Dizel ws benzin

[Dule]

Mnogima ovo neće znaćiti ništa. Priča je o brodskim motorima veće snage i novije generacije a preneta je sa foruma servisa brodskih motora i to su odgovori iskusnih majstora na razna pitanja. Ovo prenosim uz dozvolu vlasnika foruma. Prevod je u slobodnom stilu.   
 
Jedna od najčešćih dilema je izbor pogonskog goriva. Benzin ili dizel?
 Većina ljudi donosi odluku o izboru motora na osnovu popularnih verovanja bez ikakvog stvarnog razumevanja ove, prilično složene, teme. Da probam da odagnam neke od mitova i da dam kratak osvrt  na osnove koje bi trebalo uzeti u obzir prilikom razmatranja mana ili prednosti dizel i benzinskog motora.
 
 
 Мiт 1: Dizel je bezbedniji od benzina.
 
 Strah od eksplozije benzina, koje su vrlo retke, je nastao zbog nekoliko spektakularnih eksplozija pre tridesetak godina i nije nestao. Činjenica je da su benzinski motori vrlo bezbedni i verovatno imate više sanse da stradate u avionskoj nesreći nego zbog eksplozije benzina. Benzinski motori nose opasnost od trovanja ugljen monoksida ali ta opasnost je zanemarljiva. Prava opasnost je  upotreba generatora na benzin koji radi preko noći.
  Dizel je bezbedniji sa stanovišta eksplozije isparenja jer dizel isparenja nisu eksplozivna.
 Ali što se požara tiče… Statistika kaže da je najveći broj požara (čak pet puta više požara nego na brodićima sa benzinskim motorima) na brodićima izazvala turbina dizel motora. Pojavom turbopunjača sa vodenim hladjenjem stopa požara se znatno smanjila ali je i dalje ispred broja požara na plovilima sa benzinskim motorima.
 Ono što i dalje zabrinjava je trovanje ugljen monoksidom. Dizel proizvodi manje CO od benzina ali proizvodi sumpor dioksid. On izaziva mučninu i nije opasan po život.
 Da ponovim, benzinski agregati su glavni krivci za trovanje ugljen monoksidom na brodovima. Karavanski efekat je daleko iza njega.  Ako se planira dugo korišćenje generatora preporučujem dizel motor kao pokretač generatora.
 
 
 

[Dule]

Mit 2: Dizel  motori mogu da rade više hiljada sati pre velikog servisa.
 
 Dizel motor je stekao reputaciju dugovečnosti na osnovu njihove upotrebe u neprekidnom radu kao što je na kamionima, komercijalnim brodovima i generatorima. Tu rade po više hiljada časova a da se ne ugase ili se gase samo na kratko. Da ne ulazimo u tehnička objašnjenja. Dovoljno je da kažemo da je to ono što ih karakteriše  kod komercijalnih vozila i plovila gde se i redovno održavaju.
 Kod upotrebe na brodićima i jahtama dizel motori ne vode u dugotrajnosti u odnosu na benzinske motore ili retko koji vodi. Razlog je neupotreba koja dovodi do preranog propadanja motora. Korozija. Motor koji ne radi, naročito ako je u pitanju duži vremenski period (više nedelja ili meseci) razvija unutrašnju koroziju u svim delovima sistema tako da je habanje ubrzano. Motor koji radi sve vreme sprečava većinu korozija koje se dešavaju. Dizel motori na jahtama i brodićima skoro nikada nisu istrošeni. Stradaju zbog korozije i drugih oštećenja nastalih zbog lošeg održavanja i neredovnih servisa.

[Dule]

Mit 3:
Dizelaši su ekonomičniji.
 
Dizel motor troši za 1/3 manje goriva u odnosu na benzinski iste snage. Cene dizela i benzina su danas izjednačene.
Troškovi goriva su beznačajni kada su u pitanju troškovi održavanja i popravki. Evo primera iz servisa kao ilustracija:
Krstaš 350 HP benzinac i Carerpillar 3208 340 HP dizel. Računi za generalni remont se razlikuju. Iako je benzinski motor vadjen i radjen u radionici a dizel motor popravljan na čamcu račun za opravku benzinca je bio 3211 dolara. Za dizelaša 8945. Skoro trostuko više.
Dizelaš je godinu dana stariji od benzinca i oba imaju oko 800 sati rada.
Da li će se kroz uštedu u potrošnji goriva pokriti razlika u održavnju… neće.
Cene delova i cena rada je mnogo veća za dizel motore.
Mit 4:
Motor sa niskim brojem radnih sati je bolji od od onog sa visokim brojem radnih sati. 
 
Zapamtite da se sat merača uključuje i isključuje kontakt ključem a otkucaji kosmičkog sata nikada ne prestaju.
 
Zašto je ovo važno? Zbog korozije i unutrašnje degradacije koja je uvećana više puta ako motor ne radi.  Šest godina star brod sa malo radnih sati motora vam govori da nije mnogo korišćen. Velika je verovatnoća da ima velika unutrašnja habanja usled korozije. Nedavni primer je 5 godina star 11 metara brod sa 195 h rada. Morala je da se izuvrši zamene klipovi, hilzne i popravlja turbo punjač.
 
 
 Mit 5: 
Dizel motor može imati očekivani životni vek od nekoliko hiljada sati rada.
 
Očigledno neistinito. Prosečan vek jednog morskog dizel motora je negde oko 1500 sati izmedju velikih remonta. Naravno, ako se motor održava po propisima.  Za prosečan brodić to je oko 8 do 10 godina prosečne plovidbe. Ako vam se čini da je to malo sati godišnje iznenadiće vas da većina brodića pravi i manje sati od navedenog. 
 
Problem sa laganim motorima.
Postoji direktna veza izmedju težine glave i bloka motora sa žitovnim vekom motora izmedju dva velika servisa. Teži ili deblji odlivci će duže trajati. To je jedini razlog zašto se čini stari motori samo idu i idu dok se novi često remontuju. Problem sa lakim odlivcima je distribucija snage i toplote. Dizel motori sa 350 do 550 lb kompresije razvijaju ogromnu toplotu unutar cilindara i glave. Kada se odlivci zagreju i prošire može da dodje do pucanja glave ili bloka.Ovo je bio jedan od glavnih problema u pokušaju da se automobilski motori upotrebe za brodsku upotrebu. Opterećenja su mnogo veća, generiše se više toplote i veća je distorzija odlivaka. A kada se desi distorzija bliska visini tolerancije zazora pokretnih delova motora kao što je radilica, ležajevi, podizači ventila, ma se pomera gornja i donja mrtva tačka pa motor brzo strada.
Zato marinizirani kamionski ili automobilski motori imaju kratak životni vek. Naročito je izraženo pucanje glave motora. Dizajneri koji nastoje da smanje težinu motora prvo štede na glavi.
Prebogata smesa
Drugi razlog zašto lagani dizel motori ne traju dugo je prebogata smesa  zbog boljih performansi motora. Da bi malom automobilskom motoru povećali snagu možete mu povećati količinu goriva u vazduhu. Ovo ne samo da stvara mnogo više toplote već ima i još jedan, ne manje opasan efekat. Povećan nivo goriva ubrizgan u cilindar pere ulje za podmazivanje cilindra.
Ovo važi i za dizel i za benzinske motore.
Primarni uzrok kvara motora sa visokim brojem obrtaja odnosi se na klipove. Ovo blisko prati kvar na bregastoj i ventilima baš zbog povećane toplote motora.  Da bi se prevazišao ovaj problem motore za brodsku upotrebu bi trebalo redizajnirati. Nažalost, to se ne radi često
Zašto ne?
Tržište brodskih motora je prilično ograničeno i ne generiše prihode kao auto industrija. Ovo je univerzalni problem brodskih motora u prethodnim godinama. Naime, konverzije nisu uradjene za veća opterećenja koja trpe brodski motori
 Pritisak da se proizvede čistiji i efikasniji brodski motor ne obećava ništa dobro. Stanje se samo pogoršava, što se kvarova, cene održavanja a i dugovečnosti motora tiče.

[Dule]

Po broju pisama i pitanjima na forumu vidim da mnogi ljudi još uvek nisu sigurni  kakvi su troškovi i koristi benzinskih i dizel motora. „koji je najbolji?“ pitaju. Kao da je jedan oblik univerzalno bolji od drugog. Kao i mnoge stvari u životu tako je i svaki motor pogodan za neku aplikaciju a za drugu nije. To sve zavisi od potreba, tipa čamca koji imate i kako ga koristite.
 Dizel motore ne treba uzeti olako. Postoji dobar razlog zašto su vraćeni u automobile 1970. godine ali oni nisu idealan izvor snage za sve aplikacije. Sveobuhvatan neoboriv razlog je trošak.
 
 Dizel motori imaju odredjenu mistiku. Nikada nisam osećao tako ali izgleda da mnogi ljudi osećaju tako.
 Moje mišljenje je da su priljavi, smrdljivi, bučni i izazivaju velike vibracije. Oni su, takodje, skuplji i malo stvari na njima možete sami popraviti. Imajući u vidu sve ja bih radije odabrao benzin.
 Znam da postoji užasno mnogo mitova oko dizelaša koji jednostavno nisu tačni. Da bih donekle razjasnio ovo, podeliću ih u kategorije.
 
 Osnovni princip 1: Pо mom mišljenju, jedna od najgorih stvari koje se mogu desiti brodu je da se ugradi motor manje snage od potrebne. To je zato što će slabi motori uvek raditi sa maksimalnom snagom. To je recept za kratak vek motora i lošu ekonomiju goriva.
 
 Osnovni princip 2: Dizel motori su loš izbor za ljude koji retko koriste čamce ili one koji ih koriste često ali na kratke destinacije. Dizel motore sa visokim brojem obrtaja ne treba koristiti na niskom broju obrtaja. Čak ni na kraćim destinacijama a zatim ugasiti. Dizel u cilindrima ostavlja ugljenik na niskom broju obrtaja i kada ga ponovo pokrećete teško će startovati jer mora da spali ugljenik zaostao posle sporog rada motora. Ako ga ugasite u marini posle lagane vožnje ugljenik će ostati u žljebovima za karike na klipu što će izazvati lepljenje karika.
 
 Kada se to dogodi ne gine vam dobar servis. Brzi brodski dizel motori (preko 2000 RPM) više nisu za krstarenje na malom gasu.
 
 Osnovni princip 3:  ПоProizvodjači dizel motora pokušavaju da naprave lakši i jeftiniji motor. To rade tako što delove od livenog gvoždja liju od aluminijuma. Probali su to pre 25 godina i odustali. Sada ponovo pokušavaju pravdajući se da postoje nove legure. Stvarno?
 Aluminijum je anoda za sve druge delove na brodu i ja ne vidim da će se nove legure ponašati drugačije. Oni koji su pokušali napravili su katastrofalne propuste. Čak i iskusni kao Perkins, OMC, Volvo, Cummins… jedino je Caterpillar mudro ostao daleko od aluminijuma. Ako kupite dizel sa aluminijumskim delovima vi ste zamorče.
 
 Prvi princip važi kako za benzin tako i za dizel motore. Idealna situacija jekada brod zahteva samo 80% ili manje od maksimalne snage na motoru za krstareću brzinu.
 Recimo… nabavio sam motor od 350HP i ugradjujem ga u čamac u kome je bio motor od 400 HP. Šta se dešava… motor gura teži teret. Baš kao što će se ljudsko telo istrošiti brže ako ceo život radi težak fizički posao tako će se i motor brže potrošiti.
 
 Obrtaji motora  Dizel motori su stekli reputaciju dugovečnih motora u ranoj istoriji motora i to uglavnom za motore koji su korišćeni za komercijalne operacije. To su bili veliki, sa malim brojem obrtaja motori, obično 600 do 1000 RPM. Očigledno je to motor 4 puta sporiji od motora koji radi na 2400 RPM manje je trenje i toplota mnogo manji.
 Zatim tu su kompanije koje su upotrebljavale dizel motore za generatore. Ovi motori mogu da rade i 60 – 80 000 sati. Ali to je opet zato što rade u kontinuitetu pod stalnim opterećenjem.
 Dug vek trajanja dizel motora nije mit kada se pravilno koristi.
 Njegov jedini mit je kod upotrebe u jahtama gde motori povremeno rade, neretko na visokom ili niskom RPM i obično pod veoma teškim opterećenjima i  sa lošim održavanjem.
 
 Dilema –  Većina dilema se javlja kod čamaca od 8 do 12 metara gde su oba tipa motora dostupna u odgovarajućim snagama.
 Tu benzinski motori imaju prednost. Jeftiniji su za kupiti, jeftiniji za održavanje i popravku. Po ceni jednog dizel motora možete kupiti dva benzinska. Ili čak i tri. Prednost dizela dolazi do izražaja samo tamo gde su brodovi teški i benzinski motori bi bili preopterećeni pa bi im radni vek bio smanjen.
 
 Potrošnja goriva   Ako planirate duga putovanja, posebno ako je snabdevanje gorivom otežano potrošnja postaje problem. Dizelaši će potrošiti  1/3 do 1/2 goriva manje nego benzinci iste snage. Ali s obzirom na cenu motora i održavanja u odnosu na gorivo koje ćete spaliti tokom korišćenja, ušteda goriva u monetarnom terminu nije pitanje.
 
 Troškovi eksploatacije   U početku,, troškovi održavanja novih  dizel motora su niski. Problem nastaje kasnije jer dizel motor neće tolerisati zanemarivanje i nedostatak održavanja koje benzinski motor hoće.
 Bez obzira da li kupujete nov ili polovan dizel motor, ako ne pratite raspored održavanja „po knjizi“, onda troškovi eksploatacije mogu postati veoma visoki.
 Ja već 25 godina radim popravke i uradio sam nebrojeno stotina intervencija. Odlično znam kako i zašto nastaju kvarovi i pucanja motora i koliko košta popraviti ih. To nije nikada jeftino.
 Prvo što treba razumeti da dizel motori oslobadjaju ogromnu količinu toplote na nižim brzinama. Propusti u održavanju sistema hladjenja rezultiraju ogromnim oštećenjima, daleko pre nego na benzinskim motorima. Benzinski motor će preživeti pregrevanje dok dizel teško može da prodje bez velike štete.
 Rashladni sistemi dizel motora su složeniji, često su tu i turbo punjači i interkuleri. Turbokompresori koriste vruće izduvne gasove za rad turbine. Vreo vazduh koji ulazi u motor mora da se rashladi što se rešava interkulerom. Sve ovo stvara veliki pritisak na rashladni sistem pa je veoma važno da je on u besprekornom stanju . Na žalost, većina vlasnika brodova, usudio bih se da kažem 90%, ne razume se u motore. Troškovi održavanja motora, naročito posle 4-5 godina eskaliraju.
 Remnot sistema hladjenja (izmenjivač toplote, hladnjci ulja, hladnjaci goriva i interkuler) se obično meri u hiljadama a ne stotinama dolara. To je zato što imate i do 8 hladnjaka za zamenu. Tokom pregleda vidim da većina vlasnika ni filter za vazduh ne menja na vreme i verujte mi da većina vlasnika samo plovi i maltretira motor dok on ne stane.
 Obično me ubedjuju kako redovno održavaju motor. Ali dovoljan je pogled i vidi se da je to samo priča za majstora. Ako oni neće da promene ni filter za vazduh sigurno neće potrošiti par hiljada na remnot rashladnog sistema U tome leži moja uzdržanost da preporučim dizel motore za manje brodove. Dizel motori su skupi za održavanje i iz iskustva znam da većina vlasnika čamaca nije spremna da plate cenu.
 Postoji preko 100 servisa za brodske motore u mom okruženju. I svi uglavnom rade generalne popravke motora koji su zaribali zbog pregrevanja. Retko koji servis radi redovno održavanje.
 Samo pogledajte forume na internetu. Videćete da vlasnici uglavnom postavljaju pitanja o problemima na motorima. To rade samo zato što izbegavaju da plate stručnjaka.  Većina motora prolupa ili zariba samo zbog neodržavnja sistema za hladjenje a isti se ne održavaju jer (1) vlasnici ne razumeju kako je to važno za rad motora i (2) oni ne mogu da plate održavanje.
 
 Rezime   Ako možete da birate izmedju benzina i dizela vaš prvi kriterijum treba da bude to da li možete sebi da priuštite dizel. Početna cena je samo deo troškova. Ako ne možete da plaćate visoke račune redovnog održavanja onda je mnogo bolji izbor benzinski motor.

[djera]

Vrlo zanimljiv i koristan tekst koji otvara neka pitanja, kao npr.
 1. Da li ovo vazi i za deplasmance koji koriste motore manjih snaga u slatkoj vodi
 2. Da li kupiti laksi i brzi ili tezi i sporiji dizel motor ili vanbrodski benzinac,   
 3. Ako je bolji vanbrodski benzinac da li kupiti jedan jaci ili dva slabija.
Naime uplatio sam Narvala 820 i treba da se opredelim za kupovinu motora od 25 do 30 ks
Bio bih zahvalan na sugestijama i savetima

[Dule]

Sve ovo važi za slanu i slatku vodu, za deplasmance i glisere.
Što se narvala tiče ja bih stavio kubotu ako već mogu da biram. Dobar motor, malo troši, lako se održava nije bučan a cene su prihvatljive.
Naravno, ako se kupuje nov motor.
Ako se odlučite za polovan tu je volvopenta sasvim dobra. Tri cilindra.
Ono što nikako ne bih stavio to je prepravljen automobilski motor.
Ni vanbrodski nije loše rešenje ali je lošije od brodskog ako planirate duža krstarenja.
Ako su u pitanju lokalna krstarenja i dnevni izleti vanbrodski preporučujem samo zato što je ugradnja jednostavna, zahteva manje stručnog rada, izbegavate postavljanje osovinskog voda i lista kormila...
U stvari, sav trošak je samo kupovina motora dok je kod brodskog motora trošak ugradnje i delova isti kao i za motor.
Nije to bez razloga tako
Siguran sam da će vam većina savetovari vanbrodski.
Ja lično bih se opredelio za brodski.

[oblak]

Ja bih samo preneo iskustva sa mog broda. Imam Baylinera 8x3m, teskog 3500 kg. Fabricki je bio sa motorom mercruiser 5.7 benzin sa 250ks. Taj motor je izvadjen i umesto njega ugradjen automobilski mercedes 3.0 turbo dizel sa 150KS. Na 2000 obrtaja moj brod od 3,5 T , gliserskim dubokim V koritom ide 10km/h uzvodno sa potrosnjom do 4 litre dizela na sat.  Na 2500 obrtaja idem bez problema 15 km/h sa potrosnjom od 6 litara i na 3000 obrtaja idem 17km/h sa potrosnjom od 8 L dizela na sat. Na punom gasu oko 4500 obrtaja idem do 20 km/h al ne mogu da izglisiram pa ta potrosnja mi je nepoznata, matram da dizel i te kako ima prednosti na benzincima, kad je dobro ukomponovan sa reduktorom i propelom u deplasmanskoj voznji. O glisiranju ne znam nista pa necu ni da komentarisem.

[moma seva]

*

Pozdravljam vas Gospodo Forumasi !

Moje iskustvo je tesno vezano za dizel motor ( 17 godina Perkins 56 ks ) i u nekoliko prilika plovidbom bez zaustavljanja po 16 sati plovidbe. Ja pozdravljam benzinske motore i glisere sa njima, ali uvek cu se opredeliti za dizel motor ! Organizovao sam izgradnju camca za zivot na njemu do krja zivota - "Seva - 2" i naravno ugradio sam "Lombardini" LDW 2204MT sa snagom od 87 KS/ 64KW i 2200 cm kubnih i sa kopcom TMC 345 A ! Mislim da je to sve kako treba !

Pozdrav Moma Stosic

[djera]

Postovane kolege !
Posle vasih sugestija odluka je pala. Bice ugradjen nov dizel motor sa osnovom Kubota.
Srdacan pozdrav Mile Djeric

[moma seva]

*

Cestitam na izboru gos-in Djericu ! O "Kuboti" sam cuo samo pohvale, prema tome naplovicete se ! Srecno vam bilo !

Pozdrav Moma Stosic

[Dule]

Ovo je fotka sa snimka zvanicnog testa...
Obratite paznju na potrošnju na dva režima vožnje sa istim motorom.
I na to da motor od 260 HP ne mora da troši mnogo ako se pametno plovi. Ono što važi za dizel važi i za benzin.

17.0 mph  -  27.4 kph
7.5 mph    -  12.1 kph
Primetićete da je domet drastično različit ako plovite racionalno. Birate... 380 ili 2100 km za istu kolicinu goriva.