Čukarički rukavac
Gospodo Forumasi, dobar Vam dan zelim.
Prijatan dan i mirna voda u zalivu, godilo nam je uz ukusan rucak. Usput smo komentarisali nove camce, kojih je svake godine sve vise i vise.
-" Ne, nikako. Kada izadjemo iz zaliva, opracu ih ja u Savi. Vidis kakva je ovde voda. Pa ovde nema ni zivih kedera." I stvarno je tako zagadjeno da je "sramota" lepa rec za one ljude koji doprinose iz bilo kojih razloga da zaliv u centru grada bude toliko prljav. A mesto za marinu izmisljeno.
Posle rucka, nije nam se izlazilo na Savu, medju skutere i glisere i prilegli smo u prednjem delu, tu odmah gde smo i rucali. Nedugo zatim, samo sto me je san "prevario", zove me Ljilja :
Bas me je obradovao, a secam ga se jos od pre dvadesetak godina. Dolazio je na sportski centar Saveznih Organa "13. maj" na Batajnickom putu. Nije bio sportski obdaren, ali onako krupan i za glavu vislji od svih ostalih bio je upadljivo nezgrapan. Kada je igrao fudbal, svi su padali oko njega, a tek kada je igrao mini -golf, bio je prosto smesan. Ali je zato dobrocudan i kako ja kazem "od dobrog materijala napravljen", prosto neizmenjiv. Petnaestak godina je ziveo u Beogradu, a ostao je ni za dlaku izmenjen Bosanac iz okoline Han Pjeska. I u govoru i u ponasanju nije se nimalo izmenio. Pozvao sam ga da udje u Sevu. Upoznao sam ga sa Ljiljom i ona ga je ponudila kafom.
-" Neko zestoko pice hocu, a kahvu cemo da popijemo kod mene na brodu. Vi Srbi ne znate da kuvate kahvu. Pijete je svakakvu, pa su vas sa zapada naucili da doljevate mleko u kahvu. Ja kada me sa time ponude, ja obicno trazim i zemicku da doruckujem." Nalio sam mu dobru sljivovicu-prepecenicu i ponovio pitanje, otkud on sa camcima, cak nisam siguran da zna i da pliva. Nazdravio je sa rakijom, gucnuo jednom i zavalivsi se na sadistu poceo da prica.
-"To sto sam ja na camcu, desilo se uz splet okolnosti. Prvo su na mene uticale tvoje price na "13-om maju". Prosto si me "inficirao", svojim dozivljajima na camcu, prepricavajuci ih pored bazena uz pivo, a mi svi ostali iz Brigade, slusali smo te k'o ucitelja. I to mi je ostalo kao moguce resenje, ali godinama sam odlazio na pecanje sa obale, stalno razmisljajuci, da li da kupim camac ili ne. Onda me oterase u penziju pred rat. Hteli su da ratujem protiv Muslimana, a zena mi Muslimanka, prijatelji Muslimani i ne htedoh u rat. Ja sam iz detinjstva Jugosloven, a da li je neko muslimanske, katolicke ili pravoslavne veroispovesti, to me nije interesovalo. I rekoh, ja u penziju, a zena sa decom u Bosnu. Samo mi je na stolu ostavilo pismo da je zaboravim, a deca su njena, kaze. Roditelji mi poginuli u demokratskom bombardovanju. Ni na sahranu im nisam bio. Nedelju dana sam bio kao lud. Doslo vreme da su me svi izdali na koje sam racunao. I resim da davnu zelju pretvorim u stvarnost i krenem drugacijim zivotom, jer ovaj civilizovani je pretrpeo krah. Nisam imao iskustva sa camcima, ali vidim ovaj se prodaje, a unutrasnjost ima moju stajacu visinu. Ne moram ko pred dzamiju da se savijam, pogledam i zasvidjao mi se i kupim ga. I eto mene, tu sam."
Dugo smo pricali svako svoju pricu kako je ko od nas doziveo embargo, rat i sve ekonomsko-finansijske situacije za vreme i posle toga. Ponudili smo ga na rucak, sto je odbio, kaze da je rucao. I sa rakijom nije preterivao, ali nas je pozvao na kafu kod sebe i da mu vidimo "brod". Na 10-tak koraka pontonom od mesta gde smo stali, vezan za ponton i visio je produzni kabli preko prednje palube, stajao je camac-kabinas, duzine oko 8 metara i prilicno sirok, sto se odrazavalo dobrom njegovom stabilnoscu.
Popili smo izuzetno dobru kafu a pili smo je iz fildzana i dodavali neke sitne kocke secera po ukusu. Rastali smo se uz obecanje da cemo jednom zajedno ploviti.
Čukarički rukavac 80-tih
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ... a ono traje i bez da se desi !
Moma
