koži i sluznicama, hematurija, hematemeza, melena, hemoptizija).
        Delirijum, smetenost i konvulzije najavljuju intrakranijalno krvarenje koje je najcešci neposredni uzrok smrti.

 Prva pomoć

        Iznad mesta ujeda stegnuti povesku toliko da onemoguci tok limfe (otprilike do pocetka pojave venske staze).
        Uzdužno kroz ranice od ujeda uciniti incizije duge do 1 cm i dubote do 0,5 cm i posebnom pumpicom ili ustima isisavati intersticijalnu tecnost. Na ovaj nacin se može isisati i do polovine ubrizganog otrova.
        Izvršiti imobilizaciju ujedenog dela tela, cime se bitno smanjuje otok limfe i resorpcija otrova.
        Na mestu ujeda staviti oblogu od alkohola i hladiti ledom.
        Protiv bolova dati analgetika (na usta, intramuscularno ili intravenski).

 Lečenje

    Što ranije dati serum antiviperinum (intravenski ili intramuskularno), po protokolu sa testiranjem na preosetljivost. Serum antiviperinum delotvoran je protiv poluotrovnih i otrovnih zmija koje se javljaju u Evropi.
    Deci sa alergijskim bolestima ili reakcijama, kada se dobiju podaci u licnoj i porodicnoj anamnezi, poželjno je dati serum antiviperinum u bolnickim uslovima, intramuskularno, i uz oprez.
    Treba uzeti mikrobiološki bris rane, a zatim je isprati antiseptickim sredstvom.
    U svim slučajevima, potrebno je proveriti i sprovesti antitetanusnu zaštitu i dati antibiotike koji pokrivaju gram-negativnu i anaerobnu floru koja dominira u ustima zmije.
    Treba suzbijati bol davanjem analgetika.
    Kod izražene hemolize treba dati transfuziju koncentrovanih eritrocita, a kod diseminovane intravaskularne koagulacije plazmu.
    Potrebno je održati diurezu i spreciti ili lečiti šok.
    Hirurško lečenje je potrebno kada se javi nekroza tkiva.
    U slučaju velikog otoka koji remeti arterijsku cirkulaciju ekstremiteta indikovana je hitna fasciotomija.

Izvor:

http://balkanski-zivot.lefora.com/2009/06/02/prva-pomoc-kod-ujeda-zmije/

[zorter]

I još jedan tekst:


Autor: dr Sonja  Ilić   

ujed-zmije

Zmije napadaju čoveka samo iz straha, i samo i jedino ukoliko ih nagazite. Zmije su jako opasne i u sezoni parenja ili dok neguju mladunce ali i tada, ako se povučete bez naglih pokreta, neće napasti. Ukoliko se zmija nagazi ona će se instiktivno okrenuti i ujesti za nogu, najčešće u visini čuklja. Otrovne zmije se u brzini teško razlikuju od neotrovnih, ali osnovno je to da otrovnice imaju izraženu trouglastu glavu (kod neotrovnih je ona više jajolika) i dosta sužen vrat, dok kod neotrovnih to nije slučaj.

Otrovne zmije imaju jedan do dva šuplja zuba vezana sa jednom kesicom punom otrova. Taj otrov luči jedna žlezda povezana sa kesicom. Čim zmija zarije svoje zube u meso žrtve, iz kesice se izruči izvesna količina otrova u ranu.

U zmijskom otrovu postoje, zapravo, dve vrste otrova. Jedan deluje razorno na nervni sistem, njega toplota ne uništava, drugi deluje na krv i krvarenje.

Ima ljudi koji su otporni prema zmijinom otrovu (imunitet). Neki se sa tom otpornošću rađaju, a drugi je steknu ujedom zmije sa blažim otrovom ili davanjem seruma protiv ujeda zmije.

Klinička slika
Na mestu ujeda se vide dve male ubodne ranice koje ne krvare. Ubrzo na tom mestu nastane crveni prsten koji postaje plavičast, tj. rana pomodri i javi se otok. Nešto kasnije se na tom delu tela javlja obamrlost. Kad jednom uđe u krv, otrov se raznosi po celom telu. Otrovani oseća i slabost i javljaju se drhtavica, vrtoglavica, puls mu se ubrzava a disanje postaje sve teže, bled je, može nastati delimično ili potpuno otkazivanje bubrega. Krv može da prestane da se zgrušava, ujedena osoba često povraća i ima prolive, gubi svest. Kasnije se javljaju grčevi i potpuna neosetljivost (koma). Delirijum, smetenost i konvulzije najavljuju intrakranijalno krvarenje koje je najčešci neposredni uzrok smrti.

Ukoliko se ne reaguje blagovremeno, nastupa paraliza centra za disanje a malo zatim i srce prestane da radi.

Za razvoj simptoma vrlo je važno mesto ujeda. Najopasniji ujedi su na glavi ili vratu, ili ako je zmija ubrizgala otrov direktno u krvni sud.

Prva pomoć
Ne paničiti jer ima dovoljno vremena (i više sati ) da se stigne do lekara. Ne postoji opšta saglasnost u vezi sa lečenjem. Svi se slažu da je neophodno apsolutno mirovanje, jer se kretanjem ubrzava cirkulacija krvi i apsorpcija otrova. Pojedini autori ne preporučuju stavljanje poveske iznad mesta ujeda, zabranjuju stavljanje leda zbog pojačane nekroze, zabranjuju inciziju rane i isisavanje sadržaja. Preporučuju imobilizaciju i hitan transport u ustanovu u kojoj se može primiti antiotrov.

 

Većina autora ima skoro suprotno mišljenje i predlažu sledeće postupke: ujedeni ekstremitet treba podvezati, umereno stegnuti poveskom neposredno iznad mesta ujeda, i imobilisati. Povremeno (3-5min) popuštati povesku jer krv mora da cirkuliše i kroz otrovani deo tela, odnosno od vena ka srcu. Na samom mestu ujeda naprave se kroz kožu dva unakrsna reza (slovo "X") u dubini od 3-4mm, i pusti se da rana iskrvari. Tako će sa krvlju izaći i veći deo otrova. Nikako se ne preporučuje isisavanje rane ustima, jer je i najmanja ranica na ustima ili usnoj duplji, kao i kvaran zub, dovoljna da se otruje i onaj koji pokušava da pomogne. Rezovi se prave nožem, žiletom ili drugim oštim predmetom čije je sečivo opaljeno na plamenu ili obrisano alkoholom. Treće što treba urediti kod ujeda zmije to je da se na ranu stavi jak rastvor hipermangana i, ako ima mogućnosti za to, da se svuda oko rane ubrizga jednoprocentni rastvor hipermangana. Unesrećenom davati što više tečnosti: ali nikako alkohol. Zatim ga treba što pre preneti do najbliže medicinske ustanove gde će primiti serum protiv zmijskog ujeda.
Lečenje
Što ranije dati serum antiviperinum (intravenski ili intramuskularno), po protokolu sa testiranjem na preosetljivost. Serum antiviperinum delotvoran je protiv poluotrovnih i otrovnih zmija koje se javljaju u Evropi.

Deci sa alergijskim bolestima ili reakcijama, kada se dobiju podaci u ličnoj i porodičnoj anamnezi, poželjno je dati serum antiviperinum u bolničkim uslovima, intramuskularno, i uz oprez.

Treba uzeti mikrobiološki bris rane, a zatim je isprati antiseptickim sredstvom.

U svim slučajevima, potrebno je proveriti i sprovesti antitetanusnu zaštitu i dati antibiotike koji pokrivaju gram-negativnu i anaerobnu floru koja dominira u ustima zmije.

Treba suzbijati bol davanjem analgetika. Kod izražene hemolize treba dati transfuziju koncentrovanih eritrocita, a kod diseminovane intravaskularne koagulacije plazmu. Potrebno je održati diurezu i sprečiti ili lečiti šok. Hirurško lečenje je potrebno kada se javi nekroza tkiva. U slučaju velikog otoka koji remeti arterijsku cirkulaciju ekstremiteta indikovana je hitna fasciotomija.

Izvor:

http://www.stetoskop.info/Ujed-zmije-394-c9-content.htm

[zorter]

A što se tiče belouške...

Belouška
Natrix natrix

Taksonomija

    Carstvo: Animalia
    Razred: Chordata
    Red: Squamata
    Porodica: Colubridae
    Rod: Natrix
    Vrsta: Natrix natrix

Uvod

Belouška je barska zmija. Neotrovna je i zaštićena je vrsta kao "prirodna retkost".
Opšti opis

Može da dostigne dužinu 1,20-1,50 metara, a ženke su krupnije od mužjaka. Iza glave, sa svake strane ima po jednu svetlu mrlju, polumesečastog oblika. Glava je inače trouglasta sa zaobljenom njuškom. Boja tela jako varira, uglavnom je gornja strana siva sa manjim crnim mrljama, dok je donja bela, takođe sa crnim mrljama. Postoji i potpuno crni varijetet. Po izlasku na prolećno sunce, belouške se dugo sunčaju ne bi li im se podigla telesna temperatura, a zatim mužjaci i ženke prionu na stvaranje potomstva. Odrasle belouške dugačke su oko 120 centimetara. Mužjaci se presvlače dvaput godišnje, a ženke jednom, i to neposredno pre nego što snesu jaja. Pošto nije otrovna, belouška lako nastrada kada je pronadu grabljivci, kao što su jazavci, lisice, domaće mačke ili veće ptice. Zbog toga je razvila nekoliko načina da se odbrani od napadača - iz analnih žlezda luči smrdljivu tečnost kojom rasteruje nepoželjne posetioce, a često joj je jedini izlaz da se pretvara da je mrtva sve dok opasnost ne prođe. U nekim slučajevima belouška će odglumiti i napad na uljeza, jurnuvši na njega otvorenih usta, kako bi ga naterala da se povuče. Jedna od najboljih glumica u životinjskom carstvu ujeda retko, ali pošto nije otrovna, njen ujed nije opasan. Ako preživi sve napade neprijatelja i ljudi, koji je često ubijaju, mešajući je s otrovnom šarkom, belouška može da doživi 15 godina.
Ishrana

Sve zmije su mesožderi. Belouška se hrani žabama i sitnim ribama koje guta žive, dok miševe i manje ptice najpre zadavi. Hrani se i daždevnjacima i punoglavcima koje lovi u potoku. Lovi tako što se prikrada ili juri svoj plen.
Razmnožavanje

Sposobne su da se razmnožavaju u starosti od dve do tri godine. Ženka u leto snese jaja na nekom toplom i vlažnom mestu. U tu svrhu može poslužiti đubrište i biljna trulež, jer truljenje oslobađa toplotu potrebnu za razvoj mladunaca. Jaja su obmotana mekanom opnom i često međusobno slepljena. Postoji verovanje da ova jaja imaju čudotvorne osobine, a nazivaju se petlova jaja.
Stanište

Živi u mirnim, sporotekućim vodama. Može se naći i po ljudskim naseljima, naročito oko staja. Naseljava vodena i vlažna staništa ravnica, brežuljkastih terena i planina preko 2 000 mnv. Od čoveka se brani siktanjem i ujedanjem ili izmetom, poput blavora.
Bionomija

Aktivna je u toku dana, naročito izjutro i predveče. Brzo puzi i odlično pliva i gnjura. Hrani se vodozemcima, žabama i ribom. Ženka polaže 6-30 jaja.

Izvor:

http://www.gimnazijaso.edu.rs/gornje-podunavlje/zivotinje/gmizavci/belouska.php

[Hogar]

Znas sta,mozda su u tvom kraju dugacke 150 meteri,koliki vam je tek krastavac,tamo,pitam se,pitam se 

[zorter]

 
Greška u izvornom tekstu  ,mnhb

ISPRAVLJENOOOOOOOO

[deda]

Nego Terzicu , jedno pitanje....a kako stojimo sa zastitom od zmija u ljudskom obliku?

[zorter]

Nego Terzicu , jedno pitanje....a kako stojimo sa zastitom od zmija u ljudskom obliku?

Mislim da bi ti kao iskusniji to trebao nama da kažeš!

[Hogar]

A sad ozbiljno,mene je zvekno poskok u levi dlan na Djetinji ispod Bioske,jedno cetr kilometara od sela.Imadoh 14 god. tada,zelenko,isekoh nozem mesto samo popreko rupica,unakrst nisam jer je bolelo jako,a ja mali  .Onda sam pristupio sisanju  , i podvezivanju,pa polako do rodjaka,u Biosku.Stigao sam vec blentav,i sa podlakticom i sakom ko Popaj.Lezao sam tri-cetiri dana,u bunilu,i zahvaljujuci babi i njenim melemima,progledao.Babi to bio normalan postupak,ko zna koliko puta,tamo je bilo sarki i poskoka vise nego vrabaca,pogotovo uz Djetinju i njene krsevite obale,ko je odande zna o cemu pricam.Sta sam radio na Djetinji,pa jurio krupnog klena i jos krupniju potocaru,a stigoh sandzamu,koju do tada uspesno izbegavah

[Dule]

Pitanje je ko je koga izbegavao 

[Hogar]

  veruj mi,tamo se igrale teske ''mice'' po kamenju,da sidjes do vode,a u vodi po koja sarka,specijalizovana za lov ribe,mislim