Na današnji dan /18. marta 1915. britanske i francuske snage su započele koban napad na turske snage u Dardanelima, strateški važnom moreuzu koji razdvaja Evropu i Aziju.
Kao jedini plovni put između Crnog mora na istoku i Sredozemnog mora na zapadu Dardaneli je osporavana oblast od početka Prvog svetskog rata.
Ulozi za obe strane bili su visoki: Britanska kontrola nad moreuzom bi značila direktnu liniju do ruske mornarice u Crnom moru što omogućava snabdevanje municijom ruskih snaga olakšavanje saradnje između dva saveznika. Britanci su se nadali da će pobeda protiv Turske ubediti jednu ili sve neutralne države (Grčka, Bugarska i Rumunija) da se pridruže ratu na strani saveznika. Konačno, britanski ministar inostranih poslova Edvard Grej je mislio da će moćna saveznička flota u srcu Otomanskog carstva izazvati puč u Carigradu koji bi je isključio iz saveza sa Silama osovine.
Iako se Francuska protivila Čerčil je naredio napad na Dardanele. U uski moreuz je ušla flota od 6 engleskih i 4 francuskih krstarica. Turci su bili svesni da odakle im preti opasnost i na vreme su se uz pomoć Nemačke spremili za takvu mogućnost. Iako su saveznici bombardovali i uništili tursko utvrdjenje na ulazu u Dardanele čekale su ih podvodne mine koje su par dana ranije postavljene. Minolovci nisu uspeli da očite prolaz pa su 3 bojna broda potonula a 2 su teško oštećena. Prepolovljena flota se povukla. Iako je Čerčil naredio da se napad sutradan obnovi odustalo se od pomorskog napada dok kopnene snage ne osvoje Galipolje, poluostvo na severu moreuza.
Saveznička invazija na Galipolje se desila 25. Aprila 1915 godine ali je naletela na žestoku odbranu koju je predvodio turski lider Mustafa Kemal (budući predsednik Turske poznat kao Ataturk) i nemački komandant Oto fon Sanders Liman. Ostatak godine savezničke snage, uključujući i velike kontigente iz Australije i sa Novog Zelanda, su ostale na plažama ne uspevajući da probiju tursku odbranu zahvaljujući, pre svega, nesposobnosti svog komandanta Hamiltona. Smenjen je krajem godine a njegov naslednik Monro napušta operaciju i povlači vojsku u toku januara 1916. Godine.
Rezultat ove neuspele kampanje je gubitak 205 000 vojnika britanske imperije i 47 000 francuza. I na turskoj strani je poginulo 250 000 vojnika. Ova bitka je bila ozbiljan udarac savezničkoj ratnoj komandi uključujući tu i Čerčila koji je podneo ostavku na mesto Admirala posle čega je postavljen za komandanta bataljona na zapadnom frontu.
