Forum > Tehnike ribolova

Lov soma profesionalnim alatima

(1/4) > >>

deda:
Vetar


Tekst preuzet sa sajta valarilacar.com

Vetar može na uspešnost u ribolovu uticati povoljno i nepovoljno. Većina ribolovaca izbegava ribolov po vetru, ali on u nekim slučajevima može biti odličan saveznik. Sigurno ste se, nebrojeno puta, leti po mirnom vremenu vratili kući prazne čuvarke. To nije bio ribolovački maler i poznat uzrok neuspeha. Zamislite samo kako se oseća riba u pregrejanoj i previše osvetljenoj vodi. Njeno izoštreno čulo vida registruje svaki pokret na obali, a nedostatak kiseonika u vodi je guši. Njen odlazak u mračne dubine, daleko od ribolovca i pregrejanih površinskih slojeva je logičan i razumljiv. A sad zamislite jednu novu situaciju. Kao što često biva, odjednom počinje blagi povetarac. Površina vode se namreškala. Vi ne vidite ribu – ona ne vidi vas. Na strani reke, na kojoj je vetar najizraženiji, voda se blago hladi i osvežava kiseonikom. Život u površinskim slojevima vode postaje intenzivniji i šanse za uspešan ribolov su veće. Severozapadni vetar, kao predznak promene vremena, leti povoljno utiče na ribolov, a zimi nepovoljno. Jugoistočni vetar u jesen pogoduje ribolovu, ali u februaru i martu ga treba izbegavati jer umanjuje šanse za ulov. Južni vetar kao predznak stabilizacije meteoroloških prilika, zimi može biti odličan saveznik u ribolovu.

Padavine

U zavisnosti od intenziteta i godišnjeg doba, padavine mogu doprineti uspešnijem ribolovu, ali i umanjiti izglede za bilo kakav ulov u periodu dok traju. Lagana letnja kišica koja hladi i mežura mirnu površinu vode i pravi zavesu između ribolovca i ribe, izuzetno pogoduje ribolovu. Oluja praćena vetrom, pljuskovima i grmljavinom, tera ribu u zaklon i osim radoznalog soma, sve ribe se povlače dalje od obale i površine vode. Nasuprot tome, kada oluja prođe, vetar se stiša i nebo razvedri, voda sva uzavri od ribe koja željna osveženja izlazi na površinu. Budite sigurni da su i grabljivice u blizini i da vrebaju priliku da zgrabe po neku neopreznu ribicu. Zimi, nevreme praćeno padavinama ne pogoduje ribolovu, ali oblačno, tiho vreme bez vetra, sa krupnijim pahuljama snega, je idealno vreme za lov mladice.

Atmosferski pritisak

Ribolovci koji vode evidenciju o svojim izlascima u ribolov i zapisuju pedantno sve ulove na vodi, uzimaju u obzir vrednosti i tendenciju kretanja atmosferskog pritiska. Poznato je da je riblji mehur nepogrešivi barometar i da reaguje na najmanje promene pritiska. Informacija koju riba primi putem mehura nije jedina koja će usloviti njeno ponašanje, ali sudeći prema iskustvima većine uspešnih ribolovaca, odnos uspešnosti u ribolovu i tendencije atmosferskog pritiska je sledeći:

- Ako je pritisak visok ili u porastu, treba očekivati uspeh u ribolovu;
- Ako je pritisak nizak i stabilan, treba očekivati osrednji uspeh u ribolovu;
- Ako je pritisak u padu, ne treba očekivati uspeh u ribolovu.

Zašto je to tako? Nagli pad pritiska najčešće donosi pogoršanje atmosferskih prilika, pri čemu retko koja vrsta ribe uzima hranu. Osim toga, 1 mm živinog stuba odgovara približno 13,6 mm vodenog stuba. Ako atmosferski pritisak opadne za 10 mm živinog stuba, onda to ribe osete kao sniženje nivoa vode za 136 mm. Na akumulacijama i rekama čiji se nivoi regulišu radom brana i ustava, ustanovljeno je da pri naglom padu nivoa ribe prestaju sa ishranom. Slično se dešava i pri naglom sniženju atmosferskog pritiska. Ako nivo reke opada, a atmosferski pritisak raste i obrnuto, dešava se da to riba i ne primeti. Uglavnom sva živa bića su priviknuta na optimalan pritisak koji im je usklađen sa životnim funkcijama. Svako odstupanje od normale izaziva određene reakcije organizma koji teži da se prilagodi novonastaloj situaciji ili da se dovede u uslove koji mu odgovaraju. Reakcija riba na pad pritiska je povlačenje u dublje slojeve što je u tom momentu prioritetna potreba, pri čemu su ostale, kao što je ishrana, zapostavljene.

Bistro!

deda:
Vrsve
 Vrše su po načinu na koji se riba u njih ulovi, slične vrškama. Izradjuju se od gvozdene ili aluminijumske žice koja je navučena preko metalnog rama oblika kvadra. Na jednoj strani vrše je od žice napravljen ulaz oblika levka tako da riba ili rak kroz taj otvor lako ulazi u vršu, a kad jednom uđe, napolje ne može jer se unutar vrše kreće uvek uz žicu. Sa suprotne strane od ulaza, napravljena su vrata za lakše vađenje ulova. Ako se u vršu postavi neki mamac, s pravom se može očekivati bogatiji ulov.

deda:
Cenkeri


 Cenkeri su klopke koje veoma liče na vrške, ali im je prvi, najveći obruč oblika produženog polukruga, koji se zatvara tetivom od jačeg kanapa. Cenker nema krilo a postavlja se u limanima odnosno u granju, ili između oborenih stabala u vodi, gde se očekuje da somovi tumaraju. Na donjim krajevima najvećeg poluobruča i na kraju cenkera vezuju se poveća otežanja, kako bi cenker uvek ležao na dnu i u delovima reke sa jačim tokom. Cenker se vezuje jačim kanapima (na oba kraja) za neki stajaći objekat u vodi ili iznad vode, kako ga tok odnosno som ne bi odneli. Obično se otvor postavlja nizvodno, kako reka ne bi ubacivala granje i druge stvari koje nosi u cenker.

Košare



Ovo je još jedna vrsta klopki, koje se danas sve manje koriste. Ispletene su od pruća ili žice tako da riba koja u njih uđe ne može izaći. Postavljaju se uglavnom u stajaćim vodama a za razliku od vrški, u njih se stavlja hrana koja mami ribu.

deda:
BUCKA
Bućka spada u ploveće udičarske alate sa jednom udicom. Služi za lov somova i koristi se leti, pri niskom vodostaju i bistroj vodi. Sastoji se iz dvaju delova: drvenog ili metalnog, kojim se proizvodi zvuk (bućka, bućkalo) i kanapa sa udicom na kome se nalazi od 12 do 20 komada olovnih kuglica, težine 150-300g. Iznad udice nalazi se crvena lićanka. Kao mamac se koristi rovac, pijavica, školjka durbak i dr. Ravnomernim udaranjem bućke po površini vode proizvodi se zvuk, kao kad som negde na površini vode uzima hranu. To mami ostale somove i oni se prikupljaju, napadajući udicu sa mamcem.


OBALSKI STRUK
 Strukovi imaju od 300 do 1200 udica na glavnom kanapu - tabanu, za koji su pričvršćene udice pomoću putila, a na odstojanju od 2 do 2.5 metara. Veliki struk ima oko 3 km dužine. Postavlja se niz maticu reke i na početku i na kraju ima po jedan veliki kamen, a na svakih 20-30 udica manje opterećenje od kamena ili olova. Na početku strukak vezana je tikva ili plovak, radi obeležavanja mesta na kojem je bačen struk. Strukovi se mamče glistama, pijavicama, živim ribicama, larvama vodenog cveta, žabama, sirom (kačkavaljem), čak i sapunom. Na strukovima se love kečige, mrene i razne vrste grabljivica i to u toplo doba godine, kada je vodostaj nizak i voda bistrasize]

Dule:
A udicarski profesionalni alati?

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana